Sta je to vreme?

[aliluja]

Znam samo da je vreme prolazni faktor ovozemaljskog života...

[Pancakes]

ovo je najbolja definicija vremena koju sam procitao kod nas:

 

'Vreme je tica koja te kiti šarenim perjem no koja će doći i da počupa svoje

Ako budeš suviše vezao dušu svoju za perje, vreme će ti sa perjem i dušu očupati.

Ah kako će tada biti ružna nagota tvoja.'

 

Sv.Nikolaj zicki

[Кратос]

Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na Njega se odnosi večnost. A večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti.

 

 Patrijarh Pavle  

[Рапсоди]

Лично мени пола сата / истих по трајању /  није исто увече и ујутро........невероватно колико различито трају тих истих пола сата.

То је сад метафизика.........али зар време није опште категорија метафизике .....

[ИгорМ]

Узимајући све у обзир, сваки пут када би се качио за тему о времену увек ми је падало на памет да је то за мене лично као какав духовни 'слов моушн' који из моје перспективе протиче 'у реалном времену'... Можда ми је то асоцирано оном "из перспективе вечног ово је само тренутак (који се можда већ десио)"

 

[Grizzly Adams]

Pravoslavno tumacenje vremena je poprilicno rudimentarno i zaostalo jer se jos uvijek drzi onog drevnog linearnog vjerovanja, gdje je proticanje vremena na zemlji jednako proticanju vremena u duhovnom svijetu. Tako imamo one banalne tvrdnje da kada je liturgija na zemlji tada je i liturgija i na nebu iako samo vrijeme na zemlji varira u toku 24 casa i jedna te ista liturgija se ponavlja tokom 24 casa u zavisnosti od vremenske zone. Interesantno bi bilo kako se to poklapa sa nebeskom liturgijom, onda bi i tom duhovnom svijetu moralo biti nekako razgraniceno opazanje vremena, ali to bi bilo besmisleno jer tamo nema fizickih parametara koje bi omogucile opazanje vremena. Jos su ludje tvrdnje oko kalendara, gde se toboz na nebu liturgise po julijanskom kalendaru, a kada bi svi pravoslavni presli na milankovicev tada bi se narusila nekakva nebozemna harmonija. Nevjerujem da ces ista naci kod starijih otaca u vezi te teme, sto ce ici u prilog nekoj tezi o ciklicnosti isprepletenosti vremena.

 

Откуд да је то "православно тумачење"? Мени више личи на адвентистичко или слично... Код православних светих отаца може да се нађе баш дубоко, "савремено" разумевање вечности и историје.

[ИгорМ]

Pravoslavno tumacenje vremena je poprilicno rudimentarno i zaostalo jer se jos uvijek drzi onog drevnog linearnog vjerovanja, gdje je proticanje vremena na zemlji jednako proticanju vremena u duhovnom svijetu.

 

Такође ми не штима ово да је православно тумачење... прође ми кроз главу на брзину доста дога али нисам успео да повежем 

[Justin Waters]

 

To say that the effects of Christ’s redemptive work in AD 33 are not also bound by historical circumstance is not easily supported: many of the salvific events of God’s redemptive work occur in space and time and depend on each other: [a] The Spirit could not come until the Son was glorified, the Spirit could not be poured out until Christ had completed his work, [c] Just as death is not prior or independent of Adam and Eve’s sin, so also Resurrection and Restoration are not antecedent to Christ’s Resurrection, which is why the OT Saints were not in the presence of God prior to Christ’s Harrowing of Hell.

 

Ovi dogadjaji nisu uzrokovani zbog vremena, vec zbog toga sto je Bog to tako htjeo. U drugim prilikama, pismo Hrista naziva jagnjetom zaklanim od postanja svijeta. Carstvo Bozije se pokazuje trojici na Tavoru i ako jos nije bilo vaskrsenja i svih dogadjaje kasnije. Hristos je naovdno prototip ljudi, ne samo po dusi vec i po tijelu. Dakle kao da je Bog formirao Sina Bozijeg i prije tvorevine, i ti neki dogadjaji poput ovaplocenja i vaskrsenja se misticki vec odigrali u nekom drugom vremenu. 

 

Ima tu puno mjesta za spekulacije zato je jednom receno da apostoli ne mogu nositi onoliko koliko im je dato u tom momentu. Mozda trenutno nema drugog nacina da ljudi u prosjeku razumeju odnos s Bogom osim na ovaj vec postojeci. rudimentaran jednosmjeran nacin. 

 

Po naucnim hipotezama, proslost, sadasnjost i buducnsot koegzistiraju, i nisu forme koje slijede jedna iza druge. To bi svakako odgovaralo hipotezi o paralenim svemirima u kome bi vladali isti zakoni fizike, ali vrijeme bi se kretalo na svoj nacin u svim pravcima, i onom posmatracu u tom svemiru njemu vrijeme protice smo u jednom. 

[Рапсоди]

[ИгорМ]

Такође ми не штима ово да је православно тумачење... прође ми кроз главу на брзину доста дога али нисам успео да повежем 

 

Имамо и код Василија Великог да каже о категорији времена  почетак, средина и крај.

Мислим да је теолошки приступ времену у односу на стварање које каже да не постоји простор без времнеа и обрнуто јер почетак постојања нечега подразумева почетак постојања простора и времена, односно природе. Па почетак у временском смислу значи почетак постојања и трајања бића а крај престанак постојања бића. То све предпоставља непостојање или небиће које предходи времену и долази накнадно, као крај.

То се односи на онај део приче о стварању бића ни из чега. Јер да није створен ни из чега не би имао ни почетак ни крај. Овако створен јесте као временско-просторна стварност. Да створеном свету не предходи оно небиће (ништа) не би био створен и не би имао почетак у апсолутном значењу.

[grigorije22]

Ovi dogadjaji nisu uzrokovani zbog vremena, vec zbog toga sto je Bog to tako htjeo. U drugim prilikama, pismo Hrista naziva jagnjetom zaklanim od postanja svijeta. Carstvo Bozije se pokazuje trojici na Tavoru i ako jos nije bilo vaskrsenja i svih dogadjaje kasnije. Hristos je naovdno prototip ljudi, ne samo po dusi vec i po tijelu. Dakle kao da je Bog formirao Sina Bozijeg i prije tvorevine, i ti neki dogadjaji poput ovaplocenja i vaskrsenja se misticki vec odigrali u nekom drugom vremenu. 

 

Ima tu puno mjesta za spekulacije zato je jednom receno da apostoli ne mogu nositi onoliko koliko im je dato u tom momentu. Mozda trenutno nema drugog nacina da ljudi u prosjeku razumeju odnos s Bogom osim na ovaj vec postojeci. rudimentaran jednosmjeran nacin. 

 

Po naucnim hipotezama, proslost, sadasnjost i buducnsot koegzistiraju, i nisu forme koje slijede jedna iza druge. To bi svakako odgovaralo hipotezi o paralenim svemirima u kome bi vladali isti zakoni fizike, ali vrijeme bi se kretalo na svoj nacin u svim pravcima, i onom posmatracu u tom svemiru njemu vrijeme protice smo u jednom. 

Da li je onda tebi ovo prihvatljivo sto kaze Kalomiros, da je Adamov greh zahvatio i proslost? Da su zivotinje bile neposlusne pre nego sto se covek pojavio a opet zbog njega.

[Deja Vu]

Ovi dogadjaji nisu uzrokovani zbog vremena, vec zbog toga sto je Bog to tako htjeo. U drugim prilikama, pismo Hrista naziva jagnjetom zaklanim od postanja svijeta. Carstvo Bozije se pokazuje trojici na Tavoru i ako jos nije bilo vaskrsenja i svih dogadjaje kasnije. Hristos je naovdno prototip ljudi, ne samo po dusi vec i po tijelu. Dakle kao da je Bog formirao Sina Bozijeg i prije tvorevine, i ti neki dogadjaji poput ovaplocenja i vaskrsenja se misticki vec odigrali u nekom drugom vremenu. 

 

Bilo je diskusije ranije o tome ovde, radi se se razlicitim pozicijama vecnosti-vremena. Bozja ''pozicija'' je vecnost kao nedostatak vremena tj. vecna sadasnjost. Iz te perspektive nase vreme nije nista drugo do tacka, samim tim za Boga pocetak i kraj tvorevine su dogadjaji koji se desavaju u istom trenutku, on vidi i jedno i drugo. Za nas vreme je linija ili krug zavisi sta ko smatra, sto nije puno bitno, mada hriscanstvo o linearnom vremenu govori tako da vreme ima svoj pocetak i kraj tj. cilj u vidu Eshatona, pa je samim tim besmisleno govoriti o kruznom vremenu gde bi Hristos vaskrsavao over and over again ili bi se Drugi dolazak isto tako overovao. Bilo kako bilo, ovo otvara neke cudna paradoksalna pitanja recimo ona da li u Eshatonu sada postojimo mi? To su neki nazvali dvostrukom realnoscu, medjutim ovaj paradoks ako uzmemo da je vecnost ono gore sto sam naveo ne krsi nimalo logiku bas kao svaki paradoks, nego nasu intuiciju. Na neki nacin Drugi dolazak se vec desio iz Bozje perspektive i iz te perspektive mi smo vec u Carstvu Nebeskom, ali mi to jos ne dozivljavamo zbog pozicije u vremenu. Zato se desilo ono na Tavoru, Mojsije i Ilija se javljaju iz Eshatona bez obzira sto su im tela ovde kod nas na Zemlji tj. telo Mojsija, a gde je Ilija otisao ko zna mozda u neki drugi univerzum ili su ga poveli vanzemaljci  

 

Ovo inace nije moja tvrdnja, nego zakljucci izvedeni iz tih diskusija, jer je mnogo zeznuto. 

[Кратос]

Mojsije i Ilija se javljaju iz Eshatona

 

Mislim da ta priča i ne stoji baš.Jer je eshaton nešto što oko ne vide i uho ne ču a oni su na Tavoru i videli i čuli. 

[Justin Waters]

Da li je onda tebi ovo prihvatljivo sto kaze Kalomiros, da je Adamov greh zahvatio i proslost? Da su zivotinje bile neposlusne pre nego sto se covek pojavio a opet zbog njega.

 

Tesko. Ukoliko je Adam ma sta god pocinio bio u istom univerzumu, onda nije mogao uticati na proslost. Fizika dozvoljava postojanje proslosti i buducnosti simultano sa sadasnjoscu, ali ih smjeta u razlicite univerzume koji nemju uticaje po liniji vremena jedan na drugi. 

[grigorije22]

Po naucnim hipotezama, proslost, sadasnjost i buducnsot koegzistiraju, i nisu forme koje slijede jedna iza druge. To bi svakako odgovaralo hipotezi o paralenim svemirima u kome bi vladali isti zakoni fizike, ali vrijeme bi se kretalo na svoj nacin u svim pravcima, i onom posmatracu u tom svemiru njemu vrijeme protice smo u jednom.

 

Mozda je Adam bio bas u nekom takvom univerzumu gde vremenski dogadjaji obuhvataju, proslost,sadasnjost i buducnost. Ili je mozda nas univerzum i taj neki u vreme stvaranja bio jedan univerzum, pa je onda iz nekog razloga doslo do njihovog razdvajanja.