Здравствена заштита и стање у српском здравству

[-Владимир-]

А ко ће да врши те прегледе, кад и кад си болестан и стварно ти треба лекар,  не можеш да дођеш на ред ? Могу мислити какве ће гужве тек да настану кад сви буду морали да дођу на редовне прегледе.

[АлександраВ]

32 minutes ago, JESSY рече

Predložena je sankcija za neopravdano neodazivanje na skrining preglede - onaj ko se ne odazove ni na treći poziv u okviru jednog ciklusa pozivanja, a ne opravda izostanak, gubi pravo na plaćeno lečenje ukoliko do sledećeg ciklusa pozivanja oboli od bolesti za koju je pozvan na skrining pregled.

Не знам како неће да схвате да метод бич-корбач неће донети ништа ни ново ни боље. Никада нисам веровала да метод казне (бар код нас) може да донесе бољитак, на дуже стазе. Ови мудри састављачи закона нису помислили да је можда потребно више уложити у здравствено просвећивање, могли су да ангажују онолико незапослених младих лекара да за дневницу као теренци обилазе забачене крајеве, сиромашне породице итд..., уместо што су трошили неуроне и паре смишљајући на који начин ће казнити болестан и уморан и сиромашан и апатичан народ.

Само ме интересује, тај који оболи и изгуби право на плаћено лечење а нема пара да га плати, шта ће са њим. Да га гледају како умире и ником ништа, оно као - ниси био добар, ниси се одазвао, ниси донео оправдање, умри сада ту и ћути

38 minutes ago, JESSY рече

Racionalnije rešenje u pogledu organizacije stručno-medicinskih organa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje - umesto lekarskih komisija, predloženi su jednočlani organi.

Какав бољитак, немам речи.

Ово остало, мање-више ОК, ако се усвоји. Има пар охрабрујућих предлога, али ова уцена са санкцијама ми је баш покварила утисак целокупне вести.

[Ненад Р.]

Лепо је све написано и ако ово усвоје би ће царски.

[Danijela]

Bilo bi lepo da rese i probleme bolesnika koji imaju progresivne i neizlecive bolesti da ne moraju vise da moljakaju za analize, preglede kad se zdravstvenoj ustanovi navrne.

[АлександраВ]

Vučić: Zašto da budali plaćate više ako neće da ide kod doktora

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas da su prevencija i skrining osnov za smanjenje dijabetesa u Srbiji, ali da je problem da se napravi nacionalni registar obolelih, jer se građani ne odazivaju pregledima na poziv savetovališta.

Lončar je na skupu "Nordijske inovacije u biznisu" rekao da su osnovana savetovališta i napravljen sistem kako bi se registrovali svi dijabetičari u zemlji, čime bi se državi uštedela sredstva za saniranje posledica bolesti u poodmakloj fazi.

Premijer Aleksandar Vučić je upitao u čemu je problem ako neko neće da ide kod lekara, rekavši da i on ne voli da ide tamo, a Lončar je odgovorio da se zbog toga ne dijagnostikuje bolest na vreme i da je to skuplje za državu.

"Rešite to", rekao je premijer, dodajući: "Zašto da budali kao ja plaćate više, zato što neće da ide kod doktora". To je izazvalo smeh kod učesnika panela.

Lončar je rekao i da je formirana Komisija vlade koja će se baviti izradom strategije do 2020. i inovativnim lekovima i dodao da je cilj da se uvodjenjem novih lekova smanje cene starih.

Predrag Radošević, generalni direktor farmaceutske kompanije Novonordisk rekao je na panelu da je posle IT sektora oblast kliničkih ispitivanja najveći potencijal Srbije za inostrana ulaganja.

On je rekao da se unapređivanjem terapija odnosno inovacijama u farmaceutskoj industriji praktično štede troškovi koji su mnogo veći ako se bolest tretira kada uzme maha.

Dodao je da se dve trećine budžeta troši upravo na saniranje posledica komplikacija koje bolesti izazovu u poodmakloj fazi i da bi rashodi korišćenjem inovativnih lekova mogli da se smanje.

 

[александар живаљев]

On 8/14/2016 at 21:18, Suncokret54 рече

...хоће ли и компјутер склонити између лекара и пацијента, некако је лепше када се виде...

Да, много сам више волио да типкам по раштимованим писаћим машинама, него да испуњавам бескрајне рубрике у "информационим системима", а да пацијента ријетко видим. Када би базе података у компјутерима збиља помагале љекарима, нпр када би као у Америци одмах имали све податке о интеракцијама лијекова које преписујемо (нико их не може баш све држати у глави), тада би се "информатизација" исплатила.

Обавезан скрининг, нпр, за рак грлића материце, дебелог цријева итд, чест је и у западним осигурањима. Али како каже @АлександраВ , неопходна је знатно више здравственог просвећивања и организације здравствене службе.

Добро је што се специјалистима коначно дозвољава да "упуте" пацијента на стационарно лијечење (без тога да родбина мора поновно у ДЗ за упут), али је специјалистима требало и вратити право да поново издају рецепте (то је укинуо својевремени директор РФЗО др Зоран Весић, брат Горана Весића). Сада имамо ситуацију беспотребних гужви: прво у ДЗ по упут за специјалисту, па кад он да налаз и препоручи терапију, поновно у ДЗ по рецепте...

[Јелена011]

Nisu ni svi informacioni sistemi losi, iskreno cini mi se da je do ljudi.

Gledam samo ginekologiju zadnjih meseci, vecita guzva, ubili su ginekologe po ispostavama domova zdravlja, svi su se sjatili u glavni dom i zakazivanje je pro forme. Prvi slobodni termin bude za otprilike mesec dana, a tebi recimo treba nesto odma, dakle,pripremi obrok lagani i vodu i spremi se na barem cetri pet sati cekanja. I nista ne stizu, sve salju u porodilista da se radi u stilu nek vam oni tamo.. I onda dođes u front i kako bre tamo stizu da obrade 200 trudnica u dve ambulante za jednu smenu? Samo su drugacije organizovani i kompjuteri sluze njima a ne oni kompjuterima?

[Јелена011]

Suncokrete pricamo o realnim stvarima, ne o iluzijama i masti. Ne moraju da ti lekari stave kaficu kad god te vide, niti da se iscaskaju kao sa najrođenijim, oni su tu da te lece, svako u svojoj specijalnosti i upravo zarad objektivnosti distanca mora da se zadrzi. Ni svestenik ne ispoveda clanove svoje blize porodice, toliko prosto. Kad bi tako postupali kao sto kazes, lekari bi "pregoreli" vrlo brzo, a to nikom ne bi bilo na korist. Za caskanje i lepe reci tu su drugi ljudi.

[JESSY]

ZDRAVSTVO NA SKENERU Ovo su najveći problemi u bolnicama u Srbiji

Ekipa „Blica“ | 19. 10. 2016 - 21:42h

 

 

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je nakon tragične smrti dečaka iz Loznice, koji je preminuo nakon komplikacija pri zbrinjavanju preloma ruke, da je stanje u unutrašnjosti Srbije alarmantno.

 

 

Najbolji lekari iz Beograda odlaziće jednom nedeljno u vizite u bolnice u unutrašnjosti da bi pomogli. U Beogradu glavni problem uglavnom predstavljaju gužve u čekaonicama zdravstvenih ustanova i vreme čekanja na preglede. Oko 350.000 pacijenata Urgentnog centra godišnje pokazuje da su ogromne gužve, jer taj centar pokriva na neki način više od 50 odsto svih pacijenata iz Beograda, ali i iz cele Srbije, BiH…

 

Po ranijem planu Ministarstva zdravlja, do 2020. godine neće biti lista čekanja za zdravstvene preglede i intervencije.

- Svakim danom se smanjuju liste čekanja, one ne mogu preko noći da se smanje jer to nije realno. Postoji više problema sa listama čekanja, ali su manje nego što su bile - rekao je ministar Lončar.

Poredeći nas sa zemljama regiona, Srbija iz budžeta najviše izdvaja za zdravstvo, više od 10 odsto bruto društvenog proizvoda. Ipak, to nije dovoljno.

Ljudi su mahom navikli na lečenje o trošku države, a po bolnicama, posebno u unutrašnjosti, svašta nedostaje. Ovo je stanje u zdravstvenim ustanovama po Srbiji…

PIROT

Čekanje na operaciju katarakte

Direktor Opšte bolnice Pirot dr Goran Petrović kaže za “Blic” da je u toj zdravstvenoj ustanovi najveći problem obezbeđenje sredstava za servisiranje i održavanje medicinske opreme.

- Na operaciju katarakte čeka 140 ljudi. Do zastoja je došlo zbog nedostatka opreme, koju smo obezbedili uz pomoć Ministarstva zdravlja i obezbeđenja potrošnog materijala zbog javnih nabavki. Nedeljno operišemo desetak pacijenata tako da ćemo za dva-tri meseca ove ljude operisati - kaže dr Petrović.

Prema rečima Petrovića, zbog ranije kadrovske politike ta ustanova ima problema sa manjkom specijalista ginekologije i radiologije.

NIŠ

Traže prijem novih radnika

Direktor KC u Nišu prof. dr Zoran Radovanović kaže da toj zdravstvenoj ustanovi nedostaju lekari i medicinsko osoblje zbog uvođenja novih procedura i usluga.

- Uveli smo mnogo novih procedura i očekujemo da nam ministarstvo odobri prijem novih radnika. Dobili smo dva nova aparata za zračenje, pa će nam trebati i fizičari i radioterapeuti i radiološki tehničari - objašnjava Radovanović.

Kako navodi, nedostaju i lekari iz grana koje su deficitarne na nivou cele Srbije: radiolozi, anesteziolozi, dečji hirurzi, dečji neurolozi. Lekova i materijala ima dovoljno.

LESKOVAC

Dotrajala vozila

Leskovačkoj Opštoj bolnici sa blizu 400 lekara raznih specijalnosti nedostaje magnetna rezonanca i novi reanimobili, budući da su stari prešli više od 500.000 kilometara i neudobni su za hitan prevoz pacijenata do većih zdravstvenih centara.

- Magnetna rezonanca je naša najbolnija rana jer pacijente šaljemo u Niš, gde na preglede čekaju i po tri meseca. Time bismo poštedeli i skener, koji neprekidno radi jer se na njemu snimaju pacijenti iz Jablaničkog i Pčinjskog okruga - priča Nebojša Dimitrijević, direktor bolnice.

NOVI PAZAR

Na pregled se čeka šest meseci

Pacijenti iz Novog Pazara i okoline, ukoliko se ne radi o hitnim slučajevima, pregled kod doktora specijaliste čekaju i po šest meseci, koliko vremena je potrebno i za pojedine specijalističke preglede. Toliko se čeka kod kardiologa i gastroenterologa, gde oni koji danas zakažu pregled mogu očekivati da će ih doktor primiti na proleće iduće godine. Pola godine će morati da čekaju i oni koji moraju da odrade gastroskopiju ili kolonoskopiju, dok se za snimanje skenerom čeka od tri do šest meseci. U bolnici objašnjavaju da se na preglede čeka toliko zbog velikog broja pacijenata, jer njihova zdravstvena ustanova pokriva teritoriju od preko 200.000 stanovnika.

IVANJICA

Nema dovoljno saniteta

Da bi se skratilo vreme čekanja pacijenta, ivanjičkom Domu zdravlja neophodan je još jedan ultrazvučni aparat, takođe nedostaju terenska sanitetska vozila. Dobro bi došao i rendgenolog, ali on, kako kaže direktorka ovog zdravstvenog centra, Sretina Stojanović, nije predviđen normativom.

- Na jednom ultrazvučnom aparatu nam radi šest lekara. Tu gledamo krvne sudove, dojke, pratimo trudnoće... I on je jako opterećen. Mnogo bi nam značio još jedan aparat ili bar ta ultrazvučna sonda - kaže dr Stojanović.

Pacijenti se često žale da je hladno, jer je sam objekat većim delom u staklu, a i sistem grejanja je star.

Skener, magnetna rezonanca, mamograf nisu dostupni pacijentima u Ivanjici, već oni moraju putovati u Čačak. Takođe, Ivanjičanke se porađaju u čačanskoj bolnici.

KRALJEVO

Manjak 12 specijalista

Zoran Mrvić, direktor Opšte bolnice „Studenica“ iz Kraljeva, kaže za „Blic“ da u ovom trenutku toj zdravstenoj ustanovi nedostaje 12 lekara.

- Medicinski radnici kao da su taoci nemedicinskog kadra. Ne smem da primim nikog na neodređeno, iako imamo odobrenje od Ministarstva zdravlja dok se ne smanji ukupan broj radnika ispod 1.052. A čak devet lekara specijalista je za godinu dana otišlo u penziju - kaže Mrvić i objašnjava da lekari u kraljevačkoj bolnici rade i do trista odsto više usluga, jer imaju ogroman broj pacijenata. I pored nabrojanih problema, nijedna lista čekanja u bolnici ne prelazi mesec dana.

ČAČAK

Nikad nije bilo gore

Prema rečima pneumoftiziologa dr Aleksandra Radojevića, situacija u čačanskom zdravstvu nikada nije bila gora.

- Opšta bolnica u Čačku jedva da ima ljudstva da može da funkcioniše. Zbog manjka kadrova pojedina odeljenja, poput neurologije, ortopedije i urologije, nemaju svakodnevna dežurstva, već ih organizuju svaki drugi ili treći dan. Dakle, vi možete da se šlogirate, a nema lekara da vas primi na odeljenju. Nema najjeftinijih antibiotika i anestetika, nema lasiksa bez kojeg čoveku kome je popustio rad srca ili pluća ne možete spasti život. U bolnici, recimo, 29. juna na grudnom odeljenju nije bilo najurgentnijih lekova za otklanjanje gušenja - opominje dr Radojević.

KRAGUJEVAC

Brinu o dva miliona ljudi

U ovom trenutku u kragujevačkom KC, kako kaže direktor ove

zdravstvene ustanove dr Predrag Sazdanović, nedostaju pre svega kadrovi - oko 80 lekara specijalista svih profila.

- Najkritičnija je ORL, dečja hirurgija, anestezija, ginekologija, i pedijatrija... Nedostaje oko 150 medicinskih tehničara svih profila. Prema standardima i po broju usluga, to je minimalni broj ljudi koji je potreban Kliničkom centru koji brine o dva miliona stanovnika centralne Srbije - kaže Sazdanović.

Oprema je prijavljena za plan nabavki i Ministarstvu zdravlja je prijavljeno 28 aparata koji su neophodni da bi KC mogao normalno da radi.

Pre svega, potrebno je da se nabavi novi skener (CT), respiratori (10), defibrilatori, monitori za nadzor pacijenata, oprema za kardiološku, urološku kliniku....

ŠABAC

Nemaju sterilizatore

Ono što je već jednu deceniju problem, a od vitalnog značaja je - centralna sterilizacija, koja je stara više od 30 godina i svaki čas se parni sterilizatori kvare, zbog čega je tzv. hladni program operacija nekoliko puta ulazio u restrikciju. Nabavka nove centralne sterilizacije košta više od 30 miliona dinara. Nakon nekoliko meseci pauze zbog kvara, nedavno je počeo da radi i jedini skener aparat u Mačvanskom okrugu kojem gravitira oko 300.000 ljudi. Na snimanje se čeka nešto više od mesec dana. Za dve godine na skeneru se u proseku pregleda 14.500 pacijenata.

NOVI SAD

Potrebni radiološki aparati

Osnovni problemi sa kojima se najteži bolesnici suočavaju jesu nedostatak stručnih kadrova i manjak radioloških aparata.

Institut za onkologiju Vojvodine raspolaže sa pet aparata, dok su dva aparata stara i dotrajala, a po procenama stručnjaka, na broj stanovnika potrebno je osam aparat. Trenutno se smanjuju liste čekanja, pa su, umesto nekadašnjih blizu 600 pacijenata, liste čekanja smanjene na oko 250.

Na kardiovaskularne operacije čeka oko 800 ljudi. Na kateterizaciju srca čeka blizu 900 pacijenata, s tim da će njih 60 morati da sačeka narednu godinu.

Na prvi pregled u KC Vojvodine zbog manjka stručnjaka najduže se čeka, oko 30 dana, na prvi pregled kod urologa, gastroenterologa, vaskularnog hirurga i dijabetologa. U ovoj ustanovi nedostaje šest radiologa, pet anesteziologa, pet hirurga i oko 100 medicinskih sestara.

SMEDEREVO

Gužve pred ordinacijama

Početkom ove godine gužve ispred specijalističkih ordinacija u smederevskoj Opštoj bolnici su bile tolike i takve da je čak i policija morala da interveniše. Najgore je bilo onima koji su čekali pregled kod internista, gastroenterologa, endokrinologa, hematologa… Koga je zadesio datum za dva-tri meseca, mogao je da se smatra srećnim, a razlog je bilo to, objašnjavaju u bolnici, što se pogodilo da je više lekara bilo na bolovanju u isto vreme, drugi su bili na odmorima ili specijalizacijama. Privremeno rešenje bilo je „gostovanje“ nekoliko specijalista iz Beograda, pa su se gužve tokom leta smanjile. Sada je stanje nešto bolje, ali se na neke supspecijalističke preglede i dalje čeka dva-tri meseca.

[МилошБГ]

nisam nasao adekvatniju temu

 

http://ozonpress.net/wp-content/uploads/2017/01/zemunci-i-doktor.jpg