O агресији и насиљу међу децом

[Gordana .]

Боже помози.

[Данче*]

Многи сматрају да се деца рађају готово као анђели. Утолико веће и бива наше чуђење када код њих видимо пројављивање насилничког понашања. О томе одакле потиче дечје насиље, и како се с њим борити, своје виђење износе свештеници Димитрије Смирнов, Валерије Духањин и Сергије Бјелобородов, као и многодетна мајка Наталија Јалтанска и православни психолог Људмила Јермакова.

 

„Када је средина агресивна,

дечија психа се ломи“

Свештеник Валерије Духањин

 

Свештеник Валерије Духањин, магистар теологије, проректор Никољско-Угрешке Богословије:

- Узевши у обзир нашу свакодневицу, морамо констатовати да агресију ствара агресија. Знам да је дечак кога су стално малтретирала старија браћа, у школи почео насилно да се односи према другој деци. Он је само ископирао модел понашања старијих. Умногоме је ово пресудни фактор: када је средина агресивна, дечија психа се једноставно ломи. То често бива изазвано и од стране родитеља, који међусобно разговарају оштро, повишеним тоном и на децу искаљују своју нетрпељивост, на шта деца одговарају озлојеђеношћу.

Стога се мени лично чини да је дечија агресија углавном резултат недостатка топлине. Дете није добило љубав, није се загрејало и почиње унапред да доживљава свет који га окружује као непријатељски. Оно као јеж пушта бодље и повређује оне који се налазе у његовој непосредној близини, због тога што је навикло да осећа отуђеност и хладноћу спољашње средине.

Сада су деца у великој мери емотивно запостављена и поклања им се мало пажње. Жене рођење деце доживљавају не као главни циљ у животу, и не као њихово основно призвање. Децу би као требало имати, али су она негде у другом плану. За мушкарце, који су све време заузети послом, деца такође постају нешто попут живих играчака. Они могу са њима да се играју, да се разоноде, али ретко ко од њих ће озбиљно да се бави њиховим васпитањем науштрб себе и свог комфора. Због тога дете у породици добија недовољно пажње, врло брзо одлази у свет виртуелних игара, које су пуне крвопролића и уништавања, или гледа цртане филмове у којима су присутни грубост и агресија. Па како онда он сам да се понаша?

Ако то погледамо са дубљих, богословских аспеката, видећемо утицај греха на децу. Треба имати на уму да смо сви ми наследили палу природу – деца се рађају са њом, и зато се већ у детињству, када дете још и није толико одговорно за своје поступке, у његовој природи ипак пројављује нешто греховно, било непослушност, самовоља или негодовање.

Код преподобног Варсануфија Оптинског налазимо једну, у одређеном смислу, врло упечатљиву причу: „Видим ти ја једном у сну пакао и паклене муке. Спазих тамо малу девојчицу, између пет и седам година, и упитах је: „Како си ти доспела овамо?“ И размишљам: „Какве то грехове може имати ово детенце, када је оно још сасвим мало?“ А она ме гледа и каже: „Ја сам овде због прљавих мисли.“ Након тога упутих се ка свом духовнику и упитах га: „Да ли је то могуће?“ Он ми одговори: „Да, половину пакла чине дечица.“

Ја бих лично заиста желео да ово виђење, дато у сну, буде само упозорење, а не фактичко стање. Али често смо сведоци да човек већ и у најранијој младости почиње са греховима мржње, гнева и агресивности. Грех – то је увек агресија. То је слабост наше природе. Међутим, упрљаност душе бива изазвана умногоме од стране агресивне спољашње средине, која њу повећава уместо да је исправља.

Шта да чине одрасли када се сусретну с агресивношћу међу децом? Ако се она испољава на дрзак начин, онда то, наравно, треба пресецати. Дете треба да осећа да свако зло резултира поразом. Но ипак, најважнија ствар је да се сами не препустимо агресивности, да се њоме не заразимо и да не почнемо тако реаговати на друге људе. Ватра се ватром не гаси. Ако ћемо право, ђаво никакав други циљ нема, осим да посеје у људима узајамну мржњу. Морамо се учити то да прекидамо.

Сећам се како је за време рата у Чеченији до наших војника доспео један рањени чеченски тинејџер. Они су њега сместили у пољску војну болницу, где га је брижљиво неговала добра медицинска сестра. Младић је све време псовао и у гневу говорио да ће кад одрасте клати Русе. Медицинска сестра га је питала: „Да ли ћеш и мене заклати?“ Младић, који беше од ње добио толико помоћи, није очекивао такво питање, па рече: „Не, тебе нећу“. И престаде да псује. То јест, често се иза спољашње горчине скрива топла, рањива и нежна душа.

У скривеним дубинама душе увек постоји чежња за неукаљаном добротом, чистим односом према ближњем и за искреном љубављу. И то се у човеку буди од нечије љубави.

Једном су мог познаника историчара позвали да предаје у школи интернатског типа за проблематичну децу. Будући по природи добар и учтив човек, он поче мирно да држи свој час. Али деца на то одреаговаше подсмехом, збијањем шале и гласним смехом, и фактички му упропастише предавање. Након часа професор се моментално упути ка директору и рече му да одлази. Није он осећао никакву злобу према деци, већ једноставно није желео да остане у таквој атмосфери. Директор га једва умоли да остане макар још неко време, објашњавајући му: „Код нас нико не жели да ради“. Следећи пут кад је професор дошао на час десило се чудо: он угледа на столу земичку и врућ чај, а деца му рекоше: „То је за Вас. Бојали смо се да више нећете доћи“. Од тог тренутка међу њима се развише најблискији односи. Деца су осећала како се он према њима односи. На следећем часу он им је образлажући задату тему показивао уметнички историјски филм, а затим су га заједно коментарисали. Резултати његовог доброг односа били су такви, да је један од његових ученика доцније уписао богословију и постао свештеник.

Последње што бих желео да кажем јесте да насупрот греху стоји благодат. Виђао сам разне школе, и, ма колико неко критиковао православне гимназије да имају мана, могу рећи, да у њима влада сасвим нека друга атмосфера. Тамо где људи искрено верују у Бога, где се моле, кају за своје грехе и труде да живе у складу са Божијим заповестима, деца су смиренија и мање је повода за пројављивање дечије агресије. На таквим местима она се гаси уместо да се провоцира. Божија благодат доноси мир души, и то се итекако преноси на друге, посебно на децу. Стога, дакле, свој однос са децом треба изграђивати посредством изградње самога себе и посредством стицања благодати Божије.

* * *

„Ако дете поседује сва материјална добра,

а родитељске љубави нема, оно је дубоко несрећно“

Протојереј Димитрије Смирнов

    

Протојереј Димитрије Смирнов, шеф Патријарашке комисије за питања породице, заштите материнства и детињства:

– Мало дете брзо расте. Ако је оно без оца, тј. ако има само мајку, онда је она принуђена да ради. Због тога она долази у ситуацију да своје дете упише у вртић. Ја сам као дете много времена провео у вртићу. Дешавало се чак да одем у понедељак ујутру и вратим се тек у петак увече. Виђао сам родитеље свега два дана у недељи. Још сам тада, када ми је било четири године, обећао себи да своју децу никад нећу дати у вртић, јер не могу замислити неприродније стање за дете од тог. Зашто кажем неприродније? Зато што у породици са пуно деце нема деце истог узраста (осим ако то нису близанци), те се стога између старије и млађе деце у оваквим породицама изграђују посебни односи.

Деца која су подељена по узрасним групама брзо се претварају у чопор вукова, где главну реч воде они најневаспитанији и најподлији. То ломи психу деце, и она постају агресивна и насилна. Ја, као човек који је године провео у вртићу и по дечијим камповима, савршено знам како се тамо дете осећа. Ако сањам нешто из детињства, будим се обливен хладним знојем. У камповима је било потребно све време борити се за опстанак себе као биолошког организма. Ја сам у летњи камп увек одлазио са ножем, који сам паковао на дно кофера. Нисам га користио, али сам ипак плашио оне који су покушавали да ми учине неку непријатност. Јер често се дешавало да осморица крену на једног.

Како се васпитавају деца лишена родитељске пажње? Она су препуштена сама себи. Њих васпитава улица, а сада и разне направе у којима су присутне најразличитије гадости које код њих провоцирају агресију.

Имати једно дете залог је несреће. Човек који је одрастао у породици без оца – дубоко је несрећан. Ми улажемо вансебне напоре, укључујући ту и оне материјалне природе, да превазиђемо тај губитак, али, свеједно, свако дете дубоко болује што нема породицу. Свест о томе да оно има мајку, оца или макар баку, веома много значи. Та патња исушује његов ум и његове способности. Нека деца губе и способност осмехивања. Да би она почела поново да се осмехују, потребно је провести године и дати им сву своју љубав и нежност. Чак и ако дете поседује сва материјална добра, а родитељске љубави нема, оно је дубоко несрећно. Ништа не може да замени родитељску љубав и нежност.

Многи парови после развода говоре како су остали у одличним односима. Али коме су потребни ваши односи? Детету је потребна породица. Њему је потребан отац, због тога што је он главни васпитач, главни хранитељ и главни ауторитет породице.

* * *

„Односе између супружника дете осећа још у мајчиној утроби“

 

Свештеник Сергије Бјелобородов са попадијом

    

Свештеник Сергије Бјелобородов, клирик храма великомученика и исцелитеља Пантелејмона при централној клиничкој болници № 1 ОАО „РЖД“:

– Зло, мржња, као и доброта, нежност и љубав, долазе од родитеља. Каква ће бити деца, зависи од родитеља, који живећи заједно, или воле један другог, или се, обрнуто, стално свађају. Односе између супружника дете осећа и упија још у мајчиној утроби.

Погрешно је мислити да дете, док седи на поду и игра се са својим играчкама, не разуме кад се његови родитељи свађају. У ствари, у тим тренуцима малишан све одлично разуме и упија све оно негативно и све оно што је добро, зависно од тога шта чује. Често се догађа да деца понављају за родитељима оно што их они уопште нису учили. А родитељи се диве. Дете је једном нешто чуло и запамтило за цео живот. Стога, 70-80 % информација долази од родитеља, а остале дете добија путем комуникације у вртићу, школи и на улици.

Физичким кажњавањем и ружним речима, нарочито ако се то ради у стању разјарености, ништа се не постиже. Са дечијом агресијом треба се борити личним примером: ово укључује и односе између брачних другова, и начин на који родитељи комуницирају са другим људима.

* * *

„Ако се са грехом не борите, онда се он шири“

Василије и Наталија Јалтански

    

Наталија Јалтанска, мајка деветоро деце:

– Да, у свету постоје добро и зло. Зло се бори са добром, а поље на ком се одвија битка јесу срца људи. Самим тим и деце.

У тој бесконачној теми желела бих да издвојим два момента.

Неопходно је ту направити разлику где је агресија, а где слаба дечија воља и немогућност управљања сопственим емоцијама.

Први моменат: дете – то је мали човек. Личност још није формирана. Недостатак животног искуства значајно утиче на мотиве понашања. Деца често раде ствари, чије дубљи смисао уопште није као код одрасле особе. Дете не зна да ће, ако човека ударимо, њега то болети. Њега никада нису тукли. Или, обрнуто, њега су вербално напали, он је побеснео, узвратио им, а супротна страна је задобила потрес мозга. То обично тако и бива. Али то није агресија већ слаба воља, неспособност управљања својим темпераментом и недостатак страха од последица.

Други моменат. Млади нараштај није тако давно компензовао недостатак сопствених душевних немира на примерима лепе књижевности. Данашња деца мало читају, али зато много играју електронске игре. А у дигиталном свету је све просто. Ти си јунака игрице размазао по зиду – он се отресао и потрчао даље. Њега не боли, и он није остао богаљ. Ето тако изгледа негативно искуство.

Дете одраста у грехом упрљаном свету. Ако се не борите са грехом, онда се он шири као баобаби на Планети Малог Принца и изражава у поступцима. Ово важи како за децу, тако и за одрасле. То што отприлике до седам година дете свесно не греши, у мени не буди сумње. Тако нас и наша Црква учи. Али, наравно, постоје трачци – како свесне борбе, тако и свесног пада.

Како се борити? Па лепо. Наравно, ми нашој деци нећемо стварати лажне патње у којима, као што је познато, душа расте. Али се око нас по Божијем допуштењу толико тога дешава! Треба разговарати, расправљати и преживљавати са децом оно што им се дешава. Треба помагати онима који пате: молитвом, играчком, писмом, посетом. Треба читати заједно и расправљати о добрим књигама. Треба истиснути електронски свет из живота, а понекад га и ограничити јер у одређеном узрасту деца неких ствари не могу да се одрекну. Треба вежбати вољу. На пример, кроз спорт.

* * *

Савремено дете се рано лишава мајчинске заштите и почиње да пушта “трње”

Људмила Фјодоровна Јермакова

    

Људмила Фјодоровна Јермакова, православни психолог:

– Ако је раније пројављивање дечије агресије било ретка појава, онда то у последње време, нажалост, постаје нова статистичка „норма“. Томе доприносе одређени фактори савременог живота.

1. Деца се сувише рано одвајају од мајке и уводе у систем друштвене бриге о детету: јасле, вртиће или добију дадиљу, међу којима има много савесних људи, али су детету најпотребније мајчина топлина, љубав и заштита. Савремено дете веома се рано лишава мајчинске заштите и почиње да пушта „трње“, које га не само штити већ му и помаже да „добије своје“. Нико га не учи да прави компромисе, па му се агресивно понашање чини као много успешније.

2. Способности налажења компромиса, флексибилности и попустљивости може се научити такође само у породици, пре свега од мајке. Међутим, данашње мајке, заваране митом о „једнакости“ између мушкараца и жена, потпуно заборављају на њихове функционалне разлике. Ми у свом развоју одавно идемо у супротном правцу и већ смо смо се примакли Опариновој „првобитној супи“ – не у биолошком, него у социјалном смислу – у којем су мушкарци, жене, одрасли и деца присутни, али имају мало везе једни са другима и лоше су функционално профилисани.

3. Деца живе у изузетно агресивном окружењу. Више од 80% породица се разводи, а то је праћено тешким конфликтима и скандалима. Радио, телевизија, интернет, новине, часописи преплављени су криминалним садржајима. Родитељи се слабо труде да своју децу заштите од тога.

4. Родитељи су непажљиви према првим манифестацијама агресивности код мале деце, чиме је само јачају.

5. Верујући људи се све чешће питају: „Да ли може првородни грех постати узрок дечије агресивности?“ Архимандрит Рафаил (Карелин) у чланку „Смртна казна над нерођенима“, пише: „Доказано је да деца од својих родитеља наслеђују, не само физичке карактеристике већ и одређена душевна својства. Емоционални живот родитеља одражава се у наслеђивању и пресликава се, у облику предиспозиција, на њихову децу. Родитељи који су се одлучили на убиство свог детета су већ у свој генетски фонд унели склоност ка убиству, која ће оптеретити психу будуће деце. Понекад се пак душевно својство не преноси директно, већ кроз генерације. Стога су родитељи који су се одлучили на убиство свог детета починили злочин, не само пред њим већ и пред оном децом коју су оставили у животу. Родитељи који су пренели на своју децу потенцијал агресивног понашања и подсвесног стремљења ка убиству, често и сами постају жртве насиља своје деце и чуде се: откуд, по њиховом мишљењу, таква неправда?“

А пошто се чедоморство код нас не зауставља, самим тим расте и дечија агресивност.

Како родитељи и наставници да се боре са дечијим насиљем? Пре свега, потребно је вратити жену у породицу, на место вољене жене, брижне мајке и чуварке породичног огњишта, које њој законски припада. Најбоља каријера једне жене јесу здрава деца и јака породица. Само је у складној породици могуће подићи добру децу. Али, то је тешко. Много је лакше и занимљивије, како изгледа, посветити се послу и „самореализацији“. Међутим, „на две столице се не може седети“ и увек ће постојати могућност избора. И што чешће жена буде изабирала децу, мање ћемо имати агресивне деце.

Припремила Ана Јерахтина

Превод са руског: Наташа Јефтић

http://www.pravoslavie.ru/srpska/79689.htm

[JESSY]

Педијатар др Милијана Савић годинама води Ресор за породицу, брак и васпитање у оквиру ВДС-а, а налази се на челу организације „Помоћ породици“. Докторка кроз саветовалиште помаже људима да разреше проблеме у породици, браку и васпитању деце, што је један од најосетљивијих животних сегмената. Један од проблема са којима се родитељи у одгајању деце, нарочито последњих година, сусрећу јесте дечја агресивност. Зашто су деца агресивна и насилна, и шта је решење проблема питамо др Милијану.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/79/16/09/03.09.16_-_budimo_ljudi_-_milijana_savic_-_1.02.08.mp3

 

[LogosAgape]

Moj odgovor na temu je Milica Novković.

http://www.porodicnibukvar.com

[florenntina]

Deca su agresivna zato sto i sama trpe agresiju u najvecem broju slucajeva i zato sto je agresivno ponasanje medju odraslima u Srbiji najcesce nesankcionisano ili sto je jos gore selektivno sankcionisano. Deca uce najvise po modelu ponasanja oko sebe a ne po onome sto im pricamo.

Mislim da bi smanjenju trenutnog nasilja medju decim u Srbiji mnogo doprineo Zakon da maloletnici bar do 10g ne smeju da budu bez nadzora odraslog. Time bi prinudili roditelje/ staratelje da budu prisutni i odmah koriguju neprihvatljivo ponasanje medju dcom, u startu. Tako bi i deca ucila da resavaju konflikte bez agresije i to bi im ostalo za ceo zivot. Bojim se samo da bismo onda imali tuce roditelja po parkovima i skolskom dvoristima ali sta da se radi. Moramo da ucimo ako mislimo napredovati.

[Juanito]

5 hours ago, florenntina рече

Deca su agresivna zato sto i sama trpe agresiju u najvecem broju slucajeva i zato sto je agresivno ponasanje medju odraslima u Srbiji najcesce nesankcionisano ili sto je jos gore selektivno sankcionisano. Deca uce najvise po modelu ponasanja oko sebe a ne po onome sto im pricamo.

Mislim da bi smanjenju trenutnog nasilja medju decim u Srbiji mnogo doprineo Zakon da maloletnici bar do 10g ne smeju da budu bez nadzora odraslog. Time bi prinudili roditelje/ staratelje da budu prisutni i odmah koriguju neprihvatljivo ponasanje medju dcom, u startu. Tako bi i deca ucila da resavaju konflikte bez agresije i to bi im ostalo za ceo zivot. Bojim se samo da bismo onda imali tuce roditelja po parkovima i skolskom dvoristima ali sta da se radi. Moramo da ucimo ako mislimo napredovati.

То са обавезним надзором су америчке будалаштине, потпуно у духу њихове свеопште параноје и жеље да се на сваку ствар у космосу накаче етикиете са упозорењима и да се све што носи било какву опасност забрани, уместо да се људи едукују како да ствари користе добро и избегну опасности. Амери воле ”бејбиситерске” законе из неког разлога, што је супротно од њиховог генерално присутног уверења да држава треба што мање да се меша у живот људи. Ево, у Холандији је јако мало агресије и међу децом и одраслима, а деца се сама играју, иду бициклама у школу итд. Тако да то није разлог насиља. Али мислим да ово из твог првог пасуса јесте.

[florenntina]

Ama znam brate, ali mislim da bi to u Srbiji trenutno pomoglo jer deca kuci prihvataju modele koje posle primenjuju u praksi u parku npr. Jedi i nacin da to zaustavis jeste prisutnist drugog odraslog koji ce zastititi dete koje je napadnuto i usput edukovati dete agresora ako tako mogu reci. Opet kazem, nislim da je to najbrzi nacin trenutno da se smanji agresija medju vrsnjacima u Srbiji...a posle polako, temeljnije edukativne metode naravno...

[JESSY]

OVO MORA DA SE ZAUSTAVI DOK NE BUDE PREKASNO Devojčica (13) preti da će ubiti školske drugarice

 

Devojčica S. S. (13) iz Šapca već godinu dana maltretira dve vršnjakinje iz razreda, a na „Jutjub“ je postavila poruku u kojoj im preti smrću.

Foto: youtubeS.S. na snimku izgovara jezive pretnje

Snimak, koji je ubrzo izbrisan, video je veliki broj ljudi, a među njima i majke devojčica.

Jelena J. (puno ime i svi podaci poznati redakciji, ali ih ne objavljujemo zbog zaštite identiteta učenica), majka jedne od devojčica - T. Č. (13), kaže da je šokirana onim što je videla.

- Sve je počelo prošle godine, kada je ta devojčica krenula da maltretira moje dete zbog čudnog prezimena i zato što je malo krupnija. Čak je tada napravila grupu na Fejsbuku gde je vršnjake okretala protiv moje ćerke. Pokušala sam da to zaustavim, ali bez uspeha. Posle ovog snimka samo razmišljam hoće li mi baciti dete kroz prozor. Nisam živa - kaže za „Blic“ Jelena J.

Posle incidenta s Jeleninom ćerkom, S. S. je dobila ukor škole. Međutim, to je nije zaustavilo. Ubrzo je počela da maltretira još jednu devojčicu. Za „Blic“ priča i Jelena M., majka M. M. (13).

- Moje dete se nje ne plaši i to je verovatno bio razlog što je ova počela da je maltretira. Kada je maltretirala T. Č., moja ćerka je ustala i pitala: „Zašto to radiš?“. Nakon toga je usledila tortura, pa je čak prošle godine dobila i šamar od devojčice sa snimka - priča Jelena M.

Posle tog šamara, majke su na sve načine pokušavale da stanu na put tom zlostavljanju.

- Ja sam išla kod direktorke, psihologa, pedagoga, molila sam da stanu na put ovom teroru... Oni su pokušavali, ali nisu imali podršku razrednog starešine, koji dođe i kaže: „Šta preuveličavate i pravite od komarca magarca?“. Šta, bre, preuveličavam? Ova mala je snimila video, javno gleda sliku moje ćerke i govori „Ubiću te jednog dana“. Bila sam u šoku kada sam videla snimak. Kada dete od 13 godina ovako nešto objavi, za pet godina će stvarno ubijati. Njena majka nije pokazivala nikakvu inicijativu da sredimo sve. Izvinjavala se jeste, ali se ipak vidi da to nije bilo iskreno - uplašena je Jelena M.

Direktorka osnovne škole gde nastavu pohađaju sve tri učenice (naziv i svi podaci poznati redakciji, ali ih ne objavljujemo da bismo zaštitili identitet maloletnih učenica) objasnila je za „Blic“ da u toj obrazovnoj ustanovi trenutno vlada vanredno stanje.

- Sve smo korake preduzeli da rešimo ovaj problem. Odmah po objavi snimka, obavestili smo roditelje, razrednog starešinu, a zakazano je i vanredno nastavničko veće. Slučaj smo prijavili policiji. Za devojčice koje je S. S. pomenula u snimku organizovana je mreža zaštite - objašnjava direktorka.

Kako kaže, razredna nije imala sluha za prethodni problem, kada je S. S. udarila šamar jednoj od njih, te je tek na insistiranje škole devojčica dobila ukor:

- Protiv razredne nije pokrenut disciplinski postupak, ali sve druge mere jesu. Stručna služba sada će imati pune ruke posla jer ovaj snimak predstavlja treći stepen tihog nasilja.

Pretnja sa snimka : "Tako jako želim da ih ubijem"

Devojčica S. S. na snimku koji je objavila na „Jutjubu“ upućuje najstrašnije pretnje devojčicama koje je u školi prethodno maltretirala.

- Jer ona je jedna k..., kojoj ću se, samo da se završi ova škola, n... mamice! Izvinite što stalno gledam ovamo jer tamo je njena slika i želim da je ubijem - poručila je S. S. dok sve vreme gleda u sliku devojčice iz svog odeljenja.

Devojčica koja pohađa sedmi razred osnovne škole jednu od devojčica naziva „utikačem“, a drugu „tračarom“, konstantno ističući koliko ih mrzi i koliko želi da ih ubije.

- To su dve osobe koje me jako iritiraju i koje bih ubila. A što ja mrzim, odnosno volim našeg psihologa... Toliko je volim da bih joj sada priredila sahranu. Da sam znala da ću za to što sam uradila dobiti ukor, udarila bih je jače, tako da me škola ničemu nije naučila - samo su neke od šokantnih izjava ove tinejdžerke.

Psiholog: Pomešala realni i virtuelni svet

Psiholog Marina Nadejin-Simić, kojoj smo poslali video-klip da ga pogleda, kaže da je S. S. pomešala realni i virtuelni svet, svet rijalitija i ostalih sadržaja sumnjivih vrednosti koji se serviraju u medijima.

- Ona poznaje moralne vrednosti, ali ih prilagođava svojim potrebama i emocijama. Ona zna da ne treba biti takav u školi, međutim, smatra da je ta koja ima hrabrosti da krši pravila. Ponaša se u skladu sa svojim pravilima. Nije važno što je udarila drugaricu, već što to nije bilo u školi. Dakle, nije kriva. Ona zaista ima doživljaj da nije trebalo da bude kažnjena jer nije „kriva“, odnosno to nije dokazano - objašnjava Marina Nadejin-Simić.

Naša sagovornica dodaje da S. S. kaznu doživljava kao nepravdu, što dodatno izaziva ogorčenost i agresivnost kod nje.

- Ima sopstvene kriterijume za procenu dobrog i lošeg koji su u koliziji s realnošću. Nesigurna je i agresivno reaguje na bilo kakvu kritiku ili izraz neprihvatanja.

 

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/ovo-mora-da-se-zaustavi-dok-ne-bude-prekasno-devojcica-13-preti-da-ce-ubiti-skolske/1wmxtq3

[Natasa.]

Najviše me nervira kad dete ide stranputicom i odgovor odraslih na to je - Ha ha, nema veze, mali je još. PA NE MORAM JA DA GA TRPIM, NIJE MOJE, SREDI STVAR ZABOLE ME ŠTO JE MALI! Valjda je lakše dok je malo, posle bude kasno. Gledam samo kako ih tretiraju kao idiote, dodje mi da puknem, ćutim naravno nije moje da se mešam, ali bih raspalila dve vaspitne roditeljima za početak.

[Јелена011]

Ma koliko nepravoslavno bilo ovde postoje samo i samo dve opcije -premestiti dete u drugu skolu,i sacekati i tu devojcicu i njene roditelje i dobro ali dobro ih nalupati. Treceg nema nazalost jer sistem ne postoji. Ma koliko se nadali da negde postoje naznake zivota istog.

Udri tj namesti da ih neko izudara i kraj. Nazalost

[JESSY]

Situacija u šabačkoj osnovnoj školi IZMAKLA KONTROLI: Pretnje smrću učenicima podelile rodite dve grupe?!

 

Situacija u šabačkoj osnovnoj školi potpuno je izmakla kontroli, nakon što je izašlo u javnost da je učenica S. S. (13) preko "Jutjuba" pretila da će ubiti školske drugarice. Pored dece i roditelji su se podelili u dva tabora. Jedni podržavaju nasilno ponašanje S. S., dok drugi ne.

 

 

 

U izveštaju škole, koje je dostavljeno Ministarstvu prosvete, a u koji je "Blic" imao uvid, stoji da se nasilje devojčice S. S. ponavlja, ali da posledice prevazilaze okvire škole.

 

Ono što je interesantno jeste i to da je u izveštaju škole opisano kako su roditelji reagovali na roditeljskom sastanku, koji je organizovan zbog maltretiranja, vređanja i pretnji koje je S. S. uputila drugaricama iz odeljenja.

"Roditelji su informisani o trenutnoj situaciji. Razgovor koji je vođen je bio nekonstruktivan i došlo je do svrstavanja roditelja na jednu ili drugu stranu. Jedna majka je navela, da je prošle godine i njena ćerka bila žrtava vređanja od strane S. S. i drugih učenika", stoji u izveštaju.

 

 

Školu su zbog ovog incidenta posetili i stručni saradnici koji su utvrdili da protiv učenice S.S. treba da se vodi vaspitno disciplinski postupak, jer je udarila šamar drugarici ispred školske kapije, jer put od škole do kuće spada u nadležnost škole. Međutim, to nije prihvaćeno na nivou škole. Nakon insistiranja direktora škole, odeljenjski starešina je učenici izrekla ukor, koji, međutim, nije javno saopšten na odeljenjskoj zajednici. Zato je u odeljenju ostalo nejasno da li je S. S. kažnjena ukorom ili ne. To je i bio povod za nastavak daljih verbalnih sukoba između devojčica i podeli u odeljenju. Većina učenika je na strani S. S., stoji u izveštaju.

 

Takođe, školu je posetio i Tim za zaštitu od nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja (ZNZZ), koji je zaključio da je ova trinaestogodišnjakinja vršila nasilje trećeg nivoa nad drugaricama, i to emocionalno, fizičko i digitalno. Zbog toga će S. S. biti u programu pojačanog vaspitnog rada, a devojčica koju je maltretirala dobiće zaštitu.

Prema školskom izveštaju, u koji je “Blic” imao uvid, stoji da je 7. septembra majka učenice M.M. došla u školu i školskom psihologu prijavila elektronsko nasilje nad njenom kćerkom, koji je snimila i postavila na Jutjub S.S., učenica istog odeljenja. Snimak je odmah pregledan i sačuvan u školi.

 

Sutradan je održan sastanak tima za zaštitu od nasilja, koji su pogledali snimak, a koji je obilovao vređanjem, pretnjama i negativan stav prema školi. Devojčica S.S. je na taj način iznela stav da je prošle školske godine nepravedno dobila ukor odeljenjskog starešine, jer je M.M. udarila šamar van školskog dvorišta.

Poremećeni odnosi u odeljenju

Problem u odeljenju u vidu poremećenih socijalnih odnosa i izolacije dve učenice, M. M. i još jedne devojčice, pedagogu škole je prijavila majka M. M. još u oktobru prošle godine. Prethodno se majka obraćala odeljenjskom starešini, “ali nije bila zadovoljna načinom na koji se škola bavila time”. Pedagog i psiholog su tokom godine obavile više individualnih razgovora sa obe devojčice, dodaje se u izveštaju dostavljenom Ministarstvu prosvete.

 

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/situacija-u-sabackoj-osnovnoj-skoli-izmakla-kontroli-pretnje-smrcu-ucenicima-podelile/fchchte

[Grizzly Adams]

Агресија се јавља тамо где људи не могу или не виде начин да своје циљеве/жеље/потребе испуне на мирољубив начин. На пример, кад су 1920-тих у САД увели прохибицију (потпуну забрану продаје и коришћења алкохолних пића), то је довело до настанка читавог једног новог "слоја" у друштву који се бавио тиме. Тако је настала мафија и покренуло се невиђено до тада насиље. Слична ствар је са данашњим нарко-картелима, у "гетоима" широм света... Све се то наравно преноси на децу, јер деца нису ништа него мали људи. Који, мада би ми волели да их од свега изолујемо и да живе у неком фиктивном свету, ипак живе у реалном свету и добро разумеју ствари око себе.

Нажалост, Србија је већ деценијама један велики гето где су скоро сва врата затворена, па одатле и таква реакција. Чак је у неком смислу и здрава реакција, јер није нормално да човек све трпи и сам себе уништава. Само што је наравно погрешно усмерена.

[LogosAgape]

Prvo Srbija je mnoooogo bolja od zapada sa kojim se prečesto poredi.
Drugo kod nas se radi manje nego tamo, tako da roditelji imaju vremena ali valjda nemaju mentalnog kapaciteta da se bave vaspitanjem, pa deca zastranjuju na najrazličitije načine...

Sve je pitanje autoriteta.

[JESSY]

IZVUKLI UČENIKA IZ ŠKOLE I PREBILI GA Direktorka tvrdi da su tuče svakodnevne, ali da su oni nemoćni!

 

U Srednjoj školi za negu lepote na Voždovcu, danas oko 13 sati došlo je do tuče, jedan sedamnaestogodišnjak zadobio je povrede glave, zbog čega je morala da dolazi i Hitna pomoć, saznaje "Blic".

Foto: Blic / RAS SrbijaSrednja škola za negu lepote

Kako nam je rekla direktorka škole Veselinka Životić, razlog tuče je bila devojka jednog od mladića koji nije učenik ove obrazovne ustanove.

- Došlo je nekoliko momaka i izvukli su dežurnog učenika iz škole, jer su načuli glasine da on ima nešto sa devojkom jednog od napadača, takođe našom učenicom. Tom prilikom zadobio je povrede glave i prevezen je u Urgentni centar uz pratnju jednog od profesora - priča direktorka.

Kako saznajemo, učenik nije zadobio ozbiljne povrede, a u školu je došla i policija.

Foto: Blic / RAS SrbijaPolicajci ispred škole

Direktorka dodaje da je ovo svakodnevna situacija koja se dešava u njihovoj školi, a glavni razlog je to što u popodnevnoj smeni nemaju čuvara.

Foto: Blic / RAS SrbijaPolicija sa direktorkom u obilasku škole

- Dežurni profesori, zamenik direktora i ja svakodnevno pokušavamo da ih izbacimo iz škole. Oni su i meni pretili, to su momci iz okoline, znamo ko su. Ulaze u dvorište, zatim i u školu i prolaze pored dežurnog profesora. Prosto ne možemo da ih isteramo - priča direktorka koja dodaje da je ipak "njihova obaveza da zaštite svoje đake, ali uz pomoć policije".

 

http://www.blic.rs/vesti/beograd/izvukli-ucenika-iz-skole-i-prebili-ga-direktorka-tvrdi-da-su-tuce-svakodnevne-ali-da/q4jy8ys

[Ненад Р.]

Ја сам често кривио родитеље за овакве ствари, и сада тако мислим, али би додао да друштво треба да омогући више времена да могу родитељи да проведу са својом децом. Цело друштво треба да да допринос у сузбивању агресије, јер је агресија слабост и друштва и појединца.