...прогоњен свитац на Месецу се скрива...

[Rassoban]

[Rassoban]

[Rassoban]

[АлександраВ]

[Volim_Sina_Bozjeg]

Stao si mi na prste veliki covece i lomis mi ih svojim bahatim osmehom.

[Rassoban]

[Rassoban]

[Rassoban]

[Rassoban]

[Rassoban]

[Rassoban]

[АлександраВ]

[АлександраВ]

Страшна је ствар гроб: лежиш, тесно је – и више ничега нема. Чак ни Јеванђеља да читаш. Шта си у души накупио са тим и лежиш. Лопови добро кажу: у гробу нема новчаника. У вечности ћемо добити оно што је непропадљиво, недодирљиво – оно што смо опростили, дали, уступили. Блажено је давати, а не узимати. Размислите: дали сте – како је добро у души! А кад добијете поклончић, пет минута сте се радовали у кухињи, онда сте га ставили на столицу…и радост је прошла.

Мамонов

[АлександраВ]

хладном нијансом свакодневнице обојена,
оивичена оштрим распоредом,
присилно утихнута смирајем,
када се располутим и погледам,
зачуђена, готово узвикнем - гле!
жива сам...
да, жива.....

[АлександраВ]

Захвати те толико да мислиш да је иза, а не видиш да је из тебе. И мислиш да те јури желећи да те стигне, али не, не жели да те стигне јер већ је ту. Жели да убрзаш, да убрзаш и изгубиш контролу толико, да скретањем препречиш пут самом себи.