ПРОГОН СПЦ у Црној Гори

[antics]

Јадни су они, који мисле да овакве жврљарије могу да потресу Цркву. Што је најтужније - и не схватају у чему је њихов пораз. У време Енвера Хоџе да им није било Стаљина и Кине цркли би гладни, тај монструозни народ који је вршио репресију над сопственим грађанима. Од цркава су правили биоскопе, магацине, барутане, а џамије нико није дирао. Албанска црква је исповедничка црква, мученичка црква и блажени су гладни и жедни правде, јер ће се наситити. А они који су заборавили своје корене, Ђорђа Кастриота и хришћанско своје наслеђе - примили су плату своју.

[Guest]

Meni pade na pamet da su Miraševići, pa da neće da stanu iza toga, nego su potpisali Albance.

[antics]

Meni pade na pamet da su Miraševići, pa da neće da stanu iza toga, nego su potpisali Albance.

Па није искључено, исти је то блентаво-милитантни дух. Кратковидо, букачки, само тај рад...

[Дејан]

Црква на Румији изнад Бара обијена је и оскрнављена, а на њој су исписани графити на албанском језику "Етничка Албанија" и "Албанска национална армија".

Православна црква на врху планине Румије, изнад Бара, обијена је и оскрнављена, а на њој су исписани графити на албанском језику - "Етничка Албанија" и "Албанска национална армија".

На зиду цркве, импровизован је грб Албаније.

Парох барски Јован Пламенац подсећа да то није први пут да се црква скрнави, али да су ове поруке најопасније до сада.

Извор:РТС

[obi-wan]

E, negde imas vec temu, Aca postavio...

[Guest - . . .-]

Стечена права цркава и вјерских заједница не могу се поништавати и укидати законима, а камоли политичким или коалиционим споразумима, оцијенио је за Данпротојереј ставрофор Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске.

Он је коментаришући коалициони споразум ДПС-а и СДП-а, који предвиђа да ако освоје нови мандат на изборима вјерске заједнице морају бити регистроване сходно закону, који је у припреми, констатовао да су приче о наводној нерегистрованости цркве у Црној Гори најобичнија флоскула.

- Све политичке структуре у државама које су дио Савјета Европе дужне су да се придржавају одредби Европске конвенције о људским правима и да имају у виду пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру по питању слободе вјероисповијести, положаја цркава и вјерских заједница у чланицама Савјета Европе и односа између цркава и вјерских заједница с једне и државе с друге стране. У том погледу постоји обавеза и за Црну Гору, која је ратификовала Европску конвенцију о људским правима, а овдје се непосредно примјењује – нагласио је Велибор Џомић.

Према његовом мишљењу, интенција земаља чланица ЕУ и држава чланица Савјета Европе јесте да је држава сасвим неутрална у односу на унутрашња питања цркава и вјерских заједница.

Џомић је напоменуо да држава прописује своје законодавство и општи правни положај, али то не значи да она има право да укида стечена права цркава и вјерских заједница, нити да задире у било која друга права тих институција. Он је нагласио да су Митрополију црногорско-приморску до сада приморавали на регистрацију која не постоји.

Извор: Аналитика – Информативни Портал

преузето са сајта Светигора

[Ромејац]

Митрополији црногорско-приморској прети губитак имовине

Без статуса невладине организације: црква у Црној Гори

Подгорица – Православној Митрополији црногорско-приморској владајуће црногорске странке запретиле су да ће након избора забранити њено деловање уколико се не региструје као невладина организација.

Забрана деловања подразумева да би митрополији била одузета имовина.

Демократска партија социјалиста (ДПС) и Социјалдемократска партија (СДП) недавно су потписале коалициони споразум у коме пише да су сви, укључујући и верске заједнице, у обавези да поштују законе и Устав Црне Горе.

Најновија претња је и доношење новог закона којим ће ДПС и СДП инсистирати да се правно, „по њиховим жељама уреди статус црквене имовине”, али и да „тајним каналима покушају да обједине канонску и непризнату православну заједницу”.

„Ближа ми је могућност да се та заједница не третира као подељена, већ да се дијалогом премосте разлике и створе услови да православна црква буде обједињена”, недавно је изјавио црногорски премијер Игор Лукшић.

Није тајна да је прва и једина на удару митрополија, које нема у регистру верских заједница, због чега су се догађали прогони свештенства и оспоравање права на имовину.

О овом коалиционом договору о „регистрацији”, митрополија не жели да одговара, али подсећа да је Митрополија Српске православне цркве постојала и пре државе Црне Горе.

„Зар црква која је регистровала и створила Црну Гору треба да иде на шалтер да се региструје”, питао је јавно власт и народ митрополит црногорско-приморски и чувар Пећког трона Амфилохије.

Епископски савет Православне цркве у Црној Гори недавно је оценио да „упућивање цркве, која вековима постоји, на некакву ’регистрацију’, која није прописана законом, не представља ништа друго него продужетак идеолошке борбе против цркве”.

„Бројна важећа решења, одлуке и правоснажне пресуде потврђују да Митрополија и све епархије СПЦ у Црној Гори имају правни статус. Ту чињеницу потврдила је управо влада у одговорима на додатна питања на упитник ЕУ јасном и тачном констатацијом да је СПЦ регистрована у Црној Гори”, став је Епископског савета.

Координатор правног Савета Митрополије Велибор Џомић, за „Политику” каже да „стечена права цркава и верских заједница не могу да се поништавају и укидају законима, а посебно не политичким или коалиционим споразумима”.

Функционер Демократске партије социјалиста Миодраг Вуковић је потврдио да влада припрема нови закон о правном положају верских заједница „јер је постојећи стар и потребно га је ускладити са Уставом”.

„У Црној Гори имамо проблем, јер је нерегуларно стање када је начин испољавања православне вере у питању. Овде функционише једна црква која није регистрована у Црној Гори, већ у страној држави и самим тим има статус стране која поседује све сакралне објекте који припадају црногорском православљу”, каже Вуковић.

Он наводи да „с друге стране, постоји црногорска православна црква која функционише као невладина организација и постоји спор између те две цркве и то треба регулисати”.

Како незванично сазнајемо, делегација Венецијанске комисије у октобру би требало да посети Црну Гору управо због закона о положају верских заједница.

Извор:

http://www.politika....imovine.sr.html

[Evgenik]

Зато што се у свакој држави на планети зна шта су традиционалне конфесије и која је њихова улога у историји једног друштва,

а шта су сектице старе стотињак година чији је једини циљ убирање пореза од оних које увуку у своје чланство. Небитно.

Црногорска мафијашка власт се бавила својим послом, двије деценије се еволуирало од Милових похода у "освајање" вила око Дубровника са све шлеперима који су носили намјештај и бијелу технику, преко шверца нафте и цигара под санкцијама, па лагано уз сарадњу са "јужним сусједима" све до трговине кокаином на нивоу да их се помиње на редовним засиједањима еуропола и ДЕА-е. Црква их се тицала колико и лањски снијег, а у међувремену кад су се намлатили пара преко Збутеге и бокељске екипе су се утврдиле најприсније могуће везе са Ватиканом, а настала општа мода међу дојучерашњим скојевцима за чланством у Малтешким витезовима.

Православна Црква их ничим није могла угрозити у њиховом дивљању свих врста, тако да је сваком ко има очи да види очигледно да овај јуриш на Цркву значи чисто срљање у грађански рат. Јасно је да милогорцима од почетка леђа држи шиптарски нарко картел те санџачки аутономаши, међутим није јасно чему играње са ватром у овим размјерама и откуд тим људима жеља за крвљу и ватром, јер кад запалиш комшијину кућу, све су шансе да ће пламен захватити и твоју.

Тотално лудило.

Кад сам својевремено читао неке приче духовних чада старца Тадеја о предстојећем грађанском рату у ЦГ тада ми је то све дјеловало као тотална фантастика, а читајући ове и сличне наслове видим да су та пророчанства изгледа имала далеко већу тежину. Нека нам је Бог на помоћи...

[Ромејац]

Циљ је да се СПЦ региструје као новооснована верска група, па да онда констатују да као таква (тек се основала) не може да има имовину (цркве и манастире) која је старија од Цркве. Тражили би доказе одакле Цркви та имовина, како ју је стекла с обзиром да постоји од јуче (тек регистрована), и није је купила од никога и да онда све то прогласе да је узурпирано од стране СПЦ и да ту имовину преведу у државно власништво, и располажу са њом како хоће (протерај монахе и монахиње, затворе манастире и претворе их у музеје...)!

[Сер Жиле]

A zašto je problem da se naša Crkve registruje?

Зато што регистровање Цркве не постоји као обавеза у црногорском Закону о правном положају вјерских заједница из 1977. године. Како отац Џомић каже, постоји по том закону само обавеза евиденције која је декларативног карактера, за разлику од регистрације која има конститутивно дејство. Законска одредба изричито каже да ту обавезу имају само новоформиране верске заједнице, што Митрополија свакако није. Ставом 2. члана 2. овог закона прописана је обавеза да је „оснивање или престанак рада вјерске заједнице, односно њеног органа или организације оснивач дужан у року од 15 дана пријавити органу управе надлежном за унутрашње послове на чијој је територији сједиште новоосноване или укинуте вјерске заједнице, односно њеног органа или организације".

Ромејац је дао добро објашњење намере црногорских власти која стоји иза оваквог захтева.

[Walter]

Е управо све ово што се жели у Црној Гори, .. је на снази у Македонији...

И кад неке усијане и ''паметне'' главе из Србије а припадници СПЦ, кажу да је ''ПРОЈЕКАТ'' П.О.А, грешка..(?!! ) управо дувају у једра рушења СПЦ и у ЦРНОЈ ГОРИ ..али сутра већ и у самој СРБИЈИ ... само нека се у једној по једној - бившој југо-републици, по ситом рецепту ''одради ствар'' и то постане ''већински модус'' ... ето вам исте приче на Косову и Метохији .. а онда нека се само доведе подобна власт у Србији,.. и ето нам идентичне ствари у сред Шумадије...

.....

[obi-wan]

Тотално лудило.

Tacno tako. Uobicajeno stanje ljudi koji svesno ili nesvesno sluze necastivom.

Nije prosto nedostatak mudrosti, nego najgori i najsumanutiji oblik gluposti, pure ludilo 100% bez ostatka.

I ljudi ni danas nikako da se nauce tome...

[Ромејац]

Отворено писмо Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија предсједнику Црне Горе господину Филипу Вујановићу поводом недозвољавања свештенству Митрополије црногорско-приморске да служи Свету Литургију у храму Светог Преображења на Ивановим Коритима (19.08.2012.г.) од стране припадника црногорског МУП-а, као и поводом још неколико важних питања који се тичу односа Цркве и државе Црне Горе:

Предсједнику Црне Горе

г. Филипу Вујановићу

П О Д Г О Р И Ц А

Поштовани г. Предсједниче,

Обавјештени смо од цетињских пароха, задужених за обављање парохијских дужности како у цетињским храмовима, тако и у свим храмовима Митрополије црногорско-приморске око Цетиња и у Катунској нахији, да их је Полиција и ове године спријечила да за Преображење обаве службу у истоименом храму на Ивановим Коритима, као што се то одувијек чинило. Истовремено сазнајемо и видимо да су државна средства јавног информисања, игноришући чињеницу да је у стотине православних храмова Црне Горе одржавана служба Божја за овај велики хришћански празник (празник је нарочито свечано прослављен на Жабљаку са свенародном Литијом кроз град на челу са Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем), приказали само инциденте на Ивановим Коритима проузроковане насиљем свештенства тзв. ЦПЦ, очигледно у жељи промовисања ове новоформиране вјерске заједнице у Црној Гори, а на срамоту саме Црне Горе.

Тим поводом, ради обавезе поштовања и заштите уставних, имовинских и других права грађана и установа Црне Горе, међу које спадају Цркве и вјерске заједнице, осјећамо за своју дужност да скренемо пажњу највиших органа власти у Црној Гори на следеће:

1. Митрополија црногорско-приморска, органски наставак Митрополије црногорске времена Краљевине Црне Горе и бивших Југославијâ, заједно са осталим православним епархијама СПЦ у Црној Гори, пријавила је прољетос своје вјековно постојање МУП-у (иако за такав захтјев МУП-а Црне Горе нема и није било никакве законске основе) на просторима прошле и данашње Црне Горе, ради потврђивања и остваривања својих имовинских и других легитимних права. Да је Српска Православна Црква чак и “регистрована” у Црној Гори то је потврдила и Влада Црне Горе у свом одговору на питања Европске Уније, постављена у циљу припреме будућег укључивања Црне Горе у Европску заједницу.

2. Вјерска заједница основана (како стоји у акту њеног регистровања у цетињској испостави МУП-а Црне Горе) 2000. године под називом “Црногорска православна црква”, стекла је даном своје регистрације права свог организовања, стицања имовине, остваривања вјерских права, али ни у ком случају не насиљем, отимачином и на рачун вјековима постојећих Цркви и других вјерских заједница у Црној Гори. То што је ова заједница противзаконито присвојила себи име “ЦПЦ” не даје јој никакво право , ни канонско, ни легитимно-уставно да себе сматра наставком и насљедницом Црногорске Митрополије, односно Православне Цркве у Црној Гори, времена Краљевине Црне Горе, као ни власником њених храмова и имовине. Свакоме је познато да Црногорску Митрополију (такав јој је назив у Уставу од 1905.г.) није нико никад укидао (папагајски понављана флоскула да је њу наводно укинуо “декретом” краљ Александар 1920.г. представља обичну лаж и бесмислицу) – ни онда када је султан укинуо Пећку Патријаршију (1766), а Црногорска Митрополија, као и друге Епархије некадашње Пећке Патријаршије, живјела аутономно – самостално; ни када је поново васпостављено, Томосом Васељенске Патријаршије, јединство Пећке Патријаршије (1918-22) и Митрополија Црногорска, одлуком њеног Светог Синода из 1918.г., канонски и легитимно наставила непрекинуто свој живот у оквирима обновљене Пећке Патријаршије (при томе јој је придодат и стари назив “приморска” са разлога што јој је 1931.г. присаједињена Бококоторска Епархија дотадашње Буковинско-далматинске Митрополије). Са тог разлога свака власт, до тада а и од тада до данас је признавала, штитила и поштовала имовинска права Митрополије црногорско-приморске и других епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори, као и свих њихових јединица (манастира, храмова, задужбина, црквених установа и општина и др.). Отуда, спречавање “из безбједносних разлога” службе у храму на Ивановим Коритима законитим свештеницима законитог власника Преображењског храма, представља гажење елементарних људских и вјерских права. Свакоме иоле правдољубивом и разумном човјеку је јасно да присталице новоформиране вјерске заједнице “ЦПЦ” могу једино преко суда тражити своја права, уколико сматрају да су им закинута, а никако насиљем и насилним безаконим упадањем у храмове Митрополије црногорско-приморске, као што то чине од самог свог оснивања. То значи да су службени органи дужни да штите храмове од њихових упада и насиља, као што су обавезни да штите сваку другу приватну или државну имовину од било каквих узурпатора и крадљиваца, а не да изједначавају такве са законитим власницима. Само на тај начин ће се показати да је Црна Гора заиста уставна и правна држава и да њени органи обављају своје законом прописане обавезе.

3. Будући да је Црна Гора грађанска држава и да су у њој Црква и држава одвојене – савршено је јасно да као што Црква нема право да се мијеша у државне послове, тако ни држава нема право да рјешава питања канонског устројства и саме организације Цркве. То је била и остала искључива надлежност Цркве, како на домаћем, тако и на међународном плану, будући да је Православна Црква по својој природи универзална, неподложна границама, било државним, било националним или језичким. Православна Црква у Црној Гори поштује и подржава међународно признату самосталност Црне Горе, њен Устав и све њене Уставом загарантоване вриједности, с правом очекујући то исто у односу на њу од стране државе, односно од стране држава у којима широм свијета она постоји.

4. Нажалост, једино у Црној Гори, на екс-југословенском простору и шире, у овом времену транзиције, појавиле су се неке партије атеистичке провенијенције (прво Либерални савез, а потом Социјалдемократска партија) које су са својих партијско-идеолошких и националистичких разлога формирале, основале и подржале вјерску заједницу тзв. ЦПЦ, покушавајући да, по први пут у историји Црне Горе, њене ионако несрећне расколе продубе и пренесу и на религијски план и то искључиво већинског православног корпуса. До које мјере иде и може да иде та и таква злоупотреба Цркве, види се да, на основу тог вјештачки и споља исфорсираног православног црквеног питања, Цркви пријети опасност да, партијским споразумом странака на власти, у предизборној кампањи која је у току, постане монета за политичко поткусуривање! Док Црква очекује коначно и у Црној Гори доношење Закона о Црквама и вјерским заједницама, потписивање од Владе и са њом Темељног уговора као и са осталим (од којих је једна скоро непостојећа у Црној Гори) вјерама – судећи по Ивановим Коритима и по горе наведеним намјераваним манипулисањем са њом – Цркву очекује нови прогон и насиље, и директно мијешање у њен унутарњи живот и устројство…

5. Зато осјећамо за своју обавезу и дужност да Вас као најодговорнијег у овом времену у држави, подсјетимо на покушаје овог безаконог манипулисања са Црквом Божјом и на опасности за Црну Гору које из њега проистичу у будућности. То чинимо не толико Цркве ради, јер она је у својој вјековној историји, старијој и новијој, пребродила много тежа искушења, уградивши и уграђујући (као што ће и даље чинити) своју благотворну и вјечно спасоносну Христову мисију у биће Црне Горе. То чинимо првјенствено ради Црне Горе, њеног образа и достојанства, њеног међународног угледа, здравог функционисања њене законодавне, судске и извршне власти за добро свих њених грађана, ради унапређења друштвеног, економског, културно-просвјетног и свеукупног њеног живљења и дјелања. У свему томе Црква Божја Православна једино што тражи и очекује јесте да јој се омогући у Црној Гори даље несметано обављање, остваривање и настављање морално-просветитељске, обновитељске и помиритељске мисије Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског.

У то име, изволите примити господине Предсједниче, изразе нашег особитог поштовања,

Архиепископ цетињски

Митрополит црногорско-приморски

Амфилохије

Писмо је достављено и следећим адресама:

- Скупштини Црне Горе, предсједнику Ранку Кривокапићу

- Влади Црне Горе, предсједнику Игору Лукшићу

- Министарству правде Црне Горе, министру Душку Марковићу

- Министарству унутрашњих послова Црне Горе, министру Ивану Брајовићу

Извор:

http://radiosvetigor...олита-црногорс/

[Guest - . . .-]

Велика су искушења на плећима Митрополта, свештенства и верног народа у Црној Гори. Атеизам и богоборство помешан са вуцима у јагњећим кожама (разноразним расколницима и фанатицима) гледа да ако може превари и Божије изабране.

Али колико је више вукова који нападају, толико је и стадо Христово чвршће.

У Црној Гори ко је у Цркви- он је ту и даје живот за Цркву. Као и у Македонији који су уз своју Архиепископију охридску и свога Архипастира Јована, свештеномученика.

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346435955/%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80-r133

Саопштење за јавност

| Администратор | 10 септембар, 2012 | Категорија: Саопштења | 8 гледања |

О ПРИЈАВИ ПОСТОЈАЊА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Почетком марта ове године, Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије је, поводом изјаве министра Ивана Брајовића о ”потреби регистровања Митрополије”, истом упутио саопштење Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори и њиме пријавио, посвједочио и званично га обавијестио да, уколико му то није познато, на простору на коме се данас налази Црна Гора још од IV вијека по Христу, тј. од негдашње Епископије Диоклијске до данашње Митрополије црногорско-приморске и других православних епископија, постоји организован црквени живот. У акту је укратко наведен историјат и црквено-правни континуитет тих епископија. Митрополитов акт је упућен, како је наведено, ”да би се престало са прогоном из Црне Горе наших свештеника, монаха и вјерских службеника – страних држављана” и да би се на тај начин ”МУП-у помогло да испоштује Уставом Црне Горе загарантована права цркава и вјерских заједница, до недавно у пракси од свих потврђивана и примјењивана”.

Министар Брајовић и ресор на чијем је челу до дана данашњег нијесу одговорили на тај допис, који је у протоколу МУП-а заведен под бројем 01-08/12-3538/1 од 8. марта 2012. године. Митрополији црногорско-приморској још увијек није познато да ли је МУП, тим поводом, предузимао било какве правне радње. Имајући у виду да у поступцима за одобрење привремених боравака појединим свештеницима, након што је Управни суд поништио ранија незаконита решења МУП-а, овај орган и даље истрајава искључиво на прогону православних свештеника, може се закључити да по службеном допису Митрополије МУП Црне Горе није предузео ниједну правну радњу. Но, то је питање које ће другом приликом бити размотрено, а у даљем тексту одговорићемо на одређене анти-црквене ставове и тумачења тог дописа, као и отвореног писма Митрополита Амфилохија предсједнику Црне Горе Филипу Фујановићу, који су се појавили у једном дијелу црногорске јавности.

У реаговању поводом отвореног писма предсједнику Вујановићу и обавјештења министра Брајовића о постојању Митрополије црногорско-приморске и три епархије СПЦ у Црној Гори постоји само једна констатација вриједна похвале. Наиме, након вишегодишњег инсистирања да су цркве и вјерске заједнице у Црној Гори обавезне да се региструју, коначно је прихваћен на законским прописима утемељен и више пута поновљен став Митрополије да у Црној Гори не постоји појам ”регистрације” цркава и вјерских заједница. Важећи Закон, упркос својим бројним недостацима, искључиво познаје појам ”пријаве” деклараторног карактера и то само вјерских заједница које буду оснивали грађани на основу права на слободу вјероисповијести. У том погледу, на основу члана 2. Закона о правном положају вјерских заједница од 1977. године, не постоји законска обавеза цркава и вјерских заједница, које су постојале прије ступања на снагу тог Закона, да врше било какве пријаве надлежним органима ради уписа у евиденцију. Њихова једина обавеза у том погледу јесте да надлежни орган обавијесте о евентуалном престанку рада и то у року од 15 дана од дана доношења одлуке о престанку рада.

Свима је, осим представницима МУП-а Црне Горе, веома добро познато да Митрополију црногорско-приморску и три епархије СПЦ у Црној Гори нијесу основали грађани него су основане вјековима раније и као такве оне имају свој православно-црквени, историјски и правни континуитет. Ваљда је свима познато да Митрополију није оснивао нико од постојећих грађана Црне Горе.

Још једном и по ко зна који пут понављамо да ”Црногорску Цркву”, тј. Митрополију црногорско-приморску и Епархију захумско-рашку није укинуо регент Александар Карађорђевић 17. јуна 1920. године и да су обје епископске катедре у Краљевини СХС имале свој црквено-правни и државно-правни субјективитет и имају га до данас. Одлуку о приступању другом обновљењу Пећке Патријаршије, коју су османски освајачи по други пут укинули 1766. године, прво је донијела Црногорска Митрополија 16. децембра 1918. године (у тој одлуци Св. Синода Краљевине Црне Горе именована као „Српско-Православна Св. Црква у Црној Гори“), па тек остале епархије са подручја некадашње канонске јурисдикције Пећке Патријаршије. Митрополија тим чином није изгубила ниједно своје црквено или друго, раније стечено право него је до дана данашњега сачувала свој идентитет, интегритет и континуитет уз апсолутну подршку тадашњег свештенства, монаштва и вјерног народа. Да је то непобитна историјска чињеница свједочи и избор Митрополита Митрофана (Бана) од 26. маја 1919. године за првог предсједника Средишњег Архијерејског Сабора, који је, искључиво на основу канонских прописа, извршио историјски чин другог обновљења канонске јурисдикције Пећке Патријаршије.

Улога регента Александра и свјетовних власти тог времена је искључиво била у томе да су, на основу тадашњег правно-политичког система признатих вјероисповијести, цркава и вјерских заједница, који је имплементиран чланом 7. Крфске декларације, признали одлуку надлежних црквених тијела која је донијета на основу православно-црквених канона. Подсјећања ради, у члану 7. Крфске декларације је било прописано да ће се ”све признате вјероисповијести вршити слободно и јавно. Православна, Римокатоличка и Мухамеданска вјероисповијест, које су по броју следбеника најјаче у нашем народу, биће једнаке и равноправне према држави. На основу ових принципа, законодавац ће се старати да се чува и одржава конфесионални мир, који одговара духу и прошлости цјелокупног нашег народа”. На исти начин су тадашње власти признавале и унутрашње одлуке других цркава и вјерских заједница што се може лако утврдити.

Примјетно је да упорни заговорници лажних теза ”о Александровом укидању Црногорске цркве” умјесто чињеница и правних аката из тог времена више воле логицирање. Уколико би се и ми послужили истом методологијом онда би мирне душе могли да тврдимо да је Црна Гора, уласком у Уједињене нације након референдума од 2006. године, укинута и да је изгубила свој субјективитет. Такође, по истој логици би могли да тврдимо да би чин уласка Црне Горе у Европску унију био раван њеном укидању!?!

Острашћени племенско-идеолошки критичари Цркве не желе да виде чињеницу да постоји велика правна разлика између пријаве групе грађана или, тачније, активиста Либералног савеза, Социјалдемократске партије и Федералистичког покрета од јануара 2000. године ”о оснивању ЦПЦ” у цетињској полицији која је тада, да се не заборави, била у саставу МУП-а Црне Горе и обавјештења Митрополита Амфилохија министру унутрашњих послова Ивану Брајовићу о постојању Митрополије Црногорско-Приморске и њеном историјском континуитету не током посљедњих 800, него током посљедњих 1600 година. При томе, треба имати у виду да је, по данашњим прописима у Црној Гори, Управа полиције посебан државни орган, а у вријеме пријаве оснивања тзв. ЦПЦ је била саставни дио МУП-а Црне Горе.

Посебно је питање: да ли то значи да Митрополија до прољећа ове године није постојала у Црној Гори, како се истиче у племенско-идеолошком саопштењу? Ако имамо у виду да су Мешихат Исламске заједнице у фебруару 2010. године, Барска надбискупија у мају 2010. године, а Которска бискупија у августу 2011. године (и то након потписивања државно-црквеног Темељног уговора Владе Црне Горе и Свете Столице) МУП Црне Горе обавијестили о свом постојању онда се чудимо зашто се субјективитет и имовинска права Исламске заједнице и двије католичке бискупије у Црној Гори не оспоравају на исти начин као што се то чини једино са Митрополијом? Да ли то значи да је и њих укидао регент Александар Карађорђевић? Да ли то значи да Исламска заједница и Барска надбискупија до 2010. године, а Которска бискупија до 2011. године нијесу постојале у Црној Гори? И да ли то значи да оне немају имовинска права која су признавана законодавствима свих држава кроз историју и која се признају и данас на основу важећих правних прописа у Црној Гори?

Поједини острашћени племенско-идеолошки типови у Црној Гори још увијек не знају да цркве и вјерске заједнице, посебно оне које имају вишевјековни историјски континуитет, свој вјерски идентитет не изграђују на потврдама цетињске полиције, што је случај са новоформираном организацијом под називом ”ЦПЦ”, него на сопственом канонском предању, историјском континуитету и устројству. Такође, изгледа да их још није нико обавијестио да су државе – чланице Савјета Европе, а међу њима и Црна Гора, обавезане на апсолутну неутралност у погледу унутрашњих питања свих цркава и вјерских заједница.

протосинђел Методије (Остојић),

игуман Цетињског Манастира