Двојезичност и вишејезичност

[Икар Губелкијан]

пре 2 часа, АлександраВ рече

 

[АлександраВ]

пре 1 сат, Ненад. рече

da ja kući pričam srpski a gospođa slovenački, a da smo u tome dosledni. Znači ona mene pita na slovenačkom, a ja odgovaram na srpskom i vice versa?

Искрено, мени то више личи на експерименталне услове, него на опуштену комуникацију која би требало да постоји у дому. Мислим да бисте превише енергије трошиили на стварање ових "вештачких" строго контролисаних услова и да бисте више били сконцентрисани на оно како причате уместо на оно шта заправо желите једни другима да саопштите (укључујући и дете). Самим тим бисте били оптерећени и додатно бисте оптеретили и дете које све препознаје, и комуникативно и емотивно, и на релацији мама-тата и на релацији дете-родитељ. Професионално гледано, добра је она комуникација која је опуштена, лака, у којој се порука преноси неоптерећено било којим комуникационим каналом који је могуће уприличити. Ви ћете са дететом најпре комуницирати додиром, мимиком, само гласом, погледом, а касније ће реч пронаћи своје место. И то би требало да буде тако да сви будете неоптерећени и да преносите поруке једно другом, а не језик као језик

[Икар Губелкијан]

Hvala puno na savetima i pomoći!

[АлександраВ]

пре 6 минута, Ненад. рече

Hvala puno na savetima i pomoći!

[Milica Bajic]

Драга @АлександраВ ,на основу прочитаног а и на основу пажљивијег посматрања, дошла сам, оквирно, до неког плана како бих даље. Молим те, скрени ми пажњу ако мислиш да није у реду.

С' обзиром да је код нас касно за повлачење, мислим да идемо даље са акцентом на српски језик. У смислу да ја искључиво разговарам са њим на Српском, то је једино што мењамо (само сада са мало више пажње да му речима опишем осећања, догађања и сл. што нисам до сад радила), а када он улети са неком страном речју,  онда да је поновимо на сва три језика.

Некако спонтано смо дошли до тога ових дана нас двоје заједно и баш му се допало. 

Имам неки осећај да он то може, чак и врло лако да савлада, само треба мало да му помогнем ... Поготово што у томе види извор забаве - са три године зна сва слова и броји до 20 на три језика. Зна боје, облике и сл.

Мислиш ли да превише ризикујем тиме да то не спутавам?

Неки из мог окружења ми предлажу да му укинем едукативне цртане филмове, осећам да мисле да га ја форсирам и сл. Али, ево, сада смо у кући са четворо браће и сестара и апсолутно свако од њих воли другачији цртани. 

( Све време причам о умереном гледању ц.филмова)

А сви они савети које си дала за рад са децом која тек приговарају су заиста ефикасни. Највише сам грешила у томе што просто заборавим да неко/ико мора да му именује предмет, радњу и сл. Поготово ако то дође кроз забаву, баш има ефекта. У противном, сам ће измислити своју реч за то, а мени после криво што га не разумем.......

 

 

[АлександраВ]

Драга Милице, ово је важно

1 hour ago, Milica Bajic рече

Некако спонтано смо дошли до тога ових дана нас двоје заједно и баш му се допало. 

Играјте се, проводите време заједно, без икаквих наметнутних, непотребних правила.

Ти не мораш са њим да причаш искључиво на српском, али би требало да обична, свакодневна комуникација, око уобичајених активности, емоција, итд, буде на једном, матерњем језику. А за други и трећи језик можете користити неке тренутке игре или неке активности, догађаје, присуство других људи, или како се већ то само намести. Ја сам нпр. подједнако користила и српски и македонски (рођена сам у Македонији, али су ми родитељи код куће причали српски, они једва да су знали македонски када су се преселили), али сам тачно знала коме на ком језику да се обратим, и у којим ситуацијама треба да "одступам" од тог правила - нпр. ако мама и ја заједно одемо у продавницу, тамо обе причамо македонски, и са људима око нас и једна са другом. Међутим, чим бисмо остале саме, ја бих се аутоматски пребацивала на српски. Мислим, то су ситуације које не планираш, иде то спонтано и у највећем броју случајева без икаквих проблема. Наравно, увек треба будно пратити дете, али да оно то не примети

Деца много више разумеју, већи им је пасивни речник него активни, тако да они и оно што не изговарају могу добро да разумеју. Дете разуме и може нешто да опише иако не може прецизно да именује (да употреби "праву" реч). Мислим да би ипак требала да постоји одређена доследност у коришћењу једног језика у току једне активности. Ако он убаци неку страну реч, преведи је на језик којим комуницирате у том тренутку, немој је преводити додатно и на трећи, осим ако он то не затражи. Међутим, ти можеш да запишеш ту реч, па касније у току дана да смислите игру - ако је то нпр. била реч за неки предмет, покажи га и упитај на једном језику - Види шта сам пронашла (донела). Шта је то? Када он каже, онда можеш да му кажеш - Хајде сада да се играмо. Онда му на другом језику понови - Шта је то? И након одговора на другом језику, то уради и на трећем. Нека направи језички, семантички оквир за тај изговор. Тако кроз игру он може да "прави" својеврсне "речнике" које осим што богати, на неки начин и заокружује у оквиру једног језика.

Веома је важно да све буде опуштено, уз задовољство, кроз игру.

Што се тиче цртаћа, нека гледа то што гледа, онолико колико ти процениш да је "оптимално", на којем год да је језику. Ја то не гледам тако круто. Он је сада у узрасту где сама реч није толико централно постављена како се то касније постепено "помера". Он слуша "боју" звука, гледа облике, изразе, укупну слику, па се пребаци на фокусирање интересантних детаља, прати интонацијско-мелодијску структуру исказа, једноставно игра се и учи Када би утишала тон, он би једнаке изразе лица правио (чуђење, осмех и сл), на одређене садржаје као и када гледа појачано, на било којем језику. То је свеукупност дражи, не само језичка (значењска) стимулација.

пре 1 сат, Milica Bajic рече

У противном, сам ће измислити своју реч за то, а мени после криво што га не разумем....... 

и то је део проговарања, и није изузетак већ готово правило да деца измишљају речи па их онда боје као мелодијски сличну реч некој коју су чули и која им је била интересантна, и на тај начин попуњавају "празнине" у речнику или се једноставно играју, креирају, експериментишу. А онда када ми уведемо исправну реч и истрајни смо у именовању, они спонтано усвајају реч са правим значењем.

Ето, писаћемо још. Уживајте у игри и радости проговарања

[Milica Bajic]

@АлександраВ много хвала, разумела сам.

Обавезно јављам како напредујемо.