Свети великомученик и победоносац Георгије

[Volim_Sina_Bozjeg]

                                    

[JESSY]

                                                                          

 

Према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (такође Свети Ђорђе) био је римски војник пореклом из Мале Азије. Свети Георгије је један од светитеља који се највише прослављају у Православној Цркви, међутим, такође се слави и у католичким земљама. Овековечен у причи где убија аждају, слави се у Канади, Каталонији, Енглеској, Етиопији, Грузији, Грчкој, Црној Гори, Португалу, Србији, као и у градовима Истанбулу, Љубљани и Москви. Такође је овај светитељ заштитник професија, организација и болесника.

Према предању, рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Отац му је био војни официр. Још док је био дете, његов отац је страдао за Христа, па се након тога, мали Ђорђе преселио са мајком у Палестину, на мајчино велико и богато породично имање, где је добио достојно образовање. Израстао је у лепог, снажног и храброг младића, па су га као таквог узели у војску, где се брзо истакао својом храброшћу и бојним заслугама. Напредовао је нагло, од обичног војника до трибуна, да би га, већ у његовој двадесетој години, лично цар Диоклецијан произвео у чин комита тј. војводе (најстарији војни чин, којим се постаје и царев саветник).

За време цара Диоклецијана организован је највећи прогон хришћана, 303. године, десети по реду. Видевши да је отпочело немилосрдно истребљавање хришћана по целој земљи, Георгије подели сва своја блага сиромашнима и ослободи своје робове. Исто уради и у Палестини, пустивши слуге, завешта сиромашнима имања и богатства.

Ђорђу је ово тешко пало и на једном сабору је говорио против оваквог односа против хришћана и о њиховом даљем прогону. Том приликом је изашао пред цара и одважно исповедио да је и сам хришћанин. Сав бесан, цар нареди војницима да га затворе у тамницу.

По царевом наређењу, војници су положили Георгија на земљу, забили му ноге у кладе, а на груди му поставили велики, тешки камен. Тако притиснут, у великим боловима, дочекао је јутро, када га је посетио цар, очекујући да ће после ових мука Георгије да се одрекне вере. Међутим, Георгије је јасно и гласно одбио да се одрекне своје вере. Цар тада нареди да се донесе велики точак за мучење, са даскама препуним великих ексера, удица, ножева, мачева. Везан за такав точак док се точак са њим окретао, то је трајало док му цело тело није било у ранама.

[JESSY]

Са точка су га одвезали, мислећи да је мртав. Када су се уверили у супротно, цар нареди да Георгија закопају у негашени креч тако да му је само глава била ван земље, и тако га оставе три дана да сагори. Након три дана, када су га откопали - увидеше да је и даље жив. Мучења су, по наређењу цара, настављена. Цар одлучи да позове највећег мађионичара у царству, по имену Атанасије, и њиме савлада Георгија. Атанасије се одазва цару и припреми два напитка - један, од кога би Георгије требало да се покори цару, а други смртоносан. Цар нареди да силом напоје Георгија првим напитком, а пошто се Георгије није покорио, онда нареди да му се да и други, смртоносни напитак. Сви стадоше запањени када Георгије опет оста жив.

На савет неких дворана, цар је тражио од Георгија да се поклони пред кипом бога Аполона да би му поштедео живот. Силан свет се скупио у храму да види како ће Георгије да се одрекне Хришћанства. Он је пришао статуи Аполона и прекрстио је, нашта се статуа срушила, а са њом и све друге статуе у храму. Видевши то жена цара Диоклецијана, царица Александра викнула је: "И ја верујем у Бога који Ђорђу даје толику снагу."

Цар Диоклецијан најзад изда наређење да се одруби глава, и Георгију и царици Александри. Војници поведоше Георгија и Александру на губилиште, ван града. Малаксала и слаба царица Александра, на путу до места погубљења, замоли војнике да мало одмори и ту на губилишту издахну, пре посечења.

[JESSY]

Стигавши на губилиште, Георгије стаде на одређено место и помоли се. А онда, Георгије положи своју главу, и би посечен дана 23. априла (тј. 6. маја по новом календару) 303. године. Према завештању тело Георгија пренето је у Лидију, а на његовом гробу касније је подигнута црква. По црквеном учењу 16. новембар је дан када је обновљен храм светог Великомученика Георгија у Лидији, где је положено његово тело - и Срби га прослављају као празник под именом Ђурђиц. Мало шта се, заиста поуздано, зна о његовом животу. У иконографији Православне цркве, Свети Георгије је још од 7. века приказиван као војник (без коња, у стојећем ставу) и са копљем или мачем.

Од 9. века се појављује још један приказ Светог Георгија - на коњу, у војводском оделу, како копљем убија аждају. Мало даље од њега стоји једна женска прилика у господском оделу. Сматра се да аждаја коју убија светац симболизује многобоштво. Жена која је на икони је царица Александра и она, како се верује, представља младу хришћанску цркву.

Приказ Светог Георгија који убија аждају је заснован на популарној легенди хришћанске митологије - " Георгије и Аждаја".

Забележена су бројна чуда која су се догодила на гробу светог Георгија као и његова бројна јављања у сну и на јави многима који су његову помоћ тражили. Култ Светог Георгија се зачео доста рано. На месту његовог гроба у Лидији, за време владавине цара Константина I (306-337), подигнут је храм њему посвећен. Током 4. века, култ Светог Георгија се из Палестине проширио на цело Источно Римско Царство. У 5. веку се култ овог свеца проширио и на Западно Римско Царство. 494. године, Георгије је проглашен за свеца, од стране Папе Геласијуса Првог (492-496). Храм Светог Георгија у Лидији је срушен 1010. године али су га Крсташи обновили. Године 1191. и током Трећег крсташког рата, храм је поново уништен, од стране исламских снага султана Саладина. После крсташких ратова у 12. веку, култ Светог Георгија је пренет у Енглеску. За време краља Едварда III од Енглеске, који је 1348. основао витешки ред Гартера, Свети Георгије је постао и заштитник Енглеске државе. Свети Георгије или на каталонском Сант Ђорди (катал. Sant Jordi), такође је светац заштитник шпанске аутономне покрајине Каталоније. Слави се по новом календару, 23. априла.

[JESSY]

Веома је слављен код Срба, и најчешће га називају Свети Ђорђе или Свети Ђурађ. Многи га славе као крсну славу. Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном), а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија - Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном). На икони везаној за Ђурђевдан је свети Георгије приказан на коњу како убија аждају. Други приказ је свети Георгије као војник са копљем у руци. У нашем народу се оваква представа зове Ђурђиц и везана је за славу Ђурђиц. Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови. Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода. Прослављају га Грци, Руси, Бугари, Срби, Енглези, Французи, Немци, Италијани, итд. Нови Храм Светог Георгија је подигнут на месту старог 1872. године и постоји још увек.

• Вера

http://www.spc.rs/sr/sveti_velikomuchenik_pobedonosac_georgije

[JESSY]

 

[JESSY]

 

[JESSY]

Slavska himna svetom velikomuceniku Georgiju

 

Sveti velikomucenice Georgije, slava i hvala tebi u delima tvojim. Gospode pomiluj, svetim mirom blagoslovi, uslisi molitve precasni Gospode Hriste, sveti velikomucenice Georgije udostoji.

Da blagodat Bozja bude u nama, blagodacu Svetoga Duha trpeza Slave tvoje u tvojoj svetoj casti da udostoji nas, na mir zdravlje i Spasenje sveti velikomucenice Georgije blagoslovi nas.

Molimo se na dan Slave tvoje ozivi molitvama duse i prosvetli um nas, izbavi nas od lukavsta i nevolje, sveti velikomucenice Georgije pobedi svaka zla.

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha velicamo Slave tvoje dan, sveti velikomucenice Georgije moli Boga za nas.

 

 

http://vrsajkovicjelena.blogspot.rs/2010/01/slavska-himna-svetom-velikomuceniku.html

[JESSY]

Тропар, гл.  4.

Као ослободилац заробљених, заштитник сиромашних и лекар болесних, заштитниче царева, победниче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога да спасе душе наше.

                                                               

[JESSY]

  

Свети Ђорђе на коњу високу Од аждаје избави девојку, На копљу му знаменије крста, Оружије свето, непобедно, Тим оружјем аждају порази, Здраву оцу девојку поврати, Самог Бога добротом задужи, Венцем славе Бог му се одужи. Свети Ђорђе са срцем јуначким, Све богатство раздаде убогим, А част светску и славу одбаци Рад имена Христа Победнога, Муке прими, муке драговољне, Тело скруши рад спасења души, Самог Бога добротом задужи Венцем славе Бог му се одужи. Ђорђе свети и победоносни И сад ходи са копљем крстатим, Правду брани, неправду кажњава. Ко га виче с вером и плакањем, Ко га моли с душевним кајањем, Ђорђе свети у помоћ му лети. Ђорђе Бога добротом задужи, Венцем славе Бог му се одужи. 

http://ikonepravoslavlja.blogspot.rs/2017/05/blog-post_5.html

[JESSY]

О, свеблажени и свети великомучениче Георгије, прими ово наше слављеничко појање, и избави нас од свакога зла Твојим топлим посредовањем пред Богом, да бисмо с Тобом клицали: Алилуја! 

[JESSY]

Na belom konju, s kopljem kojim ubija aždaju, oslikan tek od kraja 11. veka: Sveti Đorđe tek na Balkanu postao vitez konjanik

Današnje predstavljanje jednog od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja nastalo na jugoistoku Evrope

 

 

ĐURĐEVDAN je jedna od najučestalijih krsnih slava kod Srba, a Sveti Đorđe je jedan od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja. Njegova predstava na belom konju, s razvijorenim plaštom i kopljem kojim ubija aždaju može se videti na državnim i gradskim grbovima i zastavama širom Evrope, od fruzije, preko Rusije, Ukrajine, Češke, Nemačke, Srbije, sve do Katalonije. Ali, tako je tek posle Prvog krstaškog pohoda. Zapadni vitezovi su sliku i kult Svetog ratnika Georgija doneli sa pravoslavnog Istoka.

 

Naučnici još od 19. veka smatraju da je Sveti Đorđe postao konjanik na Balkanu. Tada su otkrivene kamene i olovne ikone tajanstvenog bezimenog božanstva na konju, koje su masovno izrađivane od 2. do 4. veka. One su nesumnjivo uzor za hrišćanske predstave ovog sveca.

Ipak, sve su to bile pretpostavke do otkrića ranohrišćanske grobnice u Viminacijumu iz prvih decenija 4. veka. To je vreme kada je Konstantin Veliki ozakonio hrišćanstvo i počeo da od njega stavara državnu religiju. Viminacijumska grobnica ukrašena je unikatnim freskama. One su karika koja povezuje balkansko ratničko božanstvo koje arheolozi nazivaju Heros s bliskoistočnim miroljubivim hrišćanskim kultom. U pročelju grobnice je naslikan Hristov monogram a na stranicama konjanici koji izgledaju kao uzori za ikonu Svetog Đorđa, a zatim i drugih svetih ratnika: Dimitrija, Teodora, Merkurija...

MUČENIK I POBEDNIKNAJSTARIJI mozaici Svetog Georgija doneti su iz Konstantinopolja na Svetu Goru Atonsku da bi bili sačuvani od uništenja. Ove ikone ga prikazuju kao mladića u civilnoj odeždi kome se iz desnog gornjeg ugla slike obraća Hrist. Georgije je prema predanju bio visoki oficir u gardi cara Dioklecijana. Nije stradao u borbi s neprijatljima, već od svog vladara, kada se javno izjasnio kao hrišćanin, u vreme najžešćih Dioklecijanovih progona hrišćana. On je prema žitiju velikomučenik, a ratnička predstava Svetog Georgija kao konjanika postaje preovlađujuća posle Prvog krstaškog rata, kada su se zapadnjaci prvi put sreli sa njegovim kultom.

- Scenu po scenu, slikar nas kružnim tokom odvodi centralnom ishodištu na zapadnoj strani, Hristovom monogramu - kaže profesor dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i čelni čovek naučnog projekta Viminacijum. - Narativni sklop započinje scenom zemaljskog lova sa jahačem na severnoj strani, koji, kao pobednik nad zverima tame, odlazi ka rajskom vrtu, na istočnoj strani. Na južnoj strani je naslikan drugi jahač, najverovatnije sam pokojnik, kako pročišćen, u sceni lova u rajskom ambijentu, gleda ka najsvetijem simbolu, Hristovom monogramu. Predstava pobedničkog jahača - Hrista, kao i hristogram, potencira ideju pobede svetlosti i vere nad tamom i bezverjem.

Istu simboliku nosi i slika Svetog Georgija Pobedonosca, koji kopljem probada zmiju - oličenje zla, đavola. Smatralo se da su najstarije takve predstave one u rukopisu iz 10. veka nađenom u Kapadokiji. Onda su naučnici uočili da je reč o crtežu balkanskih božanskih jahača čiji su kult ka Istoku prenosili legionari.

Freska iz 4. veka Foto Arheološki centar Viminacijum

- Ikone podunavskih konjanika su u teritorijalnom pogledu najbrojnije uz dunavski limes Dakije, Mezije i Panonije. Konjanici, nosioci kulta, tretirani su kao zaštitnici rimskih trupa i vojnika u njihovoj borbi protiv neprijatelja. Stiče se utisak da je cilj ikona, između ostalog, bio i da ohrabre vojnike u borbi protiv neprijatelja. Ohrabrenje je postignuto uz obećanje večnog života i ponovno rađanje - objašnjava dr Bebina Milovanović iz arheološkog tima Viminacijuma.

Trački konjanik

Božanski jahači su nastali spajanjem najrazličitijih kultova iz udaljenih delova Rimskog carstva, koje su širili najčešće vojnici. Pored jedne stalno stacionirane legije u Viminacijumu, u okolini grada uvek je logorovalo još po nekoliko, koje su odlazile ili su se vraćale sa Orijenta.

Reljef otkriven u Viminacijumu

- Prostor Viminacijuma je od 1. do 4. veka mesto gde dolazi do neverovatnog mešanja kultura - kaže prof. dr Miomir Korać. - Nalazi iz grobnica govore da u gradu, koji u užem jezgru ima 30.000 stanovnika, žive dobrostojeći doseljenici iz Sirije i Palestine koji svoju kulturu i kultove kao što su rano hrišćanstvo i gnosticizam mešaju sa lokalnim. Isto rade i legionari koji na istok nose zapadne uticaje.

 

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:863166-Na-belom-konju-s-kopljem-kojim-ubija-azdaju-oslikan-tek-od-kraja-11-veka-Sveti-Djordje-tek-na-Balkanu-postao-vitez-konjanik