Може ли се веровати у Бога и имати поверења у теорију еволуције

[Кратос]

Dosao je da spase svet od tragedije,

A koje dao tragičnost svetu kao osobinu ako ne On kao Kreator istog?Mogao je komotno kao svemoćan da stvori svet u kome nema patnji,nema umiranja i truležnosti kao što je i opisan u knjizi Postanja.I beše dobro veoma kaže.Tu mesta tragediji i smrti i patnji nema.Ako je sve što je Bog stvorio dobro a hrišćanstvo to i uči tu nema mesta ovim osobinama,barem u tom prvobitnom stanju.

Ovo što ti pričaš pelagijanska jeres:

 

Који каже, да је први човјек, Адам, створен смртним, тако да, сагријешио он, или не сагријешио, морао је опет умријети тијелом, то јест, изићи из тијела, не ради казне за гријех, него услијед природне неопходности, нека је анатема

[grigorije22]

A koje dao tragičnost svetu kao osobinu ako ne On kao Kreator istog?Mogao je komotno kao svemoćan da stvori svet u kome nema patnji,nema umiranja i truležnosti kao što je i opisan u knjizi Postanja.I beše dobro veoma kaže.Tu mesta tragediji i smrti i patnji nema.Ako je sve što je Bog stvorio dobro a hrišćanstvo to i uči tu nema mesta ovim osobinama,barem u tom prvobitnom stanju.

Ovo što ti pričaš pelagijanska jeres:

 

Који каже, да је први човјек, Адам, створен смртним, тако да, сагријешио он, или не сагријешио, морао је опет умријети тијелом, то јест, изићи из тијела, не ради казне за гријех, него услијед природне неопходности, нека је анатема

Уосталом, Божији суд о томе да је светлост добра, није изречен зато што се Бог дивио било чему што је угодно нашему оку, већ зато што је предвидео корист која ће у будућности од ње настати."

”Не задовољава очи Божије све оно што је Он Сам створио, нити Он тако прихвата добра као ми; већ је за Њега добро оно што је настало по логосу умећа и што служи корисности некога циља. Наиме, Он Који је у Самом почетку Свога дела поставио циљ свега што је створио, а појединачне творевине саздао да допринесу крајњем циљу, оценио да је све добро, испитавши га према логосу Своје уметности.”

Јер, све лепоте творевине, Творац не гледа очима, већ неизрецивом мудрошћу посматра оно што постаје... Не треба, међутим, да мислимо да Писмо како се на исти такав начин (као нама) море и Богу учинило лепо и пријатно; тамо се, наиме, о ономе што је лепо расуђује логосом стварања.”

"Наиме, Он Који је у Самом почетку Свога дела поставио циљ свега што је створио, а појединачне творевине саздао да допринесу крајњем циљу, оценио да је све добро, испитавши га према логосу Своје уметности.”

 

[Deja Vu]

A koje dao tragičnost svetu kao osobinu ako ne On kao Kreator istog?

 

Nije On dao, napisao sam ispod otkud tragicnost i truleznost u svetu. Truleznost zbog postanka iz nebica, a tragicnost i zbog toga, ali najvise zbog jaza izmedju Boga i tvorevine jer je tvorevina bezlicna pa ne postoji na onaj nacin na koji Bog postoji.

 

Tvorevina nema iste osobine kao Bog, niti On ima iste osobine kao tvorevina. On je vecan, neprolazan, a tvorevina nije vecna, stvorena je, ima vreme, njeno postojanje vuce koren iz nebica, tako ima mnogo osobina koje razdvajaju ova dva. 

 

 

 

Ovo što ti pričaš pelagijanska jeres:   Који каже, да је први човјек, Адам, створен смртним, тако да, сагријешио он, или не сагријешио, морао је опет умријети тијелом, то јест, изићи из тијела, не ради казне за гријех, него услијед природне неопходности, нека је анатема

 

Ta anatema ne znaci ovo ''koji kaze da je Adam stvoren smrtnim...i umre telom... anatema'' nego ''koji kaze da on kao smrtan sagresio ili ne opet umre telom... anatema''. Jer da Adam nije sagresio onda ne bi umro telom i postao bi besmrtan. A kako bi postao besmrtan, onda je logicno da je prethodno stanje jel te smrtno. 

 

Ovo je vec ranije prezvakano, nije mi jasno zasto postavljas jedna te ista pitanja konstantno toliko godina na ovom forumu, kao da nista nisi naucio dosad citajuci sta drugi pisu, pogotovo ovdasnji teolozi.  

[Milan Nikolic]

Права греота је што смо већ на осмој страници.

[Кратос]

Nije On dao, napisao sam ispod otkud tragicnost i truleznost u svetu. Truleznost zbog postanka iz nebica, a tragicnost i zbog toga, ali najvise zbog jaza izmedju Boga i tvorevine jer je tvorevina bezlicna pa ne postoji na onaj nacin na koji Bog postoji.   Tvorevina nema iste osobine kao Bog, niti On ima iste osobine kao tvorevina. On je vecan, neprolazan, a tvorevina nije vecna, stvorena je, ima vreme, njeno postojanje vuce koren iz nebica, tako ima mnogo osobina koje razdvajaju ova dva. 

 

 

A ko je rekao da je tvorevina ista kao Bog?Bog jeste večan i samo on i može biti večan.

Početna besmrtnost nije stvar prirode nego Božije blagodati zbog kretanja tvorevine po volji Božijoj kroz vršenje prvobitnih zapovesti čim je čovek krenuo u suprotnom pravcu i usledio je pad,povlačenje Božije blagodati i onda nastaje smrt.

 

 

Ta anatema ne znaci ovo ''koji kaze da je Adam stvoren smrtnim...i umre telom... anatema'' nego ''koji kaze da on kao smrtan sagresio ili ne opet umre telom... anatema''. Jer da Adam nije sagresio onda ne bi umro telom i postao bi besmrtan. A kako bi postao besmrtan, onda je logicno da je prethodno stanje jel te smrtno.    Ovo je vec ranije prezvakano, nije mi jasno zasto postavljas jedna te ista pitanja konstantno toliko godina na ovom forumu, kao da nista nisi naucio dosad citajuci sta drugi pisu, pogotovo ovdasnji teolozi.  

Navedi mi jednog Svetog Oca koji kaže da je Bog Adama stvorio smrtnim tj da je on od samog početka u stanju truležnosti i smrtnosti?

Ovo što ti nadodaješ na anatemu nema veze s mozgom jer u anatemi to ne stoji.Više nego jasno se kaže da ko zastupa da bi Adam umro i da nije sagrešio anatema da bude.To je stvoj stav da smrtnost oduvek tu bez obzira na greh.To je čisto pelagijasntvo koje je osuđeno od strane Pravoslavne Crkve kao jeres.

 

[Кратос]

ПАД (гр. Προπατορικον αμαρτημα, прародитељски грех): процес корупције и распадања који се завршава смрћу, уведен у људску природу Адамовим грехом (в. АДАМ). Пад је "грех природе" или "смрт природе" (Свети Максим Исповедник), то јест одвајање природе од њене онтолошке везе са Богом, излазак човека из божанског плана и његово устаљење, сталним деградирањем, у другом начину живота, у материјалној сфери егзистенције. Стање човековог онтолошког пада представља једну од основних библијских тврдњи: "Јер сви сагријешише и лишени су славе Божије" (Рим. 3,23), "а плата за гријех је смрт" (Рим. 6,23). Свето Писмо употребљава разне изразе и аналогије ради описа пада као губљења првобитног благодатног стања ("затварање" раја, Пост. 3,24; "смрт у греху", Јн. 8,24). Појам идолопоклонства (Пон. зак. 32,16-18; Мт. 6 24; Рим. 1,25; 1. Кор. 10,14) можда најбоље указује на стање човековог пада као религиозног бића, јер идолопоклонство претпоставља потпуно извртање поретка између Бога и човека, релативизацију и изопачење духовних и моралних вредности.

 

Све хришћанске конфесије сагласне су да Нови Завет говори о губљењу првобитног благодатног стања због прародипељског греха (Рим. 5, 12-14). Ипак, оне се разликују кад говоре о мери и начину на који је пад оштетио лик Божији у човеку (в. лик). Наравно, не може се дати потпуна дефиниција лика који се сачувао у човековој оштећеној природи. Католичка теологија ограничава ефекат пада на губљење натприродног дара. Протестантизам говори о радикалној пропасти људске природе и њеног односа са Богом и творевином; одатле и човекова немоћ да живи безгрешним животом. Блажени Августин (354-430), у својим расправама са пелагијанством, наглашава појам палога човечанства, "massa damanata Православље сматра да је пад човеково повлачење из заједнице са Богом и слабљење лика Божијег у човеку. Човек је падом изгубио пут ка уподобљавању Богу, али је и тад сачувао могућност да поново ступи у дијалог с Њим.

 

Заиста, ноетички орган, огледало у којем се рефлектује Бог, падом је ослабљен је и помрачен. Душа је заведена од страсти и створених стварности, поставши идолопоклоничком. Пошто јој је узета слава која је обавијаше на почетку, око ње сада кружи тама греха и неразумне пометње (Симеон Метафраст, Парафраза на Макарија Египатског, 37, Рум. филок., том 5, стр. 314). И поред свега тога човек поседује перспективу спасења. Без писаног откривења, разумни човек може у својој природи и у творевини да разликује последице, знаке и дела Творца. Православље је признало да природна религија, која се надахњује космичким Откривењем Логоса, има позитивну вредност за прехришћанску философију (Рим. 2,14). Уосталом, историја показује да човек у свим временима успева да буде против идолопоклонства, против гажења вредности и моралне пометње.

 

Не поричући неопходност човековог искупљења (Рим. 5,6-10; 1. Тим. 1,15; Тит 3,4-7) као дела божанског човекољубља (Јн. 3,16-17) - исказаног у жртви јединог посредника између Бога и људи, Богочовека Исуса Христа (1. Тим. 2,5-6) - православна теологија начелно свагда показује потпуно поверење у човекову суштину као такву, дакле, и после греха. "Зато они који се покоре, после Светог крштења, вољи злога, и испуњују оно што он хоће, устрањују се од свете бање крштења, по Давидовим речима (Пс. 57,4). Јер, нити мењамо природу у којој смо саздани, нити се селимо из ње, него будући саздани од Бога као добри (јер Бог није створио зло), него остајући непромењиви по природи у којој смо саздани, оно што одаберемо и хоћемо по драговољном избору, то и чинимо, било добро или зло" (Свети Симеон Нови Богослов, 225 глава, 90, Рум. филок., том 6, стр. 92).

 

 

 

[Јанко]

Znači Hristos je ustvari sve vreme ukidao slobodu kada je kroz čuda pružao dokaze svojim učenicima i narodu?Ne pije ovo baš vodu kao objašnjenje.

Drugo i da se pojavi čovek može da ga odbaci,kao što su i Jevreji odbacili Hrista i razna čuda nazovajući ih delima Velzevuvovim.Tanko Janko što bi rekao Željko.

Опет мешаш бабе и жабе. Речено је да то не може бити материјални доказ. Увек ће свако имати своје тумачење.

Конташ да је и сам Бог дошао међу нас и Он сам није нам ДОКАЗ свог постојања. Дакле, ни једног момента није укинуо слободу.

А да је сишао са крста, ране му се зацелиле, легион анђела побио свештенике - то би већ био материјални доказ. Видиш, Он тако не жели да постави ствари, да људи дрхте пред њим...

[Дејан]

Hristos nikada kroz čudo nije davao dokaz, u svakom čudu ima prostora za sumnju.

[Кратос]

Увек ће свако имати своје тумачење.

 

Pa ja upravo o tome i pričam i da je sišao sa Krsta pobio sve sve sveštenike i dalje bi bilo onih koji bi ga odbacili.Ne bi ni tada bila ukinuta sloboda verovanja.

Al ajde sad da pitam nešto drugo,kada je Ananije sa svojom suprugom poslat u večno lovište zbog laži Duhu Svetome kako se to uklapa u ovu priču da Bog ne želi da iko pred Njim drhti?El je likvidacijom njih dvoje Bog ukinuo slobodu?  

[Milan Nikolic]

Бог жели савршени атеизам. Тачније, жели савршену могућност за то.

[Deja Vu]

Početna besmrtnost nije stvar prirode nego Božije blagodati zbog kretanja tvorevine po volji Božijoj

 

Posto pod besmrtnoscu mislis na netruleznost, ona jeste postojala kratko vreme kad se Adam druzio sa Bogom i bio obuzet nestvorenim energijama koje su ga drzale u netruleznosti do momenta kada je to druzenje prekinuo, pa se vratio u prethodno stanje. Samo pod tom besmrtnoscu nisu bili prozeti ostaci univerzuma i sveta, jer da jesu zaboga milog koga je to Kajin ozenio kada je bio proteran?! 

 

Znaci svet pre Adama je bio svet dinosaurusa i paramecijuma, onda nastaje Adam, Bog omogucava kroz neku intervenciju da Adam bude imago dei, tu onda po prvi put u istoriju dolazi do procesa prinosenja tvorevine Bogu, a taj proces se odvijao preko Adama, znaci kad Adam bude prinet Bogu i bude obozen i telom i duhom, sve super. I to je trajalo neko vreme (sekund, minut, par sati, godinu dana nebitno) Adam je uzivao u nestvorenim energijama, verovatno i ta geografska lokacija u precniku od 5 km uzivala isto i zvala se Eden, lavovi pasli travu, svinje bezbrizno trcale okolo, Eva hodala gola a da je ne ubije promaja, i onda Adam izabere da taj proces prekine i puf sve se vratilo na staro, lav pljunu travu poceo da se krsti veli sta mi bi sto ovo jedem, jurno na prase i pojeo ga, Evu udarila promaja i nasla neko zbunje da pregne preko ledja, pa joj onda prisao Adam zagrlio je da je ugreje, rekao da je voli i onda oni zalegli da prave decu, rodio se Kajin, Avelj, tuca izmedju brace, Kajina tera Bog u tri lepe, i on nailazi na zenku homo sapiensa, sa njom pravi decu, gradove, vile, vojsku, pokorava Mesopotamiju i ostalo je istorija. 

 

Adam je bio trulezan, smrtan kad je stvoren, Bog mu daje imago dei i on postaje netrulezan ali ne i besmrtan u pravom smislu te reci to je trebao postati tek kad se obozi (obozenje = dobijanje besmrtnosti), kad je to prekinuo vratio se na prethodno stanje kad je bio trulezan i smrtan. 

 

vršenje prvobitnih zapovesti

 

Opet ti sa zapovestima. One nemaju nikakvo znacenje. Kako vidis problem u Bogu koji stvara smrtnog Adama, a ne vidis problem u Bogu koji komanduje nekome?! Bas volis politicare i Vucice?

 

Navedi mi jednog Svetog Oca koji kaže da je Bog Adama stvorio smrtnim tj da je on od samog početka u stanju truležnosti i smrtnosti?

 

Atanasije Veliki delo ''Rec o Ovaplocenju Boga Logosa'', Vasilije Veliki, delom Maksim Ispovednik itd.

 

To je stvoj stav da smrtnost oduvek tu bez obzira na greh.

 

To sto ja pisem nisu moji stavovi i nisam ja to izmislio, nego ljudi pisali i objasnili.

[sqny]

Бог жели савршени атеизам. Тачније, жели савршену могућност за то.

A onda ce da doceka ateiste na penal

[Milan Nikolic]

Можда се буду обрадовали.

[kordun]

A onda ce da doceka ateiste na penal

ne , nego ateisti sami sebe napenale u tom i jeste njihova tragedija

[Aquilius Cratus]

Navedi mi jednog Svetog Oca koji kaže da je Bog Adama stvorio smrtnim tj da je on od samog početka u stanju truležnosti i smrtnosti?

Sveti Atanasije Veliki. Kaze nakon pada Adam se vratio u svoje prirodno stanje.

https://www.pouke.org/forum/topic/30868-jos-nesto-o-evoluciji/?p=1001844