Смртна казна - да или не?

[RYLAH]

Кад год се деси неки ужасан и стравичан злочин, са свих страна се чују разни "предлози", који иду од болесних ствари попут "монструма треба везати за дрво и сећи комад по комад меса и стављати со на свеже ране" до "једноставног" враћања смртне казне. Са друге стране, чују се и гласови против таквог јавног дискурса, са разним разлозима из којих смртну казну не треба вратити. Разлози се обично своде на хуманост, уколико се ради о неким НВО радницима, или на могућност грешке система која се касније не би могла исправити, уколико се ради о лицима која мало дубље гледају на ствари.

Међутим, све три ове групе греше. Због чега?

На првом месту, смртна казна се изрицала само и искључиво онда када је ствар била неупитна, сем у предметима који су били политичке природе (где је појединац био у старту осуђен на смрт, било стрељањем пред водом или атентатом или саобраћајном несрећом на слободи). Дакле, аргументи о грешкама у правном систему су непознавање раније праксе везане за смртну казну. Што се тиче бизарно маштовитих предлога о казнама против извршилаца оваквих дела, ти предлози далеко више говоре о ономе ко је у стању да их смисли и заиста предложи него било шта друго.

Укидање смртне казне није било ништа друго него цивилизацијски искорак, круна једног процеса који је трајао више од два века, а то је укидање рушења телесног или моралног интегритета личности у казненом праву као реликта неких старијих и бруталнијих времена. Међутим, и тај искорак је само површина, прашина, уколико се не сагледа шта је иза тог искорака.

Иза тог искорака стоји промена читаве правне филозофије, и стављање човека као јединке са неотуђивим личним правима која добија по рођењу у центар система. И промена фокуса у кривичном и пренолошком праву са репресије и друштвене одмазде према криминалцима ка хришћанском идеалу корекције. Резултат тога је индивидуални приступ у кривичном праву, специјална превенција, индивидуални приступ и у казненом и у корективном праву, као и један иначе хуманији однос према затвореницима или осуђеницима. За разлику од неких ранијих времена, друштво данас макар номинално верује да се појединац може поправити, и пружа му другу шансу при повратку у друштво. Казне одузимања грађанских права, одузимање грађанске части, или разне понижавајуће или телесне казне више нису дозвољене у већини цивилизованог света. Свакако да су ово идеали који никада нису доследно спроведени у пракси, али ако се погледа само стотинак година у прошлост, видеће се колико се постигло већ самим прокламовањем и делимичним спровођењем ових начела.

Да се вратимо на смртну казну: смртна казна значи немоћ једног друштва: немоћ пред (у највећем броју случајева) огромним злом пројављеним у делима неког појединца. Немоћ друштва да се суочи са ужасом који лежи у многима, само што се испољи тек код неких, и немоћ друштва да макар и покуша да рехабилитује најтеже злочинце, и пружи наду на поправку осталима, који имају далеко веће шансе за рехабилитацију. Стога, у тој немоћи, друштво такве појединце једноставно одстрани са овог света, као један вид колективног прочишћења, а неретко и вид колективне одмазде, као што је то некада било каменовање.

Вратити смртну казну и убити једну индивидуу, која је можда починила и најгнуснији злочин, значило би да као друштво и као људи одустајемо од хришћанских идеала који су уткани у савремено светско право већине земаља, и да се враћамо у време старозаветне одмазде као јединог циља и смисла кажњавања. 

Наравно да неутешним родитељима, деци и осталим члановима породице или пријатељима нико не може надоместити губитак, никада. И наравно да би свако од нас, колико год да смо хришћани, у таквој ситуацији пожелео све најгоре особи која је у стању да тако нешто уради. Али када бисмо чак и тим члановима породице у изглед ставили друштво са правним резоновањем од пре седамдесет и више година у ово садашње друштво, по цену да они не добију своју толико жељену освету, верујем да би и већина њих (невољно) признала да је данашње друштво, уз све аномалије и недостатке, посебно у правном систему, боље.

Стога, кад било код од нас позива на враћање смртне казне, не позива на враћање једне казне, него на повратак целе једне филозофије у казненом систему, која полази од начела заштите друштва, а не могућности поправке појединца. Која полази од тога да права појединца нису неотуђива и да су подложна арбитрарном одузимању, одлуком неког органа. Која полази од тога да је свемоћни Систем углавном непогрешив, док индивидуална права у сукобу са тим непогрешивим колектиним Системом не значе много. Та филозофија, срећом превазиђена, значила би и повратак колективистичког гледишта, како  у праву тако и у осталим сегментима друштва.

Као друштво које је акценат на колективу уместо на појединцу преживело, од чега се још увек опорављамо, не верујем да бисмо тако нешто по други пут преживели.

[RYLAH]

Ово што сам на почетку написао је само позив на дебату и моје мишљење о свему овоме, није наметање начина размишљања било коме. 

Нисам стављао шеме, графиконе, статистике и линкове, јер за ову тему ништа од тога не значи. Тема о смртној казни се углавном своди на индивидуално гледиште и не индивидуалне разлоге за и против, па и остале позивам да кажу шта мисле о свему овоме.

[александар живаљев]

@RYLAH Сјано си написао. Све потписујем. Има само две дилеме око смртне казне - Достојевски ("унутрашња потреба за испаштањем кривице", мада је био против стравичних ритуала и око "легалних убистава" и на Западу, а и сам их је искусио у Русији), и, друга, неки веома угледни психијатри које уважавам највише због практичног рада су ми говорили када је укидана смртна казна код нас послије 2000., да има таквих психопата на које само пријетња смрћу превентивно дјелује да не почине злочин.

[Биљана]

Писало се о тој смртној казни и тада сам рекла своје мишљење, а ево поновићу га; 

On 3/21/2015 at 14:53, Биљана рече

Право на живот је основно, апсолутно право. Оно постоји независно о било којем услову и никоме није дозвољено да га уништава па ни сама држава. То право и та апсолутност имају  дубок теолошки темељ, а то је да је човјек Божија слика. Смртном казном држава би прешла границе одбране друштва, а оно што друштву шкоди није криминалац, него његово криминално дјеловање па је сасвим довољно онемогућити криминалцу такво дјеловање тако што ће га се лишити слободе. Само је Бог господар живота и тај принцип не трпи изузетке о било ком мотиву да се ради. 

 

 

[RYLAH]

2 minutes ago, александар живаљев рече

@RYLAH Сјано си написао. Све потписујем. Има само две дилеме око смртне казне - Достојевски ("унутрашња потреба за испаштањем кривице", мада је био против стравичних ритуала и око "легалних убистава" и на Западу, а и сам их је искусио у Русији), и, друга, неки веома угледни психијатри које уважавам највише због практичног рада су ми говорили када је укидана смртна казна код нас послије 2000., да има таквих психопата на које само пријетња смрћу превентивно дјелује да не почине злочин.

Увек постоји много дилема у казненој политици, као и у свему у животу. Обично се своди на бирање нечега што је "мање зло". Што се тиче гледишта Достојевског, он је први веровао у покајање. Да се прихватило гледиште без индивидуалног приступа, Раскољников би први био осуђен на смрт, а смртна казна би над Достојевским била извршена најмање два пута.

Нисам сигуран колико праве психопате заиста брине страх од претње смртном казном. Знам из теорије неке стравишне случајеве злочина о којима се није причало оволико као данас, али су били ту. Далеко од тога да сам стручњак (ако знаш нешто о томе, могао би да напишеш овде и нешто о психопатама и како функционишу), али колико се сећам онога из судске медицине са студија што смо дотакли, психопате не реагују на казну ако добију импулс. Неки од њих се и труде да касније прикрију трагове из ових или оних разлога, обично из жеље да друштво мисли добро о њима, али ретко кад их изгледност казне, па и смртне, заустави, ретко када уопште укалкулишу то као фактор у одлуци да изврше кривично дело.

Али опет, ако знаш више о томе, јер ја о томе знам само нешто мало, волео бих да нам напишеш мало више, исто је комплексна и широка тема, а везана је за ову тему.

[александар живаљев]

Не знам,нажалост, ништа више. Но, чини ми се, да си у праву. Стварно би било добро када би се укључио неки "судскомедицински психијатар", мада, је тешко очекивати и од њих потпуно "чист" научни став. Дебате у Америци на тему смртне казне то показују.

[Justin Waters]

Odlicno Rile. 

Ima jos jedan argument koji se cesto na drustvenim mrezama spominje, a to je da bi drzavni proracun bio rasterecen uvodjenjem smrtne kazne

Moje je misljenje da bi broj ovakvih bio toliko mizeran u odnosu na ukupan broj osudjenika da je poptuno besmisleno potezati uvodjenje smrtne kazne da bi se ustedio trosak kojeg nose poreski obveznici. 

[obi-wan]

1 hour ago, RYLAH рече

Стога, кад било код од нас позива на враћање смртне казне, не позива на враћање једне казне, него на повратак целе једне филозофије у казненом систему, која полази од начела заштите друштва, а не могућности поправке појединца.

Vidis, ja bi se ovde malo zadrzao.

Hriscanska antropologija nas jasno uci jednu stvar: covek je licnost, licnost je tajna, tajna podrazumeva apsolutnu i neotudjivu slobodu. Toliku, da stvorenje de facto moze da se usprotivi svom Tvorcu (ne suprostavi, nego usprotivi, negoduje), i da cak i od Njega trajno odstupi. Na svoju trajnu stetu, ali moze.

Dakle, pojedinac i ne moze da se popravi ako sam to ne pozeli. Tu da budemo jasni. Moze da postoji hiljade izuzetnih mehanizama, ali ako on nece - nista.

A zasto bi on to pozeleo ako je oko njega drustvo nesposobno da brine o mnogo manjim stvarima, kamoli o njegovom potpunom popravljanju? Drustvo koje ocigledno podstice u ljudima najnize porive i propasti, koje doslovce neguje kriminal kao jedan od nacina napredovanja u tom drustvu?

Dakle, ako mnogi ni samog Hrista nisu poslusali - a nisu - zasto bi poslusali jedno drustvo koje u samoj svojoj srzi nije ni Hristovo ni hriscansko, i jos je do krajnosti iskvareno?

Smrtna kazna, kao deo zakona, nije bila tu da prosto vrsi odmazdu - to cak nije bila ni u Starom zavetu (tu se ne slazem), nego da bude jasno i ubedljivo strasilo svima, i da kaze - "ljudi, ja vas cekam ako li se ne okanete teskog zla". Sv. vladika Nikolaj lepo kaze: "onaj ko je je rekao 'oko za oko' nije vas pozvao na mrznju, nego je rekao da cete svi ostati bez ociju ako se ne pokajete i ne popravite" (malo sam prepricao, ali je taj smisao).

Sto opet znaci, ako cemo da popravljamo pojedince, to necemo nikad i apsolutno nikad da postignemo gradnjom zatvora sa bazenima i teretanama (karikiram), i drugim slicnim iluzijama, nego treznim - a ako treba i teskim - odlukama, koje mogu da zaustave poplavu besnila. A ta poplava se - vidimo to vrlo dobro - izrucila na nas. Po Bozijem dopustenju, bez ikakve sumnje.

Da se odma` razumemo - ja nisam za vracanje smrtne kazne, niti bih ikad bio za to. Ali stvari su toliko otisle nizbrdo da vise pocinjem da se bojim da takvim stavom i sam ne cinim neki mikrodoprinos u tom survavanju u potpuno nistavilo. Ponavljam - nisam za to, niti cu da budem, ali se ne usudjujem da tvrdim da je to zaista pametan i ispravan stav.

Sa druge strane, ja sam za zakon sa teskim vremenskim i radnim kaznama - one mogu itekako da proizvedu pokajanje kod pojedinca. Dakle, bez popustanja, dugo, dozivotno ako tako treba. Sa teskim radom - uvek. Medjutim, mi smo kao drustvo i u tome skroz na nuli, to je jasno. Pitanje je - kako dalje...

[Odahviing]

Možda ću malo skrenuti. Mislim da čovek u trenutku vršenaj zločina i ne zaslužuje i ne treba da ima nikaka prava, ili slobodan si da ubiješ čoveka koji provaljuje negd, krade nešto, fizički napada tebe itd. Ali kada se to završi ako ostane živ onda mislim da mrtne kazne ne treba da bude.

[Ronald]

9 minutes ago, obi-wan рече

Vidis, ja bi se ovde malo zadrzao.

Hriscanska antropologija nas jasno uci jednu stvar: covek je licnost, licnost je tajna, tajna podrazumeva apsolutnu i neotudjivu slobodu. Toliku, da stvorenje de facto moze da se usprotivi svom Tvorcu (ne suprostavi, nego usprotivi, negoduje), i da cak i od Njega trajno odstupi. Na svoju trajnu stetu, ali moze.

Dakle, pojedinac i ne moze da se popravi ako sam to ne pozeli. Tu da budemo jasni. Moze da postoji hiljade izuzetnih mehanizama, ali ako on nece - nista.

A zasto bi on to pozeleo ako je oko njega drustvo nesposobno da brine o mnogo manjim stvarima, kamoli o njegovom potpunom popravljanju? Drustvo koje ocigledno podstice u ljudima najnize porive i propasti, koje doslovce neguje kriminal kao jedan od nacina napredovanja u tom drustvu?

Dakle, ako mnogi ni samog Hrista nisu poslusali - a nisu - zasto bi poslusali jedno drustvo koje u samoj svojoj srzi nije ni Hristovo ni hriscansko, i jos je do krajnosti iskvareno?

Smrtna kazna, kao deo zakona, nije bila tu da prosto vrsi odmazdu - to cak nije bila ni u Starom zavetu (tu dakle, gresis), nego da bude jasno i ubedljivo strasilo svima, i da kaze - "judi, ja vas cekam ako li se ne okanete teskog zla". Sv. vladika Nikolaj lepo kaze: "onaj ko je je rekao 'oko za oko' nije vas pozvao na mrznju, nego je rekao da cete svi ostati bez ociju ako se ne pokajete i popravite" (malo sam prepricao, ali je taj smisao).

Sto opet znaci, ako cemo da popravljamo pojedince, to necemo nikad i apsolutno nikad da postignemo ruzicastim snovima o besprekornosti savremene civilizacije, gradnjom zatvora sa bazenima i teretanam, i drugim slicnim sumasedsim iluzijama i glupostima, nego treznim - a ako treba i teskim - odlukama, koje mogu da zaustave poplavu besnila, a koja se - vidimo to vrlo dobro - izrucila na nas. Po Bozijem dopustenju, bez ikakve sumnje.

Da se odma` razumemo - ja nisam za vracanje smrtne kazne, niti bih ikad bio za to. Ali stvari su toliko otisle nizbrdo da vise pocinjem da se bojim da takvim stavom i sam ne cinim neki mikrodoprinost u tom survavanju u potpuno nistavilo. Ponavljam - nisam za to, niti cu da budem, ali se ne usudjujem da tvrdim da je to zaista pametan i ispravan stav.

Sa druge strane, ja sam za zakon sa teskim vremenskim i radnim kaznama - one mogu itekako da proizvedu pokajanje kod pojedinca. Dakle, bez popustanja, dugo, dozivotno ako tako treba. Sa teskim radom - uvek. Medjutim, mi smo kao drustvo i u tome skroz na nuli, to je jasno. Pitanje je - kako dalje...

Ma neka se skinu sa grbace poreskih obveznika, tako da ovi zatvori sa bazenima i glupostima mogu, ali ako ce ih zlocinci sami finansirati, mada ne znam kako? Mislim zatvori su uzas najveci. Ne zna se koji su gori, da li ovi kao nasi i vecina americkih u kojima cvjeta kriminalni biznis ili skandinavski u kojima Brejvik ima bolje uslove za zivot nego vecina ljudi na forumu. Ubio toliko ljudi i na kraju mu porodice ubijenih placaju uzivanje i naglabanje u vidu zelja u zatvoru.

[Odahviing]

2 minutes ago, Ronald рече

Ma neka se skinu sa grbace poreskih obveznika, tako da ovi zatvori sa bazenima i glupostima mogu, ali ako ce ih zlocinci sami finansirati, mada ne znam kako? Mislim zatvori su uzas najveci. Ne zna se koji su gori, da li ovi kao nasi i vecina americkih u kojima cvjeta kriminalni biznis ili skandinavski u kojima Brejvik ima bolje uslove za zivot nego vecina ljudi na forumu. Ubio toliko ljudi i na kraju mu porodice ubijenih placaju uzivanje i naglabanje u vidu zelja u zatvoru.

"Društveno korisni rad", radiš "plaćaju" ti prosečnu platu za isto zapošljenje van zatvora, od toga što si "zaradio", ogroman deo ide na smeštaj (zatvorsku ćeliju, njeno održavanj itd.) i hranu. 

[Justin Waters]

4 minutes ago, Ronald рече

Ma neka se skinu sa grbace poreskih obveznika, tako da ovi zatvori sa bazenima i glupostima mogu, ali ako ce ih zlocinci sami finansirati, mada ne znam kako? Mislim zatvori su uzas najveci. Ne zna se koji su gori, da li ovi kao nasi i vecina americkih u kojima cvjeta kriminalni biznis ili skandinavski u kojima Brejvik ima bolje uslove za zivot nego vecina ljudi na forumu. Ubio toliko ljudi i na kraju mu porodice ubijenih placaju uzivanje i naglabanje u vidu zelja u zatvoru.

Ovo sam isto procitao od nekih ljudi od kojih nisam nikad mislio da hocu. Neki zatvori jesu uzas, ali sam koncept zatvora nije uzas, on je potreba dok se nesto radikalnije ne promjeni u odnosima medju ljudima. 

Sta je rjesenje, da se uvede smrtna kazna za svaki vid osude? 

[Ronald]

3 minutes ago, Odahviing рече

"Društveno korisni rad", radiš "plaćaju" ti prosečnu platu za isto zapošljenje van zatvora, od toga što si "zaradio", ogroman deo ide na smeštaj (zatvorsku ćeliju, njeno održavanj itd.) i hranu. 

Naravno, nisam o tome govorio vec o luksuzu, jednostavno ne zelim da se tim ljudima udovoljava sa nekakvim fensi zatvorima, ne zelim da se na to trose pare.

[Ronald]

2 minutes ago, Justin Waters рече

Ovo sam isto procitao od nekih ljudi od kojih nisam nikad mislio da hocu. Neki zatvori jesu uzas, ali sam koncept zatvora nije uzas, on je potreba dok se nesto radikalnije ne promjeni u odnosima medju ljudima. 

Sta je rjesenje, da se uvede smrtna kazna za svaki vid osude? 

Justi nisam govorio o konceptu zatvora, boljeg resenja od toga nema, vec o pretjerivanju i udovoljavanju zlocincima. 

[Odahviing]

 

3 minutes ago, Justin Waters рече

Ovo sam isto procitao od nekih ljudi od kojih nisam nikad mislio da hocu. Neki zatvori jesu uzas, ali sam koncept zatvora nije uzas, on je potreba dok se nesto radikalnije ne promjeni u odnosima medju ljudima. 

Sta je rjesenje, da se uvede smrtna kazna za svaki vid osude? 

Evo ja san napisao nateraš ih da rade i zarade ono što potroše i ono što inače koštaju poreske obaveznike.