Колевка хришћанства пред нестанком

[Semberac]

Casopis Pravoslavlje: Hriscanstvo u Izraelu (o progonu Hriscana)

Хришћанство, једина религија која је стварно никла у Јерусалиму, ускоро ће – како изгледа – бити сасвим протерана из Израела. Многи Израелци толико мрзе хришћане да је то готово болесно. Код обичног народа мржња је отворена. Политичари су подмукли, раде скривено. Знају: хришћанске земље дале су им државу.

У Израелу можете бити избачени из радње или истучени на улици ако примете да носите крст на ланчету око врата. Тамо су врло ретки они који ће вас бранити од подивљалих противника крста и Исуса Христа, јер је за Јевреје Исус Христос – онај чије ће име увек бити проклето.

У математичким књигама, на ТВ у школском програму, свугде је знак ПЛУС забрањен! Пишу само ¬. или ґ јер оригинални знак представља крст!

Сви урбанисти Израела често имају огромне муке: ни једно раскршће не сме се направити тако да личи на крст! Погледајте само планове градова! Ретки, само јако ретки, Јевреји то признају са огорчењем и подсмехом.

Недељник "Jerusalem report" је објавио нотицу да многи хришћани и хришћански великодостојници упућују мноштво притужби да их на аеродрому Бен Гурион ужасно малтретирају. "Report" каже да је израелска Влада прошлог лета организовала СЕМИНАР (!) на коме су учили те младе агресивне, арогантне, непристојне младиће и девојке КАКО ДА СЕ ПОНАШАЈУ ПРЕМА ХРИШЋАНИМА.

Обесни Јевреји пљују и вичу на све који носе крст око врата. Једна калуђерица је казала новинару "Reporta" да је "срећна, јер њој само пљују у лице"... Остале туку. У старом граду јеврејска деца калуђерима и свештеницима камењем скидају камилавке и вичу за њима: "Сатан, Сатан!"

Недавно оскрнављење једне византијске гробнице само је један у низу примера антихришћанског понашања у Израелу. Византијску гробницу коју су половином децембра 1991. године открили археолози у Јерусалиму - налази се у близини четврти Меа Шеарим где живе најортодокснији Јевреји – ноћу између 22. и 23. децембра, оштетили су вандали тако што су је напунили камењем.

Овај археолошки налаз данима је био поприште физичких обрачуна између полиције, која је штитила гробницу и ултраортодоксних "харедим" Јевреја, који не желе никакве хришћанске светиње у својој близини.

Јевреји овог јерусалимског краја не дозвољавају никаква ископавања на целом јерусалимском подручју, јер тврде да се тиме скрнаве јеврејске светиње. Остале религиозне налазе не признају.

Главни археолог, Ишеон Авни, тврди да је гроб хришћански, и да је био део некадашњег византијског манастира, подигнутог између V и VII века.

Манастир су, као и све остале хришћанске светиње, у VII веку спалили, сравнили са земљом Персијанци. Тако су оштећени и Црква Светог Гроба и Црква Христовог Рођења. Јевреји су, у својој борби против Хришћанства, помогли Персијанцима да лакше освоје Јерусалим. Иако су само кратко време, од 614. до 629. године, господарили Јерусалимом, Персијанци су успели да хришћански Јерусалим униште до темеља. Византија је много тога касније поправила, или поново подигла.

Становници Меа Шеарима искузују далеко већу нетрпељивост према хришћанској вери, него према муслиманској. Та неразумна нетрпељивост, произилази из чињенице да Исуса Христа сматрају највећим непријатељем јеврејске вере. Његово Име, по њима, ни један Јеврејин не би никада смео да изговори гласно.

Православље,

15. јануар 1992.

број 596

[Partibrejkers]

Када су моји пријатељи  свештеници били у Светој земљи  туристички водич им је  препоручио да мантије облаче само када улазе у цркву или манастир. Дешавало се у Тел Авиву ( где су били у хотелу) да им бацају саксије на главу или проспу врелу воду кроз прозор са околних зграда док иду улицом. Христос је био и остао вододелницља, нема средине, или са Њим ли против Њега. 

[Дијана.]

Колевка хришћанства пред нестанком

Процене су да је у периоду од 1910. до 2010. године проценат хришћана на Блиском истоку, укључујући земље као што су Египат, Израел, Палестина, Јордан, опао са 14 на свега четири одсто

Аутор: Јелена Чалијасреда, 03.08.2016. у 22:00

Божић 2014. у Багдаду (Фото Ројтерс)

Да ли ће свет мирно гледати на то што ће хришћанство бити у потпуности уништено у крајевима у којима је најприје почело да се шири по свету и где се у континуитету очувало током две хиљаде година?

Ово питање, које се односи на стварност Блиског истока, поставили су недавно, у саопштењу после одржаног међухришћанског састанка у Љубљани, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) и љубљански надбискуп Станислав Зоре.

Ниједан од најзначајнијих овогодишњих скупова или сусрета у хришћанском свету није прошао без постављања сличног питања и указивања на размере страдања народа у блискоисточним земљама и угрожености тамошње хришћанске заједнице.

Та горућа тема део је званичне поруке Светог и великог сабора православне цркве који је одржан крајем јуна на Криту, она је садржана и у заједничком саопштењу васељенског патријарха Вартоломеја и римског папе после сусрета на Лезбосу, уврштена је и у заједничку изјаву са историјског сусрета патријарха московског и све Русије Кирила и папе Фрање у фебруару на Куби.

У свима њима позива се на хитан прекид сукоба на Блиском истоку и упозорава на драматичну угроженост тамошњих хришћана.

О томе сведочи и последњи извештај Европског парламента о стању верске слободе у свету.

У Ираку хришћанској заједници прети нестанак. У древном сиријском Алепу, где се ових дана воде жестоке борбе, остало је свега 60.000 хришћана од некадашњих 400.000.

У Либији су стална мета припадника Исламске државе.

Процене су да је у периоду од 1910. до 2010. године проценат хришћана на Блиском истоку, укључујући земље као што су Египат, Израел, Палестина, Јордан, опао са 14 на свега четири одсто.

 Политика

[Marjanovic]

Постоје извесне паралеле са Косовом и Метохијом.

[Дијана.]

3 hours ago, Marjanovic рече

Постоје извесне паралеле са Косовом и Метохијом.

Да, догађања, процес /прогон/ је сличан; и Косово је колијевка српског хришћанства... Али ово је симболички, још теже, јер то је колијевка буквално свеукупног хришћанства. Ап. Павле је био преобраћен на путу за Дамаск (данашња Сирија). А данас је ту доминантан ислам. Не знам заиста, на метафизичком плану, која је сврха ислама осим да буде негација хришћанства... 

[Дијана.]

Као досјетка, добро звучи. Но, тај прут смо осјећали и осјећамо веома јако, дуго и болно. Хришћанска Европа и хришћански свијет уопште.