Да ли је могуће спасити се а не бити ни у браку ни у монаштву?

[Tumaralo.]

  On 23. 7. 2015. at 22:08, Иван Ивковић рече

"Усамљеници" у свету су, како ми делује у најнезавиднијем положају. Није немогуће спасти се али је најмања вероватноћа услед огромног мноштва искушења / саблазни а притом огромног недостатка искуства у духовном животу.

 

 

Evo ga primer jednog ko je uspeo ^.^

 

[Човек Жоја]

  On 23. 7. 2015. at 21:47, Џуманџи рече

Znam dosta divnih ljudi koji su "u svetu", a single, ne zele brak. Sta fali tome?

Нема ништа спорно само сам питао.

[Џуманџи]

  On 23. 7. 2015. at 22:08, Иван Ивковић рече

Заједница. И брак и монаштво уствари су засновани на заједници кроз коју се човек остварује у правом смислу речи.

Crkva je zajednica, pa pripadao ti njoj kao bracni drug, bezbracnik u svetu ili monah.

  On 23. 7. 2015. at 22:08, Иван Ивковић рече

"Усамљеници" у свету су, како ми делује у најнезавиднијем положају. Није немогуће спасти се али је најмања вероватноћа

And then God laughed at human perspective.

[Иван Ивковић]

  On 23. 7. 2015. at 22:17, Deja Vu рече

Ma mislim da tu ima vise neka egzistencijalisticka veza

Има, има... Мада има и доста варијација. Многи улазе у то из помодарства, због друштва... "Позерај" и те форе. Има боготражитеља, није да нема, ал' поставља се питање колико је таквих а колико световних људи у правом смислу речи, којима ни на крај памети није да се ухвате у коштац са Богом. Да, беше једна тема о тако неким стварима... 

Готика у XXI веку

 

 

 

  On 23. 7. 2015. at 22:22, Џуманџи рече

Crkva je zajednica, pa pripadao ti njoj kao bracni drug, bezbracnik u svetu ili monah.

 

Ма да... Него сам хтео да истакнем разлику у односу према Богу и Цркви какав има један пустињак и какав има неко од ових... световних усамљеника.

[Дијана.]

  On 23. 7. 2015. at 22:08, Иван Ивковић рече

"Усамљеници" у свету су, како ми делује у најнезавиднијем положају. Није немогуће спасти се али је најмања вероватноћа услед огромног мноштва искушења / саблазни а уз то и огромног недостатка искуства у духовном животу.  

To tumaćenje o samo 2 puta spasenja je vjerovatno iz zlatnog doba otaca, kad je treći put bio nezamisliv i u smislu društvenih pravila i običaja. Realnost današnjeg svijeta je takva da je mnogo ljudi opterećenih nemogućnošću nalaženja prikladnog partnera, naročito crkveni ljudi. A ko izdrži, baš zato što je teško, vjerujem da mu nagrada neće izostati. Zapovijesti je moguće poštovati, naravno ukolikko čovjek znanim nam sredstvima zaista preobrazi i oplemeni svoju prirodu... Nedostatak duhovnog rukovodstva jeste problem, ali čini mi se da već dugo važi ono 'više nema staraca'. Teška vremena...    

[Иван Ивковић]

 

  On 6. 8. 2015. at 17:37, Иван Ивковић рече

Разговор са јеромонахом Рафаилом (Бољевићем), поводом последњег издања манастира Подмаине, књиге архимандрита Рафаила (Карелина) „Светост брака". Отац Рафаило је говорио о самој књизи и њеном аутору, као и о претходном издању овог манастира, књизи „О монаштву", али је доста пажње посветио и централним темама ова два наслова, монашком и брачном путу у оквиру Православне Цркве. Зашто се неко одлучује за манастирски живот, колико су млади данас свјесни одговорности избора животног пута, љубав према Богу и ближњем, само су нека од питања на која је отац Рафаило бацио свјетло у овом разговору.

 

 

Преузмите аудио датотеку

 

Припремио: Александар Орландић
Радио Светигора

 

[Рапсоди]

  On 23. 7. 2015. at 22:08, Иван Ивковић рече

Заједница. И брак и монаштво уствари су засновани на заједници кроз коју се човек остварује у правом смислу речи. Могуће је и да неко живи безбрачно а да се ипак спасава, што је најтеже од свега. Зато се само ретким монасима даје благослов да из општежића пређу у испосницу или неки скит. Па и у скитовима постоје заједнице од по неколико монаха који се заједно подвизавају.

"Усамљеници" у свету су, како ми делује у најнезавиднијем положају. Није немогуће спасти се али је најмања вероватноћа услед огромног мноштва искушења / саблазни а уз то и огромног недостатка искуства у духовном животу.

 

 

Да није ова?  https://www.pouke.org/forum/topic/3044-%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC/page-9?p=1318272#entry1318272

(Забаталисмо тему, па к'о велим да наставимо... )

Без обзира на бајат датум  последњег одговора на ову тему  тема је врло дубока , и требало би да је стално актуелана с обзиром на све већи број самих људи, који никако не могу да се определе тамо или тамо.Мени је отац Герасим  из Ђурђевих Ступова  одговорио слично као и ви,истичући да је тај трећи пут у многим стварима доста тежак, али могућ. и навео је пример рецимо Николе Тесле,али Тесла је један а нас је хиљаде , шта  ћемо са нама.Посебно је велики број самих људи међу уметницима /али и велики број развода међу истим.Лично мислим да је проблем у нама самима/говорим првенствено о себи/ што не можемо да схватимо да, нам овај живот није дат да би се наслађивали , већ борили и искупили.Да је православље пливање узводно и да је лакше у заједници пливати,па било коју да ижаберемо.Требало би младим девојкама рећи / мени то није имао ко да каже/ да је погубно развијати романтичарски дух у младим годинама, наслађивати се и заностити кобајиги великим и вечним љубавима, кроз романтицарску литературу, филмове и поезију..Идеалисати сањарити и чекати принца.И како онда корачати земљом ако си задојен идеалима звездама и небом.Прво присуство литургији у 25.И много времена треба да се то романтичарство исправи.Како одједном схватити да принчева нема да су утопија, како схватити да ти овде треба да ходеш  земљом , а да ћеш после летети горе, а не обратно.Главни проблем је тај што хоћемо рај на земљи, е па не може, што хоћемо да нам десети залогај буде исте сласти као и први, у браку са вољеним,е па не може.Ово себи свако јутро говорим ходај жемљом пливај узводно,па будало шта фали оном брату, па видиш како је фин.и нажалост већ до подне то заборавим. Зашто не ораганизујете неку трибину или неко обраћање свештеника на ту тему/ данак романтичарског духа / за српске   остареле девојке /за ове млађе сада то не важи, за њих друга тема/.Све ово исто важи и за мушкарце.

 

 

Питам себе зашто сам уопште дошла на овај форум, /зезање, бујање сујете, ти мени капетане амин ја теби генерале амин.Интернет испијање кафе у виртуелним кафићима и ћаскање успут.Мене лично вређа  начин типа / ја сам та и та и тражим мужа, сродну особу итд итд....., ,, није сујета у питању .,већ сам начин .Моја најнежнија осећања то вређа.

 

Добро није баш све тако има добрих тема ,сазнаш много добро ствари...........размениш нека искуства    али оно главно...........?????????

[Дијана.]

  On 17. 10. 2015. at 18:21, rapsodija u plavom рече

Зашто не ораганизујете неку трибину или неко обраћање свештеника на ту тему/ данак романтичарског духа / за српске   остареле девојке /за ове млађе сада то не важи, за њих друга тема/.Све ово исто важи и за мушкарце.

 

  On 17. 10. 2015. at 18:21, rapsodija u plavom рече

није сујета у питању .,већ сам начин .Моја најнежнија осећања то вређа.

На форуму има сасвим довољно тема-дискусија, текстова, видео снимака предавања о хришћанском браку, довољно психолошких тема о браку и односима полова, ко жели да нађе, наћи ће. Затим, има сасвим довољно простора да људи комуницирају и склапају познанства. Друга је ствар како се ко осјећа око начина, а и око сопствених порива и мотивација. Виртуелно дружење је данак савременом начину живота. У више случајева, форумска познанства на оба начина (спонтано, на отвреном форуму и у "проводаџијском" дијелу) су уродила склапањем брака. 

Психологија (Јунг) учи да се у другој половини живота више не заљубљује јер нема више пројекције унутрашњег дијела ја супротног пола у другу особу, што не значи да је немогуће вољети ту особу. Толико о романтици. Лијепа књижевност је лијепа књижевност. Хришћанин опет, и у младим годинама убрзано сазријева и брже превазилази ту фазу заљубљивања са мање страсти и заношења а има на уму и у срцу праве вриједности.

Сви су слободни овде да комуницирају и друже се како им одговара. Некоме одговара овај начин, неком онај. Зрели људи без обзира на начин како се упознају и почну да комуницирају, лако виде да ли даља комуникација има смисла.   

[Дијана.]

Који не може да уђе у брак, тај није ни за монаха...

Старац Емилијан светогорац

Свет мисли када неко оде у манастир одлази из заједнице и да подивља. Људи то говоре, јер не знају да су монаси понајвише људи заједнице. Да знате да нико не може постати монах ако није друштвен човек, ако дакле не може да заједничари са људима и да се суочава са тешкоћама у заједници. Ако је некоме тешко да уђе у брак да створи породицу, он такође не може ни да постане монах. Треба да осећа сиурност у животу. Манастири нису уточишта, азили. Монах стога може постићи све претходно наведене, које воли и чију вредност не пориче, што не осућује, не презире, али за себе бира нешто узвишеније.

Манастир је једно веома блиско братство. Сви су удови једнога тела, Тела Христовог. Тамо човек осећа оно што Свети Апостол Павле говори Коринћанима који су били мећусобно раздељени: “и ако страда један уд“, примера ради моја лева рука, „с њим страдају и сви удови“. Дакле, моје очи ће се окренути надоле да виде шта је са мојом руком, а моја десна рука ће се старати да јој помогне. Сви удови помау један другом. Ако један уд страда, другоме је жао и помаже му. Ако се један уд радује, прославља, сви удови се са њим радују, радује се цело тело.

 

Архимандрит Емилијан метеорски и светогорски

Из Наш однос са ближњима 

[Pancakes]

  On 14. 12. 2015. at 19:46, Дијана. рече

Који не може да уће у брак, тај није ни за монаха...

 

Prvo sebe da dovedem do vrha neke energetske barijere, gdje je moj potencijal da uđem u brak proporcionalan mojoj mogućnosti da budem monah...kojoj strani ću se prikloniti je svkako posledica čiste (ne)sreće tj. promisla božijeg.

 

Orthodox logic...

[Ronald]

  On 14. 12. 2015. at 19:46, Дијана. рече

 

Који не може да уће у брак, тај није ни за монаха...

Старац Емилијан светогорац

Свет мисли када неко оде у манастир одлази из заједнице и да подивља. Људи то говоре, јер не знају да су монаси понајвише људи заједнице. Да знате да нико не може постати монах ако није друштвен човек, ако дакле не може да заједничари са људима и да се суочава са тешкоћама у заједници. Ако је некоме тешко да уће у брак да створи породицу, он такође не може ни да постане монах. Треба да осећа сиурност у животу. Манастири нису уточишта, азили. Монах стога може постићи све претходно наведене, које воли и чију вредност не пориче, што не осућује, не презире, али за себе бира нешто узвишеније.

Манастир је једно веома блиско братство. Сви су удови једнога тела, Тела Христовог. Тамо човек осећа оно што Свети Апостол Павле говори Коринћанима који су били мећусобно раздељени: “и ако страда један уд“, примера ради моја лева рука, „с њим страдају и сви удови“. Дакле, моје очи ће се окренути надоле да виде шта је са мојом руком, а моја десна рука ће се старати да јој помогне. Сви удови помау један другом. Ако један уд страда, другоме је жао и помаже му. Ако се један уд радује, прославља, сви удови се са њим радују, радује се цело тело.

 

Архимандрит Емилијан метеорски и светогорски

Из Наш однос са ближњима 

 

A sta sa ljudima koji imaju neku bolest, koja im je zivot dosta ogranicila, pa nisu ni za monastvo ni za brak, kako to objasniti. Nekome bi takav brak bio mucenje i ne zeli da bude na grbaci druge osobe. Sta sa LGBT populacijom, pa onda sa asexualnim osobama, mnogim koji ne mogu da nadju partnera itd. Ako hocete nije ni Sveta Gora vise sto je bila, to odlicno mozete da shvatite kad upoznate koji problemi muce monahe, obican mirjanin tome ne pridaje vaznost.

[Arsenija]

Eto , Pan je objasnio ... Cemu toliki tekstovi o monastvu kad niko ne zeli da se zamonasi ... Sta je cemu proporcionalno , to samo Bog zna . Ali da mislim da su svi za brak , ne mislim , isto vazi i za monastvo , zivot bez ljubavi je promasaj . No ,cudni su putevi Gospodnji ...p.s. ... ako neko insistira na tako ostroj podeli ljudi , veoma gresi . Ako su monasi nepravilni glagoli , mirjani pravilni , onda smo mi jurodivi nekakav podtip ovih prvih , ali ne u bukvalnom smislu . Zapravo , smesno je o tome razmisljati , monahe treba postovati , ipak se oni mole za nas gresne . Volela bih da odem u neki pravi manastir , cisto da vidim kako ti ljudi zive i da me njihova dobrota izleci od ove depresije , ali se bojim da me ne izbace ... Jer eto , niko nije savrsen , pa ni ja .

[Рапсоди]

Који не може да уђе у брак, тај није ни за монаха. /Старац Емилијан светогорац/

 

Да ли је мислио на оне који уђу у једну од ове две опције, без могућности излазка.

Боже шта ли би мислио за оне који напусте монаштво, или се разведу.

 

Ми  неопредељени који још вагамо, размишљамо :scratch_head: испадасмо још најбољи

Ми који дуго размишљамо  е.................... ми када се определимо, више нема изласка .

[Paradoksologija]

Ko nije dovoljno sposoban za suživot sa ljudima da bi bio monah, taj tek ne treba da ulazi u brak.

[JESSY]

Хтео бих Вас питати да ли је могуће спасити се а не бити ни у браку ни у монаштву? Да ли је могуће човеку да се спасе ако живи трудећи се по Заповестима Христовим а не бити у браку а ни у монаштву већ држати Заповести у свету? Стекао сам закључак да је готово немогуће склопити породицу, а претходно не грешити.

***

Драги Пријатељу,

Одговор на Твоје питање могао би да се сажме у једну једину ријеч: могуће. А мало више и шире од те ријечи могло би овако да слови: Господ наш није условио спасење ни браком, ни монаштвом, но творењем свете воље Његове. А света воља Господња сажета је у Христовом одговору  фарисеју, кушачу: „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом. Ово је прва и највећа заповјест. А друга је као и ова: Љуби блужњега својега као самога себе.“ (Мт. 22, 37-39) Ово Господ проширује у свом разговору с богатим младићем, подсјећајући га на заповјести Божије, преко Мојсија дате: „Не убиј; не чини прељубе; не свједочи лажно; поштуј оца и матер; и љуби ближњега својега као себе самога.“ (Мт. 19, 18-20) Да се спасе и Царства небеског домогне, богатом младићу ово је било довољно. (Мт. 19, 17)Тако и Теби, и мени, и свима нама.

---

Господ вели младићу да, ако тежи узвишенијем, и савршенству, онда прода све што има и подијели сиромасима и тако стекне благо на Небу. (Мт. 19, 21) Христов позив младићу да се свега одрекне и за Њим крене, могао би се схватити као позив на монашење.

---

Добри Апостол Павле има широко разумијевање за нас и околности у којима живимо.  Вели он: „Хоћу да сви људи буду као и ја.“ (1. Кор. 7, 7) Данашњим језиком речено, Апосто је био монах. Међутим, „сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако.“ (1. Кор. 7, 7) Као што знаш, међу Дванаесторицом било их је и ожењених и неожењених.

---

Нека Ти мудре ријечи Светог Владике Николаја буду свјетионик у Твоме животу: „Брак је тајна велика и чудесна, једна од великих тајни домостројства Божјег. Чист и чесан брак је препун узвишености. Чист и чесан брак, у страху Божјем, јесте сасуд благодати Духа Светога. Ко презире брак, тај презире Духа Божјега. Ко нечистотом прља брак, тај хули на Духа Божјега. А ко се уздржава од брака ради царства Божјега, тај мора на други начин учинити себе сасудом Духа Светога, и у духовној области учинити себе плодотворним, да не би био посечен као бесплодна смоковница.“

---

А да ли је могуће или немогуће основати породицу, „а претходно не грешити“, остављам сваком на сопствени избор и процјену. Господ, драги и добри, да Те оснажи на Твоме путу ка спасењу.

 

http://www.vasilijeprotatomic.com/?page_id=784