Манастир Давид-Гареџи у Грузији – на списку најлепших местa на свету

[JESSY]

               

 

Манастирски комплекс Давид-Гареџи у Грузији, по оцени часописа  National Geographic, једно је од најчудеснијих и најлепших места у свету, јавља Спутник-Грузия. „Високо у стенама, на источној грузијској граници где се ова земља граничи са Азербејџаном, налази се Давид-Гареџи, који сачињава комплекс од 19 монашких келија, које се сматрају ремек-делом грузијске уметности. У једној од пећина и надаље функционише манастир, а монашко певање може се надалеко чути у тишини пустињске степе,“ пише часопис.

Манастир је основан у 6. веку када се један од 13 сиријских отаца по имену Давид настанио у пешчери Гареџи на падинама невеликог кланца и ускоро затим овде основао први манастир – Давидову лавру.

По својим размерама и историјском значају Давид-Гареџи заузима посебно место у грузијској историји. У овој земљи постоји предање да је посета овој светињи једнако што и поклоњење Јерусалиму.

Давид-Гареџи се налази на 60 км југоисточно од Тбилисија, на грузијско-азербејџанској граници која дели манастирски комплекс на два дела. Комплекс манастирских пећина простире се на 25 км и налази се на Гареџијској висоравни, која је полупустињски предео.

Даид-Гареџи се састоји од 20 манастира, усечених у стенама и захватају територију трију грузијских области.

Извор: Православие-ру (превод с руског Р.Ракић)

• Вести из сестринских цркава
•  
• Култура

View full Странице

[Bokisha]

Давидо-Гареџијску Лавру зову Грузијском Тиваидом, као да је планинска пустиња Египта – колијевка источног монаштва, освећење духом преподобних Антонија и Макарија првих житеља пустиње – као огромни камени ковчег пренесена била у Грузију. Природа Кахетије личи на Египат и Палестину. Гореџи значи „пустиња, усамљено мјесто“. И ово мјесто као да је створено за монахе, Изразите линије планина чине се као камене зидине огромне ларве. Овдје се с прољећа пустиња покрива зеленим ћилимом траве, као поља Палестине послије молитве пророка Илије. Но убрзо наступа жарко сушно љето. Земља се погружава у сан. Љето у јужној пустињи личи на зиму у тундри: све живо се скрива и замире. Царује тишина и дубока ћутња која суши срце, Само усамљени орлови парају небо, као да клизе по површини азурног мора. Понекад бешумно као сјене пролазе срне, које траже траву међу камењем, и, чувши некакве звјери, нестају. Само змије испузавају из рупа и дријемају, гријући се на камену, као да чувају скровишта.
Овамо је дошао из Тбилисија преподобни Давид, један од Сиријских отаца, са својим учеником Лукијаном. Овдје је он сусрео другог подвижника – преподобнога Додоа из древног племена Кахетијских кнежева, који је водио своје поријекло од римских императора. Живот монаха у Гареџи био је тежак и суров. Као станови за пустињаке служиле су пећине у стијенама. Као храна -јестива трава и јагоде, које су скупљали као резерву за једну годину и млијеко срна, које су долазиле пустињацима као овце својим пастирима. Обично дивље звијери и змије не дирају монахе, оне као да осјећају њихову незлобивост, осјећају њихов миомирис и виде свијетлост која их окружује. Чини се, да утонуо у молитву монах разумије језик животиња и птица, а ове пажљиво слушају његов глас, као глас свога Господара. Али ученика преподобног Давида, Лукијана, изглед спаљене пустиње сунцем, која личи на град послије пожара, сусрети са отровним змијама и огромним љускарима, које су звали драконима, плашили су га. Но он је налазио смирење поред преподобног Давида, као дијете у загрљају своје мајке.

Архимандрит Рафаил (Карелин)
ТАЈНА СПАСЕЊА

https://svetosavlje.org/tajna-spasenja/31/