Istorija papirnog novca (zlatni standard, frakcione rezerve)

[Juanito]

14 minutes ago, Grizzly Adams рече

Моје тумачење је да су Фејзбук и сличне компаније могуће зато што имамо пуно "јефтиног новца". Капитал је "мисалоциран" са активности које би биле пуно "приземније" на ове које су "у ваздуху". Тачно је да они имају купце, али такве фирме добијају огромне инвестиције пуно пре него што уопште почну да праве било какве паре. Моја хипотеза је - када не би било оваквог банкарства и монетарне политике они уопште не би имали прилику да толико нарасту, јер би капитал отишао на приоритетније ствари.

Вероватно би било пуно неких малих "фејсбукова"...

ОК, мислим да разумем како фракционо банкарство доприноси да фејсбук нереално много нарасте, али не видим како франкционо банкарство узрокује се мање инвестира у озбиљније и приоритетније ствари. Нефракционо (или како се већ зове) банкарство би могло да избаци из игре неприоритетне ствари, то је јасно. Фракционо банкарство ствара веће количине вештачког новца за све инвестиције. Без тога би било мање новца такође за све инвестиције. То значи да инвеститори не би тек тако могли да бацају на паре на фејсбук, већ би морали да уложе у нешто озбиљно. Али данашње фракционо банкарство не приморава инвеститоре да улажу у мање приоритетно и у глупо. Са фракционим банкарством инвеститори имају више него довољно да уложе и у паметно и у глупо, па опет бирају више глупо јер процењују да им се више исплати. 

[Juanito]

Другим речима, шта ако је са инвеститорске тачке гледишта (враћање уложеног новца) фејсбук заправо приоритет у односу на паметније ствари које доносе мањи профит (макар краткорочно)? Шта ако смањење количине новца заправо избаци из игре оно што ми овде сматрамо приоритетима у односу на фејсбук?

[Јанко]

Чекајте, бре, експерти...

Ај прво за нас ситну рају: како то Роналдо дневно заради 36 000 еврића? (Ponosni je vlasnik najskupljeg transfera u povijesti nogometa. Iz Manchester Uniteda prešao je u Real Madrid za samo 94 milijuna eura, a to je otprilike iznos koji će Španjolska dati za borbu protiv klimatskih promjena. Živjelo lijepo vrijeme i nogomet!) линк

Из угла мојих месечно 360 - ма какву економску математику и каматни рачун да знам, није ми заиста јасно одакле толике паре клубовима... У чему је фора? Да ли је могуће да се толики новац СТВАРА и врти у спорту, или је и то део мехура?

[Ignjatije]

13 hours ago, Ronald рече

Ignjatije nisu bankari krivi za krizu vec drzava, preko svojihfreddie mac i freddie mae.

Држава. Када знаш да државу, поготово и првенствено САД, контролишу банкари онда ти ствари постају јасније. Привилегије и утицај приватних, а тзв. "Федералних" и "националних" банака Америке, Енглеске.... оног ђаволског "Међународног" монетарног фонда, "светске" банке... јасно говоре о реалном односу банкари-државе. Они преко контроле новца контролишу државе, кнтролишу свет. У сваком моменту могу створити инфлацију, кризу, колапс, како њима, а не државама одговара.

[Avocado]

18 hours ago, Grizzly Adams рече

Па ето нешто сам написао претхнодно.

Генерално, тржиште спонтано кажњава фракционе резерве, јер пре или касније рачун дође за наплату. Наиђе нека криза, природна непогода или слично - и људи желе да подигну свој новац. А новца нема...

Што значи, кад би препустили ствари тржишту оно би само искоренило такво неодговорно понашање банкара. Али зато су они измислили "централне банке".

Hvala svakako i tebi i ostalima na komentarima... imam neka pitanja i konstatacije koja ću pisati kako stignem, nadam se da ću u međuvremenu pročitati i one tekstove koje mi je Ronald ostavio... nego, da ne pišem disclaimer svaki put, ne znam dovoljno o svemu ovome, sve što pišem je ono "kako sam ja to razumeo", a ne "ono što znam"...

Za početak:

On 13.11.2016. at 2:03, Grizzly Adams рече

Банкар изда више банкнота него што има злата у сефу - за њега је то "супер идеја"!!!??? Ај` пробај ти да отвориш фирму и издаш више признаница него што имаш робе. Завршићеш у затвору. Јер то се зове - превара.

Čini mi se da ti je neadekvatan primer, da probamo sa drugim: ako bi neki lekar dao sledeću ponudu građanima - dajte mi sad po 1000 dinara da opremim ordinaciju, a za to imate u narednih pet godina po jedan besplatan pregled kad god želite... i 3000 građana to prihvati, pa nastupi neka epidemija i svih 3000 građana mu se isti dan pojavi u ordinaciji i insistira da istoga dana budu pregledani ili da im vrati pare. On je pare potrošio na ordinaciju, a svakako ne može da ih pregleda ne za jedan dan, već duže vreme - da li je on izvršio prevaru? (ili je u njihovom dogovoru bilo implicirano da neće moći da se ispoštuje ako se svi klijenti jave istovremeno)

Takođe, ako sam dobro razumeo, sadašnji propisi te ne sprečavaju da otvoriš banku koja ima 100% rezervi, samo se propisuje minimum rezervi, a ne maksimum. Dakle, ti bi mogao da otvoriš banku i da daješ kredite samo u onom iznosu koliko imaš depozita. Takvi krediti bi naravno bili skuplji ali bi depoziti bili daleko sigurniji i mogao bi da se reklamiraš kao takva 100% sigurna banka. Takvih banaka nema iako su moguće i dozvoljene, iz čega mogu samo da zaključim da tržište preferira banke sa frakcionim rezervama. Negde ispada da u ovom slučaju želiš da regulacijom iskoreniš nešto što tržište preferira.

 

[Avocado]

Ispravka:

24 minutes ago, Avocado рече

Dakle, ti bi mogao da otvoriš banku i da daješ kredite samo u onom iznosu koliko imaš depozita.

"... koliko imaš svojih para i oročenih štednih uloga"

[Juanito]

27 minutes ago, Avocado рече

Takođe, ako sam dobro razumeo, sadašnji propisi te ne sprečavaju da otvoriš banku koja ima 100% rezervi, samo se propisuje minimum rezervi, a ne maksimum. Dakle, ti bi mogao da otvoriš banku i da daješ kredite samo u onom iznosu koliko imaš depozita. Takvi krediti bi naravno bili skuplji ali bi depoziti bili daleko sigurniji i mogao bi da se reklamiraš kao takva 100% sigurna banka. Takvih banaka nema iako su moguće i dozvoljene, iz čega mogu samo da zaključim da tržište preferira banke sa frakcionim rezervama. Negde ispada da u ovom slučaju želiš da regulacijom iskoreniš nešto što tržište preferira.

И ја причам као потпуна незналица о овој теми и само покушавам наглас да размишљам.

Зар данас државе не покривају ризик фракционих банкара? Свакако да ћеш изабрати фракциони приступ ако знаш да имаш ”свемоћну” силу да те заштити у случају пада, али то онда није слободно тржиште. Чим уклониш ризик, нема више тржишта. Слободно тржиште би било када би фракционо банкарство било дозвољено за банке и клијенте који желе да послују на тај начин, али да се ту држава ништа не меша. Мислим да у том случају не би баш сви бирали фракционо...

[Avocado]

26 minutes ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

И ја причам као потпуна незналица о овој теми и само покушавам наглас да размишљам.

Зар данас државе не покривају ризик фракционих банкара? Свакако да ћеш изабрати фракциони приступ ако знаш да имаш ”свемоћну” силу да те заштити у случају пада, али то онда није слободно тржиште. Чим уклониш ризик, нема више тржишта. Слободно тржиште би било када би фракционо банкарство било дозвољено за банке и клијенте који желе да послују на тај начин, али да се ту држава ништа не меша. Мислим да у том случају не би баш сви бирали фракционо...

Pokrivaju donekle i to je poseban problem, međutim, i kada nisu pokrivale, banke su držale frakcione rezerve i niko nije imao 100% rezervi. Prosto, imati 100% rezervi je ekonomski glupo i neisplativo i to niko neće raditi osim ako država ne naloži svima da se tako ponašaju.

Inače, što se tiče pokrivanja rizika, koliko znam imaš dva redovna načina i jedan vanredni:

1. kroz obavezno osiguranje depozita (kod nas Agencija za osiguranje depozita to radi i sve depozite do 50.000 EUR garantuje država ali banke plaćaju osiguranje za to)

2. kao "lender of last resort" gde centralna banka pozajmljuje privatnoj banci pare ako joj kratkoročno zafali novca (kada se usled manjih kriza pojavi veći broj štediša koji bi da povuku novac ali ne toliko da banka totalno pukne)

3. bailout (sa kojim se svakako ne slažem ni u kom slučaju)

Meni se čini da je pravo libertarijansko rešenje da ne postoje uopšte obavezne rezerve ni obavezno osiguranje depozita ni "lender of last resort" (naravno ni bailout), već samo da svaka banka ima jasno istaknuto na svakom šalteru kolike su joj rezerve i koji iznos depozita je (privatno) osiguran, pa ko hoće da se kocka sa svojim parama neka se kocka.

 

[Justin Waters]

2 minutes ago, Avocado рече

3. bailout (sa kojim se svakako ne slažem ni u kom slučaju)

Da li bi mogli o bailout govoriti kao neophodnom u specijalnim slucajevima kada su neke izuzetno velike banke u krizi? Tada bi bilo isplativije injektiarti drzavni kapital da banka ponovo stane na noge nego dopustiti da padne i da izazove finansijski kolaps trzista sto bi bilo daleko skuplje nego samo drzavno pokrice. Deutshce banka je trenutno u takvoj krizi da joj neopohodna dodatni kapital da bi se izvukla iz problema. Drzava ce je vjerovatno podrzati jer kolaps deutsche banke da budem slikovit bi bilo kao kolaps neke zgrade, njeno rusenje ne bi izazavalo samo rusenje nje same nego i okolnih zgrada u kome bi mogli poginuti i ljudi. 

[Avocado]

16 minutes ago, Justin Waters рече

Da li bi mogli o bailout govoriti kao neophodnom u specijalnim slucajevima kada su neke izuzetno velike banke u krizi? Tada bi bilo isplativije injektiarti drzavni kapital da banka ponovo stane na noge nego dopustiti da padne i da izazove finansijski kolaps trzista sto bi bilo daleko skuplje nego samo drzavno pokrice. Deutshce banka je trenutno u takvoj krizi da joj neopohodna dodatni kapital da bi se izvukla iz problema. Drzava ce je vjerovatno podrzati jer kolaps deutsche banke da budem slikovit bi bilo kao kolaps neke zgrade, njeno rusenje ne bi izazavalo samo rusenje nje same nego i okolnih zgrada u kome bi mogli poginuti i ljudi. 

To pravi užasan uticaj na ponašanje bankara i stimuliše rizično ponašanje. Zašto bi se oni ponašali pametno i poslovali nerizično ako znaju da će država da ih vadi iz problema?

Zabrana bilo kakvog bailout-a pravi i državnoj administraciji podsticaj da bolje kontroliše banke tj. da hapsi na vreme rukovodioce banaka koji vrše krivična dela jer do takvih totalnih kolapsa obično dođe usled vršenja krivičnih dela...

 

[Avocado]

21 hours ago, Ronald рече

Avokado

Slavisin tekst o frakcionom bankarstvu:

http://trzisnoresenje.blogspot.ca/2012/03/sta-je-frakcionalno-bankarstvo.html

Ivanov odgovor:

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2012/03/sta-je-frakciono-bakarstvo-2.html

Procitaj komentare obavezno, obavezno, zbog rasprave.

Slavisin tekst o tome da li privatne banke stvaraju novac?

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2016/07/stvaraju-li-privatne-banke-novac.html

Ima i na engleskom dosta toga, ali Slavisa predaje monetarnu ekonomiju i stvarno zna mnogo. Nadam se da ti ovo moze malo pomoci.

Pomoglo je dosta i čini mi se da je Slaviša u pravu.

Kao pravnik mogu da kažem da Ivanova prva primedba svakako ne stoji. Ugovor o depozitu novca odavno nije isto što i ugovor o čuvanju (ako je ikada i bio). Za ugovor o čuvanju, bankarski ekvivalent je ugovor o sefu (o korišćenju sefa u banci). Govorim o samoj suštini tih poslova, te nije u pitanju "državna intervencija", uostalom, odluke common law sudova (a ovde se pominje neka iz 17. veka kao prekretnica) se obično ne smatraju državnom intervencijom.

 

[Justin Waters]

19 minutes ago, Avocado рече

To pravi užasan uticaj na ponašanje bankara i stimuliše rizično ponašanje. Zašto bi se oni ponašali pametno i poslovali nerizično ako znaju da će država da ih vadi iz problema?

Zabrana bilo kakvog bailout-a pravi i državnoj administraciji podsticaj da bolje kontroliše banke tj. da hapsi na vreme rukovodioce banaka koji vrše krivična dela jer do takvih totalnih kolapsa obično dođe usled vršenja krivičnih dela...

 

Ne znam nista ovome pa naglas razmisljam. Svakako da nesavjesne manadzere treba kazniti koji su dovli banku rizicnim poslovima do krize, ali se pitam kako dolazi do toga da budu sigurni da ce ih drzava podpomgnuti. Usmenim dogovorom, ili nekim zvanicnim dokumentom cime drzava garantuje, ili prosto u slucaju velikih banka znaju da mogu da se upuste u ruzucno poslovanje jer drzava cesigurno stati iza banke. 

U svakom slucaju mislim da se bailout ne smije izbjeci (ne prije nego sto pocne rizicno poslovanje vec nakon sto se izazove steta) ukoliko bi pustanje banke da padne izazvalo vecu krizu nego unutar nje same. 

[Avocado]

26 minutes ago, Justin Waters рече

Ne znam nista ovome pa naglas razmisljam. Svakako da nesavjesne manadzere treba kazniti koji su dovli banku rizicnim poslovima do krize, ali se pitam kako dolazi do toga da budu sigurni da ce ih drzava podpomgnuti. Usmenim dogovorom, ili nekim zvanicnim dokumentom cime drzava garantuje, ili prosto u slucaju velikih banka znaju da mogu da se upuste u ruzucno poslovanje jer drzava cesigurno stati iza banke. 

U svakom slucaju mislim da se bailout ne smije izbjeci (ne prije nego sto pocne rizicno poslovanje vec nakon sto se izazove steta) ukoliko bi pustanje banke da padne izazvalo vecu krizu nego unutar nje same. 

Mislim da je ono treće - pretpostavljaju da su toliko veliki da će ih država sigurno izvući ako se rizici ostvare.

Nekada je zlo koje nastane jedini lek za "bolest" koja traje i koja se može ponoviti.

Ja tu pravim paralelu sa procesnim pravima okrivljenog. U Americi, ako policija nelegalno pribavi dokaze, oni neće moći da budu upotrebljeni (i po zakonu i u praksi). Recimo da policija ilegalno dođe do dokaza - video snimaka koji nesporno dokazuju da je okrivljeni silovao i ubijao decu. Sa jedne strane deluje kao zlo i nepravedno pustiti ga i naše sudije bi našle način da ga nekako osude (iako ni oni po zakonu ne smeju), dok američke ne bi... u tom konkretnom slučaju se ponašanje naših sudija može braniti, ali kao posledicu imaš mnogo veće zlo - to da će kod nas policija često ilegalno pribaljati dokaze, pa i "praviti" dokaze protiv nevinih ljudi i sudije će im tu gledati kroz prste, dok će američka policija mnogo više voditi računa o tome da sve bude kako treba... a i građani će u takvim slučajevima u Americi kriviti policiju i tužioca jer su upropastili slučaj, a ne sudiju koji je pustio okrivljenog. Na kraju dođeš do toga da policija ne pravi takve svinjarije ili da ih pravi izuzetno retko. Prosto, moraš da znaš da ako progledaš kroz prste policiji u tom slučaju, to će svakako imati štetne posledice u drugim slučajevima... i isto tako ako napraviš bailout, to će nužno uticati na bankare da rizičnije posluju. Bukvalno bi ga ustavom zabranio i propisao zatvor za političara koji ga odobri.

[Ненад Р.]

22 hours ago, Grizzly Adams рече

То је заблуда. Количина новца у оптицају нема никакве везе са економском активношћу. Ако има мање новца у оптицају, једноставно се цене прилагоде и економска активност је иста. Оно што експанзија кредита постиже је да мисалоцира економску активност. Стимулише активности високог ризика које нису профитабилне, а на рачун активности које су мање ризичне и профитабилне. Тиме изазива "финансијске балоне" и неминовно економске кризе када започете активности високог ризика пропадну.

Има везе са инфлацијом и падом вредности валуте или обрнуто у колико је новца у оптицају мање.

[Grizzly Adams]

18 hours ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Фракционо банкарство ствара веће количине вештачког новца за све инвестиције. Без тога би било мање новца такође за све инвестиције. То значи да инвеститори не би тек тако могли да бацају на паре на фејсбук, већ би морали да уложе у нешто озбиљно. Али данашње фракционо банкарство не приморава инвеститоре да улажу у мање приоритетно и у глупо. Са фракционим банкарством инвеститори имају више него довољно да уложе и у паметно и у глупо, па опет бирају више глупо јер процењују да им се више исплати.

Није баш тако једноставно... Фора је у томе што јефтин новац доводи до "прегревања" неких области и непропорционалног улагања у њих, а друге остају на "суши". Зашто?

Да пробам да објасним. Значи, кад улажеш паре у нешто мораш да водиш рачуна и о конкуренцији, јер они заузимају тржиште. Привремено, неке ствари које су "у тренду" доносе заиста већи профит од оних других. И такви финансијски балони могу да трају годинама. Ако се бавиш инвестицијама ти треба да преживиш све те године... И то је проблем. Чак и ако си паметан и видиш шта се дешава - игра је "rigged" што би реко прецедник. Ако не улажеш тамо где је "вруће" губиш профит, а ако си фирма губиш клијенте. И пуко си.

То је разлог зашто се увек када имамо "јефтин новац" јављају те "маније", почев од оне са цвећем код вас у Холандији у XVIII веку (или ту негде, не сећам се тачно...) па до дот-ком бума 1990-тих, тржишта некретнина 2000-тих итд.