Mиодраг Зец: Осуђени на сиромаштво

[александар живаљев]

Осуђени на сиромаштво
 

Глорификација голог физичког рада и презир према знању гурају нацију у сиромаштво, јер су већи приходи оснивача интернета или Фејсбука него што су нове државе добиле продајом целокупне традиционалне индустрије СФРЈ   Потрага за објашњењем шта једну нацију и земљу чини богатом у основи се своди на расположивост природних ресурса (земља, вода, клима, руде...), бројност становништва и знање којим располаже, као и квалитет решења садржаних у организацији друштва и квалитету друштвених институција. Временом су се мењали региони који су доминирали као носиоци развоја и прогреса, а фактори који су томе доприносили различито су пондерисани у различитим историјским периодима. У основи се смењују два модела стицања богатства: стварање на сопственој територији или освајање других и глобална прерасподела богатства. Процват цивилизације у Египту, Месопотамији и Кини успон више дугује ресурсима ( природни ресурси. продуктивно становништво и државна организација) којима су створена богатства, него освајањима туђих територија. Насупрот њима, успон и глобална доминација Рима, а касније Монгола и Турака, последица су супериорне војне и државне организације. Нарочито је римска цивилизација успела да, са ширењем, у себе укључи цивилизацијски прогрес присутан код развијених поражених народа, а да неразвијене цивилизације учини продуктивним у финансирању империје. Раст богатства заснован на развоју пољопривреде и занатства има своје природне лимите. Тек са индустријском револуцијом у Енглеској (парна машина, механичка предилица) створена је нова технолошка платформа за експанзију. Кључна иновација коју доноси индустрија су растући приноси засновани на знању као неограниченом ресурсу. Пољопривреду, без обзира на евентуалну тренутну продуктивност, карактеришу падајући приноси. Природни ресурси и становништво су лимитиран ресурс који се девастира и троши, а само се знање као ресурс трошењем увећава. Индустрија је у основи заснована на знању, оно омогућава растуће приносе и нуди нове начине задовољавања постојећих потреба или пак креирање нових. Вододелница између просперитетних и сиромашних народа није количина рада у смислу дужине радног времена и трошења физичке енергије, већ у квалитету - шта радиш, како радиш и колико у твом производу има знања. Ако се погледа историјат индустријских народа очигледно је да они непрекидно мењају асортиман онога што производе. Тако су Енглези у 19. веку били лидери у текстилу, а више га скоро уопште не производе. Стопа приноса на текстил је минимална и сада се производи у Вијетнаму, Малезији и Кини. И аутомобилска и машинска индустрија доживљава пад у Енглеској. Она сада у основи зарађује од услуга, образовања, финансија... Чим почну да опадају приноси услед ширења техничких знања, производња се сели у мање развијене регионе. Због таквог концепта да само просперитетна и индустрија заснована на знању чини основ националне моћи можемо схватити суштину Плана Моргентау, којим су САД и Енглеска хтеле да казне Немачку после Другог светског рата тако што ће је лишити индустрије (демонтирати је и срушити), а становништво вратити из градова у села. Нација без индустрије, нарочито војне, инфериорна је у сваком погледу. Геостратешке околности су довеле до промене плана па је уместо поменутог у Немачкој примењен Маршалов план (убрзана обнова индустрије), што је омогућило брзи повратак немачке моћи. Слом индустрије у већини бивших комунистичких држава показује која их судбина чека у створеним геостратешким околностима. Запад је преузео тржиште путем трговачких ланаца, банака и осигурања и тиме извлачи вишкове у иностранство. Увознички лоби се храни дужничким ропством у које западају читаве нације. Под фирмом индустријских улагања у основи се трага за јефтином радном снагом у обављању рутинских операција. Мале земље наседају на понуђени образац, прихватају радно интензивне индустрије, а допуштају стални одлив људског интелектуалног капитала. Калемови које је изумео Михаило Пупин су донели богатство и њему и Америци, јер је ново знање основ креирања богатства. Оснивачи интернета или Фејсбука више су приходовали него нове државе од продаје целокупне традиционалне индустрије Југославије. Глорификација голог физичког рада, субвенционисање радно интензивних и прљавих технологија, а презир према знању је мантра која једну нацију вуче у сиромаштво. Mиодраг Зец

[Natasa.]

Глорификација голог физичког рад...

Ijuuu, snob, dje su njive i motike naših djedova 

[Ronald]

Smorio je maksimalno sa antiglobalistickim tekstovima,  stranim bankama koje samo izvlace novac i uvlače nas u ropstvo, odlivom obrazovane radne snage.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ustvari Srbija bi trebalo da postane globalistički centar. Novi Rim!

Srbija je na odličnom geo položaju i ako je očistimo i ekološki učinimo besprekornom oazom a svako brdašce u zelenilu nastanimo dvorcima globalističkih lidera i pri tom dodamo čistu i organsku hranu izvrsnog kvaliteta, onda možemo biti dobri domaćini.

Fabrike i motika jock. Nema od toga ništa.