Да ли је могуће спасити се а не бити ни у браку ни у монаштву?

[Драган]

Овде се говори о Христу и цркви Христовој, то се на крају цитата и каже. Христос и црква су једно, а и ми смо храм Божији како каже Апостол Павле, дакле и ми смо црква, ми смо у Христу и Христ је у нама.

[Justin Waters]

добро, па шта са овим текстом светог Јована Златоустог?

нико овде није говорио ПРОТИВ девствености, већ причамо о равнини између девствености и брака.

ајде овако: покажите ми где је света Тајна девственост пошто очигледно неки не схватају неке ствари или где је услов за монаштво девственост или да ли су монаси уопште девствени, да мало попричамо о томе.

Па није баш па шта...

Ово задње болдовано у тексту св.Јована Златоустог није баш без икаквих аргумената. Дакле још једном да цитирам посебно. Иако је на руском одлично се разуме:

Где смерть, там и брак; не будь первой, не было бы и последнего. Но девство не имеет такой связи (со смертью); оно всегда полезно, всегда прекрасно и блаженно, и прежде смерти, и после смерти, и прежде брака и после брака. Какой брак, скажи мне, породил Адама, какие болезни чадородия произвели Еву? Ты ничего не можешь сказать на это. Для чего же напрасно боишься и опасаешься, как бы с прекращением брака не прекратился и род человеческий? Тьмы тем ангелов служат Богу и тысячи тысяч архангелов предстоят Ему (Дан, VII, 10), и ни один из них не произошел по преемству, от родов, болезней чадородия и зачатия. Таким образом, Бог тем более мог бы без брака создать людей, как создал Он и первых, от которых произошли все люди.

Могао би неко да каже да је св.Јован Златоусти имао манихејске помисли, међутим то свакако није тачно.

Ја из ових речи закључујем да је девственост у односу на брак, пријатнији начин живота овде на земљи. Дакле као што је пријатније путовати са мање терета, него са више. Али и онај који носи више терета, и онај који носи мање, ипак стижу на исти циљ.

Осим тога не треба заборавити ни речи св. апостола Павла:

А за оно што ми писасте, добро је човеку да се не хвата жене,

али због курварства свако нека има своју жену, и свака жена да има свога мужа,

Али ово говорим по савету не по заповести,

Јер хоћу да сви људи буду као ја, али сваки има свој дар од Бога, овај дакле овако, онај онако.

Неожењенима и удовицама велим, добро им је ако остану као и ја што сам.

Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају, јер је боље женити се него упаљивати се. (1 Кор 7 глава)

Девственост никако не доводи до тога да се обавезно стиче већа светост и слава у односу на онога ко буде у браку. Постизање нивоа обожења, тј висине Христовог раста је свакако у Божијим рукама, тј у Његовим недокућивом промислу.

Тврдња како девственост доноси већу светост у односу на брак, била би приближно манихејска. Јер тачна манихејска тврдња је да брак не може донети светост, зато што је брак лош, а како би био лош када је св.тајна.

Дакле ја бих само у том случају подигао девственост на виши ниво у односу на брак али само у односу на овај земаљски живот, јер св.Јован Златоусти је управу кад каже:

Где је смрт, ту је и брак. Кад не би било првог, не би било ни другог.

[Милан Меденица :)]

да, али смрт не престаје девственошћу већ са обожењем.

па слажем се са текстом, али питах какве везе има са тврдњама изнесеним да је наводно девство веће од брака?

[andrej]

читао сам Откривење јуче, поводом ове теме ...

помиње се Господова невеста Црква, које је тумачење тога?

Било је и оних који су говорили о "космичкој невести" - Софији, па се чак међу раним гностицима појавило и јеретичко учење о "четвртој ипостаси." О томе је највише писао отац Сергије Булгаков, декан Института "Светог Сергија Радоњешког" у Паризу (посебно у делима Светлост невечерња и Несагорива купина). Отац Георгије Флоровски је највише тиме био подстакнут да упути позив за повратак богословске мисли "ка оцима." У смислу критике, написао је и књигу Путеви руског богословља (за коју је и сам касније признао да је донекле и пренагљена критика), али тамо намерно не спомиње Булгакова.

Осим тога, наводно "софијанство" оца Сергија Булгакова осудио је и архијерејски Сабор Руске православне заграничне Цркве, мада заиста нема доказа да је отац Булгаков износио или с амвона проповедао неко такво "учење." Чињеница је да јесте писао и феноменолошки пратио ову тешку богословску тему - и то управо кроз светоотачку мисао. Нико ко је заиста прочитао дела оца Булгакова у потпуности и са разумевањем, не би се олако усудио да ЊЕГА осуди, обзиром да он тамо даје врло јаку и аргументовану критику гностицизма и магијске свести. Ово је критика која тек чека да се озбиљније размотри, као што треба размотрити и читаву руску предемигрантску и емигрантску богословску мисао, која није само интегрисала и реинтерпретирала постојеће предање, него га је и изразила употребом нових филолошких и философских метода.

Дакле, ово је овде можда мало дужа дигресија, али потребна пошто данас наравно сматрамо да је Христова невеста несумниво Црква - али, као и отац Булгаков, питамо се и како је могуће да његова невеста истовремено буде и његово Тело. Спекулације јесу слободне, мада не увек и на корист, а извесности се, као и увек, налазе у есхатону.

Јер смо уди тела Његовог, од меса Његовог, и од костију Његових.

Тога ради, оставиће човек оца свога и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и двоје биће једно тело.

Тајна је ово велика, а ја вам говорим за Христа и Цркву његову. (Еф 5,30-32)

0442_feel 0442_feel

Хвала и брату и Јустинијану и сестри Драгани на навођењу овог важног еклисиолошког места. На жалост, отац Булгаков је исувише добро показао комплексност присуства женског козмичког "принципа" (са чим он нигде није изражавао слагање, али га јесте констатовао) у Писму и оцима, да би ово све решило. Мада, ја сам ионако само дао једну бизарну дигресију. Софијанство овде дефинитивно није тема - а не верујем да о томе уопште и треба јавно говорити (мада су његова "спорна" дела објављена, мало је људи које то интересује и који би то могли да разумеју - и срећом да је тако).

[sekastarča]

На жалост, отац Булгаков је исувише добро показао комплексност присуства женског козмичког "принципа" (са чим он нигде није изражавао слагање, али га јесте констатовао) у Писму и оцима, да би ово све решило. Мада, ја сам ионако само дао једну бизарну дигресију. Софијанство овде дефинитивно није тема - а не верујем да о томе уопште и треба јавно говорити (мада су његова "спорна" дела објављена, мало је људи које то интересује и који би то могли да разумеју - и срећом да је тако).

Заиста ми нису позната његова дела, али ево искрено да кажем каква ми мисао дође!

Погледајте Адама након што су појели јабуку са дрва спознаје!!! Долази Бог и тражи га!!!

А Адам  0442_feel

1Мојсијева 3,12 A Adam reče: Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.

Само што не рече , да ми ниси дао ову жену, ја не би јео! Није се смео жртвовати за жену!

Христос се дао распети и за блуднице!!!  0442_feel

[kirios1]

ma, meni se cini ne da ja pogresno shvatam, nego da vi mene pogresno shvatate, tj.da se ne razumemo , e sad, da iskomentarisem (malo zbrda zdola):

-da li su monasi uopste devstveni-ju, ju, kakva pitanja, kakve veze sad to ima, oni su dali zavet devstvenosti, pozvani su da budu

-kaze, ubili bi buducnost praroditelji-ko to kaze, kao sto je Bog stvorio Adama i Evu na drugaciji nacin, mogao je isto tako na kakav hoce nacin i koliko god hoce jos ljudi; ljudi su tek van raja poceli sa ne-devstvom, tako da je devstvo rajsko stanje coveka, a bracni telesni odnosi imaju veze sa ljudskim padom, tj.grehom i smrcu

-devstvo nije samo stanje tela-telesnost (ima nesto da se ne moze telo oskrnaviti bez saglasnosti uma, duha)

-o tome sta je potrebno Gospodu je poceo da govori neki drugi gospodin, ja sam se samo nadovezala na njegovo, pozvala se na njegov komentar (znate vec da Eve prebacuju odgovornost na Adame 0442_feel)

[Justin Waters]

да, али смрт не престаје девственошћу већ са обожењем.

па слажем се са текстом, али питах какве везе има са тврдњама изнесеним да је наводно девство веће од брака?

Па има везе зато што св.Јован Златоусти у беседи о девствености ипак даје већу ноту девствености него браку. Дакле у принципу брак је добар, али девственост је још боља. Тако је Златоуст говорио, а сигурно је да се он угледао много на апостола Павла јер га је нарочито волио и његове посланице тумачио. Из оних речи које сам поставио у прошлом посту из посланице Ефесцима, чини се да апостол Павле управо тако мисли, јер на другом месту то баш потврђује:

Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини. (1 Кор 7,38)

Е сад могу ли се ове речи икако другачије схватити, него: "Брак је добар, али девственост још боља"?

Још пре овог у истој глави апостол Павле говори:

Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу. (1 Кор 7,34).

Међутим ове речи апостола треба сигурно делимично схватити и условно, јер је он ово говорио најпре народима античког света, дакле Јеврејима и Хеленима. А код оба народа до Христа постојала је искључива брига за телесно. Тако да речни апостола Павла како се удата бирне за светско треба хсватити условно, јер не мора значити да се удата жена не може бринути и за Господње. Чини ми се да је брак ипак онтолошка категорија, и да обожење човека не представља ништа друго него венчање са Христом. А то се постиже у Цркви кроз светотајински живот. Ако је Црква невеста, а Христос женик, а онда смо ми са Христом сједињени и једном смо тело.

[Милан Меденица :)]

оно са девојком не можемо вадити из контекста и тумачити га само као јединку и на основу тога правити апологију ...

како год окренемо, човек заврши у браку - или са женом или са Црквом, или са оба. не видим ту одвојеност заједнице на брак или девственост јер су оба пута подједнака и умилна Богу. причати о девству или брачност као деци Божјој и расправљати о томе које је вољеније, мислим да је мало бесмислено.

с друге стране стекао сам утисак да од оног текста има још и да је ово само контекст који се односи на девственост, али опет понављам, нисам то схватио као опозит браку или да је једно веће од другог.

или сводити брак на телесно упражњавање задовољства и од тога правити наспрамност девствености, то је тек поразно за такву свету Тајну брака и очигледна је јерес.

[kirios1]

брак је добар, али девственост је још боља- e, samo to hocu da kazem sve vreme, ali nemam kome; ap.Pavle bi se sad verovatno okrenuo i rekao, vama je najpre trebalo da se govori Rec Bozija ali posto ne vredi,odoh ja sad medju neznabosce 4chsmu1

O, brate sto li si zapeo za jeres, jeresi dobro poznajes? Mislim da, tj.mislila sam, da je dovoljno ocigledno da ne svodim brak na telesne odnose, naravno, pobogu, nego isticem tu dimenziju braka zato sto je suprotna devstvu, u tome se razlikuju, i tu je lepota devstva

Hvala Bogu da ima jos drugih koji razumeju, pa ce objasniti verovatno bolje

 

ne znm da li ste vas dvojica oponenata u braku ili devstvu, mozda i to ima veze sa vasim poimanjem svega ovog, lupam sad ali da ste u braku valjda bi vam bila jasnija razlika, oprostite

[ego]

СВЕТИ ЈОВАН ДАМАСКИН

97. О девствености

Они који телесно мудрују прекоревају девственост, и као сведочанство тога ови сластољупци наводе стих: Нека је проклет сваки онај ко не подигне семе у Израиљу. ? ми, подстакнути Богом Логосом који се из Дјеве ваплотио, кажемо да је девственост од самога почетка усађена одгоре (од стране Творца) у човекову природу. Јер саздан је човек из девичанске земље, а из самога Адама саздана је Ева, и у рајском врту живели су у девствености. Вели, наиме, божанско Писмо да беху обоје голи, Адам и жена му Ева, и не беше их срамота. Међутим, пошто су преступили заповест, отворише им се очи, и видеше да су голи те се постиде и сашију себи прегаче. ? након преступања заповести, када је чуо речи: Прах си и у прах ћеш се вратити односно, када је преступањем заповести смрт ступила у свет, тада Адам позна Еву, жену своју, ? она затрудне и роди Каина. Према томе, уведен јебрак да не би род човечији смрћу био затрт и истребљен, те да би се рађањем деце сачувао и спасао род људски.

Али, можда ће неко рећи: а шта су значиле речи мушко и женско, или рађајте се и множите се? На то ћемо овако одговорити: речи рађајте се и множите се не указују на размножавање остварено брачним сједињењем; јер могао је Бог умножити људски род и неким другим начином, да су људи до краја одржали заповест неповређеном. Али је Бог, који све зна пре но што се оно збуде, знајући својим предзнањем да he они да допадну преступа и да буду осуђени смртном казном, предухитрио то и створио мушко и женско, и заповедио им да се рађају и да се множе. Вратимо се, дакле, истим путем и погледајмо све красоте девствености: a ?? је исто као да ? чистоти говоримо.

Када је Ноје примио заповест да уђе у ковчег и да тиме сачува семе света, овако му је заповеђено: Уђи у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. Раздвојио их је, дакле, од жена, да би тако чистотом живљења избегли пучину и онај свесветски бродолом. Међутим, по престанку потопа Господ вели: Изиди из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом. Ето, брак је опет допуштен ради размножавања. ? затим, зар Илија, тај возар кочија огњенога даха и небескога пребивалишта, није пригрлио безбрачност и зар се није тиме уздигао изнад свих људи? Ко је небеса затворио? Ко је подизао мртве? Ко је разделио реку Јордан? Није ли то био девственик Илија? Зар није Јелисеј, његов ученик, показавши истоветну врлину, затражио и наследио двоструку благодат Светога Духа? ? шта је са три младића у ужареној пећи? Нису ли проводећи девствени живот постали јачи од огња, будући да су девственошћу њихова тела постала отпорна на ватру? Није ли Данило кроз девственост толико очврснуо телом да зуби зверињи нису били у стању да се зарију у њега? Није ли Бог, када је требало да се јави Израиљцима, заповедио да чувају своја тела чистим? Нису ли свештеници, чувајући себе чистима, тако ступали у светињу и приносили жртве? Није ли закон назвао чистоту великим заветом?

Заповест закона, дакле, ваља схватита у оном најдуховнијем смислу. Јер постоји духовно семе, које се љубављу и страхом Божијим зачиње у духовној утроби, која у боловима рађа духа спасења. Тако, наиме, треба разумети и стих: Блажен онај који има семе на Сиону и своје у Јерусалиму. Па зар је блудник или пијаница или идолопоклоник, блажен само зато што има семе на Сиону и своје сроднике у Јерусалиму? Нико благоразуман неће то рећи.

Девственост је анђеоски начин живота, особеност сваке бестелесне природе. To говоримо не презирући брачно живљење - далеко било - јер знамо да је Господ, за време свога боравка на земљи, благословио брак и рекао: Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста; него девствености дајемо место изнад добра. Јер и међу врлинама постоје виши и нижи ступњеви, а тако и исто и у злочинствима. Знамо да су, после првоначалника нашега рода, сви смртни људи потомци брака; јер првородни људи су изданци девствености а не брака; међутим, безбрачност је, како рекосмо, подражавање анђеоском живљењу. Према томе, колико је анђео изнад човека, толико је девственост часнија од брачног живљења. И шта ја кажем: анђео? Сам Христос, девствености слава, не само по томе што је од Оца беспочетно, беспокретно и неспојиво рођен, него и по томе што је постао човек по нашем подобију и ваплотио се, нас ради, од Пресвете Дјеве без сједињења телесног, и сам собом показао истинску и савршену девственост, Отуда нам, наиме, то и није установио као закон; Јер, не могу сви примити ту реч, како је сам рекао: делом нас је, међутим, поучио и за њу укрепио. Јер ко је тај коме није јасно да девственост сада живи међу људима.

Добро је, зацело, рађање деце, које брачним живљењем бива, а добар је и брак због избегавања блуда, јер га сузбија и законитим сједињењем не допушта раздражености жеље да се предаје безаконим делима. Добар је брак за оне у којих нема уздржања; међутим, узвишенија је девственост, која умножава чедородност душе и која молитву, као зрео плод, Богу приноси. Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста; а блудницима и прељубницима судиће Бог.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Tacno_izlozenje_vere/Damaskin97.htm

[w.a.mozart]

ne mogu se istim aršinima meriti devstvenost i brak...to jednostavno ne ide... neka je ovo rekao i sveti Jovan Damaskin ali ovo je misao upućena monasima i treba to naglasiti...

kao drugo,recimo da DEVSTVENOST jeste uzvišenija,što inače smatram pogrešnim... u čemu je poenta takvog stava... sveti Jovan Damaskin se uporedjuje sa Bogom koji se ovaplotio bez želje muža,od Svetod Duha i device....    4chsmu1

zaista,možda grešim ali ne vidim svrhu takvog poredjenja...

i treće,najpraktčnije... radjajte se i množite.....

dakle,ne prekorevam devstvenost....ali ne treba kuditi ni brak.... to su 2 puta

najgore je kad monasi,savetujući bračnike,žele da ih upodobe svom načinu života...

[ego]

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ

О ДЕВСТВЕНОСТИ

1. Лепоту девствености Јевреји презиру. То није ниуколико чудно, будући да нису поштовали ни самог Христа који се родио од Дјеве. Незнабошци се, пак, њој диве и чуде, док се једино Црква Божија за њу залаже. Јеретичке девственице ја никада нећу назвати девственицама најпре стога што су нечисте, будући да нису заручене једном мужу, што [иначе] жели пријатељ Женика-Христа када говори: Обручих вас мужу јединоме да девојку чисту приведем Христу (2.Кор.11,2). Иако се овде говори о читавој пуноти Цркве, ипак се тим речима нарочито подразумевају девственици. Како могу бити чисте оне које не гаје љубав према једном Мужу, него додају и другог, непостојећег бога? Оне не могу бити девственице најпре због тог разлога, а затим и због тога што су се почеле уздржавати од брака, сматрајући га нечасним. Прихвативши за правило да брак сматрају рђавим делом, оне су унапред себе лишиле награда које припадају девствености. Јер, праведност захтева да они који се уздржавају од злих дела не примају венце, него да само не буду кажњени. Такво правило се може видети не само у нашим, него и у спољашњим (незнабожачким) законима. (Закони) кажу да убица буде кажњен смрћу, али не додају да се ономе који није убио ода почаст. (Закони) кажу да лопов буде кажњен, али не наређују да буде награђен даром онај који није другога покрао. Подвргавајући смрти прељубочинца, они не удостојавају никакве награде онога који не чини штету туђим браковима. И то је врло праведно. Треба узносити похвалу и дивити се онима који успевају у добру, а не онима који (само) избегавају зло. За последње је довољна почаст што не трпе ништа лоше. Због тога је и Господ наш опомињао на пакао оног који се без разлога гневи на брата свога и назива га будалом (Мт.5,22), али није обећао Царство небеско онима који се не гневе ни за шта и уздржавају се од рђавих речи. Напротив, Он је захтевао и [нешто] друго, веће и важније, рекавши: Љубите непријатеље своје (Мт.5,44). Желећи да покаже како је безначајно, неважно и недостојно било какве части само уздржавање од мржње према братији, Он је заповедио нешто много веће. Да бисмо се удостојили било какве почасти није довољно да се оци воле и да будемо у пријатељству са њима, будући да тиме не бисмо ниуколико превазилазили незнабошце. Због тога ми морамо томе додати још нешто друго, много важније, уколико хоћемо да очекујемо награду. «Иако те,- говори (Христос),- не осуђујем на геену, будући да се уздржаваш од рђавих речи и гнева на брата свога, ипак немој себе сматрати достојним венаца. Јер, ја не очекујем само ту меру доброг расположења. Чак и кад би на избегавање рђавих речи додао и љубав, ти би се још кретао доле и стављао у ред цариника. Ако желиш да будеш савршен и достојан небеса, немој се заустављати само на томе, него се попни више и усвој помисао која превазилази саму природу, тј. – љубав према непријатељима». И тако, када су сви у томе сагласни са нама, нека јеретици престану да се узалудно муте. Јер, они неће добити никакву награду и то не стога што Господ није праведан (не било тога), него стога што су неразумни и лукави. Како то? Горе је доказано да се једино за уздржавање од рђавих дела не добија никаква награда. Они, пак, избегавају брак стога што га сматрају рђавим делом. И како они могу захтевати награду за избегавање рђавог? Као што се ми нећемо удостојити венаца ако избегавамо прељубу, тако се ни они неће удостојити [само] стога што не ступају у брак. Њима ће у онај дан Онај који има да нам суди рећи: «Ја нисам припремио почаст за оне који су се само уздржавали од злих дела (то је за мене неважно). Ја само оне који су испунили сваку врлину уводим у нетрулежно небеско наслеђе. Како ви, сматрајући брак нечистим и скверним делом и уздржавајући се од њега, можете захтевати награду која је припремљена за оне који чине добро». А јагањце Он поставља са десне стране, благосиља их и уводи у Царство не због тога што нису отимали туђе, него што су и своје властито разделили са другима. Онога коме је било поверено пет таланата Он похваљује не стога што није умањио њихов број, него стога што је умножио дано му и залог двоструко вратио. Када ћете ви престати да узалуд трчите и да се забадава трудите, узалуд се паштећи и бијући ваздух (1.Кор.9,26; Фил.2,16). И кад би било само узалуд! Међутим, већ је велика казна уколико се они који су се много трудили и очекивали велике награде, у време [одавања] почасти нађу међу онима који их се лишавају.

...

Свети Атанасије Велики овако збори: “Два су пута у животу. Један је обичан и житејски, то јест брак; а други је анђелски, од којег нема узвишенијег, то је девство. Ако је ко световни пут изабрао, то јест брак, то не подлеже осуди, али неће примити толико дарова, иако ће, међутим, примити неке, јер и он приноси плод тридесеторострук. А ако је ко прихватио часни и надсветовни пут, иако је његов пут жалоснији и тежи од потоњег, такав ће примити чудноватије дарове: јер принео је плод савршен, стострук.”

http://www.manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/P1061/

[ego]

Св. Григорије Ниски, Јован Златоуст, Григорије Богослов, Атанасије Велики

Красота девствености

Библиотека "Хиландарски путокази", књига 9.

цена: 400 дин; са попустом на нашем форуму: 320 дин.

https://www.pouke.org/forum/index.php?topic=5355.0

[Милан Меденица :)]

ne znam da li ste vas dvojica oponenata u braku ili devstvu, mozda i to ima veze sa vasim poimanjem svega ovog, lupam sad ali da ste u braku valjda bi vam bila jasnija razlika, oprostite

не, ја нисам опонент нити једног, само ми није јасно потенцирање девствености у односу на брак.

има фуснота 8, из текста о девствености светој Дамаскина из дела о тачном изложењу вере ...

свети Дамаскин сматра да је брак наследио стање девичанства, као израз плана божанске икономије, и представља накнадну вољу Божију, која следује преступу првобитне воље Божије и неуспеху првостворених људи да из стања по образу доспеју до стања по подобију.

ово је врло важна фуснота, која доста објашњава.

дакле, колико сам схватио, девственост је образ, природа коју је Господ улио у све нас, а брак је поставио као икономију спасења свих људи. вероватно због тога сматра свети Апостол и остали свети да је то веће уподобљење уколико човек сам себи буде инсистирао на девствености пре, у браку и после брака.

дакле, добро сам обратио пажњу на телесност односа коју су неки испотенцирали како би објаснили чистоту девства наспрам брака не разумејући где је проблем. па управо у схватању телесности девства.

дакле, девственост, тачније целомудреност се држи пре брака, уз уздржавање од односа што се тиче телесности, али и целомурености неоптерећености грехом блуда који подразумева и телесни и духовни блуд. у браку, телесни однос може бити окосница греха јер уколико изражава љубав и рађање онда је благословен и Бог га награђује благословом деце, а уколико је преко тога и прави потребу задовољења неприродних потреба онда је блуд и није више девствено држање у браку. после брака или умирања садруга свети Апостол саветује враћање у статус живота предрачне девствености или поновно склапање у брак да не би душа пала у самоћи у искушење блуда и грехопада због слабости тела и душе.

можда ћу бити неразумљив, па ћу девственост обележити јасно као не само девичанство, већ оно што свети оци називају целомудреношћу духа и тела и додати текст који додаје јасноћу на оно о чему све време пишем.

СВЕТИ ЈОВАН ДАМАСКИН

ТАЧНО ИЗЛОЖЕЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

27. О уживањима

Нека уживања су душевна а нека телесна. Душевна уживања су, дакле, она која припадају само души као таквој; а то су она задовољства која се тичу учења и умозрења. Телесна уживања су она која душа остварује у заједници са телом, те се због тога називају телеснима; као што су она задовољства која се тичу хране, полнога сједињавања и слично. Али, не би било могуће пронаћи уживања која припадају само телу.

Нека уживања су, опет. истинска а нека лажна: истинска су она која припадају само разуму и происходе из изучавања и созерцавања, а лажна се остварују телом и происходе из чула. А од уживања која се телом остварују нека су природна а истовремено и нужна, без којих је немогуће живети; као што су храна која надокнађује оно што је потребно организму и неопходна одећа. Нека уживања су природна али нису нужна, као што су физичко и природно полно сједињавање (јер иако она доприносе одржавању целокупног људског рода, могуће је, ипак, живети без њих, односно, девствено); нека уживања, опет, нису ни нужна нити природна, као што су пијанство, блуд и преједања која превазилазе потребе; јер она не доприносе ни одржавању нашега живота нити продужетку људскога рода, него, напротив. само чине штету. Онај, дакле, ко по Богу живи, треба да се држи уживања која су истовремено и нужна и природна, а на друго место да постави природна али не и нужна уживања, која бивају у прикладно време и уз прикладан начин и меру, док свих других уживања треба да се одрекне.

Добрим, пак, уживањима треба сматрати она која нису скопчана са тугом, нити узрокују кајање, нити чине било какву штету, нити, пак, превршују меру, нити нас умногоме одвлаче од важних дела или поробљавају.

----------

дакле, да поставим ситуацију: храна је добра али стомакоугађање је лоше, брак је добар али блуд је лош.

паралелно томе, девственост је добра и боља у том смислу што ће у благодатности повући ка спасењу јаче ту душу, али брак је остављен као дело спасења целе породице и света Тајна.

ако се може разлучивати да је подвиг већи од свете Тајне, ја ћу пристати на то, јер немам начина да разумем такав подвиг.

мислим да треба и додатно проучити дело светог Дамаскина О тачном изложењу Православне Вере да би се могло до танчина разумети однос девства и брака, поготово део који се зове О човеку.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Tacno_izlozenje_vere/Damaskin26.htm

[Драган]

Поента је у уздржању. У данима поста супружници треба да се уздржавају односа. Вероватно је уздржање теже ономе ко је са женом у кревету и није девстеник него девственику који нема крај себе жену.