Да ли је могуће спасити се а не бити ни у браку ни у монаштву?

[w.a.mozart]

čovek je dužan da ženi čini ljubav kao i ona njemu...to piše u svetom pismu i nema ništa van toga... mogu se uzdržavati samo uz dogovor,da ih djavo ne iskuša...

[Драган]

čovek je dužan da ženi čini ljubav kao i ona njemu...to piše u svetom pismu i nema ništa van toga... mogu se uzdržavati samo uz dogovor,da ih djavo ne iskuša...

Да, него акценат је на девствености и брачности где се девственост посматра као уздржање.

[w.a.mozart]

mislio sam da je devstvenost- monaštvo  :229229229:

[Сефора]

:229229229:

Брак и безбрачност

Једног летњег поподнева, моје друштво и ја нас шесторо или седморо, сви безбрачни - слушали смо испод једног бора Старчеву причу: "Нека вас не мучи проблем избора између брака и безбрачности. Понекад наиђу дани кад осећате душевне и телесне жеље за браком, а понекад се те жеље изгубе јер осећате божанске жеље, узвишеније од брака. Кад се јаве сладострасна искушења, немојте покушавати да их одагнате на силу, јер тиме идете наруку сатани, који их тада представља још привлачнијим и тиме вам наноси штету. Боље да их примате мирно и да грешне мисли претворите у чисте. Да кажете: можемо ступити у брак, па ћемо онда уживати у брачним сладостима онако како жели Христос. Кад вам се, опет, појави жеља за девственошћу, примите је са благодарношћу и тајно негујте умеће врлинског живота.

Неки покушавају да живе врлинским животом тако што се боре против страсти и грехова, а неки тако што љубе Христа и Његову вољу. Ови први постижу врло мало јер је њихова борба хладна и крута; други постижу више јер, кад љубе Христа, грешне страсти губе своју драж и силу пред радошћу љубави Христове коју осећају. Кад сване и кад у нашој соби гране сунчева светлост, тама нестаје сама по себи".

Старац је престао да говори и чинило се да о нечему размишља. Затим опет поче да говори: "Можда не би требало да вам говорим о овоме, али, ипак ћу вам рећи. Може неко доспети и до зрелог животног доба па да се још увек колеба између брака и безбрачности, и да сатана тада најоштрије насрне на њега: усади му у душу паничан страх од безбрачности, тако да он почне бесомучно трагати да пронађе себи супругу, молити људе да му је пронађу; људи ће га због тога исмевати, а он ће на концу доспети до душевне болести. Због тога вам кажем: оканите се питања - брак или безбрачност. Уместо да се трошите покушавајући узалуд да дате одговор о себи, усмерите сав свој труд у то да читавом својом душом заволите Христа, а Он ће вам, у одговарајуће време, дати одговор који приличи вашој души и који нећете прихватити са принудом и бригом, него мирно и благодарно. Тако ћете се заувек ослободити тог питања и ходићете једним путем прослављајући Бога".

Једном пријатељу који се налазио пред дилемом: брак или девственост, Старац је пружио многе перспективе спасења и ослободио га од тегобе дилеме, пре него је било шта изабрао, говорећи му: "Немој се узалуд мучити приморавајући себе да се сад одлучиш и да изабереш. Ослободи се те упорне мисли и сву своју пажњу усмери на то како да заволиш Христа, Који тебе воли. Све припада Христу: наша прошлост, садашњост и будућност, где се открива Његов Промисао, све до последњег детаља нашег живота. Можда ћеш основати породицу, а можда ћеш поћи некуд где ти се свиди и посветити се монашком животу. Можда нећеш, међутим, учинити ништа од овога, него ћеш остати код своје куће, као што си сад, и опет ћеш се спасти; довољно је да волиш Христа. Христос ће донети решење које ти највише погодује; Он ће јасно говорити у твојој души. Немој бити брижан, и сада си на Христовом путу".

Једном пријатељу који је имао велике тешкоће да се ожени, Старац је открио да је дубински узрок његових дугогодишњих неуспелих покушаја једно његово младалачко осећање које је сада потиснуто у подсвест. Рекао му је: "Заволео си ону девојку свом силином своје душе; направио си од ње идеал свог живота; затим си остао повређен због њене равнодушности према теби. У лицу сваке девојке коју си упознао, тражио си њено лице, а пошто је то било немогуће, твоје срце је остало затворено". Уз Старчеву помоћ, спознао је скривену препреку, коначно се ње ослободио и тако је био у стању да оснује своју породицу.

[Милан Меденица :)]

Поента је у уздржању. У данима поста супружници треба да се уздржавају односа. Вероватно је уздржање теже ономе ко је са женом у кревету и није девстеник него девственику који нема крај себе жену.

lqj2e2sokakote НЕ!

апостол позива супружнике на уздржање од ГРЕХА, и то блуда!

немојте тумачити сами по својој памети јер има већ тумачења од светих Отаца ...

свети Јован Дамаскин, Тачно изложење Православне вере

конкретно О уживањима

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Tacno_izlozenje_vere/Damaskin27.htm

а онда прочитајте и остатак књиге да не би упали у овакво тумачење следећи пут.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,7904.msg214809.html#msg214809

[Guest]

Цитат

Цитат

Поента је у уздржању. У данима поста супружници треба да се уздржавају односа. Вероватно је уздржање теже ономе ко је са женом у кревету и није девстеник него девственику који нема крај себе жену.

 

 

и каже У СВЕМУ СЕ ДОГОВАРАЈТЕ , самим тим и за време поста!

[Mиљан Танић]

pa ne moze biti, mislim, da neko nije ni za brak ni za manastir, nego za sta je takav onda?? U prirodi je coveka valjda da ga privlaci suprotni pol, osim manji broj ljudi kojima je nekako Bog sve i svja od malena i dr.slucajevi..

Tek sad videh ovo... zašto gledate na život tako uskogrudo? Šta "osim manji broj ljudi kojima je nekako Bog sve i svja od malena"? A šta ćemo s ljudima kojima Bog to postane u toku života?

[kirios1]

uskogrudo? zasto vam je to uskogrudo? ajoooj koliko sam ja puta to cula ili jedno ili drugo, cak i od episkopa, auu koliko uskogrudih ljudi 29dz8zk; jedno vreme sam se i ja cudila toj podeli, ali kad pogledate ljudi jesu bica zajednice, to sto mnogi nisu u braku ne znaci da ne zele brak, nego prosto iz ovog ili onog razloga ne dolazi do toga...

inace imam 1 kolegu koji je govorio (pod uticajem jeromonaha kod koga se ispovedao) da nije normalan onaj koji nije u braku a nije ni monah (izgleda pri tom previdjajuci cinjenicu da je sam pripadao takvima), i juce ga videh posle duze vremena, ozenio se konacno (a ovo je pricao pre nekih 10-ak godina  klapklap, ko ceka doceka 

[Mиљан Танић]

Ali ko ste vi, ma koji episkop i ma koji jeromonah da određujete u čovekovom odnosu s Bogom šta je normalno, a šta ne? Gde je tu sloboda? Može čovek imati zajednicu s drugim ljudima i van seksualnog i monaškog odnosa...

[Милан Меденица :)]

Брак и монаштво - два пута ка истом циљу

Сава (Богдановић), синђел

О браку и монаштву говорили су светији у умнији људи од нас, али ето, припала нам је у део та част да и ми прословимо о овоме штогод молећи се Богу да не бисмо непажњом отишли у погрешном смеру.

           Свети Златоусти нас учи да „Ко није сједињен узама брака собом не представља целога (човека) већ је лишен половине. Муж и жена један су човек“ Веома је битно рећи људима да они хришћани који приме монашки завет нису усамљени, односно не представљају половину човека. Монаси на пострижењу добијају своју другу духовну половину од самога Господа Исуса Христа. Тако они представљају и живе савршенији облик живота о коме говори Свети Павле: „А живим – не више ја, него живи у мени Христос. (Гал.2.20)“  У својој посланици монаху Амуну Свети Атанасије Велики лепо говори о путевима брачног и монашког живота па каже да постоје два пута у животу, један је умерени и животу прикладни, мисли се на брак, а други је анђеоски и најсавршенији а то је девичанство, те ако је ко изабрао светски пут, то јест брак, неће због тога прекору подлећи јер и он сам приноси плод по тридесет, а који је заволео пут чисти и натприродни премда је суровији и тежи пут наспрам првога, добиће за то дивни дар јер ће донети савршени плод по сто. Честити монашки живот уистину је тежак јер данас су монаси и монахиње више него икада изложени великим духовним искушењима и презиру од света јер многи сматрају, као и одувек што су многи мислили, да су монаси егоисти, себељупци и особењаци. Заиста су у заблуди, али ипак за трпљење даће Бог спасење како вели Свети Максим јуродиви. Монаси су чувари народних душа, молитвеници за спасење света. Када спавамо или своје свакодневне послове радимо монашке нас молитве греју, па док свештеник врши Проскомидију он каже између осталог: Помени Господе јеромонахе и монахе манастирске и скитске који бдију и моле се за нас без престанка. Јер као што се родитељи жртвују за своју децу, кућу и ближње, тако се монаси целим својим бићем жртвују за Господа, Цркву и верни народ Божији. Родитељи се радују када виде напредак своје породице исто као сто се сви благочестиви монаси и монахиње радују духовном напретку Цркве и верника. Мајка Црква и сав њен народ такође се радује сваком честитом и побожном монаху и монахињи који светим животом чувају верност своме жениху Христу. Важно нам је овде опоменути да они мушкарци и жене који нису везани брачном заједницом нити су пак монашким заветима везани за Бога, већ своје животе проводе у телесној разоноди, пијанству и душеморству, чине велики грех. Спаситељева осуда неверног слуге који је сакрио свој таланат (Мт.25:14-30) односи се и на све оне људе који избегавају своје животне родитељске обавезе и закопавају таланат добрих очева и мајки, а у исто време не опредељују се за монашки живот. Наша вера без љубави и жртве је безживотна.

Када сагледамо монашки и породични пут видећемо да су оба благословена и потпуно благодатна. Уистину, оба су такође и тешка, али Спаситељ каже: „Јарам је мој благ и бреме је моје лако (Мт.11.30)“ Они који одбију да понесу тај јарам него се радије опредељују за лагодан живот немају, на жалост, удела са Христом ни у овом животу ни у вечности. Велика је штета за њих да живе без циља у овом кратком земаљском животу јер за мало и кратко време купује се или губи спасење.

[Hellblazer]

Kako prepoznati kojim putem covek da ide?Kako da zna da li da se spasava u Hristu kroz brak ili da ide monaskim putem?Da li se taj put moze prepoznati po osobinama jedne licnosti?
Nemojte mi odgovoriti da je to "jednostavno priziv".Svi mi imamo, ili makar mi koji smo upoznalii Hrista, priziv da budemo u zajednici sa Bogom.Ne na 5min, 2h, vec da disemo zajedno sa Hristom.Ali da li znamo koji put odgovara nasoj licnosti i kroz koji put cemo lakse uspostaviti tu zajednicu?

[Ignjatije]

Covek koji je normalnog zdravlja moze da bira i da ispuni sebe i u braku i u monastvu.Priziv postoji kako kazu Oci crkve za monastvo.Takodje kazu da postoje samo dva dobro utabana puta-brak i monastvo.Covek koji ne moze da ima decu ili mu svako slobodno vreme u svetu predstavlja pad u greh,treba,ako naravno svojevoljno hoce da se zamonasi,ili da krene nekom drugom trnovitom stazom.

I za jedno i za drugo je potrebno uloziti veliki trud i napor i mnogo zrtvovati samog sebe.Ako smo istrajni i uspesni nacicemo spasenje i u braku i u monastvu.

Ja licno nemam iskustva ni u jednom ni u drugom vec sam procitao tudja.

[Midrash]

Prepoznaš po tome za šta ti "gori srce". Ako te ispunjava radošću monaštvo, onda si možda za to, ako ne, onda za nešto drugo. Ipak, pre svega treba poraditi na tome da odbaciš sebe, da sebe skineš sa prvog mesta, da se u ljubavi okreneš drugima - i onda si sposoban da čuješ glas Božiji koji će te nepogrešivo voditi. Dok god čovek svoj interes stavlja na prvo mesto (dok radim ono što što se meni sviđa, što mislim da se više isplati i sl.), od buke svoga JA ne možeš da čuješ šta ti Bog govori. Kad svoju dreku stišaš, onda čuješ Božiji glas - jer on je tih, ne želi da ugrozi našu slobodu.

Ipak, i kad čuješ Božiji glas, moraš da održavaš tišinu u srcu, jer se naša lična dreka lako vrati. Utišanje samoga sebe je osnova, jer i rogati može pozvati i u monaštvo i u brak jer ako nisi za to, lakše ćeš propasti.

[bosanac]

Monaštvo je protivno ljudskoj prirodi.Bog koji je ljubav, kako ga definišete kako to da uskračuje ljubav među Njegovim stvorenjima.Drugi problem nedaj Bože kada bi svi odlučili da budu monasi onda bi taj put spasenja bio propast za hriščane.Itd.

[nishizawa]

Мислим да ствари посматраш са погрешне стране...

Не може се живот живети тако што ћеш да осмислиш некакав концепт, па макар тај концепт био и хришћански, па онда покушавати да живот укалупиш у тај концепт. Живи свој живот корак по корак, и покушавај да свој живот на сваком од тих корака оплемениш својом вером, уместо да га у њу затвориш, и стићи ћеш већ тамо где треба да стигнеш...