Двојезичност и вишејезичност

[АлександраВ]

5 hours ago, александар живаљев рече

Драги @Justin Waters врло си значајну тему покренуо за многе наше породице. Мислим, да је Александра, све рекла, само из психолошког угла бих допунио да је за развој дјетета, ика би-три лингвизам, никако није штетан, битно је да му мајка пренесе своју живу експресију (и та "граматичка правила"), а то, по правилу, колико год да добро говори енглески, лакше ће учинити на сопственом матерњем језику. Слажеш ли се, Александра?

3 hours ago, Justin Waters рече

Imamo na forumu jos internacionalnih brakova tako da bi bilo dobro cuti misljenja i iskustva. Moze i neko da prense svoje iako nema djecu ali kako bi on to uradio. 

 

С обзиром на значај и интересовање, мислим да је добро да вишејезичност издвојимо као посебну тему. Почетак разговора можете прочитати на теми "Разговори о логопедији"

 

[Драшко]

Ћерку сам водио код логопеда годину дана, можда и дуже.

Сећам се да је логопед рекла да се страни језик не учи до неке четврте године ако се не варам, или бар док се скроз не исправи "домаћи"

Где је истина, пошто постоје многобројне школице језика и за млађу децу?

[Paradoksologija]

Da li mi se čini ili se logopedi i drugi stručnjaci ne slažu sasvim po ovom pitanju? Ili je tu razlika u trenutno preovlađujućim mišljenjima?

Mi smo na Filološkom fakultetu iz predmeta vezanih za psihologiju, pedagogiju i lingvistiku učili da se nekad mislilo da deca ne treba da usvajaju jezik osim maternjeg do jedanaeste, pa do sedme, pa do treće godine, ali da se to više ne smatra, pa su se svi profesori smejali onoj ministarki koja je htela da ukida engleski po školama.

S druge strane, svi logopedi sa kojima sam imala kontekt hteli su mojoj deci da ukinu kontakt sa engleskim jezikom - što bi bilo jako teško u praksi, jer imamo prijatelje sa kojima ne govorimo srpski, a bome pogledamo i poneki film i seriju, poslušamo neku pesmu, itd. Opet, svi ovi logopedi su bili malo stariji, pa je moguće da je to ostatak 'stare' teorije.

Koliko shvatam iz onoga što čitam u poslednje vreme, a i iz prakse dosta dece koju znam, dvojezičnost dovodi do okasnele fluentnosti u oba jezika, što ne mora da ima trajne posledice u odraslom dobu, ali ima i neke veoma dobre efekte na razvoj mozga koji traju do kraja života.

 

Aleksandra, možeš li mi ove dileme dalje rasvetliti? Hvala!

[Juanito]

Мали допринос теми, мада може и на неку другу о језику, али нема везе.

http://www.ted.com/talks/patricia_kuhl_the_linguistic_genius_of_babies

 

[АлександраВ]

6 minutes ago, Драшко рече

Сећам се да је логопед рекла да се страни језик не учи до неке четврте године

 

23 minutes ago, Paradoksologija рече

Da li mi se čini ili se logopedi i drugi stručnjaci ne slažu sasvim po ovom pitanju? Ili je tu razlika u trenutno preovlađujućim mišljenjima?

Истина је да се годинама уназад ова граница спушта ка млађим узрастима, па и да неке језичке школице позивају да се деца са три године упишу на учење језика, са чиме се ја не слажем. Велика је разлика да ли дете одраста у вишејезичном окружењу или из једнојезичног окружења "учи" страни језик у некој школици. Логопеди препоручују да дете прво формира базу матерњег језика, што се очекује отприлике око четврте године, а да тек после тога почне да усваја други језик. То не значи да дете не треба до тог узраста "излагати" страном језику, дете кроз песмице и цртане филмове спонтано усваја страни језик, а касније то знање лако граматички уобличи, ако настави да учи тај језик. Оно што је такође интересантно код учења језика јесте и то да отприлике до пете године деца аутоматски и несвесно усвајају језик, а након тог узраста учење језика је свесно и остварује се на другачији начин, другим неурофизиолошким механизнима (као код одраслих), што не значи да ће бити лошије него је само другачији пут усвајања. Наравно, треба поштовати индивидуалне разлике, као и интересовање самог детета за усвајање (учење) другог језика. Ако је говорно-језички развој уредан и дете показује интересовање за страни језик, може почети на том узрасту од 4-5 година, али у форми игре, глуме, кроз учење песмица итд, не граматичких правила и класичног учења страног језика. Желим само још да кажем и да дете које почне да учи страни језик касније, рецимо са поласком у школу, од седме године, ништа лошије неће научити страни језик, само ће га учити на другачији начин. Неке језичке структуре могу да се лакше разумеју и примене тек касније, сазревањем, тако да усвајање језика има свој ток сталног развоја.

Ето, опет се враћамо на поштовање индивидуалног, треба свако дете сагледати посебно у оквиру његовог развоја, интересовања, мотивације, окружења и др. Парадоксо, што се тиче твоје деце, ја заиста не видим разлог зашто не би били изложени енглеском језику, то може бити само плус за њих. Велике су користи од усвајања и знања других језика, о томе ћу написати још нешто, мало касније.

Што се тиче флуентности, критеријума који је раније био значајан у одређивању билингвала, тај критеријум је превисок и чињеница је да је обично један језик флуентнији и да су ретке особе које флуентно говоре оба језика, један језик има предност. Код особа које знају више језика, један језик је доминантан а остали су у различитом степену "успаваности".

[zuti car]

za sad cerka razume i srpski i kineski , ce da vidimo ne kojem ce da progovori ...

[Paradoksologija]

1 hour ago, АлександраВ рече

Парадоксо, што се тиче твоје деце, ја заиста не видим разлог зашто не би били изложени енглеском језику, то може бити само плус за њих.

Mi smo sa drugim detetom imali situaciju u kojoj ona osim bazičnih reči nije progovarala do navršene dve i po godine. Onda sam ja slučajno shvatila da je ona sve razumela na oba jezika, a i na engleskom je umela da izgovori bazične reči. Logoped nam je rekao da je izolujemo od engleskih uticaja, što nismo učinili. Pomalo je zaostajala sve do nedavno. Sada ima šest godina i lepo govori oba jezika, a vaspitači u predškolskom kažu da se na srpskom snalazi isto kao vršnjaci.

Još uvek ne ume da izgovori 'r' - imaš li neki savet kako da joj pomognemo? Kod onog logopeda u DZ je nismo više vodili (imali smo još problema, da ne gnjavim, nismo prosto hteli da traumiramo dete), a divni školski logoped će je preuzeti tek od sledeće godine. Možemo li mi nešto da se poigramo s njom u međuvremenu?

Hvala! 

[florenntina]

Znam dosta dece, osim svoje kcerke, koja uce vise jezika istovremeno i vecinom im dobro ide. E sada, koliko sam cula sa raznih strana od roditelja i koji jesu i koji nisu imali problema, preporuke se uglavnom svode na to da se detetu obracamo na nasem maternjem jeziku a u parku/ skoli jako brzo "pokupe" jezik sredine u kojoj zive. To je i moje iskustvo jer moja kcerka bez problema prica i srpski i engleski za sada.

Medjutim, roditeljima koji su imali problema kod usvajanja engleskog (znam 3 primera) savetovano je da kuci pocnu da govore engleski kako bi se lakse prilagodili u skoli.

Ne znam da li je do dece ili do toga sto su se roditelji kretali u okviru istojezicne grupe pa je polazak u skolu bio prvi ozbiljniji susret sa engleskim te zbog toga malo "sokantan"

S trece strane, nasi drugari i komsije iz zgrade ( spansko- francuski) koji u kuci pricaju engleski medjusobno imaju kcerku koja sa ocem prica spanski a sa mamom francuski. Jos je i ukapirala da oni ne znaju oba jezika pa kad mama ne da nesto na francuskom, ode i pita tatu na spanskom Koliko sam primetila u igri sa mojom kcerkom, cini mi se da razume i engleski ali ga jos ne prica.

Na kraju, verovatno dosta zavisi i od deteta ali pronalazim da je mnogo veci izazov "zadrzati" maternji nego nauciti jezik okruzenja, mislim za nas koji zivimo u inostranstvu. Zato ja forsiram srpski koliko god je moguce...

[АлександраВ]

16 hours ago, florenntina рече

Znam dosta dece, osim svoje kcerke, koja uce vise jezika istovremeno i vecinom im dobro ide. E sada, koliko sam cula sa raznih strana od roditelja i koji jesu i koji nisu imali problema, preporuke se uglavnom svode na to da se detetu obracamo na nasem maternjem jeziku a u parku/ skoli jako brzo "pokupe" jezik sredine u kojoj zive. To je i moje iskustvo jer moja kcerka bez problema prica i srpski i engleski za sada.

Medjutim, roditeljima koji su imali problema kod usvajanja engleskog (znam 3 primera) savetovano je da kuci pocnu da govore engleski kako bi se lakse prilagodili u skoli.

Ne znam da li je do dece ili do toga sto su se roditelji kretali u okviru istojezicne grupe pa je polazak u skolu bio prvi ozbiljniji susret sa engleskim te zbog toga malo "sokantan"

S trece strane, nasi drugari i komsije iz zgrade ( spansko- francuski) koji u kuci pricaju engleski medjusobno imaju kcerku koja sa ocem prica spanski a sa mamom francuski. Jos je i ukapirala da oni ne znaju oba jezika pa kad mama ne da nesto na francuskom, ode i pita tatu na spanskom Koliko sam primetila u igri sa mojom kcerkom, cini mi se da razume i engleski ali ga jos ne prica.

Na kraju, verovatno dosta zavisi i od deteta ali pronalazim da je mnogo veci izazov "zadrzati" maternji nego nauciti jezik okruzenja, mislim za nas koji zivimo u inostranstvu. Zato ja forsiram srpski koliko god je moguce...

Флорентина, супер си приказала најчешће практичне проблеме и питања

Деца „упијају“ речи језика који слушају, колико год да их је, она несвесно и сасвим спонтано усвајају речи у том раном узрасту, и та варијанта да код куће причају матерњим, а ван куће и са другим људима језиком те средине, углавном тече лепо, без већих проблема. Индивидуално нека деца мало спорије а нека брже све то савладају, и достигну добар ниво језичке умешности.

Када дете формира базу матерњег језика, уколико нема говорно-језичких проблема, са дететом може да се „пређе“ на други језик како би се дете лакше комуникативно уклопило у средину другог језика, због тога је та препорука да са дететом пређу на енглески. Међутим, и после тог првог „шока“, школе на другом језику, пошто је дете одрасло у тој језичкој средини, оно је већ добрим делом упило тај други језик, и та деца веома брзо савладају те почетне тешкоће, уз разумевање и подршку. И деца која нису одрасла у тој језичкој средини а учила су други језик, након селидбе исто брзо савладају језик те средине, углавном без већих проблема.

Клинци су супер они тачно знају ко којим језиком говори, и ако родитељ проговори другим језиком то дете може да збуни, може да се деси да у том тренутку не разуме родитеља иако разуме тај исказ, може да им буде смешно, може да их онерасположи, различите су реакције. Због тога је важна та доследност, да сваки говорник у раном узрасту буде резервисан за један језик. Није необично да се деца касније служе и разним триковима као што си и навела, нпр. ако тата грди дете на српском, оно почне да прича на енглеском, одбија комуникацију И тако, бројни су примери. Супер је што ти чуваш матерњи језик, то је твојој деци велики плус, богатство знања више језика. 

[Juanito]

2 minutes ago, АлександраВ рече

Клинци су супер они тачно знају ко којим језиком говори, и ако родитељ проговори другим језиком то дете може да збуни, може да се деси да у том тренутку не разуме родитеља иако разуме тај исказ, може да им буде смешно, може да их онерасположи, различите су реакције.

Да, ово сам приметио код деце из мешовитих бракова и много је смешно. 

[АлександраВ]

On 5.10.2016. at 19:26, Paradoksologija рече

Još uvek ne ume da izgovori 'r' - imaš li neki savet kako da joj pomognemo? Kod onog logopeda u DZ je nismo više vodili (imali smo još problema, da ne gnjavim, nismo prosto hteli da traumiramo dete), a divni školski logoped će je preuzeti tek od sledeće godine. Možemo li mi nešto da se poigramo s njom u međuvremenu?

Hvala! 

Парадоксо, поштујем твоју одлуку да дете не водиш код одређеног логопеда, али мислим да не би требало да одлажеш третман.

Код деце се могу појавити различити проблеми у вези гласа Р. Уколико глас Р не постоји, он се обично замењује неким другим, и то углавном гласом В (или W), Л или Ј, некада и Д. Пошто дете прима аудитивну повратну информацију о свом говору, оно када препозна да нема Р а није га заменило неким већ усвојеним другим гласом, покушава да га „нађе“ па то ради тако што слухом тражи приближан, најсличнији изговор који „личи“ на Р, а пошто нема добру позицију за правилан изговор гласа, оно користи положаје и покрете које може да изведе, па тако добијамо грлено Р (као Х), француско Р или Р које се формира на уснама. Узроци могу бити различити. Често је кратак френулум (подјезична ресица) и језик не може довољно (у различитим степенима) да се подигне са пода уста и да својим врхом завибрира (то је неколико, 2 до 3, брза ударца врхом језика). Овај проблем се брзо решава, френулум се сецне и језик ослободи. Постоје и други органски узроци - високо непце, кратак језик и друго, што се може открити прегледом код педијатра. Логопедским третманом се веома успешно добија глас Р, и на старијем узрасту. Међутим, што дуже дете погрешно изговара глас, такав изговор се аутоматизује и укорењује, и касније тај погрешно научени изговор пружа већи отпор приликом корекције. Друго, језик који је лењ, који лежи на дну усне дупље приликом артикулације гласа Р уснама или грлом, морамо што пре подићи, и вежбама помоћи детету да разуме да језик мора ићи горе, да му помогнемо да пронађе положај и аудитивно га повеже са добрим изговором. Језик мора да има добру покретљивост, и потребна је добра координација а то је условљено и физиолошком зрелошћу детета. Вежбе логомоторике које могу бити корисне су сви они покрети којима дете језиком додирује горњу усну, зубиће и простор иза горњих зубића (подизање језика, више брзих покрета додиривања), затим приљубљивање језика уз непце (цоктање), приљубљивање целог језика уз непце (ивице језика су на горњим кутњацима) уз отварање уста (језик остаје приљубљен) и лизање непца напред-назад. Корисно је и брзо изговарање гласа д-д-д-д-д или т-т-т-т-т-т или т+ж, т+ ш (тж-тж-тж-тж-тж---- тжа-тже-тжи-тжо-тжу--- тша-тше-тши-тшо-тшу). Никада не понављамо дечији погрешно изговорен глас.

Велика је грешка почињати речима у којима је глас Р први, многи родитељи крећу од чувеног „риба риби гризе реп“ што може да погорша изговор. Увек се почиње речима где је глас Р на другом месту и кластерима ТРЧ-, ДРЖ-, ПР-, ДР-, БР-, ТР-, КР-, МР-, ЗР-. Вежбамо речима које почињу са ТРА-, ТРЕ-, ТРИ-, ТРО-, ТРУ-, затим РА-, РЕ-, РИ-, РО-, РУ-, даље, у средини речи - БАРА, ПАРЕ, ВИРИ, УРОШ, ПРУТ, и на крају - ДАР, ФЕР, МИР, ХОР, ТУР. Након добијања и прихватања правилног изговора, иде утврђивање правилног изговора кроз песмице, рецитације и слично. Ако је дете замењивало глас Р неким другим гласом (Л, Ј, У,..), онда ћемо вежбати истовремено изговарање гласа Р и тог другог гласа, што доприноси диференцирању гласова, развијању фонематског слуха и акустичке пажње. Нпр, Р-Л, РА-ЛА, РЕ-ЛЕ....РУКА-ЛУКА, РАК-ЛАК,...РАМПА-ЛАМПА...МРАЗ-МЛАЗ....

Морам да подвучем да детету вежбе морају да буду лагане као игра, без стреса, напора и строгоће, али да оне нису игра, примена логопедских вежби су заправо структурисани третман у оквиру којег логопед подстиче и прати више параметара, стимулише, развија или сузбија, у зависности од детета и конкретног проблема који дете има. У свему овоме улога родитеља је незаменљива и без родитеља као котерапеута резултат може изостати.

Мој савет је да што пре некако стигнете или до тог школског логопеда или до неког другог са којим ћете успоставити добру сарадњу. Исправљање гласа може да буде брзо, али може и да потраје, до шест месеци па чак и годину дана.

Хвала на питању

[Икар Губелкијан]

E sad, pošto su situacije dvojezičnosti ovde baš različite, da uprostim i konkretizujem, pa ako može neka informacija, biću zahvalan.

Naime, Bože zdravlje biće beba, i jedna od dilema je sledeća. Ja i moja gospoDŽa smo rođeni i odrasli u Sloveniji, rodom smo Srbi. Kod mene je situacija bila sledeća: stariji brat je kasnije krenuo u vrtić, zbog čega je kući prvo naučio srpski. Imao je određene poteškoće pri usvajanju slovenačkog u vrtiću (digresija: komična situacija kada vaspitačica traži od mog ćaleta da uči brata slovenački, a ovaj to odbije. Ona pita zašto, misleći da se radi o nacionalizmu, on kaže 'jadan će mu biti slovenački budem li ga ja učio, to je vaš posao, ja ću samo da mu upropastim znanje jezika.'). Posle je zbog okoline, naravno, lepo savladao slovenački. Ja sam ranije krenuo u vrtić, pa sam naučio slovenački prvo, pa tek onda srpski. Sa srpskim sam imao poteškoće sve do početka srednje škole, kad me poreklo 'obuzelo', pa sam počeo da čitam knjige na srpskom. Do druge godine srednje sam sa roditeljima pričao slovenački, oni meni srpski, a brat striktno srpski. Rezultat svega je taj, da brat priča mešavinu očevog i maminog dijalekta (tata iz bos. Krajine, mama iz centralno-istočne Srbije), gde reči naglašava, 'peva' bosanski, ali priča ekavicom. Za mene najčešće misle ljudi da sam iz Beograda, budući da sam zbog knjiga i medija savladao relativno pravilan izgovor, odn. standardan srpski. E, zbog čega sad sve ovo.

Kada budemo imali dete (Bože zdravlje, uskoro) i ja i moja bolja polovina se slažemo u tome, da iako će to biti već treća generacija Srba u Sloveniji, da učimo dete srpski. Ideja je bila da ja od početka počnem detetu da se obraćam striktno na srpskom, a da ona sa detetom priča slovenački. Ostalo smo mislili da će ionako da postigne vrtić. Engleskim nismo želeli da umaramo dete dok ne počne da uči institucionalno - oboje smo talentovani za učenje stranih jezika, pa cenimo da je školsko znanje dovoljno (nama je bilo, a deca danas počinju s učenjem engleskog čak tri godine ranije). 

Sad, čitajući temu, dolazim do zaključka da bi na taj način naštetili detetu? Ako je tako, naravno, slovenačkom treba dati prednost, ali ne želim da se desi sa mojim detetom kao sa sinovcem, kad mu se deda obratio pre neki dan, a on jadan kaže dedi da ponovi, jer ič ne razume. Takođe želim da izgovor bude poprilično pravilan, jer naša deca koja su srpski učila onako 'usput' stvarno očajno izgovaraju srpski.

Sad, ako može neki savet, bio bih zahvalan. To da naučimo dete prvo srpski, pa onda pošaljemo u vrtić, ne znamo kako bi ispalo, jer ipak je moj brat kroz vrtić prolazio za vreme juge, danas je klima sasvim drugačija i niko ne gleda blagonaklono na manifestacije srpske kulture, ma u kojem obliku.

Hvala unapred,

[Justin Waters]

пре 54 минута, Ненад. рече

Sad, ako može neki savet, bio bih zahvalan. To da naučimo dete prvo srpski, pa onda pošaljemo u vrtić, ne znamo kako bi ispalo, jer ipak je moj brat kroz vrtić prolazio za vreme juge, danas je klima sasvim drugačija i niko ne gleda blagonaklono na manifestacije srpske kulture, ma u kojem obliku.

Hvala unapred,

Moja samohrana sestra u Njemackoj je rodila kcerku i od rodjenja do vrtica je govorila samo na srpskom s njom. Mala ima oca koji jedva da je vidjao u to vrijeme tako da nije nesto komunicirala, tako da nista njemacki nije znala. Prve dane u vrticu je samo cutala, ali vrlo brzo se presaltala i sad tecnije govori njemacki nego srpski. Sa slovenackim bi to trebalo ici jos lakse jer je srodan jezik srpskom. E sad ne znam da li je bas toliko ekstremno da ce biti problema ako dijete dodje u vrtic bez znanja slovenackog i jos pri tom se zna da je od srpskih roditelja. 

S druge strane postupio bi tako da ucim dijete prvo srpski dok ne krene u vrtic. Slovenacki ce i tako i tako brzo savladati jos bolje ako do tad moze koju rijec ili recenicu da nauci. Moj slucaj je da mi je dijete progovorilo engleski usred Bosne pored mene, moje familije, komsija i svega ostalog. Majka s djecom prica bengalski iako ponekad i ona po inerciji engleski, ali ja je forsiram mahom da prica benglaski. Gleda ove youtube-ove i to je mislim najvise uticalo da usovji engleski i pasivno naravno slusajuci mene i suprugu. Razumije sva tri jezika i postupa kada joj se nesto kaze na sva tri, na engleskom izgovara recenice i ima veci fond rijeci, srpski ima samo fond od par desetina rijeci, bengalski jos manje. Ima 2 godine i 9 mjeseci, neka djeca vec uveliko pricaju u njenom uzrastu, ali prestao sam da marim, njeno vrijeme ce kasnije doci. Neki kazu da tu moze biti neke stete, ne znam ni sam kakve radije se oslanjam na iskustva ljudi iz mjestovitih brakov ili ljudi koji zive u stranim zemljama i za sve slucajeve koje znam djeca su kasnije izrasla u izvanredne poliglote. 

[АлександраВ]

пре 2 часа, Ненад. рече

Ideja je bila da ja od početka počnem detetu da se obraćam striktno na srpskom, a da ona sa detetom priča slovenački. Ostalo smo mislili da će ionako da postigne vrtić. Engleskim nismo želeli da umaramo dete dok ne počne da uči institucionalno - oboje smo talentovani za učenje stranih jezika, pa cenimo da je školsko znanje dovoljno (nama je bilo, a deca danas počinju s učenjem engleskog čak tri godine ranije). 

Драги Ненаде, оно што је најважније јесте да комуникација са дететом буде опуштена, кроз игру, па чак и ако постоје нека правила, да се она не осете као крути оквир, и да се прати индивидуални развој детета, оно што је детету у датом тренутку потребно и пријатно.

пре 2 часа, Ненад. рече

Sad, čitajući temu, dolazim do zaključka da bi na taj način naštetili detetu?

Нисам сигурна где је написано да би се наштетило детету, молим те ако можеш да ме упутиш на тај део, волела бих да то разјаснимо.

Ако ти и супруга говорите у кући словеначки, тада би и детету требало тако да се обраћате, нека формира базу словеначког језика а српски можете да уведете као други језик, с тим што ће дете свакако бити "изложено" српском језику онда када се буде виђало са фамилијом која говори на српском а наравно и ви ћете ту бити добар модел док будете разговарали са фамилијом на српском. Ако ти и супруга причате у кући између себе на српском, онда формирајте базу српског језика детету, а оно ће свакако бити "изложено" словеначком језику због тога што одраста у средини где се говори словеначки језик, и то детету неће бити проблем. Деци није проблем вишејезична средина, и усвајање више језика, уколико постоји доследност, она веома добро знају када коме на ком језику могу да се обрате. Код вас је мало другачија ситуација него код људи који имају два различита матерња језика па добију дете, када дете заправо има два модела матерњег језика (мамин и татин). Вас двоје бисте само требали да се договорите којим језиком ћете причати у кући са дететом (најбоље онај на којем сада разговарате). Онај "други" језик ће дете усвојити у складу са својим индивидуалним капацитетима и каснијим потребама да користи и зна тај други језик, па тако, ако користи српски у кући, словеначки ће савладати на улици, у игри са вршњацима, у школи. Ако користи словеначки у кући, српски ће користити са фамилијом или са вама, касније, када будете почели да "уводите" детету српски као други језик. Ако ти будеш причао са дететом искључиво српски а супруга словеначки, питање је на ком језику ћете ти и супруга комуницирати. Тај језик који ћете користити ти и супруга у вашој комуникацији биће онај језик којем ће ваше дете тежити, иако ће са тобом причати на српском а са мамом на словеначком. Мислим да нема потребе да на овај начин "делите" дете, с обзиром да вам је обома матерњи језик исти и да обоје имате знања оба језика.

Слажем се са @Justin Waters свако дете има свој индивидуални развој и афинитете, то нам је увек на првом месту, свако дете има своје "време" када нешто савлада и свој неки пут како нешто савлада. С тим што није олакшица када су језици слични, то заправо може да буде сметња, лакше се мешају речи и долази до језичке "салате" и погрешне употребе речи, али и то се касније исправи, није то нешто што ће правити детету неке проблеме.

[Икар Губелкијан]

Hvala na odgovoru. To našteti sam razumeo u temi navedenoj u naslovnom postu, a verovatno se odnosi na nedoslednost, kako si i rekla. Da uprostim, da li je, sa profesionalnog stanovišta, nepoželjna sledeća situacija: da ja kući pričam srpski a gospođa slovenački, a da smo u tome dosledni. Znači ona mene pita na slovenačkom, a ja odgovaram na srpskom i vice versa? Kapiram da dete s godinama ionako samo razmrsi klupko, ali da ne nabijem frustracije detetu već u nežnim godinama. Ili bi se trebalo pridržavati striktno jednog jezika, pa onda od cca 4te godine preskočiti?

Hvala.