Разговори о логопедији - Александра Вукосављевић, дипл. дефектолог логопед

[АлександраВ]

Хвала вам свима на питањима. Вечерас ћете моћи да прочитате одговоре (морам по Милицу у обданиште )

[Дијана.]

15 hours ago, АлександраВ рече

због тога што је понашање биолошки дата функција,

Ali nije! U tome je velika razlika izmedju humanistickih i medicinskih paradigmi, koje oblikuju citave skolske programe za srodne profesije. Pazi, kod nas 'medicinski model SR' oznacava nesto negativno, kategorisanje covjeka kao bolesnog, njegovih problema kao psihopatologije (koje moze da ima, ali ona ne mora da bude uzrocnik problema, vec prije posljedica), i tezi se humanijem pristupu, razvojnom, ekoloskom i sl. Priznajem da bi na SR bilo mjesta za vise obuke iz anatomije CNS-a (na pedagoskoj mi je opstu psihologiju predavao psihijatar) i psihopatologije, ali kod nas je zaista osnovna paradigma pedagoska i to teorija 'tabula rasa', uticaj okoline, i moc promjene covjeka kroz promjenu (samo)svijesti.

Tacnije je reci da je ponasanje covjeka I  bioloski determinisano, ali je covjek slobodan i od uticaja okoline, a dijelom moze i da prevazilazi svoje bioloske impulse. Ako je recimo, neko naprosto po temperamentu agresivniji, on jos uvijek ima izbor na koji nacin ce kanalisati svoju agresivnost, i da li ce pri tom povrijediti neko zivo bice ili ne. Ako je otac agresivan, pa onda i sin, pitanje je koliko je u pitanju nasljednost bioloske dispozicije, a koliko socijalno ucenje, ali u svakom slucaju covjek moze da prevazilazi oboje. Zato je covjek!

 

[Дијана.]

Zaboravila sam da ti zahvalim na iscrpnom odgovoru. Da, sjecam se slijepog-gluvonijemog dječačića Gleba, koji samo ocu Mihailu hoće. NIšta ne zna i ne razumije od spoljašnjeg svijeta, ali ljubav razumije!

Znaci, i vi, bar dok se ne otarasite soc.pedagoga, kontrolisete 'problematicnu populaciju', ne samo policajci i soc.radnici! 

Realnost je da su soc.radnici, soc.pedagozi na istom poslu kao i policajci i pravosuđe vrlo često (SR u nekim društvima direktno dio državnog represivnog aparata),  zato ne čudi što su neki policajci htjeli da se edukuju jer su vjerovatno radili sa maloljetnim delinkventima. 

Helen Keler mi je toliko fascinantna da, ponavljam, pokusavam da to priblizim i djeci. 

E da, upravo ona odslikava tu slobodu i moc ljudskog bica da se izdigne iznad bioloskih determinizama! To naravno nije bez podrske okoline (SR)... 

[Justin Waters]

22 hours ago, АлександраВ рече

Ако дете има родитеље који са њим говоре различитим језицима, оно ће истовремено усвајати оба језика као матерња, и у принципу то не мора да буде проблем, мада често ова двојезичност зна да буде узрок артикулационих поремећаја (лошег изговаеања гласова), каснијег и успореног проговарања, мешања језика и уопште недовољне савладаности оба језика (прешироко поље када се усвајају два језика истовремено).Insert other media

Често се деца "определе" за један језик као матерњи, и то је обично онај на којем му се обраћа родитељ који му се више посвети, са којим више проводи времена, који са њим више разговара. Тај основни, "матерњи" језик је онај који дете прво усвоји, који је био доминантнији у првој години. Препорука је да деца прво формирају базу матерњег језика након чега ће усвајати други језик (од 4. године). С обзиром да родитељи који говоре два различита језика ипак живе у средини у којој се прича једним језиком од та два и да ће дете првенствено користити језик средине у којој одраста (вртић, школа,...), препоручује се да тај језик дете усвоји као матерњи, да формира његову базу. Друга је ситуација када дете прича са родитељима један језик, а ван куће други, онда је јасно који је матерњи, он је стабилнији а дете се лакше пребацује са једног на други, мада и тада може да буде проблема.

Деца која усвајау два језика истовремено уз добру стимулацију, посвећеност и стрпљивост могу да савладају оба без тешкоће. Међутим, уколико дете почне да испољава неке говорно-језичке поремећаје, уколико је успорен и касни развој говора, двојезичност ће погоршати ситуацију. Требало би детету оставити простор и време да се учврсти у једном као водећем језику и у оквиру њега решавати говорно-језичке проблеме који су наступили.

Hvala Aleksandra na odgovoru. 

Moja kcerka svaki dan slusa tri jezika, srpski, bengali i engleski. Srpski jer trenutno smo u Bosni i to je jezik okoline i jezik s kojim ja pricam s njom, bengali jer je to maternji moje zene i engleski jer nas dvoje ne mozemo drugacije medjusobno. Njoj je dve godine za sad i ne umije jos da prica. Tek od skora sam primjetio da pocinje da oponasa ono sto se izgovori. Ponesto moze da kaze srpskom, glavna rijec joj je sad "daj" jer joj je to nacin da dodje do slatkisa . Ona trkelja nesto svoje, cak bi se reklo izgovara i recenice ali je sve nerazumljivo. Cini nam se da je jos rano bilo sta prognozirati. Od moje sestre sin nije do dve godine progovorio, a bio je izlozen samo jednom jeziku. Sljedece godine je svakako namjeravam dati u vrtic. Stvar moze biti komplikovanija posto nenamjeravanamo ostati za stalno ovdje, i mozda se negdje skrasimo gdje ce joj se pojaviti i cetvrti jezik. Tad cemo morati definitino da se preorijentisemo na jedan koji ce biti maternji i onda ostale polako  vremenom nadogradjivati. 

[Дијана.]

19 minutes ago, Justin Waters рече

Tad cemo morati definitino da se preorijentisemo na jedan koji ce biti maternji i onda ostale polako  vremenom nadogradjivati. 

Ovo ti je i Aleksandra preporučila. To nije samo učenje jezika kako odrasli zamišljaju. Jezik i govor su mišljenje zapravo, najbolje je da dijete se susreće samo sa jednim sistemom za dekodiranje svijeta oko sebe  i mišljenje u fazi prvog učenja govora dakle da nauči maternji, bukvalno jezik kojim govori majka i drugari u vrtiću, ili zajednički jezik u porodici pa posle drugi u vrtiću. (Ovo drugo su uradili moji rodjaci u Njemačkoj, dakle naučili su dijete prvo srpski, pa onda njemački i mala kući priča srpski a u vrtiću njemački, oboje bez problema, ima tri ipo godine)  Čula sam za jedan slučaj da je bračni par lingvista radi nekog stručnog rada vršio eksperiment na svom malom djetetu i otac je govorio djetetu samo jednim jezikom, a majka samo drugim. Rezultat je bio da je dijete pravilo kolaž rečenica iz oba jezika, ali da su se oni uplašili  i da su prekinuli eksperiment.

(Izvinjavam se što se ubacujem).

[Justin Waters]

11 minutes ago, Дијана. рече

Ovo ti je i Aleksandra preporučila. To nije samo učenje jezika kako odrasli zamišljaju. Jezik i govor su mišljenje zapravo, najbolje je da dijete se susreće samo sa jednim sistemom za dekodiranje svijeta oko sebe  i mišljenje u fazi prvog učenja govora dakle da nauči maternji, bukvalno jezik kojim govori majka i drugari u vrtiću, ili zajednički jezik u porodici pa posle drugi u vrtiću. (Ovo drugo su uradili moji rodjaci u Njemačkoj, dakle naučili su dijete prvo srpski, pa onda njemački i mala kući priča srpski a u vrtiću njemački, oboje bez problema, ima tri ipo godine)  Čula sam za jedan slučaj da je bračni par lingvista radi nekog stručnog rada vršio eksperiment na svom malom djetetu i otac je govorio djetetu samo jednim jezikom, a majka samo drugim. Rezultat je bio da je dijete pravilo kolaž rečenica iz oba jezika, ali da su se oni uplašili  i da su prekinuli eksperiment.

(Izvinjavam se što se ubacujem).

Ja znam za jedan par u Njemackoj, prijatelji od mog brata. On je Hrvat, a zena Cehinja, zive u Njemackoj i djeca su tamo rodjena. Od samog pocetka zena je sa djecom pricala samo ceski, a on hrvatski, i djeca su uporedo u vrtic krenula i tamo se susrela sa njemackim. Ne znam detalje sad, ali s djecom je naravno bilo sve uredu. Moja sestra takodjer ima dijete sa njemcem, no kako nisu u dobrim odnosima nesto dijete zivi s njom od rodjenja i ona je s njom samo srpski pricala, dijete nista njemacki nije znalo. Njen prvi susret u vrticu je bio cutanje kao zalivena i tako sve dok nije propricala. Zapanjujece je koliko su djeca sposobna da se brzo presaltaju na jezik. Sada srpski naravno razumije, ali vise prica njemacki. Pa moze da se kaze da srpski gotovo nece da prica. Ali sestra s nom i dalje samo izricito srpski prica. Ona sa ocem i djecom u vrticu na njemackom. O tome cu jos malo da istrazim. Jedan jezik definitivno preovlada kada tad kod djece i to je naravno onaj s kojim najvise ljudi komunicira. U mom slucaju mi za sad nemamo drugog izbora nego suociti nasu kcerku sa bra dva jezika, pa cemo onda pomno pratiti njen razvoj i vidjeti tamo oko trece godine kako stoje stvar i u kom pravcu je doslp i kuda treba dalje

[Дијана.]

Brate, što prije nauči bengalski!

[АлександраВ]

15 hours ago, Драган Јашић рече

Драга моја састро Александра ! Имам неких недоумица у вези мог унука Јована . Наиме Јован има ,с Божијом помоћи у децембру ће напунити 10 лета , проблема са говором или се мени тако чини , о чему се заправо ради има некако "бебећи " језик са10 година тако да га барем ја понеки пут слабо разумем за разлику од његове сестре која је ове године кренула у први разред основне школе , доста чистије и јасније прича , зрелије . Моје питање за тебе је следеће да ли ће то код њега да се то промени кад уђе у пубертет или би требало неке вежбе . Јован је имао доста проблема са здрављем још као бебац и био је , барем мени се чини , више у Тиршовој него својој кући . Тих проблема је било у каснијем периоду а Богу хвала сада све ређе и ређе , због тога је он мени БАШ некако најслабија тачка за њега сам посебно и највише везан . Волим наравно и ове две унуке али .....

Драги мој брате Драгане, покушаћу да укратко објасним, мада бих волела да чујем Јована и онда бих са сигурношћу могла да ти кажем о чему је реч.

Укупан развој гласова код деце траје отприлике до 7. године, с тим што постоје разлике између деце, нека деца свих 30 гласова правилно изговарају већ са четири године, а код друге деце овај развој може бити продужен за годину па и две, значи до 9. или некада и до 10. године, када се изговор аутоматизује i  стабилизује. Ако дете са поласком у школу не изговара свих 30 гласова, онда имамо артикулациону незрелост (поремећај изговора). Поремећај артикулације (дислалија) је веома честа код деце данас, како у предшколском тако и у школском узрасту (у нижим разредима). Најчешћи проблем је са гласовима с, з, ц, ч, ш, ж, ћ, ђ, џ, р, л, љ. Оно што се јавља као одступање јесте да је глас оштећен (шушкање, врскање - избацивање језика између зубића, ункање - говор кроз нос), затим када се гласови замењују (глас који дете не зна да изговори мења другим, у току развоја ово је фаза, али на школском узрасту је неправилно изговарање), и када гласови потпуно изостају.

У току артикулационог развоја, за дете је веома важан модел, односно говорни узор. Оно што сви логопеди подвлаче као важно јесте да детету не треба тепати, треба говорити правилно и јасно, најбоље је да дете може да посматра особу која му се обраћа, глас не сме бити ни тих не прегласан. Дечије грешке у изговору се не смеју понављати већ му уместо тога треба понудити правилно изговорену реч (глас).

Осим што за грешке артикулације могу бити одговорни и поремећаји органа који учествују у реализацији говора, чешћи су функционални узроци - већ поменути лош модел, даље, постоји ситуација када дете одбија да одрасте, из различитих разлога који могу бити емотивне природе, па развија инфантилан, бебећи говор, затим узрок може бити коришћење варалице, сисање палца, и тако даље.

Када се изговор неког гласа погрешно научи и аутоматизује, њега дете само не може исправити, потребни су му правилан модел, вежбе које разграђују усвојени погрешан изговор и формирају нов изговор и аутоматизација тог новог, правилног изговора. Ово је могуће и код одраслих, уз много више времена, мотивације и труда, због тога што је та погрешна навика аутоматизована и дуго укорењена, али је погрешно мишљење да је немогуће исправити неправилан изговор у одраслом добу. Веома је тешко али није немогуће.

С обзиром да је наш Јован пуно времена проводио по болницама, верујем да је његов говор изражавање његових емоција које су последица болести, одвајања и хоспитализације. Његов говор се може исправити, али је питање да ли је он мотивисан за то. Требало би видети и да ли су поједини гласови заиста неправилни, или он све гласове може правилно да изговара само их повремено „исквари“ када цео говорни исказ добије бебећи призвук. Важно је и да ли се тај бебећи говор појављује у неким одређеним ситуацијама и према одређеним људима. Ако је ово друго у питању, проблем није у артикулацији него у емотивној сфери, за шта такође има начина да се помогне. Спремна сам да још детаљније попричамо о Јоци, и да пронађемо начин да му помогнемо.

[АлександраВ]

15 hours ago, Goku рече

Поздрав, Александра,

не знам да лиси тему замислила као одговоре на конкретна питања, али ја имам једно баш такво.

Дјечак, 3 године, пропричао "релатвно касно" (барем се мени тако чини у поређењу са осталом дјецом тог узраста), отприлике са 2,5 године, тек сада почиње да склапа просто-проширене реченице. Недостаје му неких гласова (уз стандардне Р и Л још неколико). Такође премеће слогове у ријечи (пака, пакија, пукати, пукити). Негдје сам прочитао/начуо да се отприлике до треће године толерише такво стање, а да се након тога треба посавјетовати са логопедом. Има ли разлога за забринутост? Другар из улице, вршњак прича "као одрастао", тако да су поређења неизбјежна.

Драги Гоку, хвала на питању. Касно проговарање је веома важна тема. За развој сваке функције постоји „критично време“, што значи да је код детета за развој неке функције најпогоднији тачно одређен временски период када су нервне структуре најспремније да подрже тај развој. Постоје развојне норме уредног развоја које нам оквирно показују шта је то што би требало да се очекује код детета у односу на његов узраст. О развојном кашњењу причамо онда када се појави одступање веће од 6 месеци. Кашњење може бити последица неуједначеног или успореног развоја и тада третман који се заснива на стимулацији функција има непроцењив значај.

Што се тиче говорно-језичког развоја, он има своје законитости, има своје фазе, које су одређене по редоследу јављања и времену када се развијају. Према томе, оно што се очекује од детета је следеће. На узрасту од годину дана дете би требало да има неколико речи са значењем (да доследно користи исту реч за одређену особу или предмет, при чему артикулационо реч не мора бити правилно изговорена, али мора бити баш та реч за оно што је дете значењски повезало за њу - нпр. ато за ауто). Од прве до друге године дете усваја именице, глаголе, комбинује их и формира реченице, а даље од друге до треће године појављују се нове речи, предлози и заменице, које даље воде до развоја граматике и употребе граматичких структура које су сложеније у односу на претходни ниво. Ово је и фаза постављања питања када дете постаје вербално радознало, а такође и период када почиње све више да говором изражава своје емоције, неке важне догађаје, претпоставке, „дефиниције“, идеје, и друго.

Препорука је да се консултује логопед у случају када дете није до друге године проговорило, нема „реченицу“ од две речи и има мањи фонд од усвојених око 50 до стотињак речи. Претпоставка је да ће ово дете даље каснити и у следећим фазама. Такође, разлог за јављање логопеду је и ако дете замењује гласове и слогове, ако не изговара велики број гласова (дете до 3. године би требало да изговара правилно б, к, т, д, п, г, м, н, ф, в, х, ј, л, а, е, и, о, у), и ако је говор у целини неразумљив.

Волела бих да нагласим следеће - дете које касно проговори и слабо говори има пред собом велики задатак - да надокнади и сустигне развој који не чека већ се одвија даље и све је сложенији, а спонтаним развојем већина деце која касне нису у стању да достигну сложеније језичке структуре. Јављање логопеду на овом узрасту је веома значајно због тога што је пластичност можданих функција највећа између 2. и 5. године, и тада логопедски третман даје највеће и најбоље резултате.

Драги Гоку, на основу онога што си описао као проблем, мој савет и топла препорука је да се мама и тата што пре јаве логопеду који ће направити процену и предлог индивидуалног третмана, а вероватно ће дати и савет како што боље и правилније стимулисати дете.

[АлександраВ]

14 hours ago, Драгана Милошевић рече

Хвала, Александра, на теми.

Хтела бих с тобом да утврдим градиво што ће подстаћи будуће читаоце на размишљање:

Од малих ногу су ме вукли код логопеда, а и касније у основној кад би се говор погоршао.

Мрзела сам огледала, на пример. Због основне болести имам невољне покрете и спазме. Пошто знамо да је језик мишић, како онда очекивати дугорочније резултате?

Никако да објасним околини да нешто не зависи од мене и мог труда.

Иначе спадам у групу која брза у говору.

Драга Драгана, потпуно разумем о чему говориш. Када су дизартрије у питању, у њиховој основи се налазе сметње у мишићној контроли, при чему се јавља једна форма слабости, успорености, непрецизности, дискоординације или промене мишићног тонуса говорне мускулатуре, а све се то одражава на говор. Оно што је важно јесте да знамо шта можемо очекивати од логопедског третмана и шта је његов циљ код особа које имају дизартрију. Третман има за циљ да кроз индивидуално организоване вежбе, у зависности од типа дизартрије, побољша и унапреди покретљивост говорних органа, да успостави правилно говорно дисање, побољша концентрацију и пажњу, ритам и темпо говора, интонацијско-мелодијску структуру. Понекад је потребно и иницирати говор и потребу за комуникацијом. Такође се могу укључити и технике компензације, у зависности од степена и врсте тешкоћа у реализацији говора. Циљ свега овога, нарочито у развојном периоду, није толико корекција самог говора колико повећавање комуникативне способности уопште, повећавање функција говорних органа, подстицање позитивног односа ка комуникацији, и успоравање прогресивних тенденција у склопу основног обољења, значи одлагање и успоравање тока.

Верујем да ти је тај дуготрајан и морам признати напоран третман био и досадан и вероватно ти је изгледало можда чак и бесмислено, али сигурна сам да ти је, нарочито у том развојном периоду, вишеструко помогао. Нешто не зависи од твог труда и не може се променити, али нешто друго зависи, и то веома, колико год да се чини да је другачије. Оно што је важно јесте реално очекивање и ту си у праву, правилно информисање и прихватање одређених стања су веома важни у смислу реалних очекивања и постављања оптималних и реалних циљева када је третман у питању.

Пуно ти хвала на овом коментару и искрености, и ако могу да будем толико слободна, желим да ти кажем да сам увек ту за сваку твоју недоумицу, питање и разговор о твом говору.

[АлександраВ]

4 hours ago, Дијана. рече

(Izvinjavam se što se ubacujem).

Хвала што се убацујеш

[АлександраВ]

5 hours ago, Justin Waters рече

Moja kcerka svaki dan slusa tri jezika, srpski, bengali i engleski. Srpski jer trenutno smo u Bosni i to je jezik okoline i jezik s kojim ja pricam s njom, bengali jer je to maternji moje zene i engleski jer nas dvoje ne mozemo drugacije medjusobno. Njoj je dve godine za sad i ne umije jos da prica. Tek od skora sam primjetio da pocinje da oponasa ono sto se izgovori. Ponesto moze da kaze srpskom, glavna rijec joj je sad "daj" jer joj je to nacin da dodje do slatkisa . Ona trkelja nesto svoje, cak bi se reklo izgovara i recenice ali je sve nerazumljivo. Cini nam se da je jos rano bilo sta prognozirati.

У вашој ситуацији је најбоље било да сте сви причали енглески а да сте српски и бенгалски препустили бакама и декама С обзиром да је ћеркица већ кренула да ствара базе усвајањем речи из сваког језика, она ће вероватно када почне да ствара реченице од две и више речи, користити речи из сва три језика и на тај начин их мешати. Међутим, како буде увећавала вокабулар у сва три језика, појављиваће се преводиви еквиваленти и мешање ће се смањивати. Оно што ће ићи спорије, то је усвајање три скупа граматичких правила. У то време се често једно време примењује само један систем правила за у овом случају три језика, док се све три граматике не буду раздвојиле (обично око четврте године), и тада ће она постати свесна да ти језици нису исти.

Мој савет је да када год сте у прилици раздвајате језике, ти увек са њом причај на српском а мама на бенгалском, немојте мешати те моделе, ако би ти сада са њом проговорио на бенгалском створио би јој велику збрку. Ако је енглески резервисан за разговор између маме и тате, нека тако и остане, не обраћајте се њој и на енглеском, али када нешто разговарате између себе на енглеском, можете јој, свако на свом језику превести шта сте разговарали (тата је сада мами рекао да је леп дан па идемо на излет ) Савет је и да користите кратке реченице, питања, налоге. И савет је да, осим што ће ћеркица учити више језика, то и вас двоје кренете интензивно да радите, да бисте евентуално могли да је разумете када крене да користи речи из оног "другог" језика, а то ће се десити врло брзо а она ће као билингвиста од знања више језика имати и многе користи.

[Драган Јашић]

5 hours ago, АлександраВ рече

Драги мој брате Драгане, покушаћу да укратко објасним, мада бих волела да чујем Јована и онда бих са сигурношћу могла да ти кажем о чему је реч.

Укупан развој гласова код деце траје отприлике до 7. године, с тим што постоје разлике између деце, нека деца свих 30 гласова правилно изговарају већ са четири године, а код друге деце овај развој може бити продужен за годину па и две, значи до 9. или некада и до 10. године, када се изговор аутоматизује i  стабилизује. Ако дете са поласком у школу не изговара свих 30 гласова, онда имамо артикулациону незрелост (поремећај изговора). Поремећај артикулације (дислалија) је веома честа код деце данас, како у предшколском тако и у школском узрасту (у нижим разредима). Најчешћи проблем је са гласовима с, з, ц, ч, ш, ж, ћ, ђ, џ, р, л, љ. Оно што се јавља као одступање јесте да је глас оштећен (шушкање, врскање - избацивање језика између зубића, ункање - говор кроз нос), затим када се гласови замењују (глас који дете не зна да изговори мења другим, у току развоја ово је фаза, али на школском узрасту је неправилно изговарање), и када гласови потпуно изостају.

У току артикулационог развоја, за дете је веома важан модел, односно говорни узор. Оно што сви логопеди подвлаче као важно јесте да детету не треба тепати, треба говорити правилно и јасно, најбоље је да дете може да посматра особу која му се обраћа, глас не сме бити ни тих не прегласан. Дечије грешке у изговору се не смеју понављати већ му уместо тога треба понудити правилно изговорену реч (глас).

Осим што за грешке артикулације могу бити одговорни и поремећаји органа који учествују у реализацији говора, чешћи су функционални узроци - већ поменути лош модел, даље, постоји ситуација када дете одбија да одрасте, из различитих разлога који могу бити емотивне природе, па развија инфантилан, бебећи говор, затим узрок може бити коришћење варалице, сисање палца, и тако даље.

Када се изговор неког гласа погрешно научи и аутоматизује, њега дете само не може исправити, потребни су му правилан модел, вежбе које разграђују усвојени погрешан изговор и формирају нов изговор и аутоматизација тог новог, правилног изговора. Ово је могуће и код одраслих, уз много више времена, мотивације и труда, због тога што је та погрешна навика аутоматизована и дуго укорењена, али је погрешно мишљење да је немогуће исправити неправилан изговор у одраслом добу. Веома је тешко али није немогуће.

С обзиром да је наш Јован пуно времена проводио по болницама, верујем да је његов говор изражавање његових емоција које су последица болести, одвајања и хоспитализације. Његов говор се може исправити, али је питање да ли је он мотивисан за то. Требало би видети и да ли су поједини гласови заиста неправилни, или он све гласове може правилно да изговара само их повремено „исквари“ када цео говорни исказ добије бебећи призвук. Важно је и да ли се тај бебећи говор појављује у неким одређеним ситуацијама и према одређеним људима. Ако је ово друго у питању, проблем није у артикулацији него у емотивној сфери, за шта такође има начина да се помогне. Спремна сам да још детаљније попричамо о Јоци, и да пронађемо начин да му помогнемо.

Хвала ти сестро Александра ! Чућемо се још у вези Јована ! Хвала ти на одвојеном времену !

[Goku]

Велико хвала, Александа. Криво ми је само што нисмо ближе па да се јавимо теби

[Јелена011]

Draga Aleksandra, hvala ti na temi i izdvojenom vremenu svaka ti cast!

Ja bih rekla iz nekog svog iskustva, da je jako jako tesko ipak doći do dobrog logopeda u zemlji Srbiji i primarnoj zdravstvenoj zastiti.

Kad je nas malac imao skoro dve, ja sam se zabrinula zasto "ne prica", bio je izuzetno komunikativan, motoricki daleko daleno iznad starosne dobi, i ono svi su nam govorili ma hajde progovorice kasnije kad je prohodao pre godine dana kao ako je motorika izrazena onda govor kasni jer ne moze dete da postigne jelte sve.

No, ja sam takva da sam odmah zakazala logopeda u dz. Zena nas je primila, onako vesela i mlada iako su "oni u guzvi jer znate predskolska deca.." I iako je nas mali tad znao samo "mama,tata, ajde, daj, baba, deda", oni su se super izdruzili i zena nam je rekla da ne brinemo jer je on neposredan, veseo, komunikativan, a Boze moj propricace. Meni to nije bas bilo dovoljno tj delovalo mi je nezrelo tek tako reci, ioak priblizava se druga godina. A ja i dalje imam svoje kasete iz tog perioda na kojima se itekako "svadjam" sa majkom, sa uveliko sklopljenim recenicama pa mi sad to nesto cudno. I rekoh ok, sledeca stanica orl i onaj zavod u kralja milutina, milana, uvek zaboravim gde idu deca sa poremecajima u razvoju govora i ponasanja. Zakazemo tamo, al Jakov meni stalno slinav, svaki cas zapusen nos, ne ide nikad na pluca, al sinusi uzas. Orl svake druge trece nedelje, uoala sinusa, ovi u kralja milana ista oesma -" ju pa znate kakva nama deca dolaze", nas mali smeker ih je sve osvojio, uvek veseo i raspolozen za igru. I ja posizim i cujem za profesora Kosanovica, vrsnog orl strucnjaka na Zvezdari reko ma idemo mi tamo, mora da je od nosa sve to. Malo sam se klala za uput sa budalom orl koja nam je porucila da dete mora da ima sedam vezanih upala da bi ona to proglasila hronicnim problemom i dala nam uput, ali i to smo na gurku resili. I onda sok -pa detetu je potpuno truo treci krajnik, ima samo 30% sluha, imao je podmukle upale usiju koje ga ili nisu bolele ili je on cutao i odma hitna operacija krajnika i ugradnja cevcica u usi. Posle operacije odmah zaglavio varicele, i maltene preko noci dete progovorilo. Bez nanjanja, nunanja, jasni glasno i razgovetno.

Od tad problema nema, jednom po sezoni se razboli, ali sve je ok i normalno za sad vec vrticki uzrast.

Zasto pisem traktat? Jer ljudi ne znaju da problem moze biti i organski, a da se ne lazemo lekari u domu zdravlja nisu bas nesto aktivni pogotovo orl sluzba. Oni niti timpanometriju niti bilo sta, samo krk upala evo antibiotik aj cao, a definitivno je na roditeljima da se informisu i vuku za rukav, jer za nasu decu niko osim nas i nije odgovoran i moramo biti itekako informisani i u toku sa raznim oblastima kao roditelji.