Ignjatije Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 obi-wan, Ненад Р., Tavita and 4 осталих је реаговао/ла на ово 6 1 http://www.svedokverni.org/ 555-333 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 Једно безбрижно детињство које моја деца нажалост данас немају... Ignjatije, -Владимир-, Ненад Р. and 3 осталих је реаговао/ла на ово 6 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Рапсоди Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 Данче*, Vesna Milovic, PredragVId and 4 осталих је реаговао/ла на ово 6 1 Carpe Aeternitatem Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. Јеванђеље по Матеју глава 18:1-10 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Рапсоди Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 Данче*, Ненад Р., obi-wan and 5 осталих је реаговао/ла на ово 7 1 Carpe Aeternitatem Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. Јеванђеље по Матеју глава 18:1-10 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Nebojš.a Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 пре 21 минута, Милан Ракић рече Једно безбрижно детињство које моја деца нажалост данас немају... To ti, ipak, ne možeš u njihovo ime da govoriš. Bezbrižnost neko doživljava ovako, neko onako. Samo si, čini mi se, suviše sentimentalan prema sebi, posredno; pa to projektuješ u ovom slučaju, i verovatno još ponegde. Isto kao i ja. U stvari, ne isto kao i ja, jer sam gori od tebe. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 пре 15 минута, Nebojš.a рече To ti, ipak, ne možeš u njihovo ime da govoriš. Bezbrižnost neko doživljava ovako, neko onako. Samo si, čini mi se, suviše sentimentalan prema sebi, posredno; pa to projektuješ u ovom slučaju, i verovatno još ponegde. Isto kao i ja. U stvari, ne isto kao i ja, jer sam gori od tebe. Могуће... Али мислим да не пројектујем... Причам оно што видим и што моја деца "ћуте", али осећају и те како... Недостатак животног простора и свог крова над главом на првом месту... Честе селидбе, губитак окружења и проче... Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Nebojš.a Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 Razumeo sam o čemu govoriš i u onom prethodnom postu, ali ipak: neko bezbrižnost učitava sasvim drugačije. Nekoga upravo rasterećuje ono što drugoga opterećuje. Ima i ono da kada te nešto boli kao dete na jedan čudan način, kasnije, doživiš kao nostalgiju; jer je neko tu nešto iskreno projavljivao, i slično. Rečju: mislim da čovek treba da je rasterećen ma kakve da su okolnosti u pitanju i da je to ono najveće što može da da onome koga voli. Милан Ракић је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ignjatije Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 Носталгија оптерећује наш народ. Пошто живимо све горе често се присећамо прошлих времена и о њима причамо са дрштвом. Некада ми је то сметало код старијих кад крену са оним"у моје време... ти се тад ниси ни родио, или био си мали...." У задње време људи мојих година исто причају. Постајем део тога и ја. Стварно, нарочито кад мало више потегнемо, већину времена проведемо у сећању на прошла лепша времена. Садашњост нам је тако суморна и сива, да једино лепо је оно што је некада било. Жалосно је што је омладина, клинци, у том тмурном стању, мрзовољна, лења, некако слаба. Чега ли ће с они сећати.... игрица на компјутеру и ФБ статуса... Жалосно. Рапсоди је реаговао/ла на ово 1 http://www.svedokverni.org/ 555-333 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
-Владимир- Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 Ignjatije, JESSY and Рапсоди је реаговао/ла на ово 3 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ненад Р. Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 geronymo, Ignjatije and obi-wan је реаговао/ла на ово 2 1 Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. Наше писмо је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо . Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
GeniusAtWork Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 Ignjatije, Vesna Milovic, geronymo and 2 осталих је реаговао/ла на ово 4 1 https://www.pouke.org/forum/topic/29554-zanimljivi-youtube-kanali-o-nauci-i-mnogo-%C4%8Demu-drugom/ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ненад Р. Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 1 hour ago, Ignjatije рече Носталгија оптерећује наш народ. Пошто живимо све горе често се присећамо прошлих времена и о њима причамо са дрштвом. Некада ми је то сметало код старијих кад крену са оним"у моје време... ти се тад ниси ни родио, или био си мали...." У задње време људи мојих година исто причају. Постајем део тога и ја. Стварно, нарочито кад мало више потегнемо, већину времена проведемо у сећању на прошла лепша времена. Садашњост нам је тако суморна и сива, да једино лепо је оно што је некада било. Жалосно је што је омладина, клинци, у том тмурном стању, мрзовољна, лења, некако слаба. Чега ли ће с они сећати.... игрица на компјутеру и ФБ статуса... Жалосно. Ја би ипак рекао да је добро да и то имамо и да нам је , ако ништа друго, детинство и рана младост била лепа. Неко нема ни то. Ignjatije је реаговао/ла на ово 1 Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. Наше писмо је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо . Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Плаво Небо Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 Када се присетим времена проведеног на селу, времена када бих од буке чуо само звук меденице. Када се присетим тог прелепог мириса у дрвеној колиби препуној кајмака, сира.. Када се присетим како сам слатко јео и најобичнију саламу код својих баба и деда. Када се присетим шетњи по ливадама и јурњаве за лептирима. Када се присетим како смо као деца узимали самаре од коња, навлачили их на себе као да су нам падобрани, а онда скакали са тракторске приколице као да смо у авиону. Када се присетим вечери препуних звезданог неба када се од буке могла чути само песма зрикаваца у трави или по неки лавеж. Када се присетим времена када ми је и хладни подрум испуњен бачвама био прелепо место за одмор од летње жеге. Када се присетим једноставности тих старих кућа, штала, колиба.. саграђених од хладног камена, блата, дрвета, трске.. материјала хладног на додир, али, кућа препуних љубави и срдачне топлине. Н И Н Е, ivanaika, Ignjatije and 6 осталих је реаговао/ла на ово 8 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Vesna Milovic Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 GeniusAtWork, obi-wan and Караконџула је реаговао/ла на ово 2 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Караконџула Написано Децембар 8, 2016 Пријави Подели Написано Децембар 8, 2016 пре 11 часа, Ignjatije рече Затим: О, да, свакако и ови млади мутанти долазе и код мене у обзир! Плаво Небо and Ignjatije је реаговао/ла на ово 2 "Ох, та ја сам Човек! Човек!" Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука