Препоруке књига

[JESSY]

DEVOJKA IZ VOZA – Pola Hokins / Napeti triler o otuđenosti i manipulaciji

alkoholizam, Džilijen Flin, Gone Girl, hičkokovski, Iščezla, manipulacija,Mračna mesta, neprilagođenost, otuđenost, Pola Hokins, pomračenje svesti, psihičke smetnje, psihotriler

/

Vladimir Vujinović

/

0

/

kriminalistički, recenzije, romani, trileri

 

 

Devojka iz voza je bila jedna od najčitanijih knjiga u svetu tokom 2015. godine. Samo u prvoj polovini te godine prodato je dva miliona primeraka. A nedavno je počeo da se prikazuje i film zasnovan na ovom trileru kojeg mnogi upoređuju sa Gone Girl (Iščezla), dok za Polu Hokins kažu da je nova Džilijan Flin. Uspeh je tim veći, ako imamo uvidu da je Devojka iz voza prvi roman ove britanske autorke.

Devojka iz voza nije samo vrhunski napeti krimić, već i višeslojna psihološka studija o otuđenosti i manipulaciji.

 

Iako debitantkinja, Pola Hokins (1972.) je imala prilike da brusi svoje pero kao novinarka u londonskom The Times. Ona je takođe uporedo studirala političke nauke, ekonomiju i filozofiju, i to u tri različita univerzitetska grada – Oksford, Brisel i Pariz. Tako da ne treba da nas čudi velika stilizovanost i izgrađenost njene proze.

Pola Hokins nas polako uvodi u priču, dugo nam ne otkrivajući stvarni krimi zaplet. Glavna junakinja i pripovedač, Rejčel, psihički je nastabilna tridesetogodišnja žena kojoj polako počinju da tonu sve životne lađe. Muž ju je ostavio zbog druge, dobila je otkaz na poslu, pa utehu počinje da traži u besomučnom opijanju alkoholom. Najbizarnija stvar koju ona radi je svakodnevno putovanje vozom do jednog londonskog predgrađa. To radi mesecima kako bi se pred svojom cimerkom pretvarala da još uvek ima posao, kako bi održavala privid normalnosti u svom životu. Pruga prolazi neposredno pored njene nekadašnje kuće u kojoj njen muž živi život sa novom ženom i detetom.

Dok putuje vozom svako jutro Rejčel gleda sve to kroz prozor. A takođe, gleda još jedan prizor. Gleda jedan par, muškarca i devojku, čiji su joj identiteti nepoznati, a čiji idilični životi je takođe bolno podsećaju na sve to što ona nema. Ona čak ide toliko daleko da u svojoj mašti daje imena ovom paru, koji kroz prozor voza njoj deluje tako skladno. Sve se menja kada nepoznata devojka jednog jutra prestaje da se pojavljuje pred njenim vidokrugom. Kada Rečel sazna da je nestala devojku o kojoj pišu svi mediji i za kojom policija traga, upravo ta devojka koju je ona redovno viđala iz voza. Vraćajući u glavi film o ovom paru, Rejčel shvata da je u stvari bilo jako čudnih stvari koje je ona videla uvezi njih, da stvar uopšte nije bila tako idilična kako se činila. Tako počinje misterija čija će napetost rasti do samog kraja. Neočekivani zaplet koji će vas ostaviti bez daha.

Zadivljujuće je kako Pola Hokins, paralalno sa tom misterijom koju besprekerno gradi oko svoje glavne junakinje, odlično drži u rukama i sve ostale konce romana. Devojka iz voza nije samo vrhunski napeti krimić, već i višeslojna psihološka studija o otuđenosti i manipulaciji. Rejčel nije jedini pripovedač u romanu. Pojavljuju se još dva. Hladno proračunata Ana i Megan – misteriozna devojka koja je nestala. Mi u stvari tu pratimo i vremenski različite tokove. Poglavlja u kojima nam se Megan obraća je zapravo prošlost, njen glas pre nestanka.

Pomračenje svesti je centralna tema Pole Hokins.

Devojka iz voza je obojena tom nekom hičkokovski mračnom atmosferom. To je još nešto sa čime bismo Polu Hokins mogli uporediti sa Džilijen Flin. Pomračenje svesti je centralna tema Pole Hokins. Psihičke smetnje sa kojima se nosi glavna junakinja Rejčel su veoma hrabro predstavljene. Naročito tu treba istaći Rejčelinu borbu sa alkoholom. Alkoholizam je jedan od najbitnijih socijalnih i društvenih problema na koji nas autorka upućuje. I uopšte, frapantan je način na koji nas autorka duboko uvlači u psihološki svet svojih junaka.

Devojka iz voza je mračna i uznemirujuća priča o otuđenosti. Knjiga koja će vas duboko potresti. Knjiga koja je zaista kvalitetna. Jedva čekamo i film, čija je glumačka ekipa takođe obećavajuća.

 

Sledeća dobra knjiga ocena

Devojka iz voza

Pola Hokins

Izdavač: Vulkan izdavaštvo

Beograd, 2015.

http://sledecadobraknjiga.com/2016/11/14/devojka-iz-voza-pola-hokins-napeti-triler-o-otudenosti-i-manipulaciji/

[ines]

Odlična je ova zadnja od Ljiljane Habjanović Đurović 

 

[JESSY]

11 minutes ago, ines рече

Odlična je ova zadnja od Ljiljane Habjanović Đurović 

јеси ли је прочитала...?

[ines]

Управо сада, JESSY рече

јеси ли је прочитала...?

Jesam, kupila sam je na sajmu knjiga

[JESSY]

1 minute ago, ines рече

Jesam, kupila sam je na sajmu knjiga

е, супер...видим да је сад сасвим нова тематика...мало ме сморила са истим писањем у претходним књигама...једне те исте реченице...

[ines]

Управо сада, JESSY рече

е, супер...видим да је сад сасвим нова тематика...мало ме сморила са истим писањем у претходним књигама...једне те исте реченице...

Odlična je ova knjiga, meni je pomalo bila i potresna, svi bi je trebali pročitati....

[JESSY]

UBISTVO DEDA MRAZA – Nikola Mišović / Patnje pravednog Jova

 

 

 

Nikola Mišović ima samo 25 godina. Mlad pisac ako gledamo godine, ali već veoma iskusan ako gledamo njegovu književnu zaostavštinu. Ubistvo Deda Mraza je njegov drugi roman u kojem on pokazuje zadivljujuće spisateljsko umeće. Kao i kod prvog romana, Lančana reakcija, u kojem se kroz lik beskrupuloznog i prljavog građevinskog investitora manifestuje Lucifer lično, tako je i Ubistvo Deda Mrazajedna univerzalna simbolična priča o dobru i zlu, o krupnim moralnim dilemama.

Nikola Mišović ne bi bio to što jeste, da strukturu svoje priče ne koristi i kako bi nam pružio jednu dublju analizu društvu, suočio nas sa mnogobrojnim etičkim problemima, survao nas u ponore najdubljih filozofskih i religijskih pitanja koja se tiču smisla ljudskog života i postojanja.

 

Sinopsis knjige je i više nego interesantan, gotovo filmičan. Na prelazu između 1999. godine i novog milenijuma, tokom novogodišnje noći, policajac Vasilije Perunović, pripadnik interventne jedinice, prolazi kroz niz čudnih događaja. Patrolirajući džipom sa svojim kolegom kroz beogradske ulice, oni najpre hvataju sumnjivog čoveka u čijem se posedu nalazi kofer pun maraka. Dok raspravljaju o tome šta da rade sa pronađenim parama i sa sumnjivcem, nailaze na potencionalnog samoubicu, koji se sprema da sa mosta skoči u Savu. Vasilijev izlazak iz kola i pokušaj da odgovori potencionalnog samoubicu, otvoriće pandorinu kutiju moralnih dilema, dovesti do niza nepredvidljivih događaja, uvodeći nas u uzbudljivu i krvavu završnicu, koja će eksplodirati poput Velikog praska.

Priča koja i sama po sebi nudi svoju zanimljivost i čar, jer ima zanimljivu narativnu strukturu i neočekivane obrte. Najveći deo radnje deševa se tokom te jedne novogodišnje noći. Ali, Nikola Mišović ne bi bio to što jeste, da strukturu svoje priče ne koristi i kako bi nam pružio jednu dublju analizu društvu, suočio nas sa mnogobrojnim etičkim problemima, survao nas u ponore najdubljih filozofskih i religijskih pitanja koja se tiču smisla ljudskog života i postojanja.

Okolnosti koje nam nudi priča, samo su svojevrsni mamci, koje autor koristi kako bi pred svoje junake postavio velika moralna iskušenja. Glavni junak Vasilije je religiozan čovek, koji ima bolesno dete čije izlečenje zavisi od skupe operacije u inostranstvu. Kofer sa dva miliona nemačkih maraka, kao i nagovaranja njegovog kolege iz patrole da novac zadrže i podele – testovi su koji stavljaju na probu i Vasilijevu veru i sve njegove životne principe.

Dostojevskog su mnogi njegovi savremenici kritikovali zbog toga što se u svojim delima isuviše poziva na moralnu problematiku. Tako je i savremena književna scena sklona da proglasi demode sve pisce koji se bave moralisanjem u svojim delima. Prenebregava se činjenica da glavni problem sveta nije ni socijalne, ni naučne, već moralne prirode. Sve, ali apsolutno sve zavisi, i polazi od toga, kakvi smo mi kao ljudi. Kakvi su naši moralni orijentiri i životne odluke koje u skladu sa time donosimo. Savremena civilizacija iskazuje jednu novu, nezabeleženu tendenciju. To je tendencija satanizacije, jednog javnog linčovanja morala kao nečega što sputava slobodu čoveka i punu afirmaciju svih njegovih sposobnosti. Relativizacija morala ide u korak sa opštom propašću, dehumanizacijom i degradacijom sa kakvom smo, kao civilizacija, sve više suočeni. Zato nam je bitan Dostojevski. Zato su i domaćoj književnosti sve više potrebni pisci kao što je Nikola Mišović.

Iskušenja kroz koja prolazi Vasilije Perunović slična su iskušenjima biblijskog Jova.

Druga bitna tematika koja nam se provlači kroz roman Ubistvo Deda Mraza je religioznost. Knjiga je puna biblijske terminologije i hrišćanskog simbolizma. Razgovor između policajca Vasilija i potencionalnog samoubice, mladića Nikole, u stvari je centralni deo čitave knjige. Kroz taj duboki dijalog autor nas suočava sa nizom filozofskih i religijskih pitanja. Za razliku od Vasilija, Nikola je ateista i ljuti životni pesimista. Sudar njegovih ničenasko-nihilističkih stavova sa Vasilijevom verom, tradicionalnošću i konvencionalnom pristupu životu, sličan je odnosu koji postoji između detektiva Rasta Kola i Martija Harta u kultnoj HBO-ovoj seriji TrueDetective.

Iskušenja kroz koja prolazi Vasilije Perunović slična su iskušenjima biblijskog Jova. Baš kao što je to i kod starozavetnog junaka, tako i Mišović svog junaka šiba neverovatnom količinom nesreća. A te nesreće su toliko katastrofičnih razmera, pa se Vasilije, kao i njegov biblijski pandam Jov, nalaze pred nerešivim dilemama: Vredi li uopšte biti pošten u svetu u kojem samo nepošteni uspevaju? Ako Bog postoji i ako je dobar, zašto postoji zlo? Zašto ljudi stradaju? Vredi li uopšte ili ne vredi živeti?

Nikola Mišović je mladi Dostojevski srpske književnosti.

Naglasili smo da autor ima samo 25 godina. Postoje naravno određene pripovedačke neveštosti. Stvari koje se tiču isključivo nekih tehničkih detalja, i koje možda pre treba staviti na dušu uredniku i izdavaču ove knjige, nego samom autoru. Od nas ipak čista petica! Zbog lakoće sa kojom se nosi i snage sa kojom nam izlaže tako teške ali duboke teme. Nikola Mišović je mladi Dostojevski srpske književnosti.

 

Sledeća dobra knjiga ocena

Ubistvo Deda Mraza

Nikola Mišović

Izdavač: Književni klub Sirin

Beograd, 2016.

 

[JESSY]

   Ako volite Lovca na zmajeve ovo je prava knjiga za vas.

„Aktar je dostojan naslednik Haleda Hoseinija. Nema čitaoca kojeg će ovaj roman ostaviti ravnodušnim.“
New York Times

Hajat Šah je mladi Amerikanac. Njegov uobičajeni život – odlasci u školu, igranje bejzbola i video-igara – odlikuje se samo njegovim pakistanskim nasleđem i čestim zatezanjem odnosa između njegovih roditelja, koji se svađaju zbog nečega što je on odveć mlad da shvati. A onda stiže Mina, i sve se menja. 

Mina je najstarija drugarica Hajatove majke. Nezavisna je, lepa i bistra, i iz Pakistana stiže na prag kod Šahovih kada se raspadne njen nesrećni brak. Čak ni Hajatov sumnjičavi otac ne može da porekne da Mina u njihov dom unosi bodrost i sreću. Njena duboka duhovnost oživljava muslimansku veru porodice, što kod Hajata nailazi na odjek kao ništa dotada. Proučavajući Kuran pored Mine i uživajući u njenoj usrdnoj pažnji, on oseća da ima jedan sasvim novi cilj i da je sve više zaljubljen u svoju učiteljicu.

Kada Mina upozna čoveka s kojim počne da se viđa, Hajat se oseća iznevereno. Njegove rastuće strasti, i duhovne i ljubavne, primoravaju ga da preispita sve u šta je poverovao kao u istinu. Upravo kada Mina pronađe sreću, Hajat je prinuđen da nešto učini – nešto što će imati razorne posledice po sve koje on najviše voli.

Američki derviš je blistavo napisan, odmeren i emotivno silovit pogled na uzajamno delovanje vere i savremenog života. I sam Aktar odrastao je na Srednjem zapadu Amerike, te posredstvom Hajata Šaha čitaocima slikovito prikazuje moćne sile koje utiču na mladiće i devojke koji odrastaju kao muslimani u Americi. Ovo je iskren, ličan roman o kojem će čitaoci razmišljati dugo nakon što okrenu poslednju stranicu.

[JESSY]

Dobitnica Ninove nagrade za 2016. godinu.

Drama i priča. Stvarno i magično. Ljubav nasuprot smrti.

„Knjiga potresne iskrenosti, i vedre bodrosti, satkana od dramskog koje se magično preobražava u romaneskno. Razgovori koji se čine komički, a nisu – razmišljanja koja se čine tužna, a nisu. Pripada retkom, i zanimljivom žanru danse macabre, i jeste ono bodlerovsko da se – smrt smeje našim ludostima, i nije to. Nije igra nego nadigravanje. I pisac to mudro dokazuje: suprotstavlja se smrti – moć ljubavi, jedini njen dostojan protivnik.“ Predrag Bajčetić

„Ivana Dimić, čini se, priča o sebi, a zapravo priča o čudu povratka iz sna. Ona uspostavlja svojevrsni ritam koji izlazi iz sudara dve teme, iz nespojivosti dve sfere – stvarnosti i onostranog. I kao kad nas Laza Kostić uvodi u onaj predeo „među javom i med snom“, ovo pripovedanje suprotstavlja se življenju, jer život i jeste neprekidna smena, sve do trenutka večnosti.“ Dejan Mijač

„Kada sam pročitao ovu knjigu prva reakcija mi je bila da od Ivane Dimić zatražim filmska prava. To je, u stvari, bila sasvim nesmotrena reakcija jer je moje oduševljenje bilo uzrokovano savršenom literaturom koju sam držao u ruci a koja, ako je već savršena, nema šta da traži u drugim umetnostima. Stvarno, ono što je Ivana napisala ne može se meriti ni sa čim drugim, čak ni sa onim što volimo u njenom stvaralaštvu. Sasvim neverovatna, dva potpuno različita literarna toka iznedrili su nešto treće, čarobno i nedokučivo u isto vreme.“ Goran Marković

 

[о.Горан]

 

Opis

Godine 1988, na zidu stanice Njujorske podzemne zeleznice osvanuo je grafit:x^n+y^n=z^n: nema resenjaImam zaista velicanstven dokaz za ovo, ali ga ne mogu ispisati, jer mi upravo stize voz.Grafit je ocigledno bio inspirisan tekstom, koji je, oko 350 godina pre toga, slavni francuski matematicar Pjer de Ferma napisao na marginama svoje knjige:Cuius rei demonstrationem mirabilem sane detexi hanc marginis exiguitas non caperet.Imam zaista velicanstven dokaz ove teoreme, ali je margina isuvise uska da bi on na nju stao.Neposredan povod za grafit bio je objavljen dokaz istinitosti takozvane Fermaove poslednje ('poslednja' zbog toga sto je ostala poslednja nedokazana teorema salvnog Francuza) teoreme,(iako je nazivana teoremom, vekovima je to bila samo pretpostavka) koji se, nakon strucnog pregledanja, pokazao pogresnim. Samo nekoliko godina posle toga, u junu 1993. godine, engleski matematicar Endru Vajls, profesor sa univerziteta Prinston, objavio je svoj dokaz jednog od najtezih svetskih problema, problema koji je zbunjivao najvece matematicare vise od tri veka. Sve svetske novine pisale su o ovom istorijskom dogadjaju, a Vajls je dobio mesto medju '25 najinteresantnijih ljudi godine' u magazinu People zajedno sa princezom Dajanom i Oprom Vinfri. Medijska guzva i slava nisu trajali dugo, jer je, nakon recenzije rada, utvrdjeno da i ovaj dokaz ima gresku. Novine su zatim morale da demantuju radosne vesti, a Fermaova poslednja teorema se jos jednom pokazala kao problem koji se ne predaje lako. Stoga i ovaj duhoviti grafit dobro ilustruje situaciju u kojoj su bili matematika i matematicari kada se radilo o Fermaovoj poslednjoj teoremi.Fermaova poslednja teorema je problem koji zavarava jednostavnom formom, ali koji zastrasuje svojom kompleksnoscu i tezinom. Ona je direktan potomak Pitagorine teoreme, koje se svi secamo iz skolskih dana:' U pravouglom trouglu, to zna svako dete, kvadrat nad hipotenuzom jednak je zbiru kvadrata nad obe katete', ili iskazano simbolima:x^2+y^2=z^2 gde su sa x,y, i z obelezene duzine stranica u pravouglom trouglu. I dok je broj resenja ove jednacine beskonacan, tj. moze se pronaci beskonacan broj trojki x, y, z koje zadovoljavaju ovu jednacinu, Fermaova poslednja teorema tvrdi da, ako se u ovoj jednacini, kvadrat zameni kubom ili nekim vecim stepenom, celobrojnih resenja ove jednacine nema. Ili, x^n+y^n=z^n, nema celobrojinih resenja za n vece od 2. Ferma je tvrdio da ima dokaz, ali on nikada nije pronadjen. Stavise, ispostavilo se da ga nakon njega ni najveci umovi na planeti nisu mogli ponovo izvesti. Tek na kraju dvadesetog veka, Endru Vajls je, nakon sedam godina rada u izolaciji i jos cetrnaest meseci agonije koja je pratila ispravljanje greske u prvobitnom dokazu, uspeo da dokaze ovu teoremu koriscenjem najsavremenijih matematickih tehnika.Radom na Fermaovoj poslednjoj teoremi Vajls je takodje uspeo da ispuni i svoj decacki san. Imao je tu retku privilegiju, kako i sam kaze, da kao odrastao covek moze da radi na onome sto je zeleo od detinjstva. Ovo je zaista retka privilegija, a knjiga Fermaova poslednja teorema, autora Sajmona Singa veoma dobro opisuje sta je sve Vajls dozivljavao, na kakve je probleme nailazio, kakav zivot je morao da vodi i cega je sebe morao da lisi da bi stigao do cilja. Uzbudljiva i interesantna, ova knjiga pocinje opisom predavanja koje je Vajls odrzao u Institutu Isak Njutn u Kembridzu, u gradu u kome se rodio i proveo detinjstvo i u kome se prvi put kao desetogodisnjak susreo sa Fermaovom poslednjom teoremom. Na ovom predavanju Vajls je objavio svoj dokaz eminentnoj publici sastavljenoj od najpoznatijih svetskih matematicara, koji su bili zadivljeni i veoma uzbudjeni sto prisustvuju jednom istorijskom dogadjaju. Recenzija ce pokazati da dokaz ima gresku. Bice zatim potrebno jos mnogo napora da se ona popravi.Istorija samog problema, kao i zivot Pjera de Fermaa, njegovog tvorca, prikazani su u ovoj knjizi sa mnogo interesantnih detalja, a tu su i neverovatne price o sudbinama onih koji su pokusavali da ovaj problem rese nakon Fermaa. Ojler, Gaus, Sofi Zermen, Lame, Kosi i mnogi drugi pokusali su da dokzu ovu teoremu, ali su uglavnom uspevali samo da naprave po neki korak napred. Rad mnogih matematicara nadogradjivan je i popravljan, da bi za 350 godina bio nacinjen samo mali napredak u pravcu pronalazenja dokaza. Mali zbog toga sto je ovaj problem iziskivao razresenje pitanja beskonacnosti. Validan matematicki dokaz podrazumeva da se moze pokazati da za sve brojeve n vece od 2, sto znaci do beskonacnosti, Fermaova jednacina nema resenja. Svi koji su radili na Fermaovoj poslednjoj teoremi uspevali su da dokazu da je ona istinita za odredjene vrednosti n, ali cak iako je ovih vrednosti za n bilo veoma mnogo, jos uvek je ostajalo beskonacno mnogo slucajeva za koje je teorema ostajala nedokazana. Ni kompjuteri u novije vreme nisu mogli dati neki veci doprinos resenju ovog problema, jer cak iako bi uspevali da provere ovu teoremu za pojedinacne slucajeve n do najveceg zamislivog broja, uvek bi se mogao naci broj n za jedan veci od tog broja, za koji teorema nije dokazana.Resavanje Fermaove poslednje teoreme je teklo u jednom pravcu, sve dok slucajno ova teorema nije bila povezana sa jednom drugom, takodje nedokazanom pretpostavkom, takozvanom konjekturom Tanijama- Simura. Ova konjektura, koju su postavili dvojica japanskih matematicra Goro Simura i Jutaka Tanijama, spajala je dve potpuno razlicite oblasti matematike, naime, modularne forme i elipticne jednacine, tvrdeci da su te oblasti usko povezane i da se zbog toga nereseni problemi iz jedne oblasti mogu resavati njihovim prebacivanjem u drugu oblast, gde bi se zatim 'napadali' tehnikama i metodama iz te oblasti. Ova konjektura je bila veoma znacajna za matematicare jer su mostovi medju raznim oblastima matematike bili veoma pozeljni i omogucavali su lakse resavanje problema. Na zalost, ovu konjekturu niko nije uspeo decenijama da dokaze, a sva matematika koja se na nju oslanjala bila je kao kula od karata.U jesen 1984. godine, matematicar Gerhard Fraj uspeva da ukaze na vezu izmedju konjekture Tanijama-Simura i Fermaove poslednje teoreme, a Ken Ribet ovu vezu i dokazuje. Posavsi od toga da je Fermaova poslednja teorema neistinita, tj. da je moguce naci resenje Fermaove jednacine, Fraj pokazuje da je ova jednacina zapravo elipticna jednacina. Ona je, medjutim, toliko neprirodna, da nikada ne moze biti modularna. S druge strane, konjektura Tanijama- Simura tvrdi da svaka elipticna jednacina mora biti modularna. Stoga, konjektura Tanijama- Simura mora biti neistinita! Postavivsi zatim svoje argumente 's druge strane', Fraj zakljucuje:1. Ako bi se dokazalo da je konjektura Tanijama- Simura istinita, tada svaka elipticna jednacina mora biti modularna.2. Ako svaka elipticna jednacina mora biti modularna, tada Frajeva elipticna jednacina ne sme postojati.3. Ako Frajeva elipticna jednacina ne postoji, tada ne mogu postojati resenja za Fermaovu jednacinu.4. Stoga je Fermaova poslednja teorema istinita!Od momenta kada je saznao da je ova tvrdnja dokazana, Endru Vajls je ostavio sve svoje obaveze koje je imao kao profesor, povukao se u malu radnu sobu u potkrovlju i u potpunoj izolaciji neprestano radio na dokazivanju konjekture Tanijama- Simura jer je sada dokazati njenu istinitost znacilo dokazati i istinitost Fermaove poslednje teoreme. Morao je najpre usvojiti strategiju savladavanja problema beskonacnosti, zato sto se i konjektrura Tanijama-Simura, kao i Fermaovova teorema, takodje odnosila na beskonacan broj jednacina. Induktivna metoda, koju je naposletku usvojio kao strategiju za dokazaivanje, dozvoljavala je da se ostvari zeljeni domino efekat. Dokazivanjem da je konjektura istinita za prvi slucaj, a zatim i dokazivanjem da, ako je ona istinita za slucaj nekog broja n mora biti istinita i za slucaj n+1 tj. za sledeci slucaj u nizu, pokrece se efekat rusenja domina pri kome svaka sledeca domina u redu pada zbog toga sto je i prethodna pala. Ovaj proces se nikada ne zavrsava, tj. zavrsava se u beskonacnosti. Koristeci dokaz indukcijom, a pri tome koristeci najnovije matematicke tehnike naseg doba, Vajls je bio u mogucnosti da savlada problem. Posle visegodisnjeg napora, kada je kompletan dokaz objavljen, Vajls je matematicare zapravo oslobodio dva velika problema: jednog romanticnog i bez prakticnog znacaja i drugog veoma vaznog za dalji razvoj matematike. Dokaz ovog prvog tj. Fermaove poslednje teoreme mnogo je vise znacio samom Endruu Vjalsu, jer je predstavljao ostvarenje njegove zelje iz detinjstva. Za svoj rad primio je vise nagrada, od kojih je jedna, takozvana Volfskelova nagrada, bila raspisana jos pocetkom dvadesetog veka u Nemackoj.Ono sto bi se na kraju moglo tvrditi, Fermaov 'zaista velicanstveni dokaz' sigurno nije mogao biti isti kao i Vajlsov dokaz na preko 100 stranica guste algebre, baziran na matematickim tehnikama dvadesetog veka. Zato mnogi veruju da je 'Fermaov dokaz' verovatno bio pogresan, da je slavni Francus samo mislio da ima dokaz. Postoje i oni drugi koji, iako je problem najzad resen, i dalje veruju da mogu pronaci i originalan Fermaov dokaz. Za to nije, veruju oni, potrebno nista vise od znanja matematike iz osnovne skole, onoliko koliko je i sam Pjer de Ferma verovatno posedovao. Potrebno je, medjutim, dostici njegov nivo genijalnosti u resavanju problema.Opisujuci Vajlsovu borbu sa problemom, autor Sajmon Sing u knjizi Fermaova poslednja teorema skicira i kratku istoriju matematike i opisuje sudbine njenih najvecih heroja kao sto su Evrist Galoa ili Alan Tjuring. U njoj se takodje moze citati o Raselovom paradoksu ili o neobicnom karakteru Kurta Gedela, kao i o njihovom doprinosu resavanju Fermaovog problema. Sudbine likova ove knjige date su sa mnogo fascinantnih detalja, kroz zanimljive i uzbudljive anegdote kao sto su one o dvoboju u zoru ili o samoubistvu u ponoc. Knjiga sadrzi i pitanja i odgovore na matematicke zadatke i zagonetke kao sto su: problem sa tegovima, primer Diofantove pitalice, pitanja iz teorije igara i drugi. Ilustrovana je portretima i fotografijama koji docaravaju likove ovih priv ca.Sledi primer problema sa tegovima iz knjige:Baseov problem sa tegovimaDa bi se izmerio bilo koji ceo broj kilograma od 1 do 40, vecina ljudi bi rekla da je potrebno sest tegova: 1, 2, 4, 8, 16, 32kg. Na ovaj nacin, sve tezine se mogu lako postici stavaljajuci sledece kombinacije tegova na jedan od tasova:1kg =12kg =23kg =2+14kg=45kg=4+1...40kg =32+8.Medjutim, stavljanjem tegova na oba tasa, tako da tegovi mogu biti i na istom tasu sa objektom koji se meri, Base je uspeo da resi zadatak upotrebom samo cetiri tega: 1, 3, 9, 27kg. Teg koji se postavi na isti tas sa objektom koji se meri, prakticno nosi negativnu vrednost. Trazene tezine se stoga mogu postici na sledeci nacin:1kg=12kg =3-13kg =34kg 3+15kg =9-3-1...40kg=27+9+3+1.Zagonetka o duzini Diofantovog zivotaPostoji jedan detalj iz Diofantovog zivota koji je preziveo u obliku zagonetke, a za koju se kaze da je bila urezana na njegovom nadgrobnom spomeniku:Bog mu je poklonio da bude decak jednu sestinu svog zivota, a dodavsi dvanaesti deo na ovo, On je oblozio njegove obraze maljama; zapalio mu je baklju braka posle sedmog dela, a pet godina posle vencanja On mu je dodelio sina. Ali, avaj! Kasno rodjeno nesrecno dete; kada je dostiglo polovinu ocevog punog zivota, ledena Sudbina ga je uzela. Posto je sebi ublazavao bol pomocu ove nauke o brojevima cetiri godine, svrsio je svoj zivot.Resenje zagonetke: Neka je duzina Diofantovog zivota oznacena sa L. Iz zagonetke vidimo da se ceo njegov zivot sastojao od:1/6 njegovog zivota, tj. L/6 proveo je kao decak L/12 proveo je kao mladic, L/7 zatim proveo je pre braka, posle pet godina rodio mu se sin, L/2 je bila duzina sinovljevog zivota, 4 godine proveo je u bolu, pre nego sto je umro.Duzina Diofantovog zivota predstavlja sumu gornjih elemenata: L=L/6+L/12+L/7+5+L/2+4. Jednacinu mozemo svesti na sledecu: L=(25/28)L+9, (3/28)L=9, L=(28/3)9=84. Dakle, Diofant je ziveo 84 godine.Problem defektne sahovske tableMatematicki dokaz je daleko mocniji i stroziji od koncepta dokaza koji mi obicno koristimo u svakodnevnom jeziku ili cak od koncepta dokaza po shvatanju fizicara ili hemicara. Razlika izmedju naucnog i matematickog dokaza je i suptilna i duboka i od izuzetne vaznosti je za razumevanje rada svakog matematicara od Pitagore naovamo.Nauka funkcionise po principu pravnog sistema. Za teoriju se pretpostavlja da je istinita ako postoje pokazatelji koji je dokazuju 'bez svake razumne sumnje'. Matematika se ne oslanja na rezultate nepouzdanih eksperimenata nego je izgradjena na cvrstoj logici. Ovo je demonstrirano problemom 'defektne sahovske table'.Imamo sahovsku tablu sa uklonjena dva polja u suprotnim uglovima, tako da su preostala samo 62 kvadrata. Sada uzmemo 31 dominu takvog oblika da svaka domina prekriva tacno dva kvadrata. Pitanje glasi: da li je moguce poreati 31 dominu tako da one pokriju sva preostala polja (62) na sahovskoj tabli?Postoje dva prilaza problemu:(1) Naucni prilaz: Naucnici bi pokusali da rese problem pomocu eksperimenta i posto bi probali nekoliko desetina mogucih kombinacija, otkrili bi da ni jedna ne odgovara. Na kraju, naucnici bi verovali da postoji dovoljno dokaza da bi se moglo reci da se tabla ne moze prekriti. Medjutim, oni nikada ne mogu biti sigurni da je ovo zaista tako zato sto moze postojati neka kombinacija koja nije testirana a koja resava problem. Postoje milioni razlicitih kombinacija i moguce je samo istraziti mali deo njih. Zakljucak da je trazeni zadatak nemoguce obaviti baziran je na eksperimentu, ali naucnik ce morati da zivi sa cinjenicom da njegova teorija jednog dana moze biti opovrgnuta.(2) Matematicki prilaz: Matematicar pokusava da odgovori na pitanje razvijajuci logicko razmisljanje koje ce izroditi zakljucak koji je bez sumnje tacan i koji ce ostati neopovrgnut zauvek. Jedno takvo razmisljanje je sledece:1. Oba ugaona polja uklonjena sa sahovske table su bele boje. Stoga sada imamo 32 crna polja i samo 30 belih.2. Svaka domina prekriva dva susedna polja, a susedna polja su uvek razlicitih boja, tj. jedno crno i jedno belo.3. Zato, bez obzira na to kako su rasporedjene, prvih 30 domina poredjanih na tablu mora prekriti 30 belih kvadrata i 30 crnih kvadrata.4. Posledica toga je da ce vas ovo uvek ostavljati sa jednom dominom i nepopunjena dva crna polja.5. Ali, setimo se, sve domine prekrivaju dva susedna kvadratna polja, a susedna polja su suprotna po boji. Posto su dva preostala polja iste boje ona ne mogu biti prekrivena jednom preostalom dominom. Zakljucujemo da je prekrivanje table nemoguce!Iz ovog dokaza se vidi da bilo koja od mogucih kombinacija domina nece uspeti da prekrije defektnu sahovsku tablu.Autor knjige Fermaova poslednja teorema, Sajmon Sing, studirao je fiziku na Imperijal koledzu u Londonu kao i na Univerzitetu u Kembridzu. Radio je u BBC-ju za emisiju 'Svet sutrasnjice', a 1996. godine bio je koproducent i reziser emisije 'Horizonti', nagradjenog dokumentarnog programa o Fermaovoj poslednjoj teoremi. Knjiga Fermaova poslednja teorema je bila bestseler u Britaniji.

 

 

http://www.delfi.rs/knjige/6485_fermaova_poslednja_teorija_knjiga_delfi_knjizare.html

[JESSY]

АРЗАМАС сам прочитала...сјајна књига...

[JESSY]

ПРЕПОРУКА: Ана Бамдад – „Голе душе“

 

 

“Голе душе” су сага о љубави која више воли да воли него да буде вољена, потреба за креирањем нове судбине и неуморно лутање за срећом.

Ово је прича о две сродне душе које се телесно никада нису среле, а ипак своју љубав су оствариле на најмаштовитији начин у тренутку у ком су се затекле. Кроз своја писма оне откривају неодољиву сродност из ранијих живота и у екстремним условима испуњавају своја давнашња обећања… Он је у Бечу, она је у Русији. Он је болестан, она је здрава. Где је њихов спој и у чему?

“Голе душе” су и сведочанство о канцеру као највећој немани данашњице, паклу који породица може и мора да поднесе да би се спасила, о личној гиљотини и успећу ка Небу, о боловима које познаје само мајка која је изгубила своје дете… И о страху као највећем непријатељу. Како преживети и како живети после пукнућа живота? Где је смисао? Откуд снага?! Има ли лека и да ли је алтернативни пут лечења шарлатизам или нешто много озбиљније? Где се то заглавио наш свет!

Када је тешка као казна, болест није казна и не може бити. Она је порука душе. У суочавању са смртном дијагнозом постоје само два исхода: живот или смрт. У тренуцима великих промена покреће се низ сложених процеса: како их савладати и окренути у своју корист? Зашто неки успевају да преживе, а неки не? У чему је тајна? А исконска потреба да се буде срећан не престаје ни у овако суровој стварности. Гола људска душа, то је била намера писца.

Када човек преживи олују ми видимо да је он жив, али шта је то биће заправо прeживело и како, то веома често ни оно само није у стању да дочара. Покушала сам то уместо њега – рањеног и дивног Човека.

***

***

Књигу „Голе душе“ можете наручити мејлом на [email protected]  и Ваш примерак ће Вам стићи на кућни праг брзом поштом или као пошиљка-тисковина.
Трошкови доставе варирају Вам од врсте услуге коју одаберете.

Уплата: поузећем или на текући рачун у Интеза банци: 160-5800100392377-91 ( Драгана Бамдад)

Промотивна цена књиге на званичном сајту аутора је 500 дин.!

Можете је пронаћи и у Вулкан и Делфи књижарама у Београду и у Новом Саду по цени од 1100 дин. или онлајн:

Књижаре Вулкан

Делфи Књижаре

Ако желите лично да контактирате аутора ово је Анина страница на Фејсбуку – Bamdad.Ana
и њен веб сајт: http://www.anabamdad.com/

***

Куповином књиге и њеним читањем обогатили сте себе за једно сложено и важно животно искуство које, на срећу, нисте морали да проживите, а тиме сте и помогли једној мајци да преживи овај сурови реални свакодневни живот у Србији са својом дечицом данас…

[JESSY]

UBISTVO DEDA MRAZA – Nikola Mišović / Patnje pravednog Jova

Nikola Mišović ima samo 25 godina. Mlad pisac ako gledamo godine, ali već veoma iskusan ako gledamo njegovu književnu zaostavštinu. Ubistvo Deda Mraza je njegov drugi roman u kojem on pokazuje zadivljujuće spisateljsko umeće. Kao i kod prvog romana, Lančana reakcija, u kojem se kroz lik beskrupuloznog i prljavog građevinskog investitora manifestuje Lucifer lično, tako je i Ubistvo Deda Mraza jedna univerzalna simbolična priča o dobru i zlu, o krupnim moralnim dilemama.

Nikola Mišović ne bi bio to što jeste, da strukturu svoje priče ne koristi i kako bi nam pružio jednu dublju analizu društvu, suočio nas sa mnogobrojnim etičkim problemima, survao nas u ponore najdubljih filozofskih i religijskih pitanja koja se tiču smisla ljudskog života i postojanja.

 

Sinopsis knjige je i više nego interesantan, gotovo filmičan. Na prelazu između 1999. godine i novog milenijuma, tokom novogodišnje noći, policajac Vasilije Perunović, pripadnik interventne jedinice, prolazi kroz niz čudnih događaja. Patrolirajući džipom sa svojim kolegom kroz beogradske ulice, oni najpre hvataju sumnjivog čoveka u čijem se posedu nalazi kofer pun maraka. Dok raspravljaju o tome šta da rade sa pronađenim parama i sa sumnjivcem, nailaze na potencionalnog samoubicu, koji se sprema da sa mosta skoči u Savu. Vasilijev izlazak iz kola i pokušaj da odgovori potencionalnog samoubicu, otvoriće pandorinu kutiju moralnih dilema, dovesti do niza nepredvidljivih događaja, uvodeći nas u uzbudljivu i krvavu završnicu, koja će eksplodirati poput Velikog praska.

Priča koja i sama po sebi nudi svoju zanimljivost i čar, jer ima zanimljivu narativnu strukturu i neočekivane obrte. Najveći deo radnje deševa se tokom te jedne novogodišnje noći. Ali, Nikola Mišović ne bi bio to što jeste, da strukturu svoje priče ne koristi i kako bi nam pružio jednu dublju analizu društvu, suočio nas sa mnogobrojnim etičkim problemima, survao nas u ponore najdubljih filozofskih i religijskih pitanja koja se tiču smisla ljudskog života i postojanja.

Okolnosti koje nam nudi priča, samo su svojevrsni mamci, koje autor koristi kako bi pred svoje junake postavio velika moralna iskušenja. Glavni junak Vasilije je religiozan čovek, koji ima bolesno dete čije izlečenje zavisi od skupe operacije u inostranstvu. Kofer sa dva miliona nemačkih maraka, kao i nagovaranja njegovog kolege iz patrole da novac zadrže i podele – testovi su koji stavljaju na probu i Vasilijevu veru i sve njegove životne principe.

Dostojevskog su mnogi njegovi savremenici kritikovali zbog toga što se u svojim delima isuviše poziva na moralnu problematiku. Tako je i savremena književna scena sklona da proglasi demode sve pisce koji se bave moralisanjem u svojim delima. Prenebregava se činjenica da glavni problem sveta nije ni socijalne, ni naučne, već moralne prirode. Sve, ali apsolutno sve zavisi, i polazi od toga, kakvi smo mi kao ljudi. Kakvi su naši moralni orijentiri i životne odluke koje u skladu sa time donosimo. Savremena civilizacija iskazuje jednu novu, nezabeleženu tendenciju. To je tendencija satanizacije, jednog javnog linčovanja morala kao nečega što sputava slobodu čoveka i punu afirmaciju svih njegovih sposobnosti. Relativizacija morala ide u korak sa opštom propašću, dehumanizacijom i degradacijom sa kakvom smo, kao civilizacija, sve više suočeni. Zato nam je bitan Dostojevski. Zato su i domaćoj književnosti sve više potrebni pisci kao što je Nikola Mišović.

Iskušenja kroz koja prolazi Vasilije Perunović slična su iskušenjima biblijskog Jova.

Druga bitna tematika koja nam se provlači kroz roman Ubistvo Deda Mraza je religioznost. Knjiga je puna biblijske terminologije i hrišćanskog simbolizma. Razgovor između policajca Vasilija i potencionalnog samoubice, mladića Nikole, u stvari je centralni deo čitave knjige. Kroz taj duboki dijalog autor nas suočava sa nizom filozofskih i religijskih pitanja. Za razliku od Vasilija, Nikola je ateista i ljuti životni pesimista. Sudar njegovih ničenasko-nihilističkih stavova sa Vasilijevom verom, tradicionalnošću i konvencionalnom pristupu životu, sličan je odnosu koji postoji između detektiva Rasta Kola i Martija Harta u kultnoj HBO-ovoj seriji TrueDetective.

Iskušenja kroz koja prolazi Vasilije Perunović slična su iskušenjima biblijskog Jova. Baš kao što je to i kod starozavetnog junaka, tako i Mišović svog junaka šiba neverovatnom količinom nesreća. A te nesreće su toliko katastrofičnih razmera, pa se Vasilije, kao i njegov biblijski pandam Jov, nalaze pred nerešivim dilemama: Vredi li uopšte biti pošten u svetu u kojem samo nepošteni uspevaju? Ako Bog postoji i ako je dobar, zašto postoji zlo? Zašto ljudi stradaju? Vredi li uopšte ili ne vredi živeti?

Nikola Mišović je mladi Dostojevski srpske književnosti.

Naglasili smo da autor ima samo 25 godina. Postoje naravno određene pripovedačke neveštosti. Stvari koje se tiču isključivo nekih tehničkih detalja, i koje možda pre treba staviti na dušu uredniku i izdavaču ove knjige, nego samom autoru. Od nas ipak čista petica! Zbog lakoće sa kojom se nosi i snage sa kojom nam izlaže tako teške ali duboke teme. Nikola Mišović je mladi Dostojevski srpske književnosti.

 

 

[Bernard]

St. Anselm of Canterbury  - Cur Deus Homo - Why God Became a Man

[JESSY]

  „Elokventna meditacija o izborima koji životu daju vrednost kad se nad njim nadvije smrt.“ Booklist

Sa svojih trideset šest godina, na pragu svršetka desetogodišnjeg školovanja za neurohirurga, Pol Kalaniti je otkrio da ima neizlečiv rak pluća. Jednoga dana bio je doktor koji leči umiruće, već sledećeg pacijent koji se bori za život.

Šta životu daje vrednost kada se smrti svakodnevno gleda u oči? Šta da činimo kada nam se život u potpunosti preokrene? Šta znači dobiti dete dok ti se sopstveni život gasi?

Pol Kalaniti je umro dok je još radio na ovoj duboko dirljivoj knjizi, pa ipak njegove reči i dalje žive da bi svima nama poslužile kao vodič. Dah života slavi život kroz duboka razmišljanja o suočenju sa smrću i o odnosu između doktora i pacijenta, a njen autor je nadaren pisac koji je bio i jedno i drugo. Bilo da nam je ostao dan života, bilo da nam predstoji čitav jedan dug ljudski vek, Dah života značiće jednu od onih nezamenljivih smernica koje će nam pomoći da svoj život proživimo valjano.

„Dah života, memoarsko delo Pola Kalanitija, napisano u trenucima dok se suočavao s dijagnozom neizlečivog raka, dirljiva je i dubokomislena priča o porodici, medicini i književnosti. Uprkos sumornom prizvuku, ova knjiga je istovremeno i nadahnuće.“
The Washington Post

„Memoari Pola Kalanitija, posthumno objavljeni pod naslovom Dah života, poseduju težinu i mudrost starogrčke tragedije. Kalaniti svoju hroniku pretače u svedenu, divnu prozu, a njegov pripovedački glas je toliko samopouzdan i moćan da očekujemo da će preživeti sopstvenu smrt i nastaviti da opisuje šta se događa s njegovim prijateljima i porodicom sad kada njega više nema.“ The Boston Globe

„Dah života toliko je originalan – i toliko potresan – upravo zahvaljujući Kalanitijevom nesentimentalnom pristupu. Jedina je šteta što se ova knjiga, poput njegovog života, prebrzo završava.“ Entertainment Weekly