Istorija papirnog novca (zlatni standard, frakcione rezerve)

[Ronald]

1 minute ago, Grizzly Adams рече

Може он да мисли шта `оће, али то је као да ти продам кућу која не постоји. Само што се ти не уселиш у њу него је продаш неком другом, он трећем итд. И тако стварамо "економску активност".

Док неко коначно не реши да се усели у кућу - а ње нема...

Obicno ljudi misle da banke mogu beskonacno da izdaju kredite, a to nije moguce, isto tako to ne utice na inflaciju kao sto je i objasnio u tekstu, Da li privatne banke stvaraju novac? Ivan misli kao ti, ali Slavisini argumenti su bolji i ostalih trzisnih monetarista. Slavisa i predaje monetarnu ekonomiju.

[Ronald]

Ignjatije najaci si ti kad se boris protiv libertarijanaca a koristis njihove autore kako bi argumentovao to da ce se desiti nova kriza u USA, vidi se da si vojvodin djecak, hahahahaha. Peter Schiff je jedini objasnio kako ce izgledati kriza, napisao knjige koje su i kod nas prevedene, ali je isto tako omasio i on i ovi sa Misesa da ce se desiti strasna inflacija u narednim godinama koje nema ni na vidiku. u pravu je bio Scot Summers, Friedmanov ucenik, i ostali trzisni monetaristi a po ko zna koji put Kejnzijanci nisu bili u pravu.

[Grizzly Adams]

9 minutes ago, Grizzly Adams рече

То је наопака Кејнзова теорија да "тражња" покреће економију. Потпуна бесмислица. Давно пре тих шарлатана економисти су разумели да је количина новца неутрална за економску активност, економију покреће продуктивност, а не тражња: https://sr.wikipedia.org/wiki/Жан_Батист_Сеј

У вези овога - оно што људи не разумеју, па чак ни многи економисти, је следеће. Када ми међусобно тргујемо, ми не размењујемо производе за новац. Кад уђем у продавницу, ја мењам мој производ за твој. О томе добро размисли да разумеш у потпуности. На тржишту ми мењамо свако своје производе за производе других.

Ја у продавници мењам свој компјутерски програм за кафу. Музичар мења своју песму за млеко. Зидар кућу за сладолед.

Let that sink in, што би реко наш народ...

Новац је то потпуно небитан. Он представља само медијум који ту размену олакшава, поједностављује. Ми и даље размењујемо производе као што је то било од почетка, пре појаве новца.

Кад то добро разумеш онда цела ова прича око банкарства и монетарне политике изгледа сасвим другачије.

[Ronald]

Evo i knjige.

http://www.knjizara.com/Dokaz-sloma-P-D-Schiff-J-Downes-137169

[Grizzly Adams]

2 minutes ago, Ronald рече

ali je isto tako omasio i on i ovi sa Misesa da ce se desiti strasna inflacija u narednim godinama koje nema ni na vidiku

То може да каже само неко ко уопште не разуме шта се дешавало претходних деценија.

Значи, ово што су направили је као једна велика брана која стоји изнад града. И која је препуњена, преоптерећена. Архитекта онда каже - брана ће пући. А они му кажу - шта дижеш панику видиш да још није пукла, нити је на видику пуцање.

Али вода је још увек изнад града. И брана је преоптерећена. Треба само негде мала рупица да се направи.

[Ignjatije]

2 minutes ago, Ronald рече

Ignjatije najaci si ti kad se boris protiv libertarijanaca a koristis njihove autore kako bi argumentovao to da ce se desiti nova kriza u USA, vidi se da si vojvodin djecak, hahahahaha. Peter Schiff je jedini objasnio kako ce izgledati kriza, napisao knjige koje su i kod nas prevedene, ali je isto tako omasio i on i ovi sa Misesa da ce se desiti strasna inflacija u narednim godinama koje nema ni na vidiku. u pravu je bio Scot Summers, Friedmanov ucenik, i ostali trzisni monetaristi a po ko zna koji put Kejnzijanci nisu bili u pravu.

Само ти пажљиво одгледај документарац. Оно што ми је убедљиво прихватам без обзира на то од кога долази, барем се трудим да такав будем.

 

Банкари су највећи мађионичари модерног времена. Оно што старим алхемичарима није успело са гвожђем, њима јесте са папиром. 

[Ronald]

Tri autora iz Banke Engleske su pre dve godine objavili papir, koji je onda otkrio antropolog David Graeber poznat kao aktivist pokreta Occupy Wall Street (a ekonomistima poznatiji po tome kako ga je levičarski ekonomista, kejnzijanac i socijaldemokrata Brad DeLong nedeljama rastavljao na sitne komade), a zatim, ovih dana, i "londonski konsultant" Nebojša Katić. Geneksovac Katić, izdanak kontić-božovićevske makroekonomske škole, ne tako davno zalagao se za razvojno finansiranje iz primarne emisije ali se sada, čitajuću Graebera u Guardianu, uznemirio oktrivši da privatne banke učestvuju u kreiranju novčane mase u ekonomiji.

 

Radi se, naravno, o frakcionom bankarstvu -- jedinoj vrsti bankarstva koje je ikada postojalo. Od srednjovekovnih italijanskih banaka (kad smo već kod njih najstarija, pet i po vekova stara Monte dei Paschi iz Sijene je sada pred bankrotom), do današnjih dana, banke odobravanjem kredita učestvuju u stvaranju ukupne novčane mase u ekonomiji -- može se reći, privatne banke štampaju novac. 

 

Ali šta to tačno znači i kako je moguće da privatne banke stvaraju državni novac? To je moguće samo zbog moderne definicije novca koja je nastala tek u toku 20. veka. U novčanu masu ubrajaju se svi depoziti koji u bankama postoje. Kada se svi depoziti (pojedinaca, firmi, fondova, države itd.) na svim bankarskim računima saberu, dobija se iznos novčane mase. U zavisnosti od toga koji tačno depoziti ulaze u račun, imamo različite definicije novčane mase, M1, M2 i druge. 

 

Kada vam Erste banka odobri kredit, vi taj kredit podignete u kešu, nešto kupite u Maxiju i onda Maxi svoj pazar deponuje kod Intese, time je novčana masa - zbir depozita u privredi - povećana. Taj konkretni novac nije stvorila centralna banka (NBS). NBS je svoj novac stvorio prethodno u tranakcijama sa bankama (recimo, dao kredit Erste banci ili kupio devize od nje plativiši joj svežim dinarima). Ali ovaj konkretni novac, novi depozit koji je nastao kod Intese, stvorio je Erste odobrivši vam kredit. Zbog toga se kaže da privatne banke stvaraju novac. Tome se često dodaje da privatne banke stvaraju novac "ni iz čega", jer sada odjednom ima više novca u ekonomiji a da ga NBS nije odštampao. 

 

Fraza da "privatne banke kreiraju novac" je veoma varljiva. Erste taj novac nije stvorio za sebe. Ustvari, ako pitate Erste, oni i ne misle da su stvorili bilo kakav novac nego su jednostavno odobrili kredit. Bankari se obično začude kada im kažete da privatne banke "kreiraju novac". Sa njihove tačke gledišta oni su odobrili kredit, a samo je sa tačke gledišta čitave ekonomije, u makro smislu, ukupna novčana masa porasla. Erste od svega toga ima kamatu i provizije; ona nije mogla jednostavno stvoriti novac za sebe. Stvorila je kredit za korisnika -- ali kad se taj kredit pretvori u depozit (a svaki kredit se nekim delom, pre ili kasnije, pretvori u nečiji depozit), onda je novčana masa veća. 

 

Šta su onda autori iz papira Banke Engleske hteli da kažu? Pre svega da objasne da je bankarska praksa malo drugačija od udžbeničke teorije o ovoj temi. U udžbenicima obično bude prikazan proces po kojem Pera stavi depozit u Erste; Erste novac iz tog depozita odobri Miki; Mika ga stavi u Intesu, čime se kreira dodatni depozit, čiji jedan deo Intesa onda dodeli Lazi, koji ga onda deponuje u Sberbanku, itd. Tako se depoziti u različitim bankama "multiplikuju" i novčana masa, zbir svih depozita, raste. 

 

Papir Banke Engleske nema problem sa time ali kaže da se to obično obavlja u sklopu iste banke. Naime, u praksi Erste ne čeka bukvalno da neko prvo dođe i preda im svoj depozit. Erste vama može jednostavno dodeliti kredit -- i ako ste vi istovremeno njen korisnik i deponent, što je vrlo često slučaj, onda taj kredit istovremeno postaje vaš depozit u samom Ersteu (umesto da, kao u prethodnom primeru, završi u Intesi). Erste piše u aktivi da joj dugujete 100 dinara, a u pasivi piše da je vaš depozit porastao za 100 dinara. Suštinski, proces je isti, samo što se ovaj put to dešava u okviru iste banke. Depoziti ne moraju da putuju, multiplikacija može da postoji i u okviru iste banke. 

 

Ako gledate sa makro plana, onda kažete da je Erste "ni iz čega" stvorio novac, jer je dodao novac na računima sopstvenih deponenata. Pokretom miša, službenik banke rekao je da sada u bilansu imaju više depozita nego ranije (i više kredita, za isti iznos). Graeber i Katić su izgleda zapanjeni ovim - ali proces je suštinski isti kao i međubankarska kreditna multiplikacija. Da, u udžbenicima se obično prikazuje međubankarska (i već odavno mnogi imaju pribedbi na takav pristup), ali razlike nema i nikada je nije bilo. 

 

Šta je granica ovome? Može li onda svaka banka kreirati beskonačno mnogo ovakvih kredita? Ne može, jer se one u tome takmiče i na prvom mestu im treba da im kredite neko i traži. Otuda onolike reklame i takmičenje u uslovima kredita. Drugo, to mogu da rade samo srazmerno svojoj veličini jer odnos kredita i depozita ne može da bude 1:1. Za svaki dinar kredita koji odobre, treba im više od jednog dinara depozita (zbog obavezne rezerve, ali i zbog sopstvene likvidnosti jer moraju imati dovoljno novca za svakog deponenta koji hoće da povuče, uklučujući i one deponente kojima je odobrila kredit). Treće, tu je kapitalna adekvatnost. I ima još. To njihovo "štampanje para" nije ni izbliza tako proizvoljno.  

 

Stvaraju li, onda, privatne banke novac? Da, pod uslovom da razumemo šta to ustvari znači. 

 

Sa svoje tačke gledišta one samo odobravaju kredite, ali stvaraju novac u makroekonomskom smislu, definisan kao zbir svih depozita. 

 

Novac koji tako stvaraju ne stvaraju za sebe i ne prisvajaju. Banka odobrava kredite, koji se onda pretvaraju u depozite kod nje same ili kod drugih banaka, bez razlike. Količinu kredita (i depozita) koju mogu stvoriti ograničavaju mnoge stvari. 

 

Da li je ovaj proces inflatoran? Ne. Inflaciju može stvoriti jedino centralna banka. Inflacija nastaje ne zbog mnogo novca u opticaju nego povećanjem novca u opticaju. Privatne banke odobre koliko god kredita bezbedno mogu i onda to drže na svom mogućem maksimumu - one su svoj kreditni novac u svakom trenutku već kreirale i nemaju prostora za dalja povećanja. Obim kredita mogu povećati jedino ako imaju dodatni sveži priliv novca odnekud. To individualno može biti i priliv/odliv od jednih do drugih, ali jedini mogući izvor neto priliva za sve banke istovremeno je centralna banka (računajući da je spoljni devizni priliv takođe pod kontrolom monetarne politike).

[Ronald]

1 minute ago, Grizzly Adams рече

То може да каже само неко ко уопште не разуме шта се дешавало претходних деценија.

Значи, ово што су направили је као једна велика брана која стоји изнад града. И која је препуњена, преоптерећена. Архитекта онда каже - брана ће пући. А они му кажу - шта дижеш панику видиш да још није пукла, нити је на видику пуцање.

Али вода је још увек изнад града. И брана је преоптерећена. Треба само негде мала рупица да се направи.

Ne oni su stalno govorili on, murphy da ce se nakon QE, desiti strasna inflacija sto se nije desilo vec osam godina, a Slavisa je o tome pisao i u knjizi Svetska ekonomska kriza do detalja.

[Grizzly Adams]

6 minutes ago, Grizzly Adams рече

У вези овога - оно што људи не разумеју, па чак ни многи економисти, је следеће. Када ми међусобно тргујемо, ми не размењујемо производе за новац. Кад уђем у продавницу, ја мењам мој производ за твој. О томе добро размисли да разумеш у потпуности. На тржишту ми мењамо свако своје производе за производе других.

Ја у продавници мењам свој компјутерски програм за кафу. Музичар мења своју песму за млеко. Зидар кућу за сладолед.

Let that sink in, што би реко наш народ...

Новац је то потпуно небитан. Он представља само медијум који ту размену олакшава, поједностављује. Ми и даље размењујемо производе као што је то било од почетка, пре појаве новца.

Кад то добро разумеш онда цела ова прича око банкарства и монетарне политике изгледа сасвим другачије.

 

Шта одавде следи? Шта постижеш ако повећаш количину новца?

Одговор - ништа.

Јер људи мењају своје производе. Све зависи од тога колико су продуктивни. Ако праве више, имаће више.

 

Постиже се само да неки добију "леба без мотике".

[Ronald]

Ignjatije

Ne zezaj me pa nijedan ekonomista nikad nije predvidio kad ce se kriza tacno dogoditi, Schiff je objasnio kako ce izgledati raspad finansijskog sistema, ali nije znao kad ce poceti, niko jer bi to znacilo da ekonomija moze da predvidja dogadjaje.

[Grizzly Adams]

3 minutes ago, Ronald рече

Ne oni su stalno govorili on, murphy da ce se nakon QE, desiti strasna inflacija sto se nije desilo vec osam godina, a Slavisa je o tome pisao i u knjizi Svetska ekonomska kriza do detalja.

Нису се они бавили "пророковањем", већ су објаснили које су последице "монетарних стимулуса". То је као закон спојених судова. Ако си са једне стране напунио воду, направио си потенцијалну енергију која једном мора да се ослободи. Када ће то бити - нико не може да предвиди.

Они само објашњавају потенцијалну енергију која је направљена. И кажу да једном мора негде да пукне, јер потенцијална енергија прелази у кинетичку док се не поравна ниво. Мож да "објашњава" ко шта оће, али то је реалност.

У међувремену, људи који не разумеју ствари могу да им се ругају и смеју. Али то нам свима стоји над главом. Не може да "нестане само од себе".

А можеш сасвим лепо да видиш у финансијском балону који је надуван до бола. Људи мисле да је ово добро:

Dow closes at record high as it surges 5% for the week, best in 5 years

http://www.usatoday.com/story/money/markets/2016/11/11/asian-shares-mixed-dollar-worries-trump-policies/93632778/

А то је управо та опасност.

[Ronald]

Americkoj vladi bi bilo pametnije da smanji poreze, hrpetinu regulacija kojim su toliko zapetljali finansijski sektor i da istjeraju ove debile iz javnog sektora. Ignjatije nisu bankari krivi za krizu vec drzava, preko svojihfreddie mac i freddie mae.

[Grizzly Adams]

2 hours ago, Avocado рече

Kad nađeš vremena, molim te napiši malo više... mene zaista interesuju argumenti protiv frakcionih rezervi...

Па ето нешто сам написао претхнодно.

Генерално, тржиште спонтано кажњава фракционе резерве, јер пре или касније рачун дође за наплату. Наиђе нека криза, природна непогода или слично - и људи желе да подигну свој новац. А новца нема...

Што значи, кад би препустили ствари тржишту оно би само искоренило такво неодговорно понашање банкара. Али зато су они измислили "централне банке".

[Ronald]

2 minutes ago, Grizzly Adams рече

Нису се они бавили "пророковањем", већ су објаснили које су последице "монетарних стимулуса". То је као закон спојених судова. Ако си са једне стране напунио воду, направио си потенцијалну енергију која једном мора да се ослободи. Када ће то бити - нико не може да предвиди.

Они само објашњавају потенцијалну енергију која је направљена. И кажу да једном мора негде да пукне, јер потенцијална енергија прелази у кинетичку док се не поравна ниво. Мож да "објашњава" ко шта оће, али то је реалност.

У међувремену, људи који не разумеју ствари могу да им се ругају и смеју. Али то нам свима стоји над главом. Не може да "нестане само од себе".

А можеш сасвим лепо да видиш у финансијском балону који је надуван до бола. Људи мисле да је ово добро:

Dow closes at record high as it surges 5% for the week, best in 5 years

http://www.usatoday.com/story/money/markets/2016/11/11/asian-shares-mixed-dollar-worries-trump-policies/93632778/

А то је управо та опасност.

Ne razumijes me, naravno da ovo nije dobro, najbolje bi bilo da su pustili da svi propadnu i krenuli iz temelja. ali ovo je bilo najbezbolnije resenje, posto je sa gasenjem investicionih projekata i pucanjem banaka doslo do ogromnog smanjenja kolicine novca u opticaju ti mozes da iskoristis CB i da upumpavas i pratis inflaciju, to se zove NGDP targeting. u stvari borba je bila izmedju Friedmanovaca i Kejzujanaca, odnosno monetarne politike i fiskalne, i upravo je fisklna dozivjela kolaps a preko monetarne je drzava izasla iz krize brze nego inace.

[Grizzly Adams]

1 minute ago, Ronald рече

preko monetarne je drzava izasla iz krize brze nego inace

Они нису изашли из кризе. Само су је одложили и увећали проблем.