Jump to content

Nostalgija je - ovo...

Оцени ову тему


JESSY

Препоручена порука

Једно безбрижно детињство које моја деца нажалост данас немају...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Резултат слика за fice stareРезултат слика за nekadasnji maza eurokremРезултат слика за bioskopske sale

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Резултат слика за skolicaРезултат слика за lastis

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 21 минута, Милан Ракић рече

Једно безбрижно детињство које моја деца нажалост данас немају...

To ti, ipak, ne možeš u njihovo ime da govoriš. Bezbrižnost neko doživljava ovako, neko onako. Samo si, čini mi se, suviše sentimentalan prema sebi, posredno; pa to projektuješ u ovom slučaju, i verovatno još ponegde. Isto kao i ja. U stvari, ne isto kao i ja, jer sam gori od tebe.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 минута, Nebojš.a рече

To ti, ipak, ne možeš u njihovo ime da govoriš. Bezbrižnost neko doživljava ovako, neko onako. Samo si, čini mi se, suviše sentimentalan prema sebi, posredno; pa to projektuješ u ovom slučaju, i verovatno još ponegde. Isto kao i ja. U stvari, ne isto kao i ja, jer sam gori od tebe.

Могуће... Али мислим да не пројектујем... Причам оно што видим и што моја деца "ћуте", али осећају и те како... Недостатак животног простора и свог крова над главом на првом месту... Честе селидбе, губитак окружења и проче...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Razumeo sam o čemu govoriš i u onom prethodnom postu, ali ipak: neko bezbrižnost učitava sasvim drugačije. Nekoga upravo rasterećuje ono što drugoga opterećuje.

Ima i ono da kada te nešto boli kao dete na jedan čudan način, kasnije, doživiš kao nostalgiju; jer je neko tu nešto iskreno projavljivao, i slično.

 

Rečju: mislim da čovek treba da je rasterećen ma kakve da su okolnosti u pitanju i da je to ono najveće što može da da onome koga voli.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Носталгија оптерећује наш народ. Пошто живимо све горе често се присећамо прошлих времена и о њима причамо са дрштвом. Некада ми је то сметало код старијих кад крену са оним"у моје време... ти се тад ниси ни родио, или био си мали...." У задње време људи мојих година исто причају. Постајем део тога и ја. Стварно, нарочито кад мало више потегнемо, већину времена проведемо у сећању на прошла лепша времена. Садашњост нам је тако суморна и сива, да једино лепо је оно што је некада било. Жалосно је што је омладина, клинци, у том тмурном стању, мрзовољна, лења, некако слаба. Чега ли ће с они сећати.... игрица на компјутеру и ФБ статуса... Жалосно. :( 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Ignjatije рече

Носталгија оптерећује наш народ. Пошто живимо све горе често се присећамо прошлих времена и о њима причамо са дрштвом. Некада ми је то сметало код старијих кад крену са оним"у моје време... ти се тад ниси ни родио, или био си мали...." У задње време људи мојих година исто причају. Постајем део тога и ја. Стварно, нарочито кад мало више потегнемо, већину времена проведемо у сећању на прошла лепша времена. Садашњост нам је тако суморна и сива, да једино лепо је оно што је некада било. Жалосно је што је омладина, клинци, у том тмурном стању, мрзовољна, лења, некако слаба. Чега ли ће с они сећати.... игрица на компјутеру и ФБ статуса... Жалосно. :( 

Ја би ипак рекао да је добро да и то имамо и да нам је , ако ништа друго, детинство и рана младост била лепа. Неко нема ни то.

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Када се присетим времена проведеног на селу, времена када бих од буке чуо само звук меденице. Када се присетим тог прелепог мириса у дрвеној колиби препуној кајмака, сира.. Када се присетим како сам слатко јео и најобичнију саламу код својих баба и деда. Када се присетим шетњи по ливадама и јурњаве за лептирима. Када се присетим како смо као деца узимали самаре од коња, навлачили их на себе као да су нам падобрани, а онда скакали са тракторске приколице као да смо у авиону. Када се присетим вечери препуних звезданог неба када се од буке могла чути само песма зрикаваца у трави или по неки лавеж. Када се присетим времена када ми је и хладни подрум испуњен бачвама био прелепо место за одмор од летње жеге. Када се присетим једноставности тих старих кућа, штала, колиба.. саграђених од хладног камена, блата, дрвета, трске.. материјала хладног на додир, али, кућа препуних љубави и срдачне топлине.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Ignjatije рече

Затим:

 

 

О, да, свакако и ови млади мутанти долазе и код мене у обзир! 

"Ох, та ја сам Човек! Човек!" 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...