Зоран Ђуровић: Ћага за исповедника

[Иван ♪♫]

Аман, човече, 100 пута смо рекли да мене скромност и смирење не красе. Ја те врлине немам.

Eee, svest nije izgovor, već odgovornost!

[Драшко]

и жене (сачувај ме Боже) могу да буду духовници. Битно је само да је тај однос сагласан, добровољан са обе стране. Чак и атеиста и јеретик могу да буду духовници некоме ко је у цркви. Само да га у томе не одвајају од цркве којој такав припада.

   

шалим се

ПОТпуно се слажем

додуше who am I to (dis)agree

 

a oво са причешћивањем је посебна тема

ту се мора много отварати светла да уђе, могао бих моного о неким искуствима...и опет захвалност пок. духовнику...да није њега било много ређе би се причешћивао и сигурно бих се и формално исповедао

[Драшко]

zene ne vole osjetljive momke

хм....

не знам баш

[Рапсоди]

Да разјасним, жене воле осетљиве момке у односу на њих / жене /добро,  не баш преосетљиве....  а не воле осетљиве у односу на њих саме....

[Иван ♪♫]

brate al si ti nesto osjetljiv

znači da nisam psihopata

[Огњен]

Ко тражи духовника најбоље да објави статус на фејсу и онда ће да се јави неко сигурно са неком препоруком. Можда има негде на интернету и база СиВија духовника па само да се  изабере. Некада давно људи су се глупирали па су се молили Богу да их упути на духовника али то је превазиђено, много је практичније да се кука како данас нема духовника јер се на тај начин диже и себи цена. Скоро сам прочитао о некој генијалној идеји да се оснује центар за исихазам и да се доводе (у ланцима вероватно) светогорци да то воде, ето може и нека агенција за духовнике да се отвори и онда искусни руководилац агенције може да упућују људе у складу са карактером код одређеног духовника. Цена ситница.

[Kaludjerovic Sreten]

pa ti lepo kad budeš muvao neku ovako reci: „Jel vidiš mala onoga Ivana? E ja nisam takav, nego samo grubo!"

Učinićeš mi uslugu, ako me razumeš

zene ne vole osjetljive momke?   :D    razlikujem rijec zene od djevojaka :D  

 

zna se ko ispunjava usluge :D 

[Zoran Đurović]

Некад давно сам чуо једну изреку која ми је сада пала на памет и која гласи: "Боље бити претерано нескроман него лажно скроман"

Мислим да је поштенији овај став од лажно смирених који у себи кипе од беса.

А што се духовника тиче, мислим да је за већину питања најбољи духовник једна жива хришћанска заједница(не оваква виртуелна) јер се многе ствари најбоље виде из више углова.

Амин. 

Мада некима ни виртуелно ни лично не помаже... То треба да прихватимо као датост. 

А, иначе, мени је мука од скромних змија. Повраћа ми се. 

[Снежана]

Амин. 

Мада некима ни виртуелно ни лично не помаже... То треба да прихватимо као датост. 

А, иначе, мени је мука од скромних змија. Повраћа ми се. 

То се у мом селу каже..."Ко о чему курва о поштењу, а лопов о држави" 

[Срђан К.]

Аво, одличан текст! Може још сличних текстова... Фали нам овако нешто реално, искрено, нелицемерно...  Респект...

[Bokisha]

 

Зоран Ђуровић: Ћага за исповедника

 

Због мањка времена не могу да напишем нешто дуже и поткрепљено литературом, мада за сваки став одговарам да стоји у предању, како су небројени до сада могли да се осведоче. Дакле, нема изјава типа: Кажу свети Оци, а кад таквог приупитам, где и ко, онда му маца поједе језик.

Чак и атеиста и јеретик могу да буду духовници некоме ко је у цркви. Само да га у томе не одвајају од цркве којој такав припада.[/size][/font]

 

Зоран Ђуровић

Рим 8.4.2016

      

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

оче Зоране можете ли да објасните о каквом духовништву говорите ?јел пример за неке друге конфесије?.Колко сам ја схватио духовно руковођење  помаже да се нађе пут и ходи путем спасења,па ми није јасно како атеиста и јеретик могу да буду духовници неком ко је православно оријентисан.И зар неко погрешно духовно усмеравање аутоматски и не одваја од цркве у неку руку или пак од правог пута спасења?

И ако можете да кажете ко од св. отаца говори о јеретицима и атеистима као духовницима

[Zoran Đurović]

оче Зоране можете ли да објасните о каквом духовништву говорите ?јел пример за неке друге конфесије?.Колко сам ја схватио духовно руковођење  помаже да се нађе пут и ходи путем спасења,па ми није јасно како атеиста и јеретик могу да буду духовници неком ко је православно оријентисан.И зар неко погрешно духовно усмеравање аутоматски и не одваја од цркве у неку руку или пак од правог пута спасења?

И ако можете да кажете ко од св. отаца говори о јеретицима и атеистима као духовницима

Племенити,

немам времена да пишем подробније. Односим се на конктретне случајеве и примере. Ускоро ћу поставити један текст о Василију Великом који своје дело Против Евномија шаље на рецензију једном паганском ретору. Никад ја не причам напамет, али волим да огољеним ставовима шокирам наше.

Јасан отклон сам направио када сам казао да то може да се прихвати ако те тај духовник не одводи у јерес. Дакле, и један триклети артемит може (теоријски) да буде духовник некоме из православне цркве, само ако му не забрањује да иде на причешће у некој од цркава СПЦ.    

[Justin Waters]

Sjajno Avo. 

 

Da rezimiram, da vidim da li dobro razumijem:

 

Izvorna hriscanska praksa u vezi ispovjedanja bi bila da ispovjedati ne moze svako vec strogo odredjeni ispovjednici.

 

Ispovijesti se odnosi na teske prestupe i one sto nas definitivno odvaja od vjere, a ne nesto trivijalno poput prosle noci sam se malo zapio s kolegama, ili najeo sam se cokolade ili malo sam se ljutnuo na ovog ili onoga. Ovo cjepidlacenje, ronjenje suza, bacanje krivice na svoju savjest, posipanje pepelom itd.... je uslo kasnije kroz dominaciju monaskog pristupa duhovnosti. 

 

Ispovjednik i duhovnik nisu jedna te ista osoba, tj hriscanin se moze uciti ili savjetovati od svakoga, a ne samo od strogo odredjene osobe. 

 

Ispovjednik moze biti bilo koji svestenik iz mirjanskog ili monaskog reda, bitno je da je iskusan i odredjen za takav poziv. 

 

Ispovjest nije uslovljenja pricescem, vec je uslovljenja ukoliko neko ima epitimiju koja se dobija od ispovjednika kome se ispovjedamo za kategorisane prestupe. 

[Zoran Đurović]

Sjajno Avo. 

 

Da rezimiram, da vidim da li dobro razumijem:

 

Izvorna hriscanska praksa u vezi ispovjedanja bi bila da ispovjedati ne moze svako vec strogo odredjeni ispovjednici.

 

Ispovijesti se odnosi na teske prestupe i one sto nas definitivno odvaja od vjere, a ne nesto trivijalno poput prosle noci sam se malo zapio s kolegama, ili najeo sam se cokolade ili malo sam se ljutnuo na ovog ili onoga. Ovo cjepidlacenje, ronjenje suza, bacanje krivice na svoju savjest, posipanje pepelom itd.... je uslo kasnije kroz dominaciju monaskog pristupa duhovnosti. 

 

Ispovjednik i duhovnik nisu jedna te ista osoba, tj hriscanin se moze uciti ili savjetovati od svakoga, a ne samo od strogo odredjene osobe. 

 

Ispovjednik moze biti bilo koji svestenik iz mirjanskog ili monaskog reda, bitno je da je iskusan i odredjen za takav poziv. 

 

Ispovjest nije uslovljenja pricescem, vec je uslovljenja ukoliko neko ima epitimiju koja se dobija od ispovjednika kome se ispovjedamo za kategorisane prestupe. 

Савршено! То је све што велим да је православна пракса. Остало су гушења или протезе, али је ово суштина. Ради тако и нећеш погрешити. 

[Срђан К.]

Савршено! То је све што велим да је православна пракса. Остало су гушења или протезе, али је ово суштина. Ради тако и нећеш погрешити.