Блаженства у савременом контексту - ЖРУ као вероучитељ

[Broken]

Већ дуго времена имам потребу да са неким ко је у истом послу вероучитеља размењујем искуства, тражим нове идеје и инспирацију за часове. Тога до сада у свом окружењу нисам много имао.

Појава нових планова за веронауку додатно ме је активирала и стварно имам велику жељу да на најбољи начин оно што је предвиђено и реализујем.

Мислио сам да у овој теми избацим једну наставну јединицу са њеним циљевима и очекиваним исходима па да, они који желе, без обзира дали су вероучитељи или нису, кажу своје мишљење о томе како би се та наставна јединица квалитетно и занимљиво могла остварити. Ја знам колико је мени драгоцено мишљење других људи па из тог разлога овако нешто и почињем.

Овако...наставна тема је Приближило се Царство Божије и у оквиру ње треба да се бавимо Блаженствима. Међу циљевима наведено је да се ученици упознају са тим да Христова проповед има универзални карактер и да се учење о Блаженствима посматра у савременом контексту. Као исход наведено је да ученици увиде актуелност Христове проповеди и да је примене на сопствени живот.

Дакле, како бисте посматрали Блаженства у савременом контексту ? То је питање.

Имајте на уму да су пред вама млади људи, 16-17 година старости, трећи разред средње школе. То је јако битно.

[александар живаљев]

Моја жена је педагог и, онако узгред, има проблем са тим форсирањем "циљева", "исхода", "компетенција". Још ће неко измислити стандарде и компетенције за блаженост.

Што се тиче твог питања: мени је у тим годинама било најзанимљивије "Блажени сиромашни духом". Срећом тада је јм Иринеј Буловић објављивао у "Православном мисионару" тумачења Јеванђеља по Матеју (потпуно фасцинантно, језгровито, црквено-светоотачки утемељено, само ова магарад скрибоманска тврди како није написао ништа). Ту је објаснио то сиромаштво духом, по светим оцима, као искање за духом као даром (ако добро интерпретирам).

Ја бих почео од овога, јер се на то блаженство још од Римљана саблажњавају многи.

[Биљана]

Мене је моја ћерка (17)  питала зашто су блаженства различита код Матеја и Луке.

Па ето, можеш мало и на то обратити пажњу. 

[Broken]

Везано и невезано за тему, данас смо направили један мини експеримент.

Баш трећи разред је био. Напишем на табли 4 опције; ја сам атеиста, ја сам агностик, ја верујем али не на хришћански начин и последња опција, наравно, ја верујем хришћански. Окренуо сам се леђима табли а свако од ученика је устао, пришао табли и ставио цртицу тамо где сматрају да у овом тренутку припадају. Разултат је био - 2 атеисти, 2 агностици, 13 оних који верују али не на хришћански начин и двоје који су се изјаснили као хришћани.  

Везано је за тему у смислу да имамо представу коме се обраћамо.

[LogosAgape]

Iskren mali razred, tako i odrasli misle ali reda radi daju politički korektan odgovor...

[александар живаљев]

11 minutes ago, Broken рече

Везано је за тему у смислу да имамо представу коме се обраћамо.

Немам наставничко искуство, али и Христос се истима обраћа, позвани смо на блаженост чистог срца. Тај позив омладина чује, ако јој се не обраћа фарисејски. Чак га и ми матори понекад чујемо, па се постидимо

[Toma]

Ti si, brale, hrabar veroučitelj!
Ne teraš vero(m)učenike da uče napamet Sveto Pismo ili svete oce,
već klincima postavljaš pitanja. Ponašaš se kao da ... kao da
postoji Duh Sveti, Koji će ih naučiti svemu kad i ako Mu se prepuste,
intelektualno, emotivno i delatno!

[Дијана.]

1 hour ago, Broken рече

Везано и невезано за тему, данас смо направили један мини експеримент.

Баш трећи разред је био. Напишем на табли 4 опције; ја сам атеиста, ја сам агностик, ја верујем али не на хришћански начин и последња опција, наравно, ја верујем хришћански. Окренуо сам се леђима табли а свако од ученика је устао, пришао табли и ставио цртицу тамо где сматрају да у овом тренутку припадају. Разултат је био - 2 атеисти, 2 агностици, 13 оних који верују али не на хришћански начин и двоје који су се изјаснили као хришћани.  

Везано је за тему у смислу да имамо представу коме се обраћамо.

Ovo je najvažniji momenat od svih, i ovo sprovedi u svakom razredu. Na prethodnoj temi sam već pričala o ovome, da moraš predavanja njima - tj. bolje dijaloge, ništa ex catedra, prilagoditi njihovim interesovanjima i sposobnostima prihvatanja i shvatanja. Tu šemu posle koristiš za one debate koje sam ti predložila, na osnovu nje praviš grupe. Uz ateiste agnostike i još dva teista, to je recimo grupa ateista - Bog ne postoji; ove srednje staviš i sa vjernicima da brane tezu Bog postoji. Ove srednje ostaviš za kontrolnu, analitičku grupu.

KOnkretno na zadatu temu (ako baš moraš striktno da se držiš programa, ali bih preporučila prvo razgovore i ovakve rasprave uopšte na temu vjerovanja, gdje se slobodno filozofira i zaključuje). Tu samo 1/10 jeste hrišćanin kome bi moglo klasično tumačenje vl.Porfirija, ili sveca ovog ili onog. Znači, ništa to, to možeš zaboraviti.

Jedna opšta polazna osnova koja može biti prihvatljiva svima, je da se dati tekst posmatra kao literarni tekst sa etičkom porukom i da se na tome bazira rasprava. Najbolje sokratovskim dijalogom, da sve kažu oni, a da ti samo podstičeš željene zaključke inspirativnim, ali ne sugestivnim, pitanjima. Naglasi da svako ima slobodu da dati tekst tumači shodno svom shvatanju, a da vjernici isto tako imaju pravo na svoje tumačenje, i da im se niko ne ruga i ne omalovažava ih, jer su većina, a u grupi vlada većina. Čućeš vjerovatno zanimljive stvari od njih, jer zaitsa čisto etička poruka je bliska svima, a 'njihovo je carstvo nebesko' prevedi uz pomoć onoga 'ono je u vama', jer da su ljudi dobri kako je to Hristos propovijedao, na zemlji bi bilo carstvo. Nema potrebe nametati ideju o nebeskom carstvu, kad 9/10 publike nije spremno za tu poruku. 

[александар живаљев]

6 minutes ago, Дијана. рече

Jedna opšta polazna osnova koja može biti prihvatljiva svima, je da se dati tekst posmatra kao literarni tekst sa etičkom porukom i da se na tome bazira rasprava. Najbolje sokratovskim dijalogom, da sve kažu oni, a da ti samo podstičeš željene zaključke inspirativnim, ali ne sugestivnim, pitanjima.

Слажем се кад је настава у питању. Али, овдје је неопходан и емоционални и естетски моменат који претходи сазнајном (спознајном), а то је у овом случају литургијско васпитање. Занима ме каква је ситуација у нашем "службеном катехизису" између школске наставе и литургијског васпитања?

[Дијана.]

Možda da nekad zajedno odu na liturgiju u najbližu crkvu, ali da to ne bude moranje, ne bi li se probudio taj emocionalni i estetski momenat. 

Znam da kod nas vjeroučitelji vode djecu u crkvu, neki prave grešku i zahtijevaju/ kažnjavaju i to čak i u OŠ odbije neku djecu od crkve. Tom starijem uzrastu se to ne može nametati na taj način. 

[александар живаљев]

31 minutes ago, Дијана. рече

Tom starijem uzrastu se to ne može nametati na taj način. 

Слажем се. Али, би, ваљда, кроз раније учешће у литургији (са литургијском припремом (и чтецима који не мрмљају блаженства) ) требало да им блаженства буду позната, барем као информација. Е, онда ово, што @Broken пита: како у савременом контексту и са ђацима са предувјерењима која имају? Указао сам на "Блажени сиромашни духом" као питање које је мене у том периоду занимало, а које је увијек "савремено" и у "коорелацији" са "научним погледом на свијет". Ту се може отворити широка дебата.

"Блажени миротворци" - то нико неће да чује, пун је ФБ ових што каче молитве и позиве на рат - у том узрасту се то не може објаснити на некој равни национално-конфесионално-свјетској, него на међусобним социјалним односима, самом животном искуству ђака.

Иако сам дилетант у овим питањима, знам да социолози предају у гимназијама неке социјалне теорије и историју социологије због чега уписују студенте са просјечном оцјеном 2, а када би предавали и заједно са ученицима изучавали социјалне групе и супкултуре, не би могли да се одбране од најбољих кандидата за студије. Ти најбољи студенти одлазе на психологију, у вјери да ће им студије понудити да буду стручни за оно што их у адолесценцији највише занима - процијењивање људског понашања. (Кад тамо, међутим: мултиваријансна статистика, али то је други проблем).

[Дијана.]

Blaženi siromašni duhom je najteže objasniti od svih blaženstava, jer je adolescent u ekspanziji, on želi da otkriva, saznaje, osvaja svijet. Ideja o poniznosti, skrušenosti, smirenju, je njima strana, ako nisu hrišćanski odgojena na manjem uzrastu kad su prijemčiviji, a evo, u ovom slučaju, nisu. Blaženi mirotvorci - može se razmatrati sa etičkog i sociološkog aspekta. Djeca su svjesna - ili bi trebalo da postanu svjesna -  da je agresija pogrešan odgovor, i u međuljudskim odnosima na ličnom planu, a još više odnosi grupa, to im je jasno - i čitavih naroda i nacija, svjesni su i te realnosti. Dio o milosrđu je takođe etički objašnjiv i shvatljiv. O čistom srcu i viđenju Boga je dio koji je jedini čisto teološki, pored 'siromašni duhom'. Izgnani pravde radi - takođe se može provući kroz etička i sociološku prizmu, u pogledu aktuelnih dešavanja i nepravdi koje se dešavaju. Zadnje je lako objašnjivo istorijski a i aktuelno-politički - to bi se odnosilo na progone hrišćana.

[Toma]

Ajd ja dokon da kao nabacam pitanja kojim bi mogli biti 'napadnuti' tinejdžeri....
(Ovo je samo vatromet ideja, ako me razumete.)

1) Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko.
Koji 'duhovi' postoje danas? (tipa 'potrošački duh', 'snobovski duh', 'duh ogovaranja', 'duh materijalizma'....)
Imaš li nešto od ovoga u sebi (ne moraš reći na glas šta)? Ima li šanse da to što imaš
u sebi i što ti se (eventualno) ne svidja - odjednom (ili postepeno) prestaneš da imaš?
Ako ne sam od sebe, kako - uz čiju pomoć - bi se možda i uspeo osloboditi te 'bede'?

2) Blaženi su žalosni, jer će se oni utešiti.
Kakve sve žalosti misliš da postoje, za kime/čime sve ljudi žale?
Šta je od tih žalosti - baš vredno žaljenja?
Iz neke perspektive dugovečnosti, za čime od svega toga stvarno treba žaliti?
Čime ili uz pomoć koga se može naći uteha u tim, ozbiljnim žalostima?

3) Blaženi su krotki, jer će oni naslediti zemlju.
Kako bi ti definisao 'krotost'? Šta bi joj bila suprotnost?
U kojim kontekstima bi se krotost moga smatrati manom a u kojim vrlinom?
Imaš li neku odredjenu osobu za koju misliš da je dobar primer mudre krotosti?

4) Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se oni nasititi.
.........................

(Aj sad malo vi!)