Зоран Ђуровић: Субoтарске чисте-нечисте животиње

[Zoran Đurović]

Зоран Ђуровић: Суботарске чисте-нечисте животиње

 

Око чистих и нечистих животиња које данас суботари једу или не, доста је тешко одговорити зато што сами СБ (=суботари) заступају различите доктрине: Реформисти не једу месо уопште, „слаби“ СБ само нечисте. Такође, ова доктрина није настала одмах у СБ, него се касније развила (није од првих дана рађања ове јереси). Уз то, Учитељица СБ, Ellen G. White (Елен Вајт, код мене Јелена=Ј), која очигледно није послушала Павла па да ћути, била је један део живота месождерка, али је после постала вегетаријанка (неки мисле да је у тајности ипак јела месо, али нећу у то да улазим) и то покушавала да оправда библијским разлозима.

Та јерес је позната још у старој цркви, јер је срећемо код енкратита, неких гностичких скупина, манихејаца итд., јер су сви они сматрали материјални принцип злом и месо оним што одваја од Бога. Велика Црква их је анатемисала, јер је у томе видела „демонске доктрине“. Тако вели Павле у 1Тим 4, 1-7: „А Дух изричито говори да ће у посљедња времена одступити неки од вјере слушајући духове преваре и науке демонске, у лицемјерју лажљиваца, чија је савјест спаљена, који забрањују женити се, и траже уздржавање од јела која је Бог створио да их са захвалношћу узимају вјерни и они који су познали истину. Јер је свако створење Божије добро и ништа није за одбацивање кад се прима са захвалношћу, јер се освећује ријечју Божијом и молитвом... А поганих и бабских прича клони се и вјежбај се у побожности“.

Ја сам већ поменуо разноразне антихристе (и СБ сам ту укључио) који се имају појавити у последња времена, и повести се за демонским наукама и поганим и бабским причама. Црква је наиме та која јасно говори да је све створено добрим и да се може јести. СБ веле супротно, управо оно што Павле каже да Дух изричито вели! Црква тврди да је све по себи добро: Рим 14, 14: „Знам и увјерен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто по себи, осим кад ко мисли да је што нечисто, ономе је нечисто“ (в. Пост 1, 31). Када пак Црква учи посту, она то не ради што мисли да су одређена јела по себи лоша, него да би људе учила умерености. Претеривање у јелу и пићу није за препоруку. Наиме, знамо да „Царство Божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у Духу Светоме“ (Рим 14, 17). Или: „А јело нас не поставља пред Бога: јер нити добијамо ако једемо, нити губимо ако не једемо“ (1Кор 8, 8).

Демон је, дакле, тај који учи да се апстинира од одређених јела. Мисли се на првом месту на месо и животињске производе, сигурно не на воду или смокве... Црква то не учи, али СБ са Ј на челу то би да нам наметну. Ј вели да се вратимо као што су били људи у Рају који су се хранили биљном храном. Међутим, тиме устајемо на Бога који нам је после Потопа дао да се хранимо свим животињама. Ј директно противречи Писму: „Now that every green thing had been destroyed, He allowed them [Noah's family], to eat *the flesh of the clean beasts...*“ PP 107. У Пост 9, 2-4 пише супротно: „И све звијери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке. Што се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву. Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв“. Четири пута Библија понавља све, Ј каже само неке, тј. чисте. Ови стихови су јако важни, а ускоро ћемо видети и зашто.

Све значи све. Не неке. Онда би се прецизирало које су то животиње. Но, разликовање је увео само Мојсије. Да је претходно постојало разликовње на чисте и нечисте животиње, Мојсије не би био Законодавац. Тек његовом легизлацијом имамо чисте и нечисте. Ако се помињу нечисте животиње у Нојево време то не сведочи да су Законом биле одређене, него да је писац извештаја из времена после Мојсија.

Људима су дате са Нојем све животиње на употребу, а Мојсије, да би некако означио посебност Изабраног народа, уводи и дисциплину у исхрани као знак посебне везе са Богом. Јер, све животиње су добре, тј. чисте и сам Бог наређују да се све спасу. Јахве је Бог воље, а не природе. Могао је да каже и да се јагње не једе да му се тако хтело. Јер по себи, ништа није чисто или нечисто. Закон је често бесмислен, јер нпр. забрањује да се једу јастребови (Лев 11, 14), а нико их ни у глади није јео! Трагелаф је митолошка животиња, а убројана је у чисте (Пнз 14, 5)! Слично имамо и према LXX, где се помиње грифон (Лев 11, 13; Пнз 14, 12) кога не ваља јестиJ)). Дакле, до Мојсија Јевреји су јели све, као и незнабошци.

Апостолски сабор сада прописује ту праксу. Наиме, Дела 15 нам препричавају како су апостоли одлучили да треба радити са онима који долазе од пагана: „5. Онда устадоше неки од јереси фарисејске који су повјеровали, говорећи да их ваља обрезати и заповједити да држе Закон Мојсејев. 6. А апостоли и презвитери сабраше се да извиде ово мишљење. 7. А послије многог разматрања устаде Петар и рече им: Људи браћо, ви знате да Бог од првих дана изабра међу нама да из мојих уста чују незнабошци ријеч јеванђеља и да вјерују. 8. И Бог, који познаје срца, посвједочи им давши им Духа Светога као и нама, 9. И не постави никакве разлике између нас и њих, вјером очистивши срца њихова. 10. Сада, дакле, зашто кушате Бога, и хоћете да наметнете ученицима јарам на врат, који ни оци наши ни ми не могосмо носити? ... 13. А кад они заћуташе, одговори Јаков говорећи: Људи браћо, чујте ме! 14. Симон објасни како се Бог прије побрину да од незнабожаца узме народ за Име своје. 15. И са овим се саглашавају ријечи Пророка... 17. Да потраже остали људи Господа и сви незнабошци на које је призвано име моје, говори Господ који твори све ово; 18. Богу су позната од постања свијета сва дјела његова. 19. Зато ја сматрам да се не праве тешкоће онима од незнабожаца који се обраћају Богу; 20. Него да им се напише да се чувају од нечистота идолских и од блуда и од удављенога и од крви; (и оно што њима није мило другима да не чине)... 24. Пошто чусмо да неки изишавши од нас узнемирише вас ријечима, и смутише душе ваше говорећи да се обрезујете и да држите Закон, што им ми не заповједисмо;... 28. Јер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овога што је неопходно: 29. Да се чувате од жртава идолских и од крви и од удављенога и од блуда, (и што нећете да се чини вама не чините другима); од овога ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здраво“.

Поново се дају на употребу све животиње. Петар лепо вели да је јарам био неподношљив. Аболира се Закон који је налагао обрезање и специфично јеврејску дијету. Враћа се ономе што вели Постање 9, 4 да се уздржава само од крвоједења. Само будала може пред оваквим текстом да мисли да је задржана подела на чисту-нечисту храну! Дакле, укинута је дијета, али се посегло за Предањем које, иако је дозвољавало употребу свих животиња, брани једење крви! Да су апостоли и то аболирали, испало би да су изашли из Предања, тако да би им ови који су дошли из фарисеја с правом приговорили да тога нема. Овако им се апостоли „правдају“: Преко Ноја нам је дато да једемо све животиње, јер су по себи све чисте, али не и крв. Опет, не треба јести ни месо принешено идолима, јер, иако чисто по себи, искоришћено је у демонском култу, тако да га то чини поганим. Мудрост апостола се види и у томе што нису сасекли фарисеје, јер им је прећутно речено: А ви слободно једите само чисте животиње. То је и била Павлова политика, када говори о јелу и о томе да нико никог не осуђује. Иста политика је остала у Православној цркви, јер се ЗС забрана о употреби крви задржала у канонима.

„Учитељица“ пак целе цркве, Ј, наређује да СБ пастори не смеју да једу никако месо: „Let not any of our ministers set an evil example in the eating of flesh meat“ (CDF 399). Јер она мисли да је оно лоше по себи, али је то њено мишљење само последица пада низ степенице, а не читања Библије: „И када дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим. И рече им: Веома зажељех да ову Пасху једем с вама прије него пострадам (Лк 22, 14-15)“. Пастирица тврди како Бог није предвидео за човека месо као храну: „God did not provide for the flesh of dead animals to compose the diet of man“  (CDF 410). Опет у супротности са Писмом (Лев 11, 1-2; Пнз 12, 15). Ј нас, даље, убеђује како смо мање „духовни“ ако једемо месо: „The more largely flesh composes the diet of teachers and pupils, the less susceptible will be the mind to comprehend spiritual things“ (CDF 395). А Васкрсли једе месо (Лк 24, 41-43): „А док још не вјероваху од радости и док се чуђаху, рече им: Имате ли овдје шта за јело? А они му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу. И узевши једе пред њима“.

Ревнујући по демонском науку, Ј нам забрањује и јаја: „Eggs should not be placed upon your table.  They are an injury to your children“ (2T 400). Лука, ваљда зато што није пао низ степенице, нас учи (11, 11-13): „Који је међу вама отац од кога ако син заиште хљеба, да му даде камен? Или ако заиште рибу, да му мјесто рибе даде змију? Или ако заиште јаје, да му даде скорпију? Када дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светога онима који ишту од њега?“ Мада је овде вероватно „јаје“ само симболJ)) Овде се по ко зна који пут потврђује оно што Ава тврди: Дух Свети има бесконачни смисао за хумор! Где Ј нађе баш да вређаш своје дете ако му даш јаје!?:::::::::J)))))))))))

Визионарка нам брани и сир: „Cheese is wholly unfit for food“  (CDF 368). Међутим у 1Сам 17-18 читамо: А Јесеј рече Давиду, сину свом: Узми сада за браћу своју ефу овог прженог жита и ових десет хлебова, и однеси брже у логор браћи својој. А ових десет младих сираца однеси хиљаднику, и види браћу своју како су, и донеси од њих знак“ (в. 2Сам 17, 28-29).

Али ни маслу не остаје дужна: „... spices, butter, cheese...do their work of deranging the stomach ... and enfeebling the intellect“ (3T 136). Исаија 7, 14-15 се не слаже са њом: „Зато ће вам сам Господ дати знак; ето дјевојка ће затрудњети и родиће  сина, и надјенуће му име Емануило, масло и мед јешће, докле не научи одбацити зло а изабрати добро“.

Играјући на емоције, Ј вели да само бездушан човек може да убије животињу: „What man with a human heart...could look into their eyes ... and willingly devour their flesh?“  (MH 316); „... the selfishness of taking the lives of animals...“  (UT, Aug 30, 1896). А што би онда Исус наређивао да лове рибу (Лк 5, 4-7)? Зашто даје Бог птице Јеврејима у пустињи да их једу, и чак им их он и приводи (Бр 11, 18)? Да ли их је он побио, или они? А ако је грех убити животињу, што их Он доводи њима? Гавранима наређује да Илији доносе месо (1Цар 17, 2-6). И то не пророку који је болећив, па он не би клао животиње, него ономе који покла лажне пророке! На крају, Ј ће устврдити да месождери не могу на Небо: „How can those who are seeking to become pure and holy that they may have the companionship of heavenly angels ... take the life of God's creatures that they may consume the flesh“?  (CDF 380). Међутим, видесмо код Лк 24, 41-43 да је Исус јео месо, и да се после тога вазнео 50-51.

Но, не треба се чудити свим овим суманутим стварима, јер Павле вели да је то демонска наука. СБ чак прихватају да је Исус јео месо, али не знају да је Велика црква на почетку анатемисала и евионите који су били строги вегетеријанци, и који су и поред свих јасних текстова Јеванђеља тврдили да Исус није јео меса! Веле, то су после апостолима фалсификовали текстове и заменили речи сличнима! Тако данас и јехове праве своје Писмо! Али, и сви они са њима који не прихватају здрав смисао Писма и не познају историју цркве. СБ би рекли како се нису испилили тек у 19 веку, него их је Велика црква од првог дана прогонили, и како су напабирчили сијасет будалаштина из разних јереси, да би некако осигурали себи континуитет? Земљо, отвори се! Па зашто сада не потпишу ставове евионита? Реформистичка струја у СБ би рекла да је ова друга СБ отпала и да евионити имају права.

У брк Павлу, СБ долазе да нас уче шта треба јести или пити! Као да нису прочитали: „Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе, што је сјенка онога што ће доћи, а тијело је Христово“ (Кол 2, 16-17). Јасно је да се укор „душебрижника“, ондашњих СБ, не односи само на тоталну апстиненцију него управо на пропис Закона о храни, јер се у истом кошу помињу остали СЗ прописи. Никад пак Закон није наредио Јеленину забрану употребу меса, него је само чисто-нечисто одредио. Стога Павле вели да се не обазиремо на СБ који дођу па нас питају што једемо прасад. И њему су тадашњи СБ ишли на ганглије, па је рекао да му је Дух сведок да је то демонска наука! Јер, питам: Које би то јело било дискримисано од ових што су трљали нос хришћанима? Јели су зебре? Не бих рекао, а нигде нисам ни прочитао. Управо сам вам био појаснио да нема лоше природе по себи и да је Бог одредио нешто као чисто или нечисто симболике ради, односно да све то је још слабије од симбола, јер грчко син-валло означава улазак и везу са тиме што оно наговештава, а Павле све то још горе каштига називајући га сенком! Но, сенка има своје време трајања. Нема сунца, нема сенке. Она само може да покаже да је једна ствар била присутна, али на крају, на заласку, ти ако јуриш да ухватиш сенку си у потпуној заблуди. Сенке су нестале. Сада та, која се стрмекнула низ мрачно степениште, хоће да каже да јуримо сенке?! Па она је ишла за сенкама и настрадала. Павле је гонио светлост, јер је видео сенке, али је ослепео од директног погледа! Пао је кад је видео шта гони! Али, за разлику од Ј није рекао да треба и даље јурити за сенкама, него за истином.

Павле пак са своје стране је ишао на живце фарисејима, јер никада није узео да каже како се треба држати Мојсијевог прописа о храни. Није ли то чудно, када видимо да у многим приликама говори о храни и то о забрањеној? Нема никаквог разлога за чуђење, јер Павле је био паметан човек па је схватио да је тај пропис стављен ван снаге. Сигурно је знао за Исусов став да ништа не може да онечисти човека споља, јер ништа није по себи нечисто (може нешто физичко да те отрује, али не и у религијском смислу): „Ништа нема што би човјека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека... Зар сте и ви тако неразумни? Зар не разумијете да што год у човјека споља улази не може га опоганити? Јер му не улази у срце него у трбух, и излази напоље, чистећи сва јела. Још рече: Што излази из човјека оно погани човјека. Јер изнутра, из срца људскога, излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства“ (Mк 7, 15-21). За оправдати је апостоле што су неразумни, јер по први пут чују да се неко овако односи према пропису о храни. Но, не могу да се размеју СБ јер је ова тема толико кроз векове била елаборирана. Мада, за њих не постоје векови јер су скоројевићи из 19 века, па мисле да и црква почиње тек са њима!

Ништа није по себи нечисто, како нас Павле учи, него је нечисто ономе који то сматра нечистим: „Знам и увјерен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто по себи, осим кад ко мисли да је што нечисто, ономе је нечисто“. Само за тог је нечисто! Ако Ј мисли да је свиња нечиста, нека не долази мени да исто сугерише! За мене је чиста. Већа ли је она од Мојсија који је направио поделу на чиста и нечиста меса, а она их забранила сасвим?

Павле је био саблазан за Јевреје и највише су га мрзели јер је био из фарисеја. Знао је Закон. А он је могао, мртав-ладан, да једе и месо принето идолима (1Кор 8). Но, он неће да га једе јер су „слаби“, тек обраћени, навикли да га једу, а уз то је био смисао да је то ритуално једење које те приближава богу, тако да Павле вели: Е, ако је тако, ако треба да дам покриће слабом брату за ту глупост, то нећу да радим и то месо нећу јести! Види како се Павле држи одлуке Јерусалимског сабора! За њега је то месо у рангу траве, али како је сабор рекао да се требају уздржавати идолског, он га не једе. Али не вели да неће да једе довека било које месо! Апостоли треба да буду ти који нас уче а не жене које падну на главу!

На крају, СБ остаје да нам појасне ту демонску науку. Наиме, да ли су неке животиње по себи нечисте, па се онда не види зашто би их Мојсије пописао у каталог, јер то раде биолози, они који класификују врсте и родове, и, са друге стране, ако је Закон укинут, зашто су СБ по њему узели поделу на чисте и нечисте животиње? И свиње очисти Исус, али јеретички ум не може, јер ни Он чуда без вере не може да чини!

 

Зоран Ђуровић

Рим 16.02.2016

[Кратос]

Najveća  glupost kod subotara mi je da  Hristos nije pio vino nego sok.

[Zoran Đurović]

Najveća  glupost kod subotara mi je da  Hristos nije pio vino nego sok.

Да, то превазилази сваку имагинацију и улази у ранг јехова

[grigorije22]

Negde sam citao da je ta podela uvedena zbog paganskin naroda sa kojima Izrailjci nisu smeli da se mesaju. Mada mi nije jasno zasto se posebno istice svinja kao necista? Adventisti tvrde da je ona i danas necista jer hoce cak i coveka da pojede.

[Zoran Đurović]

Negde sam citao da je ta podela uvedena zbog paganskin naroda sa kojima Izrailjci nisu smeli da se mesaju.

Па и ја потврђујем да је то један од мотива, да се Изабрани некако разликују. Поричем пак да су по себи нечисте животиње, или да се не сме јести месо из религијских или здравствених разлога. То су "демонске" науке. Моја реторика у овом тексту је сирова зато што имам посла са људима који у овим категоријама размишљају. 

Дакле, само се Јахвеу хтело да неке ствари забрани, као и оно дрво у Рају. 

[obi-wan]

hoce cak i coveka da pojede.

 

Svinja je necista zato sto jede trabante i vartburge... izvin`te za off...

 

https://www.youtube.com/watch?v=iPns2KiG564

[grigorije22]

Olivere, evo taman pitanja za tebe. Sta ovo znaci i kako se shvata?

7 I svinja, jer ima papke razdvojene ali ne preživa; nečista da vam je;
    Isa. 65:4, Isa. 66:3, Isa. 66:17

[Срђан К.]

Одличан текст, Аво...    

[obi-wan]

Olivere, evo taman pitanja za tebe. Sta ovo znaci i kako se shvata?

7 I svinja, jer ima papke razdvojene ali ne preživa; nečista da vam je;

    Isa. 65:4, Isa. 66:3, Isa. 66:17

 

Ma otkud ja to znam, to da pitas avvu Zorana...

[Deja Vu]

Pa kako nece svinja biti necista kad je onako prljava i valja se po blatu. Sta se cudite i pisete bozesvasta. 

[Zoran Đurović]

Olivere, evo taman pitanja za tebe. Sta ovo znaci i kako se shvata?

7 I svinja, jer ima papke razdvojene ali ne preživa; nečista da vam je;

    Isa. 65:4, Isa. 66:3, Isa. 66:17

Свиња је нечиста јер не размишља полако, не прежива...

[grigorije22]

Svinja se valja po blatu ne zato sto je prljava, nego da bi se rashladila. Kako je to Bog ocistio svinju ako je ona i danas prljava?

[Ignjatije]

Свињу треба избегавати због здравља, не због верске нечистоте. А и ружна је, слањињава... зна да уједе, конзумира своју врсту... бљак је сва....

 

Е сад, чварци су чварци. Ризик јесте, ал слатко бре.

[grigorije22]

Izobrazivši obličje Svoje Crkve, Bog je rekao da ona ništa ne smatra za nečisto, jer je čoveku čisto sve, što prima s blagodarnošću i blagoslovom Božijim. Ako se ova zagonetka i odnosila na prizivanje neznabožaca, odnosno, ako je ukazivala da neobrezane ne treba smatrati poganima i nečistima, Petrova reč se ipak ne odnosi na ljude nego na životinje, koje su prema Mojsejevom zakonu bile zabranjene.

Životinje izobražavaju ljudske osobine, a iz Petrovog viđenja je očigledno da su se u sasudu, koji je sišao sa neba, nalazile sve vrste životinja: i gmizavci, i ptice, i četvoronošci. Kazivanje prikriveno izobražava da se oni, koji treba da se obrate u veru nalaze pod vlašću raznih grehova. Oni su se upodobili ili četvorono-šcima po surovosti ili gmizavcima prema zatrovanosti ili pticama prema lakoći i nepostojanosti svoje prirode. Pri tom se zmije prihvataju kao simvol fariseja i sadukeja a lisica za simvol Iroda; konji, u kojima je rasplamsana strast za polnim zbližavanjem, upodobljuju se sladostrasnicima, a ovce nezlobivim ljudima. Koza je simvol nedruželjubivih i nedarežljivih ljudi, a ježevi su simvol bogatih. Gospod je o njima rekao da njihovo trnje (tj. bodlje) guši reč i čini je besplodnom.

I opet glas k njemu podrugi put: Što je Bog očistio, ti ne pogani. Čini se kao da glas govori njemu, Petru, iako glas govori Judejcima. Ako je ovaj učitelj zaslužio prekor, onda su ga utoliko pre zaslužili oni.   

 

 Sveti TEOFILAKT Ohridski

 

 

Jedan od drevnih hrišćanskih apologetskih spisa, Poslanica Varnavina, ima za cilj da izloži smisao starozavetnog Otkrovenja. Po njoj, izvor (πηγη) jevrejske zablude je njihovo bukvalno tumačenje. Zato njen pisac traži duhovni smisao teksta koji odgovara "savršenom znanju" i daje alegorijsko tumačenje učenja i zapovesti Starog Zaveta. Žrtve i njihovo prinošenje znače prinos srca a ne životinja; obrezanje traži ne obrezivanje tela već savesti; zakon zahteva ne uzdržanje od mesa nečistih životinja nego od greha, koji nečiste životinje simvolišu. Nečista svinja - to su ljudi neblagodarni ruci koja ih hrani. Na osnovu pisanja broja 318 τιη(σους) i imena (ονομα) "Isus", pisac Poslanice izvodi zaključak da obrezanje 318 slugu koje je izvršio Avram označava iskupljenje (εςαγορα, εςαγορασις) Isusovom smrću i vaskrsenjem. 

 

Mitropolit Amfilohije

[Бранко Тапушковић]

Док не пробам лава, за мене је свиња- цар животиња!