Glas koncila - Marijina poslušnost i žene danas

[Natasa.]

56 minutes ago, -Владимир- рече

 Жена има другачије мишљење од тебе и то је то. Она хоће да буде послушна мужу и има право на то, без да је неко осуђује због тога . А што се шлихтања тиче, коме се шлихта Јелена ? Или она није црквена жена ?

Jelena nikom, niko je nije pomenuo .

[Natasa.]

50 minutes ago, Дејан рече

Zato što hoće da se udaju za popa, a kada se udaju dolazi njihovih 5 minuta, a  pop ga je ugasio

Da da...jurnjava za mužem pod velom poslušnosti...a onda ga je ugasio .

[Sanja Т.]

2 hours ago, Рапсоди рече

" Zašto žene pogađa istina ? 

Razmisljam ovako: Ti si zena.Znaci tebe je pogodila istina.

Pitanje je: Koja to istina tebe pogadja?

[Sanja Т.]

1 hour ago, -Владимир- рече

коме се шлихта Јелена

 Vidis da sam jedina aminovala post.          Znaci meni.  

[Arsenija]

1 hour ago, -Владимир- рече

 Жена има другачије мишљење од тебе и то је то. Она хоће да буде послушна мужу и има право на то, без да је неко осуђује због тога . А што се шлихтања тиче, коме се шлихта Јелена ? Или она није црквена жена ?

Verovatno je Natasa mislila na iritantno ponasanje koje se u narodu zove prenemaganje ... 

[Natasa.]

5 minutes ago, Arsenija рече

Verovatno je Natasa mislila na iritantno ponasanje koje se u narodu zove prenemaganje ... 

Nataša misli da kad crkvena žena ističe svoju poslušnost... bla bla bla...ili traži muža ili nešto hoće , pogotovo ako je umiljata . Ne da im ne verujem, smatram ih najvećim folirantkinjama.

[RYLAH]

Лепо је кад је жена послушна, посебно у цркви. Кад јури да опере највише судова, кад се највише саблажњава док стара монахиња прича чега све данас има међу људима, кад мараму са главе не скида ни док спава...

А онда, кад се аутобус са групом ходочасника враћа из манастира, одвоји неко младо пиле из групе на једну ноћ, чисто да се ослободи притиска.

Није правило, ал такве међу монасима већ имају и саркастично име, "преподобне".

[Arsenija]

24 minutes ago, Natasa. рече

Nataša misli da kad crkvena žena ističe svoju poslušnost... bla bla bla...ili traži muža ili nešto hoće , pogotovo ako je umiljata . Ne da im ne verujem, smatram ih najvećim folirantkinjama.

... to je njihov zivot ... 

Inace , znate i sami da je zena muzu vrat ... Nema lazi , nema prevare ... Anatomija je sudbina .   

[Дејан]

56 minutes ago, RYLAH рече

А онда, кад се аутобус са групом ходочасника враћа из манастира, одвоји неко младо пиле из групе на једну ноћ, чисто да се ослободи притиска.

Није правило, ал такве међу монасима већ имају и саркастично име, "преподобне"

Jel ovo ime generalno za sve koji švrljaju ili ove koje preferiraju isti pol imaju drugo ime?

Kako se kod nas sve zna

Ipak, mnogo više priče kruže za muško monaštvo, žensko nije toliko zastupljeno u narodnom predanju.

[kordun]

adam je kriv sto nije na vreme tukao evu, eva niej tu nista kriva, nemojte mi svcaljivati krivicu na zene

[Кратос]

3 minutes ago, kordun рече

adam je kriv sto nije na vreme tukao evu, eva niej tu nista kriva, nemojte mi svcaljivati krivicu na zene

Ma nije to što je nije bio nego što nije poštovao prvu zapovest datu od Tvorca on se uvatio za vrt,održava a zapustio ženu i onda dokonom ženskom umu svašta tada pada na pamet i onda nasta najveći belaj od kada je svijeta i vijeka.

[Милан Ракић]

9 hours ago, R2D2 рече

GOSPODINE DEBILU

Bog je gospodine Prvotni zajebao stvar i kada je vidio kakvog je kretena napravio izvadio mu je rebro da načini bolje, da načini snažnije, da načini ljubav koja će tog majmuna izvesti u svijet, poroditi ga u mukama i brinuti se za njega za života. Za života gospodine Debilu. Za života su naše majke uz nas bez obzira koliko smo Debili i što pišemo, za života su naše sestre uz nas i naše žene, bez obzira kolike smo kukavne i plašljive pičke koje cmizdre čim nam Bog da križ. A naše ga žene ponesu. Ponesu ga stisnutih usana i sramota je Debilu da ti moram pisati, crtati koliko su naše žene jače, koliko su pametnije i koliko imaju muda koja mi nikada nećemo imati.

Poštovani gospodine Prvotni,

Ne čitam Glas Koncila već odavno. Jednom je to bio list koji sam s ponosom nosio ispod ruke kada bih sa svojim djedom, časnom i poštenom starinom izašao iz crkve Sv. Dominika. Te nedjelje pamtim kao nešto najljepše i najdragocjenije u svom djetinjstvu. Već oko osam sati morao sam ustati i popiti bijelu kafu, obući čistu i mirisnu bijelu košulju koju mi je ispeglala baka i uzeti za ruku svog djeda koji jedino taj dan nije nosio trliš armera Lavčevića, već veštit i kravatu koju bi brižno zavezao pod svježe izbrijan vrat.

Tih stotinjak metara od moje kuće do crkve bili su rapsodija, bili su kakofonija mog djetinjstva, festival mediterana u svoj njegovoj punini. Već na vrhu pazara dočekao bi nas dobri i pošteni Ante koji bi pred kolicima punim žurnala i novina izvikivao na svoj osebujan i jedinstven način novosti koje bi mamile potencijalne kupce novina. Taj narodni bard i kolporter uveseljavao bi svijet koji se spustio nedjeljom u grad, na svoj Pazar i na mise na koje smo s ponosom išli. Moj djed kupio bi Slobodnu (jer dan nije mogao početi bez nje), a meni Mikijev ili Politikin Zabavnik koji bi mi Ante prepričao u tih nekoliko minuta. Saznao bih tako da je Nipper postigao gol škaricama West Hamu jer nisam mogao dočekati da djed otvori zadnju stranicu Slobodne, a u jučerašnjem broju lopta je u zadnjem kvadratu stripa poljubila gredu.

Sav sretan ušao bih sa djedom u crkvu. Taj Glas Koncila listao sam kroz popodne uz svoje stripove i čudio se koliko ljubavi i dobra ima u toj novini koja me učila poštenju, samilosti i brizi za potrebite kojih je i onda bilo. Moja baka gospodine Potrebiti bila je domaćica, priprosta i bogobojazna žena rekli bi vaši pastori i prijatelji, no moj djed je u njoj vidio kudikamo više od toga. Moj djed je u mojoj baki vidio ženu, vidio tajnu, vidio ljubav i vidio sve ono čemu se muškarac mora diviti. Moj djed u mojoj je baki vidio snagu, snagu koju on nikada nije imao, ni kada je pokapao njmilije, ni kada je ostao bez kuće koju je krvavo gradio u godinama gastrabajterstva po Njemačkoj, ni kada su ostali na ulici, ni kada su mijenjali devet puta podstanarstva.

Ta je žena bila snaga naše obitelji, snaga koju on nikada nije imao, snaga koja je gurala naprijed, snaga koja je kuhala, prala, peglala, nosila jutrom kruh u pekare i verduru na Pazar, snaga koja je od ničega stvarala i ručak i večeru za svoje „muške.“

Sve se to gospodine Prvotni događalo za vrijeme tamnice u kojoj smo živjeli, a ja sam je zvao Jugoslavijom, zemljom koja nikada po vama nije trebala postojati jer ste vi i slični vama u njoj bili građani drugog reda.

Tako je to bilo, takva je to zemlja bila, zemlja radnika, zemlja u kojoj se poštivao rad, a ne šuplja priča.

No ideologije nisu bitne za ovu moju priču pa ne bih puno o tome. Za ovu moju priču jako je bitna ta spona mene i moga djeda, spona koja me učila životu, kontakt između tog starog i poštenog svijeta i mog mladog koji uči, koji upija, koji kopira. Moja majka bila je običan trgovac. Za vas i vašu kamarilu, vaše prijatelje žena drugog reda. Nije bila predsjednica (koja bi se valjda mogla ugurati u vaš prvi red) niti je bila žena od svijeta, žena kakvima se vi i vaši idioti divite. Moja majka bila je obična žena, obična majka i obična po svemu.

I tada je mom bratu, sa trinaest godina gospodine Prvotni, neću vas više tako zvati, već gospodine Uskraćeni, ili gospodine Debilu (svakako me tužite, jedva čekam), dijagnosticiran Sarkom, težak oblik koštanog tumora. Vidite gospodine Uskraćeni moj otac se slomio, kao što smo se svi mi slomili, no moja majka nije.

Moja majka je sama, bez znanja francuskog jezika otišla u Pariz, sama platila liječenje i operaciju čisteći samostane naših misija u Parizu, radeći najponižavajuće poslove koji su joj bili dostupni. Bez da je znala riječi progovoriti francuski gospodine Debilu!

Moja majka je danas žena koja bez pompe u svojoj udruzi skrbi za 66. slovima šezdeset i šestoro djece oboljele od malignih bolesti, kojima svakodnevno pomaže, kojima je osigurala smještaj u Zagrebu ili Splitu i za koje se bori iz dana u dan.

Za koga se vi borite gospodine Debilu? Koje ste vi dijete spasili? Koga udomili? Kome obrisali suzu?

Kada su mom sinu dijagnosticirali tumor na mozgu u timu doktora Paladina bila je žena.

Žena koja je u tim trenucima meni i mojoj obitelji davala snagu. Ta je žena otvorila glavu mom djetetu i izvadila tumor iz čeonog prednjeg režnja bez da je oštetila bilo kakvu funkciju mozga tog djeteta.

Čijem si djetetu ti gospodine debilu spasio život? Da ironija bude veća, gospodine Uskraćeni ta je žena, ta krasna i samosvjesna žena homoseksualnih sklonosti. Što na to kažeš gospodine Debilu? Misliš da je mene u tim trenucima za to bilo briga? Misliš da sam se zamarao sa tim pizdarijama kojima se vi zamarate? Gdje si u tim trenucima bio ti gospodine Debilu?

Gdje ste ti i tebi slični gospodine Debilu na Rebru, u KB Split u kojima ljudi umiru u agonijama svakodnevno? A znaš li Debilu tko im pomaže? Pomažu im sestre, te divne sestre koje su s njima u zadnjim trenucima, koje im brišu usrane guzice i kupe plastične kante sa urinom. Gdje ste vi veliki mužijaci, alfe, Prvotni u tim trenucima, a nagledao sam ih se u ovih deset godina za dva života? Gdje ste dok te drage i dobre žene skrbe, samilosno stoje uz starce na samrti, stisnutih zuba provode i po dvije smjene na poslu? Koliko primaš ti gospodine Debilu, a koliko one? Sram te bilo!

Sve što si nadrobio u svom pamfletu, u jednoj tako dragoj štampi mog djetinjstva sramotno je, vulgarno i nije dostojno čovjeka. Nije dostojno niti ovog mog bijesa niti slova da ti napišem.

Što na taj tvoj tekst kaže tvoja majka, tvoja sestra, ili možda tvoja ljubavnica gospodine Prvotni?

Bog je gospodine Prvotni zajebao stvar i kada je vidio kakvog je kretena napravio izvadio mu je rebro da načini bolje, da načini snažnije, da načini ljubav koja će tog majmuna izvesti u svijet, poroditi ga u mukama i brinuti se za njega za života. Za života gospodine Debilu. Za života su naše majke uz nas bez obzira koliko smo Debili i što pišemo, za života su naše sestre uz nas i naše žene, bez obzira kolike smo kukavne i plašljive pičke koje cmizdre čim nam Bog da križ. A naše ga žene ponesu. Ponesu ga stisnutih usana i sramota je Debilu da ti moram pisati, crtati koliko su naše žene jače, koliko su pametnije i koliko imaju muda koja mi nikada nećemo imati.

Ne čitam Glas Koncila već odavno. Jednom je to bio list koji sam s ponosom nosio ispod ruke kada bih sa svojim djedom, časnom i poštenom starinom izašao iz crkve Sv. Dominika. Te nedjelje pamtim kao nešto najljepše i najdragocjenije u svom djetinjstvu. Kada bi tu tiskovinu savinuo djed bi me opomenuo. Ostavi je našoj baki. Na naslovnici je naša majka, majka svih Hrvata, ostavi joj lice čisto, naša baka to voli, pa izmoli krunicu za sve nas.

Ostavit ću ga i sada čistog i neću ga baciti u smeće. Ne zbog tebe gospodine Debilu, već zbog svoje bake, svoje majke i svoje žene koje bose idu u Sinj i mole za nas. Sram te bilo gospodine Prvotni. Sram te bilo i stid zbog svake naše žene koja je zbog tvog sramotnog teksta pustila suzu.

Tuži me, bit će to suđenje na koje će doći sve žene koje si osramotio svojim tekstom.

Ako imaš muda naravno, kao naše žene.

Ivo Anić, Tačno.net

[Милан Ракић]

И још једна реакција из `рватске...

Profesore Raguž: I mi žene smo nasljednice Kristove!

U svom osvrtu (u Glasu koncila) doktor Ivica Raguž primjećuje kako će njegov tekst izazvati podsmijeh mnogih ljudi.

Ne, doktore Raguž, to što ste naveli u vašem tekstu Marijina poslušnost i žene danas neće izazvati podsmjeh, već sablazan. Sablazan, nevjericu i duboku tugu da jedan visoko obrazovan teolog, dekan KBF-a (u Đakovu) proizvoljno tumači biblijske tekstove i izvrće kršćanski nauk, iznoseći “istinitosti biblijske, kršćanske slike o ženi“ koje nemaju uporišta u biblijskim tekstovima, a i kose se s Kristovim naukom i s dokumentima Rimokatoličke crkve.

KONTEKST: “Već prve stranice Svetoga pisma kazuju da je prvi grijeh nastao zbog neposlušnosti. Neposlušnost je zajednički grijeh i Adame i Eve, ali on pogađa ponajviše ženu jer je đavao prvotno po ženinoj neposlušnosti čovjeka učinio robom grijeha. Kako to ističu veliki teolozi prvih stoljeća (Origen, Augustin), Eva je sagriješila zbog neposlušnosti, a ne Adam. Adam je, a kako to često biva i danas, sagriješio zbog sažaljenja sa svojom ženom“, napisao je pored ostaloga Raguž u zadnjem broju Glasa koncila u cilju dokazivanja da je ženama mjesto u ćošku i da su podređene muškarcima, te dodaje: “Neposlušnost se izriče u traženju svojih prava za jednakošću koja briše razlike, u tome da žena ne želi prihvatiti da je ona od Adama, a ne Adam od nje, da je ona drugotna, a muškarac prvotan“ (op. Prometej.ba/fš)

Žena je čovjek

Moram Vas informirati da je teologija Postanka koju zastupate bila aktualna u srednjem vijeku i da biste kao doktor teologije morali biti svjesni da proizvoljno i doslovno tumačenje bez razumijevanja konteksta i simboličkog potencijala, pomnog egzegetskog i hermeneutičkog pristupa, naprosto ne može biti i nije znanstveno metodološki prihvatljivo.

Inače, ugledni teolog James Barr još je davne 1980., u članku koji je objavio u časopisu Concillium, napomenuo kako se iz shvaćanja Biblije kao povijesno točnog zapisa Božje volje crpi psihološka snaga fundamentalizma.

U Prvom izvješću o stvaranju čovjeka, Bog stvara čovjeka na svoju sliku, muškarca i ženu, stvori ih. U isto vrijeme, i to jednakopravno. I muško i žensko stvori na svoju sliku, i muškome i ženskome daje da gospodare nad svime stvorenim na zemlji. Ovaj izvještaj o stvaranju i jedinstvo muškarca i žene kao slike Boga jedno je od bitnih temelja teologije koja je tijekom zadnjih stoljeća promijenila naučavanje Rimokatoličke crkve kada je u pitanju položaj i odnos prema ženama, čemu svjedoče brojni dokumeti (Pacem in Terris, Gaudium et Spes, Poslanica ženama Ivana Pavla II. i drugi).

No, Vi ste bez ikakve egzegeze i argumentacije odabrali samo dio drugog izvještaja, stvaranje žene iz Adamova rebra (nakon što je Adam stvoren iz praha zemaljskog) i zaključili da je “ona od Adama, a ne Adam od nje, da je ona drugotna, a muškarac prvotan“. Niti je Adam od Eve niti je Eva od Adama, već je čovjek, i muško i žensko, stvoren od Boga, što Boga čini prvotnim, a nas ljude drugotnima.

I žene su učenice Kristove

Moram Vas opomenuti i zbog velike nepravde i nepovratne štete koju nanosite Marti i Mariji Magdaleni, Rimokatoličkoj crkvi i čitavom kršćanstvu jer za Martu tvrdite da je bila “aktivistička žena bez poslušnosti” i jer Mariju Magdalenu opisujete kao “lijenu ženu ugode i užitaka, pretjerane brige za sebe”.

Podsjetit ću Vas da je Marija Magdalena bila učenica Kristova (Iv 20:16) i da je institucija čiji ste službenik slavi kao “svjedokinju božanskog milosrđa“, “istinsku i autentičnu navjestiteljicu evanđelja“ te je ove godine slavljenje Svete Marije Magdalene iz spomendana uzdignuto na blagdan.

U liturgijskom kontekstu tako je izjednačena s apostolima, čime joj se na neki način vraća status apostole apostola, kako ju je nazivala rana Crkva. Strah me i pomisliti što ste spremni reći za druge ženske biblijske figure.

Biste li i Vi, kao i ostali učenici Kristovi burno reagirali na ženu iz Betanije koja pomazuje Krista, a koju Krist hvali jer upravo to pomazanje koje ona vrši, pokazuje da jedina shvaća njegovo navještanje vlastite smrti?! Recite mi, doktore Raguž, je li ona za Vas dostojna spomena ili je tek još jedna u nizu neposlušnih žena i puka rasipnica?

Žena je majka Božja

Reći ću Vam nešto o poslušnosti žena, doktore Raguž, o poslušnosti biblijskih kršćanskih žena, o poslušnosti kakvu Vi, na žalost, niste sposobni razumjeti.

Biblijske žene, kršćanske žene poslušne su samo jednom “Ocu”, Bogu. Bogu što sve stvori i od čega sve dolazi, a nazvaše ga Ocem iako je jednako tako i Majka jer stvori čovjeka, i muškarca i ženu, na svoju sliku.

Marija Bogorodica bila je poslušna žena, zbilja jest. No, nema apsolutno nikakve naznake u biblijskim tekstovima da je bila poslušna ili podložna muškarcu ili čovjeku uopće. Bila je poslušna Bogu i pokoravala se Božjoj volji.

Pristala je roditi Sina Božjeg, a za to nije pitala dopuštenje ni roditelja ni zaručnika niti ikog drugog. U visokom stupnju trudnoće postala je izbjeglica, morala bježati i naći skrovište u štali u kojoj je Isusa Krista rodila među životinjama. Podizala je Sina Božjega, slijedila ga, bila svjedokinjom njegova života, djela, učenja, muke i smrti.

Marija nije pasivno trpjela Božju volju, već je bila aktivna sudionica u izvršavanju Božjeg plana.

No, Vi, doktore Raguž ne ističete Marijinu hrabrost, požrtvovnost i snagu, nego njezino djevičanstvo. Ističući djevičanstvo i nevinost u seksualnom kontekstu ponad hrabrosti i snage ove fascinantne žene, umanjuje se vrijednost njezinog izbora, moć njezine volje i snaga njezinog djelovanja. Ona se tako infantilizira i od nje se iz hrabre i snažne žene čini submisivna djevojčica lišena slobodne volje.

Kad se u Svetom pismu za ženu kaže da je djevica, to ne znači nužno djevica u vulgarno seksualnom smislu, nego mlada žena koja još nije rodila dijete. Riječi je o njezinoj maternici, ili utrobi u najdubljem smislu, a ne o njezinu himenu. Evanđelje djevičanstvo smatra darom osobe, tj. duhovnim stanjem osobe, a ne privatnim vlasništvom koje treba ljubomorno čuvati i koje ima više veze s posjedovanjem nego s bivanjem. Evanđelje poziva na “djevičanstvo”, ali riječ je o “čistom srcu” (Mt 5,8) i o “jasnom pogledu” (Mt 6, 22) te upravljanju željama (Mt 5,28). Svi Isusovi učenici pozvani su da “hodaju u svjetlu” (Iv 12,36) i svetosti sve do ponovno pronađene nevinosti srca kakvu imaju mala djeca (Mt 18,3). “Djevičanstvo” nema veze sa seksualnošću, nego je pobjeda milosrđa nad nasiljem, velikodušnosti nad sebičnošću, nježnosti nad ravnodušnošću.” (Jadranka Brnčić: “Marija, žena puna milosti“, Autograf.hr).

I žene su nasljednice Kristove

Jeste li Vi i Vama slični mizoginisti ljudi čista srca, milosrdni, velikodušni i nježni kada tisućljećima ponižavate žene, njihovu snagu i slobodu, ljubomorno čuvajući svoje pozicije moći?

Od Boga ste načinili muškarca, od kukavica junake, a hrabre i snažne žene potisnuli iz kršćanskog sjećanja. Obojali ste biblijske tekstove svojim androcentričnim jezikom i androcentričnim modelima kao čuvarima ugnjetavačkih patrijarhalnih struktura.

Dajete prvenstvo sljedbeništva u Kristu muškarcima, zaboravljajući da su Krista na njegovu križnom putu, kada je to bilo najopasnije, pratile upravo žene, njegove učenice. Dok Petra koji je zanijekao Krista slavite kao prvaka kršćanske vjere, ženu koja je hrabro svjedočila njegovoj muci i smrti, kojoj se po uskrsnuću prvoj ukazao, identificirate kao bludnicu.

Činjenica da se Isus prvo ukazao bludnici ukazuje na to da među takvim prezrenim ženama, a ne među Vama i vama sličnim muškarcima na pozicijama moći, prebiva Bog.

Također, izbrisali ste čitavu tradiciju crkvenog vodstva žena ranokršćanskih zajednica. Kada novozavjetni tekst muškarce naziva diakonos, to se prevodi kao đakon, ali kada se Pavao Febi (Rim 16, 1), koja mu je bila i zaštitnica, obraća s diakonos, onda se to prevodi kao pomoćnica.

Što je s Evodijom i Sintihom na čije nas punopravno vodstvo podsjeća Fil 4, 2-3? Što je s cijelim nizom kršćanskih žena koje su osnivale i održavale prve kršćanske zajednice (ovo egzegetski, hermeneutički i sociološki vrsno argumentira Maria Shüssler Fiorenza u svom djelu Njoj na spomen).

Gdje bi kršćanstvo bilo danas da nije bilo cijelog niza hrabrih i snažnih žena koje su otkazale poslušnost svojim očevima, braći, vladarima, čitavom sustavu patrijarhalnih struktura, a kako bi po cijenu svojih života svjedočile radosnu vijest i navještale Krista?

Onog Krista koji dolazi s margine društva, djeluje na margini upravo s potlačenima i za potlačene, biva razapetim od pohlepnih čuvara patrijarhalnih struktura upravo zato što te strukture dolazi ukinuti.

Da, mi “neposlušne” žene izazivamo i Crkvu i svijet da se brinu upravo za one za koje se brinuo Krist. Za potlačene, diskriminirane i marginalizirane, za one koji bivaju sustavno ugnjetavani od strane onih pohlepnih moći, prvenstva i prvotnosti.

Potlačene, diskriminirane i marginalizirane odbijamo poslušnost ugnjetavačkim strukturama koje nas sustavno obezvređuju, vrednuju samo u odnosu na muškarca i kroz uloge koje nam se nameću.

Odbijamo da nam se govori kakve trebamo biti, kako se trebamo ponašati, kako izgledati, što činiti, kao da nam Bog nije podario slobodnu volju i savjest, kao da i mi nismo obdarene Duhom Svetim.

Dokument Drugoga vatikanskog koncila Pacem in terris jasno ističe pravo svakog ljudskog bića na autonomno odlučivanje po savjesti, stoga ne razumijem odakle Vama pravo da nam Bogom dano, a k tome još i crkvenim vodstvom prihvaćeno pravo, oduzimate.

Mi žene ne tražimo da budemo prve među jednakima zato što su određene žene slijedile Krista onda kada su ga se određeni muškarci javno odricali.

Mi žene, kako je to prekrasno sročila Elizabeth Ann Johnson, sanjamo “novo nebo i novu zemlju u kojoj ne postoji jedna skupina koja dominira drugom, podređenom, u kojoj je svaka osoba poštovana i sudjeluje prema svojim Bogom danim darovima, u istinskom zajedništvu” kakvo je navještao Isus Krist.

Kulminacija mizoginije što pršti iz Vašeg teksta očituje se u opasnoj tvrdnji da je “Adam, kako to često biva i danas, sagriješio zbog sažaljenja sa svojom ženom.”

S obzirom da Adama koristite kao paradigmu muškarca, da li Vi ovdje tvrdite da muškarac griješi zbog sažaljenja nad svojom ženom, da ju ne ostavi samu i da joj bude blizak?

Da li Vi otklanjate odgovornost s muškarca, kriveći ženu za autonomnu odluku muškarca?

Mi žene činimo polovinu svjetskog stanovništva, odrađujemo ¾ radnog vremena, dobivamo 1/10 plaće, posjedujemo 1/100 zemljišta, trpimo da nam kćeri seksualno izrabljujete, a sinove odvodite u rat i u krvoproliće, a dok kolektivno trpimo strukturalno nasilje, jedna trećina žena biva izvrgnuta seksualnom ili fizičkom nasilju.

Recite mi, doktore Raguž, gdje su Vas učili o kršćanskoj vjeri koja ovo tolerira i koja u ovakvom svijetu od žena traži poslušnost i podložnost crkvenim i svjetovnim strukturama moći?

Recite mi, doktore Raguž, kada muškarci tuku, maltretiraju, siluju, sakate, prostituiraju, prodaju, iskorištavaju i ugnjetavaju žene za svoje ciljeve i potrebe, čine li to iz sažaljenja? Ili muškarci to čine zato što su žene neposlušne?

Jesu li za ove strahote koje muškarci čine ženama, krive žene?

Sram Vas bilo!

Lana Bobić, studentica Teološkog fakulteta “Matija Vlačić Ilirik” i vanjska suradnica u Autonomnoj ženskoj kući Zagreb.

 

[Рапсоди]

6 hours ago, Јелена011 рече

Zato sto je laz, al uostalom, posto se vec slazes bolje deaktiviraj nalog i ne pitaj se nista, ti si udta zena, nema sta da provodis vreme filozofirajuci na forumu. Toliko je prosto. Ako si vec ovde i imas neko svoje misljenje to je sizofrenija i sedenje na dve stolice. Odluci se, da li si katolkinja ili pravoslavka.

U pauzi između rucka i vecere, procitaj malo Sveto pismo, zapovest je data Adamu, ne Evi, dakle na njemu je bilo da odgovara za njeno postovanje i da preuzme odgovornost. Toliko je prosto. A zene sklone mazohizmu ako vole,da misle drugacije sta da se radi.

Ја нећу рећи као ти, тако експлицитно и самоуверено да је истина, као што ти рече да је лаж.Моје мишљење је, да је део текста     који сам издвојила добар, а твоје мишљење да није. И шта ту има да се више прича. Овде смо уосталом сви зато што имамо право јасно и гласно да изразимо свој став по неком питању. Било би наопако да се сви  по сваком питању и у свему слажемо и мислимо праволинијски.

Наравно да се слажем са делом текста и не видим ни најмањи разлог да деактивирам налог,  зашто бих то  урадила, уосталом сада као удата жена ја сам на форуму и филозофирам / стара бољка, бејах некада студен истог /искључиво по послушању мужу. Мој драги, вољени , љубљени ми је наредио да пишем на форуму и изражавам отворено своје ставове / усталом преко форума смо се и упознали /.

И други део твог коментара нема благе везе са везом.О шизофренији неки други пут. Толико ми је смешан и незрео твој коментар, али ајде де. Какве везе има са текстом / бар издвојеним делом / и са прихватањем истога да ли си католкиња или православка. Католици и православци по многим темама и питањима имају слично , а у неким  стварима  и истоветно мишљење.  По твојој логици  ко се слаже са текстом је католик а ко не православац, хахаха. Прво, многи светоотачки списи и  и текстови су много ригорознији и строжији  по многим питањима у односима мушкараца и жене  него што је овај  .Овај текст је мала маца за многе текстове које сам ја читала , и то замисли ни мање ни више него текстове православних писаца, да не кажем св.отаца.Жена треба да буде послушна мужу, као на пример ја , заиста многе жене треба да се угледају на мене. Ако некој треба савет, ако треба и теби, није проблем, јавни се преко ПП. Вежи коња где ти газда каже па макар и погрешио, али послушај, и видећеш плодове. Мени мој драги рекао да наставим да пишема на форуму и ја послушала. Пре неко вече рекао ми да дубим на главим, и наравно ја пристала.... значи, хмм да апсолвирам... послушање је мајка свих врлина. Све је у труду, и у признању... ја се трудим  и признајем  јавно, да творевина не може бити већа од творца, нити жена од мушкарца / срчанија можда да , храбрија понекад и то да / али већа,  е то не може.Од ребра си Адамова, и не мош бити већа од ребра, пардон оћу рећи од Адама, што пре се помириш са овом истином, пре ћеш почети подвиг ка послушању и пре ће плодови родити.

 

Што се тиче мазохизма,  не може бити већег, од оног усмереног ка истрајавању на својој вољи и доказивању да смо веће од творца.

 

 

 

[Рапсоди]

6 hours ago, Natasa. рече

Zašto se crkvene žene šlihtaju praveći se poslušne?

За друге не знам , за себе знам.Од шлихтања нисам ни имала потребу да будем оперисана, милион светлосних год. удаљено од мене.Ја се не правим, ја покушавам и борим се са собом да будем, а да ли јесам или нисам...и није толико битно, битнији је покушај и добро усмерење/ знање о ономе шта јесте, и како треба, шта је исправно /