Зоран Ђуровић: Ћага за исповедника

[Zoran Đurović]

Зоран Ђуровић: Ћага за исповедника

 

Због мањка времена не могу да напишем нешто дуже и поткрепљено литературом, мада за сваки став одговарам да стоји у предању, како су небројени до сада могли да се осведоче. Дакле, нема изјава типа: Кажу свети Оци, а кад таквог приупитам, где и ко, онда му маца поједе језик.

Повод за овај текст је што су ми више људи писали око проблема избора исповедника, духовног оца, али и текст Јелена011: Da li je do etike i sta kada dobre namere nisu bitne. Јелена је мој фб пријатељ, као што је и ђакон Ненад Илић, који јој се нашао на нишану. Нисам плави шлем, тако да желим само неке најосновније појмове овде да оцртам. Јер, побркале су се бабе и жабе. Јелена са неким очигледно терминолошки промашеним идејама, други са уверењем да је она злонамерна. Има зле крви, али можда може нешто да се разјасни мало. Ја сам у Риму, и сви смо чули за pax romana.

Хришћанска исповест је била од почетка везана за оно Ис: ако приступаш олтару, буди помирен са братом. Нема никаквих духовних склекова или психоанализе. У свађи си, мири се. Прва црква има јавну исповест. Могу да замислим колико је то било живописно, зато што и данас мање-више знамо шта је ко згрешио. Црква има најбољу шпијунску трач организацију. Није то од јуче. Јавна исповест, иако апостолског порекла се укида, јер је долазило до злоупотреба.

Две ствари су сада нужне за разликовати: 1) светотајинска исповест у којој се дају епитимија и опроштај грехова и 2) исповест бенигних грехова, ткз. исповест помисли која вуче корене од појаве монаштва у 4. веку.

Светотајинска исповест (=СИ) се односи на грехове који одвајају од причешћа, и то су озбиљни греси. Нпр., у предању срећемо: јерес, трговина робљем, ракопавање горобница и крађа, убиство, завођење 2 сестре од којих се после једна убије, блудничење са особама и животињама, непричешћивање и сл. У том случају грешник (далеко било од нас), иде и исповеда се владици или попу кога је овај овластио и добија епитимију. Кајање је описано у канонима неокесаријског сабора, али је било јако различито и живописно.

Исповест помисли (=ИП) је исповедање другој особи онога што те мучи и са чиме се тешко бориш. И то су „греси“ који се не опраштају, не у смислу да су неопростиви него да нема шта да се опрости. Нпр. видела си лепог мушкарца на улици. Подишли те жмарци, јер си здрава жена, али то није грех. Грех је тек ако кренеш да освојиш као удата другог мушкарца. Или пак да си неудата па ожењеног мушкарца. Ти слободна, он слобдан, трудите се да се нађете, нема греха. Грех настаје тамо где се повређује други. И онда треба исповест.

Проблем је што се на Западу, после пада Рима, са доласком варварских народа спајају СИ и ИП. То је противприродни блуд који траје и до данас. И та пракса има корена од 6. века. ИП је само духовни разговор. Ту нема СИ и опраштања грехова. „Духовник“ се само моли за тебе. И духовник не мора да буде свештеник. Он је само особа са већим искуством и у коју неко има поверења. Није ни психотерапија, јер у психотерапији нема односа пријатеља са пријатељем. Због тога се студирају трансфер и контратрансфер. Има нечег сличног у духовничком односу, али није апсолутно аналогно са овим што је у психоанализи.

Чувени је пример за ИП св. Бенедикт Нурсијски који је био старешина у манастиру, а никад није био свештеник. Исто и св. Франциско Асишки. И на Истоку имамо игумане и духовнике који су само лаици. Духовник св. Симеона Новог Богослова (тог чувеног новотарца) био је Симеон Богобојажљиви, који није био свештеник. Ишао је код њега, исповедао се, није било опраштања грехова, а причешћивао се. Дакле, реч је о духовном разговору!

Следећа катастрофа се дешава са Тридентинским сабором (16. век) који условљава причешћивање са исповешћу. Мораш да се исповедиш пред причешће. И то правило је ушло полако и у ПЦ. Истранчити га, прилично је тешко, јер су се људи примили на њега и мисле да је то православна пракса. А није. Дакле, изгубио се смисао тога шта је ИП. Духовни разговор се институционализовао. Первертиран је. Најгоре је што се ово што ја називам бенигним гресима, најобичнијим глупостима, криминализовало и избацило у први план. И онда су људи почели да верују како су тешки грешници, да се не причешћују јер су недостојни, да су свештеници над-класа која има посебну благодат... Отишла маст у пропаст...  

На крају: у средњовековној Србији су били нормалнији него данас, па су на функцију исповедника бивали од владика постављани искусни старци. Није сваки поп могао да буде исповедник. Нема ћирибу-ћириба. Зато не постоји сакраментални духовни разговор. Ова настрана пракса се трпи из много разлога, а неки су, како рекох историјски. Упитах једног католичког попа, мог пријатеља, око употребе перверзатива и других контрацептивних техника и средстава. Рече ми да је све ван природног и комплетног коитуса инструментализација жене. Такође сам га питао да ли сваки поп код њих може да исповеда: Да, јер је то свештенички дар. Мени је све било јасно. То је један духовни ниво. Није за похвалу, али легитимни свјетоназор. Међутим, то не издржава предањску проверу. То није то. Иако га свештеници и данас одржавају у животу да би имали послушне овчице. Да се пак одржи „света“ дистанца између „посвећеника“ и „раје“. Такође, на Западу, имамо мањак „стараца“ па сваки поп момра да и исповеда, иако би често било лековитије да то не ради.

У једној речи: Не постоји никакав сертификат за духовника, односно он се не треба нужно везати за свештену особу. И ђакони, и лаици, и жене (сачувај ме Боже) могу да буду духовници. Битно је само да је тај однос сагласан, добровољан са обе стране. Чак и атеиста и јеретик могу да буду духовници некоме ко је у цркви. Само да га у томе не одвајају од цркве којој такав припада.

 

Зоран Ђуровић

Рим 8.4.2016

      

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Иван ♪♫]

Прва црква има јавну исповест.

 

Neko je postavio, i to argumentovano, ovde na forumu, da to nije tačno. Nažalost, ne sećam se ko, a ni argumenata, nešto tipa pogrešna interpretacija istorije.

 

Što se samoga teksta tiče, sviđa mi se zaista, i samo zbog jedne rečenice na kraju nisam lajkovao.

Eto ne bih imao šta da dodam na temu, i onako pišem samo što me interesuje ona nedoumica oko javnog ispovedanja.

[Снежана]

и жене (сачувај ме Боже) могу да буду духовници.

То ми реци

[Zoran Đurović]

То ми реци

Иронишем, јер је јасно да и жене могу да буду духовнице. Само да ме не чује владика Атанасије па да ме анатемише као феминисту!

[Јелена011]

То ми реци

 

E pa sta rade monahinje..meni je to skroz super

Mislim ono svi jure obicno po muskim manastirima, kao kad uvate nekog jeromonaha to je kul da ti je duhovnik...zensko monastvo je cesto skrajnuto.

 

Sjajan tekst avo, samo znate vec o cemu sam ja mislila i na sta, sa ovim se slazem.

 

Ja sam naucena onako po tom krutom pravilu kako vi kazete, da na rukopolozenju covek dobija blagodat kojom ne samo ispoveda nego sme da prcka. Barem ja tako pristupam duhovniku. Ne idem ja kod duhovnika zato sto je (samo) mudar kao covek, nego zato sto ima blagodat Duha svetoga. I priznajem da imam problem kad mi se ucini da duhovnik ne veruje u Boga tj ne veruje u tu blagodat datu mu. Licni gresi mi nikad nisu bili problem, svi smo gresni...ali ima duhovnika koji misle da eto oni su tu ili da budu mudri ljudi ili da obavljaju poso, ili sta vec sve ne, ali ne shvataju da oni ulaze u najintimniji prostor i najdublje delove duse koji mi njima otkrivamo i da prosto je to njima eto samo jedna treba u nizu. 

[Zoran Đurović]

Ja sam naucena onako po tom krutom pravilu kako vi kazete, da na rukopolozenju covek dobija blagodat kojom ne samo ispoveda nego sme da prcka. Barem ja tako pristupam duhovniku. Ne idem ja kod duhovnika zato sto je (samo) mudar kao covek, nego zato sto ima blagodat Duha svetoga. I priznajem da imam problem kad mi se ucini da duhovnik ne veruje u Boga tj ne veruje u tu blagodat datu mu. Licni gresi mi nikad nisu bili problem, svi smo gresni...ali ima duhovnika koji misle da eto oni su tu ili da budu mudri ljudi ili da obavljaju poso, ili sta vec sve ne, ali ne shvataju da oni ulaze u najintimniji prostor i najdublje delove duse koji mi njima otkrivamo i da prosto je to njima eto samo jedna treba u nizu. 

Племенита, ја сам перверзни духовник. Знам да сам грешан човек, и како сам опитан у гресима, саветујем људе како да владају њима. Са друге стране, не верујем у ту благодат дану, али знам да сваки који ме није послушао, без обзира какав му савет настран сам му дао, није добро прошао. Верујем у Тројицу, то је без сумње, али знам да су и различити дарови. Зато сви не могу да исповедају. Као што ја не певам. 

Овде пак, као што сам рекао: Немаш поверења у Нешу, не иди на исповест код њега. Ја сам много људи саветовао да не иду код неких "духовника". Јер ти више штете него користи доносе. А кад видим да је човек на путу пропасти, онда му кажем: Иди код Симеона из Рукумије, Зеленог зуба... Јер тај њега може духовно да утеши...

Шалу на страну. Контролисано бих пустио јехове и суботаре да проповедају после литургије у нашим црквама. Мало по мало, црква би се прочистила. И то би било безболно. Јер, ако немамо довољно строгих духовника, ови секташи умеју да их замене и ставе оглав и узде на слабе душе. Неки једноставно воле бич. Но, то је друга прича.  

[Јелена011]

Avooo

Evo na sta sam mislila...

Prosto iz liturgije, iz molitvi za rukopolozenje SVESTENIK je pozvan i prizvan na nesto drugaciji poziv od drugog klira.

Sta cemo s tim?

Da negiramo?

Ok, vi ste "perverzni duhovnik" mada se ni malo ne slazem al nema veze

Postavicu vam i ovde i tamo posto bejah optuzena da sam malicionza i kako sve ne jednu molitvu koja se cita na rukopolozenju svestenika. 

O toj "blagodati" pricam, o banji preporodjenja za koju svestenik dobija blagodat da vrsi ispovest...

Nije me mrzelo da trazim cinovnik arhijerejskog sluzenja, ako nekog interesuje ima na netu da se nadje

 

Bože, Ti si veliki u sili i neistraživ u razumu, divni u savetima iznad sinova čovečijih; Ti Sam, Gospode, i ovoga slugu Tvojega i brata našega, za koga si blagoizvoleo da primi stepen prezvitera, ispuni darom Svetoga Tvoga Duha – da bude dostojan da neporočno stoji pred žrtvenikom Tvojim, da propoveda Jevanđelje Carstva Tvoga, da sveštenodejstvuje reč istine Tvoje, da Ti prinosi darove i žrtve duhovne, da obnavlja narod Tvoj u banjii preporođenja, da i on susretne, o drugom dolasku, velikoga Boga i Spasitelja našega Isusa Hrista, Jedinorodnoga Tvoga Sina, i dobije nagradu za dobro služenje i upravljanje domom Tvojim u svome činu, po mnoštvu dobrote Tvoje.

[Иван ♪♫]

Овде пак, као што сам рекао: Немаш поверења у Нешу, не иди на исповест код њега. Ја сам много људи саветовао да не иду код неких "духовника". Јер ти више штете него користи доносе. А кад видим да је човек на путу пропасти, онда му кажем: Иди код Симеона из Рукумије, Зеленог зуба... Јер тај њега може духовно да утеши... Шалу на страну. Контролисано бих пустио јехове и суботаре да проповедају после литургије у нашим црквама. Мало по мало, црква би се прочистила. И то би било безболно. Јер, ако немамо довољно строгих духовника, ови секташи умеју да их замене и ставе оглав и узде на слабе душе. Неки једноставно воле бич. Но, то је друга прича.  

 

Iskreno, ove reči me duboko plaše. ,,Bolesni trebaju lekara." A to zašto neko ,,voli bič" ima svoj jasan psihološki razlog, a neurotičnom ,,duhovnošću" i životinjskim strahom se ne pomaže, naprotiv, gura se još dalje u patnju i mazohizam.

[kordun]

Iskreno, ove reči me duboko plaše. ,,Bolesni trebaju lekara." A to zašto neko ,,voli bič" ima svoj jasan psihološki razlog, a neurotičnom ,,duhovnošću" i životinjskim strahom se ne pomaže, naprotiv, gura se još dalje u patnju i mazohizam.

brate al si ti nesto osjetljiv

[Kaludjerovic Sreten]

brate al si ti nesto osjetljiv

zene ne vole osjetljive momke  

[Nebojš.a]

перверзни духовник.

 

Oksimoron. Zato što si, kako kažeš, perverzan - nisi duhovnik. Jedno isključuje drugo. Ili drugo prvo, ili prvo drugo. 

A ono što si pomenuo da te nisu poslušali pa su "postradali"... mislim, daj, uvek postoji mogućnost da postradaš i da ne postradaš slušajući bilo dobar bilo loš savet. Jer, ima i ono da stradaš da bi uzrastao, ojačao. Nije svako stradanje promašaj. Zato ti je zaključak veoma površan. Drugo, i da je tako kao što kažeš, da su postradali ne slušajući te (a naravno da nije tako), da si skroman to bi uvek pravdao slučajnošću. A skromnost je vrlina, neodvojiva od drugih vrlina; kao i nespojiva sa antivrlinama.

[Zoran Đurović]

A skromnost je vrlina, neodvojiva od drugih vrlina; kao i nespojiva sa antivrlinama.

Аман, човече, 100 пута смо рекли да мене скромност и смирење не красе. Ја те врлине немам. Зашто као папагаји понављате једно те исто? Постајете досадни. 

[Nebojš.a]

Зашто као папагаји понављамо шта?

[Zoran Đurović]

Зашто као папагаји понављамо шта?

Да би ти утврдио градиво

[Иван ♪♫]

zene ne vole osjetljive momke

pa ti lepo kad budeš muvao neku ovako reci: „Jel vidiš mala onoga Ivana? E ja nisam takav, nego samo grubo!"

Učinićeš mi uslugu, ako me razumeš