Суицид

[Рапсоди]

HAMLET
 

Biti il' ne biti? pitanje je sad.
Je l' lepše u duši trpeti
praćke i strele sudbe obesne,
ili na oružje protiv mora beda
dići se, i borbom učiniti im kraj?
Umreti spavati ništa više reci,
da spavanjem se svrši srca bol
i hiljada životnih potresa
i naslednih mesu, eto to je cilj
i predano mu teži ti. Umreti,
spavati spavati možda sanjati!
Da, tu je čvor! Jer u tom spavanju
smrtnom kakvi bi snovi mogli doći,
kad života ovo klupče odmotamo?
Tu moramo stati; to je obzir taj
što bedi našoj produžava vek!
Jer ko bi podno svetske šibe, ruge,
nepravde silnih i zlostave gordih,
bol prezrene nam ljubavi, nasilja,
i obest vlasti, poniženja koja
od nevrednih trpi strpljiva zasluga
kad sam sebi možeš slobodu da daš
i golim nožićem? Ko bi vukao
tovar, pod umorom života stenjući
i znojeći se da strah
ne buni od nečeg po smrti, do tajne
zemlje, s čijih meća još nijedan putnik
vratio se nije? To nam volju zbuni,
i čini da raće podnosimo zla
koja su tu već nego da letimo
onima drugim, nepoznatim još?
Tako svest strašljivce pravi od svih nas;
i tako prirodnoj boji odluke
bledilo misli da bolešljiv lik,
te preduzeća velika i smela
otuda krivo okrenu svoj tok
i gube ime dela. Ali, mir!
Lepa Ofelija! Vilo, molitvama
pomeni sve mi grehe!

[Срђан Шијакињић]

23 minutes ago, Pronobis рече

Сигурно ми неће бити смисао да са тамо неком вештицом родим децу (родим смрт) да их храним и одевам цео живот, да ми пију крв и онда да цркнем и онда они мученици после мене да цркну, али у међувремену смо сви уживали у лепоти. Ваооов 
Кад будем цркавао и стезао ножне прсте у грчевима, баш ћу да кажем "Аааа уживао сам у лепоти, кррр кррр"
Мислићу заправо "Јао мајко што ме роди, јао хоће ли се већ једном завршити, крррр крррр." 
И онда главна фора, главни хумор свега јесте то да када цркнемо, ми се унередимо, скоро сви. Какав завршетак каријере. 

Ако не постоји смисао живота (а објективни смисао који би могао прстом да покажеш свакоме у сваком случају не постоји), онда чему преувеличавати патње и гадости (тј. оно што ми видимо као патње и гадости) које смрт носи... Умро у мукама и унеређен или умро на неки "најлепши" могући начин, какве везе има, ако ионако нема неког посебног смисла? Ако је сваки смисао само наша конструкција, онда ништа није ни добро ни лоше ни лепо ни ружно, просто тако је како је. А ако постоји заиста неки смисао, онда је он сигурно толико вредан да релативизује све негативне стране постојања.

С друге стране, иако гледамо сви у исту ствар, запањујуће је колико људи другачије доживљавају живот. Па ако неко може да истински ужива у животу, упркос свим стварима од којих се ти јежиш (и ја са тобом понекад)... Капирам да ће и твоје дете, ако га будеш имао, имати прилику исто као и ти да заузме свој став према животу, па што би онда плански одлучио да немаш децу, када ће та деца сама моћи да изаберу да ли им се живи или не.

[Pronobis]

29 minutes ago, Човек Жоја рече

Gle, Pronobis, kapiram te šta hoćeš da kažeš, ali evo nekih crtica, grubog krokija iz mog ličnog iskustva, ako može da te barem podstakne na razmišljanje u suprotnom smeru.

Ja sam ti bio teeeeški pesimista, zato sam se u ovoj seriji koja je fino legla na temu prepoznao stoprocentno (oduvala me je onomad) i gledam da je što manje komentarišem jer mnoge stvari još nisu zacelile ali su pluskvamperfekt. Šta je podrazumevao taj pesimizam? U najkraćem rečeno, SVE. Apsolutno odsustvo smisla, svojevrsni nihilizam. Ne bih o onim duboko ličnim inicijatorima takvog stava, jer oni su uvek baš to, lični, specifični. Recimo samo da sam završio u narkomaniji. Alkohol ne treba ni pominjati. Dovoljno je reći da sam više putra završavao na infuzijama zbog stanja u koja sam sebe dovodio. Ništa me nije ispunjavalo, ni za šta nisam mogao da se uhvatim, apsolutno ni za šta, uvek provalija između mene i ljudi, ni sport, ni nauka, ni umetnost, sa ženama uvek neka površnost, trgovina, ja tebi ti meni, pfff...ama baš ni za šta nisam mogao da se uhvatim. Čak ni bližnji. Jasno sam uviđao foliranje, licemerije, potpuno odsustvo autentičnosti ljudi iz mog okruženja. Svi su nosili maske, svi. Ali, nikad nisam imao svesne suicidne ideje. Možda kao klinac, pošto svi ljudi razmišljaju o tome, kao šta bi bilo kad bi bilo, to su klinački tripovi i ima ih svako, ali o nekom ozbiljnom razmišljanju, to mi se nikad nije desilo. Naravno, kasnije shvatiš da si zapravo kroz te poroke već bio na putu "tihog samoubistva", znaš ono-postepeno srljaš u propast jer nesvesno nemaš hrabrosti da to učiniš na "klasičan način". Time zapravo čovek muči sebe, ono, nema trenutka, bam i gotovo, već postepeno ubijaš sebe. Svakako, postoje razni načini kako ljudi sebe ubijaju i muče...No, kad sam prestao, a prestao sam jer je jedan tridesetogodišnjak iz komšiluka koga sam poznavao overio, (normalno, ne ide to naglo, ni cigareta čovek ne može da se ratosilja lako a nekmoli kad godinama sebi pržiš mozak), upao sam u teeško uninije bukvalno zatrpavajući sebe raznim sadržajima, na silu pokušavajući da dođem do nečega za šta ću se prilepiti da bih popunio prazninu, nešto što će učiniti da se dohvatim smisla. Nezajažljiva glad za smislom. Ali avaj, što reko Šekspir, ne može to na silu...Kasnije shvatiš da ti ne treba "nešto", već "neko", i da je sve to bilo kucanje i na kraju se otvorilo, a otvorilo se, uz asistiranje par događaja, na skoro identičan način na koji je to prikazano u seriji, na samom njenom kraju....

Sve to prođe, čovek se ispoveda, razvali sebe iznutra, ostanu samo ruševine, u bukvalnom smislu, počneš sebe da gradiš iznova, na novoj osnovi...I ne izgleda ti sve drugačije, kao vauuu, dostigao sam prosvetljenje, Sunce sija vetrić ćarlija cveta sveće ptičice cvrkuću , ne, nema toga. To je samo taj početni zamah preumljenja koji čoveka lako može da zezne i uvuče ga u euforiju (rekao bih čak i sa dobrim razlogom), već je sve posle jedan mukotrpan, "krvav" posao i trud, a njegov ishod zavisi isključivo od toga koliko se otvaraš za ono "odozgo", odnosno od vere, koja ide ruku pod ruku sa tim preumljenjem, jer su to simultani procesi... 

Ја водим преподобан живот, не пијем, не дрогирам се, не курвам се, а омиљена разонода ми је трачање верника док читају Апостол на Литургији. Никад нисам ни видео нити тражио смисао у разврату. То ми се чак гади, кад их само видим на порнографији, почнем да мрзим човечанство, примати одвратни. 
Али мислим да разумем поенту твоје приче. 

[Arsenija]

1 hour ago, Pronobis рече

Сигурно ми неће бити смисао да са тамо неком вештицом родим децу (родим смрт) да их храним и одевам цео живот, да ми пију крв и онда да цркнем и онда они мученици после мене да цркну, али у међувремену смо сви уживали у лепоти. Ваооов 
Кад будем цркавао и стезао ножне прсте у грчевима, баш ћу да кажем "Аааа уживао сам у лепоти, кррр кррр"
Мислићу заправо "Јао мајко што ме роди, јао хоће ли се већ једном завршити, крррр крррр." 
И онда главна фора, главни хумор свега јесте то да када цркнемо, ми се унередимо, скоро сви. Какав завршетак каријере. 

Pa nije bas sve tako crno ...  Tvoj je izbor da li ces jednog dana da crknes ili ces da se lepo uopkojis kao covek ... Samo sklopis oci i zaspis , a oko tebe se guraju tvoji unucici ta te pipnu , da vide da li si stvarno hladan , nesvesni sta se desilo sa nihovim Dekom ... Dekicom ....Deduskom ... ili kako sve deca ne zovu svog Dedu ... 

A onda ti posle pale svece i ostavljaju tvoje slavno ime da ga cita neki tamo namrgodjeni pop . A ti na nebu sedis i razgovaras sa apostolima ... u tom stize neka dobra vila , jedva si je prepoznao , jer to bese tvoja zena  , lepsa nego ikad ...    

 ...    

Glavna fora je ta sto je sve mozda bas ovako kako ja zamisljam . 

[Pronobis]

5 minutes ago, Arsenija рече

Pa nije bas sve tako crno ...  Tvoj je izbor da li ces jednog dana da crknes ili ces da se lepo uopkojis kao covek ... Samo sklopis oci i zaspis , a oko tebe se guraju tvoji unucici ta te pipnu , da vide da li si stvarno hladan , nesvesni sta se desilo sa nihovim Dekom ... Dekicom ....Deduskom ... ili kako sve deca ne zovu svog Dedu ... 

A onda ti posle pale svece i ostavljaju tvoje slavno ime da ga cita neki tamo namrgodjeni pop . A ti na nebu sedis i razgovaras sa apostolima ... u tom stize neka dobra vila , jedva si je prepoznao , jer to bese tvoja zena  , lepsa nego ikad ...    

 ...    

Glavna fora je ta sto je sve mozda bas ovako kako ja zamisljam . 

Može i tako optimistično, smrt nije zaspivanje , veće su šanse da u dekicu je zabijeno 30 cevčica i kad dekica se konačno uguši, čuje se jedan veliki prdež, kad ono dekica se uneredio. Pa nek pipkaju unučići dekicu do sutra.

I tako dok se dekica guši, polako poput zombija okrene glavu ka unučićima i kaže im, ovo i vas čeka. I onda se čuje aaaahhhhhhhhh, i onda krene da drma glavom gore dole, da se vrpolji i onda krrrrrrrrr krrrr krrr kr kr i onda prdež smrti. 

[Deja Vu]

Kakvi opisi brt

[Рапсоди]

У вези са суицидом,  увек ме је заокупљала мистика,  повезаности слободе и суицида . Односно колико заиста слободан,  и да ли се икада слободан човек одлчује на суицид ?Ако је сам суицид искључиво/ и да ли је искључиво / ђавоља работа, колика је одговорност пред Богом/ или какав ће одговор дати пред Богом/  онај  ко суицид учини? С обзиром / моје лично мишљење / да та ђавоља работа се у доста случајева  изврши у стању помраченог ума . И да ли је само одговорност,  дотичног што одређеним поступцима и животом доведе себе до тог стања богоостављености,  да  му нечастиви загосподари умом и личношћу и наметне  му идеје о суициду ?  Или је одговорност / одговор на страшном суду / везан и за сам чин суицида ? Мислим на особе које су у стању помраченог ума извршиле суицид. Знам да је све то тешко доказиво, ко јесте а ко није био помраченог ума у стању суицида. И наравно / знам неке случајеве / који немају везе са  психијатријским болестима, који су починили суицид / сигурно у стању помраченог ума / Кад кажем помраченог ума, мислим  на тренутна привиђења нечастивог који мисаоно гурне човека у суицид.    

Навешћу пример човека са којим сам давно радила . Породичан човек, материјално сређен, радан..Добра породица / добар брак , добра и успешна  деца /. Човек за кога се није могло рећи, лабилан или у облацима, или у проблемима. .Реалан, вредан / нажалост не и црквен / Типичан профил  српског грађанског човека , који слави славу и који зна да постоји нешто. Шта је урадио ? Пуцао је себи у стомак . И живео тек до болнице. Њгове последње речи у том самртном ропцу су биле : " Ја стварно не знам шта ми је било да ово учиним ".И питање које се мени и дан данас намеће када се сетим њега . Да ли је то урадио он / мислим стварно он/ или по наговору нечастивог. ? Нека тренутна одсутност , тренутна помраченост. 

П:С.Ја лично не могу да се помирим са генерализацијом  да је суицид свесно и намерно одузимање живота .Танке су границе  и не дају се проверити између свесног, и стања које то није.

[Дијана.]

2 hours ago, Muramasa рече

Pokušavam ja, ali kad neko pokušava da me uvuče u prepodobne, nešto ne ide.

Tačno sam znala, da je to u pitanju. Ne znam kolko puta prepodobnima mora da se kaže da ne svojataju Muramasu, da će on onda defanzivno da postane ofanzivan... Muramasa nije 'naš', nije vjernik, ne želi da bude vjernik, neće to, pustite ga ljudi na miru. Dopustite mu njegov sopstveni izbor... Pa ni Bog ga ne sili... 

[Јелена011]

30 minutes ago, Pronobis рече

Može i tako optimistično, smrt nije zaspivanje , veće su šanse da u dekicu je zabijeno 30 cevčica i kad dekica se konačno uguši, čuje se jedan veliki prdež, kad ono dekica se uneredio. Pa nek pipkaju unučići dekicu do sutra.

I tako dok se dekica guši, polako poput zombija okrene glavu ka unučićima i kaže im, ovo i vas čeka. I onda se čuje aaaahhhhhhhhh, i onda krene da drma glavom gore dole, da se vrpolji i onda krrrrrrrrr krrrr krrr kr kr i onda prdež smrti. 

Pre ce biti da ce se unerediti nego da ce samo ispustiti gasove. Al to je cesce kod ljudi koj i naglo umru jer jos imaju hranu u crevima pa onda kad prestanu creva da drze izadje napolje, ko dugo boluje obicno je izgladnjen od bolesti pa ne izadje nista, i?

Jel si se nasladio u tome sto surovo gledas na stvarnost? Koja je razlika izmedju zamisljanja sveg tog loseg i gledanja pornica ili zivljenja u razvratu. Zasto mislis da si bolji od nekoga ko bludnici ili sta vec, a vidi lepotu u svemu.

Ako je vec to tvoj izbor da gledas "surovo istinito", ne bi ti smetalo kako drugi zive, cim te zulja bice da tvoj izbor nije bas iskren.

[Драгана Милошевић]

Lele, tri trola se skupila na jednoj temi.

 

Drugar, sto pre nadji smisao i cilj.

Ne zavlaci nas dzaba ovde.

[Драгана Милошевић]

5 minutes ago, Дијана. рече

Tačno sam znala, da je to u pitanju. Ne znam kolko puta prepodobnima mora da se kaže da ne svojataju Muramasu, da će on onda defanzivno da postane ofanzivan... Muramasa nije 'naš', nije vjernik, ne želi da bude vjernik, neće to, pustite ga ljudi na miru. Dopustite mu njegov sopstveni izbor... Pa ni Bog ga ne sili... 

[Дијана.]

Gago, ali ja sam skroz ozbiljna. Ja sam više puta ovo govorila, braćo, ljudi, vjernici, ostavite dečka na miru... on neće da ga vole, već da ga poštuju. Poštujte njegovu volju da ne bude naš ni vjernik. Poštujte to, to je prava ljubav. 

[Arsenija]

1 hour ago, Pronobis рече

Može i tako optimistično, smrt nije zaspivanje , veće su šanse da u dekicu je zabijeno 30 cevčica i kad dekica se konačno uguši, čuje se jedan veliki prdež, kad ono dekica se uneredio. Pa nek pipkaju unučići dekicu do sutra.

I tako dok se dekica guši, polako poput zombija okrene glavu ka unučićima i kaže im, ovo i vas čeka. I onda se čuje aaaahhhhhhhhh, i onda krene da drma glavom gore dole, da se vrpolji i onda krrrrrrrrr krrrr krrr kr kr i onda prdež smrti. 

  ,,,  hehehehe .... 

A sta ako prdne i kaze  - Oh , oprostite ...  ? 

[Deja Vu]

3 hours ago, pedja257 рече

Rast u kolima prica kao antinatalista a kasnije, u razgovoru sa Megi kaze da jedino zbog dece sve ima smsla

To je rekao zbog Martija jer mu je ovaj kazao da se zali Megi i ubedi je da se vrati Martiju, pa je ovaj rekao da su deca jedino oko cega se zasnivaju ti musko-zenski odnosi, a ne da zbog dece sve ima smisla. Pritom nije kontradiktorno sa onim sto je rekao u prvoj epizod jer to glasi optrilike: ''Svi treba da  prestanemo da se razmnozavamo'' ali posto vec postoji razmnozavanje onda su svi musko zenski odnosi vezani oko dece koja su nastala tim razmnozavanjem. To sto se on ne slaze sa tim da se razmnozava ne menja njegovu tvrdnju da se musko-zenski odnosi baziraju na to.

4 hours ago, pedja257 рече

iluziju sopstva

U zavisnosti iz koje perspektive gledano, ovo moze biti tacno. Ali mislim da Haris i citava ta fizikalisticka kompanija gresi kada nesto oznacava iluzijom. Cak i da kazemo da bioloski procesi dovode do stvaranja iluzije o nekakvom sopstvu ili iluzije o svesti, poenta je da ti bioloski procesi ipak stvaraju nesto sto je drugacije od ostalih jedinki koji imaju iste te bioloske procese. Prosto ti cak i da imas iluziju o sebi mozes jasno da napravis distinkciju izmedju sebe i mene, da kazes: ja nisam Deja Vu jer nemam njegovo telo, njegov DNK, njegov mozak, nisam svestan onoga cega je on svestan, ne vidim na isti nacin na koji on vidi. Ako tvoj mozak to stvara, to ne moze biti iluzija jer ne stvara ono sto stvara meni. Ne moze tvoj mozak da stvori nekakvu iluziju koju cu ja biti svestan u svom mozgu.

Sa druge strane, iluzija o sopstvu ili preciznije iluzija o tome da se bude osoba, licnost, da se bude neko o kojoj govori Rast nije isto sto i Haris govori. Sa ontoloske tacke gledista koju uostalom i hriscanstvo ima, svaka teznja da se bude osoba je besmislena zbog smrti. Svaka vrsta licnosti je iluzorna jer je prolazna, stim sto hriscanstvo uzima da je samo jedna licnost neprolazna, a to je Hristova licnost koju mi uostalom tezimo da steknemo upravo iz ovih razloga. Rastin upravo na ovo upucuje kada govori o svim onim mrtvim ljudima koji su mislili da su neke osobe, a na kraju su videle da su niko i nista, i da je citava ta teznja da budemo neko postaje besmislena jer postajemo niko. Samim tim mi nismo nista drugo do klasovi u livadi koji kad sazriju smrt otfikari i tako stalno, a ne mozemo da promenimo sve to.Zato je sve to iluzija, zato smo svi zbir nagona (koje imamo zbog Smrti koja nas je ubacila u vreme kako bi rasli i sazrevali dok ona ne obavi svoj posao).

Rastin koliko god bio mracnjak, on kao da nastoji to da promeni, da citav taj besmisleni zivot i besmisleni dosadni i mucni svet dobiju neki smisao. On jednostavno tera inat svemu tome. Jer da se on bas vodi svojim pesimizmom, verovatno bi bio alkos pred prodavnicom sa pivom u ruci koji prica sebi slicnima o tom pesimizmu. Ili bi pak bio svestenik Zutog kralja koji bas to i zeli, a Rastin pak ne zeli iz onog razloga kog ti je Akvi spomenuo.

[Pronobis]

1 hour ago, Рапсоди рече

У вези са суицидом,  увек ме је заокупљала мистика,  повезаности слободе и суицида . Односно колико заиста слободан,  и да ли се икада слободан човек одлчује на суицид ?Ако је сам суицид искључиво/ и да ли је искључиво / ђавоља работа, колика је одговорност пред Богом/ или какав ће одговор дати пред Богом/  онај  ко суицид учини? С обзиром / моје лично мишљење / да та ђавоља работа се у доста случајева  изврши у стању помраченог ума . И да ли је само одговорност,  дотичног што одређеним поступцима и животом доведе себе до тог стања богоостављености,  да  му нечастиви загосподари умом и личношћу и наметне  му идеје о суициду ?  Или је одговорност / одговор на страшном суду / везан и за сам чин суицида ? Мислим на особе које су у стању помраченог ума извршиле суицид. Знам да је све то тешко доказиво, ко јесте а ко није био помраченог ума у стању суицида. И наравно / знам неке случајеве / који немају везе са  психијатријским болестима, који су починили суицид / сигурно у стању помраченог ума / Кад кажем помраченог ума, мислим  на тренутна привиђења нечастивог који мисаоно гурне човека у суицид.    

Навешћу пример човека са којим сам давно радила . Породичан човек, материјално сређен, радан..Добра породица / добар брак , добра и успешна  деца /. Човек за кога се није могло рећи, лабилан или у облацима, или у проблемима. .Реалан, вредан / нажалост не и црквен / Типичан профил  српског грађанског човека , који слави славу и који зна да постоји нешто. Шта је урадио ? Пуцао је себи у стомак . И живео тек до болнице. Њгове последње речи у том самртном ропцу су биле : " Ја стварно не знам шта ми је било да ово учиним ".И питање које се мени и дан данас намеће када се сетим њега . Да ли је то урадио он / мислим стварно он/ или по наговору нечастивог. ? Нека тренутна одсутност , тренутна помраченост. 

П:С.Ја лично не могу да се помирим са генерализацијом  да је суицид свесно и намерно одузимање живота .Танке су границе  и не дају се проверити између свесног, и стања које то није.

Пуцао је себи у стомак, добро није пуцао у стопало, нормално је да се запита шта му је то требало кад се погодио у стомак, то је дуга и болна смрт. Наравно не искључујем свеопште покајање за читав смисао чина.