Glas koncila - Marijina poslušnost i žene danas

[kordun]

12 hours ago, Kratos рече

Da li žena koju voliš mora da ti bude verna ili može da švrlja  s kim hoće i kad hoće jer je ti,golema srca,bezuslovno voliš?

.

moja zena ne moze da svrlja s kim hoce, ostavio bi je iako je volim, al ljubav ne zavisi od toga, kad nekog volis onda se to ne gasi na dugme, kao sto se i ne pali. nego sto si se ti udruzio tu sa cavkama protiv mene, ja sam mislio da si ti cojek srbin , a ne bijeli vitez.

 

[kordun]

zene su degradirane u ljubavi u odnosu an maskurce, zene su njeznija bica i lakse zavole, ali muskarac umije da voli jace.

ajmo dokazati to, kad go muskarac zaluta u zenske tus kabine, odma zene vriste i padaju u nesvjest ko nevladine organizacije, a kad gola zemska zaluta u muske tus kabine, niko od muskaraca ne vristi, svi se prijateljski odnosimo, prema tome ,nemojte vi zene da se mjerite sa nama, niste nam ni do koljena i tocka... 

[3006]

On 8/20/2016 at 18:07, RYLAH рече

Лепо је кад је жена послушна, посебно у цркви. Кад јури да опере највише судова, кад се највише саблажњава док стара монахиња прича чега све данас има међу људима, кад мараму са главе не скида ни док спава...

А онда, кад се аутобус са групом ходочасника враћа из манастира, одвоји неко младо пиле из групе на једну ноћ, чисто да се ослободи притиска.

Није правило, ал такве међу монасима већ имају и саркастично име, "преподобне".

Већ је причана ова прича, да ли у теми о кугуаркама, не сећам се више... И све се мислим, никако ја да упаднем у тај аутобус... После неког времена схватиш да ипак није до аутобуса...

[Кратос]

On 8/23/2016 at 23:00, kordun рече

moja zena ne moze da svrlja s kim hoce, ostavio bi je iako je volim, al ljubav ne zavisi od toga, kad nekog volis onda se to ne gasi na dugme, kao sto se i ne pali. nego sto si se ti udruzio tu sa cavkama protiv mene, ja sam mislio da si ti cojek srbin , a ne bijeli vitez.

 

Znači mora da bude verna el tako?Uslov m?

Nema nikakvog udruživanja jednostavno ne verujem u bezuslovnu ljubav.I kod Boga postoji uslov za milost-pokajanje.

[Кратос]

Žene danas 

 

 

[Нифада]

On 23.8.2016. at 18:57, Suncokret54 рече

... нетачно, први је старији од другог... а ко је старији, ваља га слушати...

Лепо је очекивати да те неко слуша зато што те воли,а не зато што си старији,чак и уз претпоставку да је Адам старији од Еве,а није.Наши прародитељи и нису се нешто прославили,ако се већна њих угледамо

[Natasa.]

6 hours ago, Kratos рече

Žene danas 

 

Girl power poruka od žene koja ima komplet poslugu .

[Нифада]

21 hours ago, Suncokret54 рече

...јесте двојако, створен је пре жене, и дата му је власт над њом, од Бога...

Zavisi kako se tumači vlast,možda vlast da je voli i poštuje.

 

["Tamo daleko"]

On ‎8‎/‎20‎/‎2016 at 14:00, Милан Ракић рече

GOSPODINE DEBILU

Bog je gospodine Prvotni zajebao stvar i kada je vidio kakvog je kretena napravio izvadio mu je rebro da načini bolje, da načini snažnije, da načini ljubav koja će tog majmuna izvesti u svijet, poroditi ga u mukama i brinuti se za njega za života. Za života gospodine Debilu. Za života su naše majke uz nas bez obzira koliko smo Debili i što pišemo, za života su naše sestre uz nas i naše žene, bez obzira kolike smo kukavne i plašljive pičke koje cmizdre čim nam Bog da križ. A naše ga žene ponesu. Ponesu ga stisnutih usana i sramota je Debilu da ti moram pisati, crtati koliko su naše žene jače, koliko su pametnije i koliko imaju muda koja mi nikada nećemo imati.

Poštovani gospodine Prvotni,

Ne čitam Glas Koncila već odavno. Jednom je to bio list koji sam s ponosom nosio ispod ruke kada bih sa svojim djedom, časnom i poštenom starinom izašao iz crkve Sv. Dominika. Te nedjelje pamtim kao nešto najljepše i najdragocjenije u svom djetinjstvu. Već oko osam sati morao sam ustati i popiti bijelu kafu, obući čistu i mirisnu bijelu košulju koju mi je ispeglala baka i uzeti za ruku svog djeda koji jedino taj dan nije nosio trliš armera Lavčevića, već veštit i kravatu koju bi brižno zavezao pod svježe izbrijan vrat.

Tih stotinjak metara od moje kuće do crkve bili su rapsodija, bili su kakofonija mog djetinjstva, festival mediterana u svoj njegovoj punini. Već na vrhu pazara dočekao bi nas dobri i pošteni Ante koji bi pred kolicima punim žurnala i novina izvikivao na svoj osebujan i jedinstven način novosti koje bi mamile potencijalne kupce novina. Taj narodni bard i kolporter uveseljavao bi svijet koji se spustio nedjeljom u grad, na svoj Pazar i na mise na koje smo s ponosom išli. Moj djed kupio bi Slobodnu (jer dan nije mogao početi bez nje), a meni Mikijev ili Politikin Zabavnik koji bi mi Ante prepričao u tih nekoliko minuta. Saznao bih tako da je Nipper postigao gol škaricama West Hamu jer nisam mogao dočekati da djed otvori zadnju stranicu Slobodne, a u jučerašnjem broju lopta je u zadnjem kvadratu stripa poljubila gredu.

Sav sretan ušao bih sa djedom u crkvu. Taj Glas Koncila listao sam kroz popodne uz svoje stripove i čudio se koliko ljubavi i dobra ima u toj novini koja me učila poštenju, samilosti i brizi za potrebite kojih je i onda bilo. Moja baka gospodine Potrebiti bila je domaćica, priprosta i bogobojazna žena rekli bi vaši pastori i prijatelji, no moj djed je u njoj vidio kudikamo više od toga. Moj djed je u mojoj baki vidio ženu, vidio tajnu, vidio ljubav i vidio sve ono čemu se muškarac mora diviti. Moj djed u mojoj je baki vidio snagu, snagu koju on nikada nije imao, ni kada je pokapao njmilije, ni kada je ostao bez kuće koju je krvavo gradio u godinama gastrabajterstva po Njemačkoj, ni kada su ostali na ulici, ni kada su mijenjali devet puta podstanarstva.

Ta je žena bila snaga naše obitelji, snaga koju on nikada nije imao, snaga koja je gurala naprijed, snaga koja je kuhala, prala, peglala, nosila jutrom kruh u pekare i verduru na Pazar, snaga koja je od ničega stvarala i ručak i večeru za svoje „muške.“

Sve se to gospodine Prvotni događalo za vrijeme tamnice u kojoj smo živjeli, a ja sam je zvao Jugoslavijom, zemljom koja nikada po vama nije trebala postojati jer ste vi i slični vama u njoj bili građani drugog reda.

Tako je to bilo, takva je to zemlja bila, zemlja radnika, zemlja u kojoj se poštivao rad, a ne šuplja priča.

No ideologije nisu bitne za ovu moju priču pa ne bih puno o tome. Za ovu moju priču jako je bitna ta spona mene i moga djeda, spona koja me učila životu, kontakt između tog starog i poštenog svijeta i mog mladog koji uči, koji upija, koji kopira. Moja majka bila je običan trgovac. Za vas i vašu kamarilu, vaše prijatelje žena drugog reda. Nije bila predsjednica (koja bi se valjda mogla ugurati u vaš prvi red) niti je bila žena od svijeta, žena kakvima se vi i vaši idioti divite. Moja majka bila je obična žena, obična majka i obična po svemu.

I tada je mom bratu, sa trinaest godina gospodine Prvotni, neću vas više tako zvati, već gospodine Uskraćeni, ili gospodine Debilu (svakako me tužite, jedva čekam), dijagnosticiran Sarkom, težak oblik koštanog tumora. Vidite gospodine Uskraćeni moj otac se slomio, kao što smo se svi mi slomili, no moja majka nije.

Moja majka je sama, bez znanja francuskog jezika otišla u Pariz, sama platila liječenje i operaciju čisteći samostane naših misija u Parizu, radeći najponižavajuće poslove koji su joj bili dostupni. Bez da je znala riječi progovoriti francuski gospodine Debilu!

Moja majka je danas žena koja bez pompe u svojoj udruzi skrbi za 66. slovima šezdeset i šestoro djece oboljele od malignih bolesti, kojima svakodnevno pomaže, kojima je osigurala smještaj u Zagrebu ili Splitu i za koje se bori iz dana u dan.

Za koga se vi borite gospodine Debilu? Koje ste vi dijete spasili? Koga udomili? Kome obrisali suzu?

Kada su mom sinu dijagnosticirali tumor na mozgu u timu doktora Paladina bila je žena.

Žena koja je u tim trenucima meni i mojoj obitelji davala snagu. Ta je žena otvorila glavu mom djetetu i izvadila tumor iz čeonog prednjeg režnja bez da je oštetila bilo kakvu funkciju mozga tog djeteta.

Čijem si djetetu ti gospodine debilu spasio život? Da ironija bude veća, gospodine Uskraćeni ta je žena, ta krasna i samosvjesna žena homoseksualnih sklonosti. Što na to kažeš gospodine Debilu? Misliš da je mene u tim trenucima za to bilo briga? Misliš da sam se zamarao sa tim pizdarijama kojima se vi zamarate? Gdje si u tim trenucima bio ti gospodine Debilu?

Gdje ste ti i tebi slični gospodine Debilu na Rebru, u KB Split u kojima ljudi umiru u agonijama svakodnevno? A znaš li Debilu tko im pomaže? Pomažu im sestre, te divne sestre koje su s njima u zadnjim trenucima, koje im brišu usrane guzice i kupe plastične kante sa urinom. Gdje ste vi veliki mužijaci, alfe, Prvotni u tim trenucima, a nagledao sam ih se u ovih deset godina za dva života? Gdje ste dok te drage i dobre žene skrbe, samilosno stoje uz starce na samrti, stisnutih zuba provode i po dvije smjene na poslu? Koliko primaš ti gospodine Debilu, a koliko one? Sram te bilo!

Sve što si nadrobio u svom pamfletu, u jednoj tako dragoj štampi mog djetinjstva sramotno je, vulgarno i nije dostojno čovjeka. Nije dostojno niti ovog mog bijesa niti slova da ti napišem.

Što na taj tvoj tekst kaže tvoja majka, tvoja sestra, ili možda tvoja ljubavnica gospodine Prvotni?

Bog je gospodine Prvotni zajebao stvar i kada je vidio kakvog je kretena napravio izvadio mu je rebro da načini bolje, da načini snažnije, da načini ljubav koja će tog majmuna izvesti u svijet, poroditi ga u mukama i brinuti se za njega za života. Za života gospodine Debilu. Za života su naše majke uz nas bez obzira koliko smo Debili i što pišemo, za života su naše sestre uz nas i naše žene, bez obzira kolike smo kukavne i plašljive pičke koje cmizdre čim nam Bog da križ. A naše ga žene ponesu. Ponesu ga stisnutih usana i sramota je Debilu da ti moram pisati, crtati koliko su naše žene jače, koliko su pametnije i koliko imaju muda koja mi nikada nećemo imati.

Ne čitam Glas Koncila već odavno. Jednom je to bio list koji sam s ponosom nosio ispod ruke kada bih sa svojim djedom, časnom i poštenom starinom izašao iz crkve Sv. Dominika. Te nedjelje pamtim kao nešto najljepše i najdragocjenije u svom djetinjstvu. Kada bi tu tiskovinu savinuo djed bi me opomenuo. Ostavi je našoj baki. Na naslovnici je naša majka, majka svih Hrvata, ostavi joj lice čisto, naša baka to voli, pa izmoli krunicu za sve nas.

Ostavit ću ga i sada čistog i neću ga baciti u smeće. Ne zbog tebe gospodine Debilu, već zbog svoje bake, svoje majke i svoje žene koje bose idu u Sinj i mole za nas. Sram te bilo gospodine Prvotni. Sram te bilo i stid zbog svake naše žene koja je zbog tvog sramotnog teksta pustila suzu.

Tuži me, bit će to suđenje na koje će doći sve žene koje si osramotio svojim tekstom.

Ako imaš muda naravno, kao naše žene.

Ivo Anić, Tačno.net

Potresna reakcija na tekst ovog teologa. Prirodno je da imamo tendenciju da polazimo od sebe I svojih licnih primera kada upucujemo kritiku bilo kome. Kritika brata Ive je svakako na mestu kada se gleda iz te prizme licnih primera kao sto je njegova majka I baka, koje su smerne I pozrtvovane zene, pravo iz Jevandjelja.

Mislim da je tekst ovog teologa ipak bio usmeren na zene koje, hajmo reci, potrebuju kritiku, tj. prizvanje da se vrate k sebi, tj. primeru Bogorodice, jer priznajmo, neke od nas su otisle predaleko u toj svojoj gordosti, emancipaciji, I drugim neprirodnim nebulozama.... a naznacene smo da tvorimo volju Boziju I negujemo lik Njegov u nama (kao I muski naravno).

Mi majke smo najvise odgovorni za nasu decu u svakom pogledu, tako da je na nasoj savesti razvoj buducih pokoljenja, pa samim tim I zena koja ce ili biti spremna za suocavanje sa stvarnoscu ili ce odbiti tu borbu zbog egocentricnosti. Znam da sve ovo vazi I za muski rod, ali posto je tekst bio posvecen zeni, tj o zenama, uprilicen o prazniku Velike Gospojine, simvolika je ocigledna za sve nas...

Nedajte se majke I zene koje iskreno zele usavrsavanje u Bozijim zapovestima!