ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ: ИЗДАЈА УМА

[Natasa.]

Ukorenio se ovaj komunizam u prosveti, ne popušta!

Ali kad mi kažu prosveta je najbolji posao za ženu-JAAAAAAAAAOOOOOOOOOOOOO        , OĆU DA BIJEM      !

[Grizzly Adams]

Није се ни раскорењивао...

[Natasa.]

Није се ни раскорењивао...

Nije, toliko mu je jak koren.

[Natasa.]

I što je najgore-dosta je podstaknut, kao nešto dobro.

Zato me nervira ono-to je super posao za ženu. Kao ima dosta vremena za decu i kuću. Ok, stoji, ali pre bih prihvatila mogućnost napretka, dobru platu i poštovanje nego svo to silno vreme. Još kad bi pri školi imali vrtić za decu zaposlenih-milina. Uostalom deca kad poodrastu i žele da idu u vrtić i budu sa drugom decom, a ne da se pripiju uz majku, babe i tetke.

[Плутон]

Ево како Вучић види дуално образовање:

 

https://www.pouke.org/forum/topic/41323-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80/page-99#entry1417471

[александар живаљев]

ТЕМА СЕ ЗАХУКТАВА: ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ ПРИОРИТЕТ НОВЕ ВЛАДЕ

Вучић: Морамо да мењамо ствари због будућих генерација

среда, 22. јун 2016, 16:44 -> 17:14

Извор: Taнјуг

 

Најважније питање којим Влада Србије треба да се бави, уколико жели да обезбеди будућност младима, јесте дуално образовање, поручио је премијер Александар Вучић, који учествује на Другом међународном конгресу о струковном и професионалном образовању и тренингу у швајцарском граду Винтертуру.

Александар Вучић је, говорећи о значају дуалног образовања, навео податак да у Србији, према истраживању Привредне коморе, за сада око 1.300 фирми сарађује са школама.

Александар Вучић

То, како је оценио, није довољно, јер образовање у школским клупама не може да замени праксу у предузећима.

"Мислим да је за нас најважније питање у наредним годинама да уведемо дуално образовање, што значи да треба да променимо наш приступ, радне навике, морамо да променимо све у вези са нама, и то ће бити најтежи део наших реформи", навео је Вучић.

Према његовим речима, пред Владом је тежак посао измене закона, како би се спречило да се земља нађе у ситуацији да увози радну снагу, иако постоји висока стопа незапослености.

Вучић је указао да постоји отпор дуалном образовању јер је много оних који имају привилегије у систему образовања и не желе да се мењају.

Присутнима је пренео да је најчешће питање са којим је био суочен и током предизборне кампање било: "Завршио сам школу, када ћу добити посао?", а да је његов одговор био: "Где су проблеми да нађете посао, односно отворите фирму."

С тим у вези Вучић је констатовао да многи желе државни посао и да чак 95 одсто грађана жели да посао добије у јавној администрацији.

То је нешто што мора да се мења што пре, поручио је премијер, наводећи као пример грађане Швајцарске, који са докторском дипломом имају мању плату од стручне радне снаге у индустрији, што ће, приметио је, и грађани у Србији морати да схвате као последицу стања на тржишту.

"Кључно питање за Србију је да осигура квалификовану радну снагу. Не плашим се ситуације у наредне три до четири године, већ за будуће генерације ако ништа не будемо мењали", навео је Вучић.

Позвао је потенцијалне инвеститоре да дођу и увере се у успехе реформи, као и како је побољшана пословна клима у Србији, која ће, додао је, на светској Дуинг бизнис листи ове године бити међу првих 40 у свету.

...

Истовремено је указао да Србија има веома високу стопу незапослености, која је раније била на 26 одсто, а сада 18,5 процената, а међу њима велики удео чине млади, од којих 95 до 97 одсто нема никакво радно искуство.

"Без практичног искуства, млад човек не може да направи лако одлуку да започне свој посао. Само три до пет процената младих би започело свој посао ако пре тога немају искуство, али, ако имају то искуство, 15 до 20 младих који су дипломирали почели би свој посао", уверен је Вучић, који као додатни проблем наводи недостатак предузетничког духа који је изгубљен још у социјализму, а додатно и у ратовима деведесетих.

На предности дуалног образовања, како је рекао, указали су му инвеститори и колеге из Швајцарске, Немачке и Аустрије, земаља које су међу највећим донаторима и улагачима, а након тога Србија је почела да уводи тај модел образовања.

То је и било логично, додао је Вучић, јер је управо пракса тих држава показала да је незапосленост младих код њих знатно смањена и износи мање од 10 одсто.

За сада, како је рекао, тај модел је примењен у 65 експерименталних програма у средњим школама, а у Србији су, додао је, најдефицитарнија занимања у сектору металске и електронске индустрије, у пољопривреди, текстилној индустрији и грађевинарству, и управо су послови у тим секторима најзанимљивији за развијање дуалног образовања.

 

[АлександраВ]

3 minutes ago, александар живаљев рече

тај модел је примењен у 65 експерименталних програма у средњим школама

Нама експериментално школовање траје већ деценијама.... ја сам била прва генерација тзв. усмереног образовања у средњој школи, упропастише генерације...

13 minutes ago, александар живаљев рече

Позвао је потенцијалне инвеститоре да дођу и увере се у успехе реформи, као и како је побољшана пословна клима у Србији

Да ли је ово Њуз? Пословна клима у Србији је иста као и временске прилике, местимично катаклизмична.

[АлександраВ]

"Srpski narod je lenj. Nije glup ali je lenj. Stalno kuka i čeka. Da padne sa neba valjda nešto ili šta.

E pa nema više toga. Svi bi da budu filozofi, ljudi imaju i zanat eto tržišta. Ima i deca da rade, uvešćemo dualno obrazovanje ko u Švajcarskoj pa će i oni sa 16 godina da rade i da uče i da korak po korak ulaze na okrutno svetsko tržište" rekao je premijer.

извор

[александар живаљев]

Imamo višak visokoobrazovanih, to ne treba nigdje u svijetu

Izvor: N1

Autor teksta:

N1 Hrvatska

 

Tehnička ministrica rada i mirovinskog sustava Nada Šikić najavila je stipendiranje deficitarnih zanimanja iz Europskog socijalnog fonda, poput pekara i mesara, komentirajući istovremeno upise djece u srednje škole.

ESF je generator pomoći ne samo za ova zanimanja, nego socijalno poduzetništvo u Hrvatskoj, kazala je Šikić, dodajući kako se planira iskoristiti svaki euro i pomoći lokalnim zajednicama, da osiguraju stalna radna mjesta za stanovništvo, kako bi zaustavile migracije.

Upitana je koliko ima upisanih u obrtnička zanimanja trenutno u odnosu na broj učenika upisanih u gimnazije.

"Mogu vam taj podatak dati napismeno. Međutim, doista jeste problem što jako veliki broj se upisuje u gimnazije, što bi značilo da ne stječu nikakvu kvalifikaciju. Ona je preduvjet za visoko obrazovanje. Mi u ovom trenutku stimuliramo u RH visoko obrazovanje, iako znamo da nositelj razvoja nije visoko obrazovanje. Ta količina visoko obrazovanih ljudi ni u Hrvatskoj niti igdje u svijetu nije potrebna", ustvrdila je.

To ne znači, nastavlja, "da ne treba obrazovati ljude, ali to mora biti ciljano, u skladu s potrebama tržišta rada".

'Niste me krivo shvatili'

Naša novinarka Tina Kosor Giljević upitala ju je zatim znače li njene riječi da smo postali zemlja s previše visokoobrazovanih.

"Da.", odgovara. "Niste me krivo shvatili, zato što moramo staviti kvote upisivanja pravnika, a pogotovo ekonomista, kojih je najviše na Zavodu za zapošljavanje, u skladu s potrebama. Trebamo stimulirati liječnike, kojih nema", kazala je Nada Šikić dodajući da treba planirati obrazovanje, jer je ono jako skupo.

"I onda je velika šteta da nakon pet godina teškog rada studenta oni u stvari ne mogu naći radno mjesto", kazala je zaključujući da treba mijenjati upisne kvote ili se makar pri upisima upozoriti učenike da je vjerojatnost da će završiti na Zavodu velika.

Ako upišu deficitarne obrte, pak, dobit će posao odmah.

AKADEMSKA ZAJEDNICA ZGROŽENA 'Ministrica rada Šikić svojim tezama tjera mlade iz Hrvatske'

• AUTOR: Mirela Lilek
• OBJAVLJENO: 13.07.2016. u 22:28

Goran Mehkek / EPH

Ministrica rada Nada Šikić

 

S desecima strateških dokumenata o potrebi povećanja udjela populacije visokoobrazovanih u državama EU, s čijim se ciljevima vode i razvojni dokumenti usvojeni u Hrvatskoj, ministrica rada i socijalne skrbi, doktorica znanosti iz područja biomedicine i zdravstva, primarijus Nada Šikić očito nije upoznata, poruka je iz akademske zajednice.

Sablazan koju je izazvala njezina izjava da “u Hrvatskoj stimuliramo visoko obrazovanje, iako znamo da ono nije nositelj razvoja”, te da “količina visokoobrazovanih ni u Hrvatskoj niti igdje u svijetu nije potrebna - zbog čega smo postali zemlja s previše visokoobrazovanih”, ostavila je bez riječi i Vilima Ribića iz Nezavisnog sindikata znanosti i visokog obrazovanja:

- Mogu reći samo jednu jedinu riječ. Glupost.

Strateški dokument Europske komisije Europa 2020. jednim od glavnih ciljeva Europske unije navodi povećanje udjela populacije u dobi između 30 i 34 godine sa završenim tercijalnim stupnjem obrazovanja od 35 do 40 posto.

Podcjenjivanje građana

U ukupnoj populaciji starijih od 19 godina Hrvatska ima oko 18,5 posto visokoobrazovanih, a paralelno 27 posto stanovnika ima završenu osnovnu školu ili niti to, pri čemu se brojka neobrazovanih u pojedinim ruralnim područjima penje do alarmantnih 50 posto. Prosjek visokoobrazovanih stanovnika u EU je 26 posto, pa je predvodnička inicijativa EU povećanje privlačnosti visokog obrazovanja u Europi.

- Ministričine riječi podcjenjuju građane i oduzimaju perspektivu mladima. Naravno da je visoko obrazovanje motor razvoja jedne zemlje, a govoriti o tomu da bi trebalo ograničiti upisivanje u visokoškolske ustanove pokazuje nepoznavanje sustava. Takva teza ne donosi napredak, već tjera mlade na odlazak iz države - komentar je bivšeg ministra rada Miranda Mrsića, koji dodaje da je ministrica, srećom, u odlasku pa njezine riječi neće biti pretočene u dokument.

Neven Budak, voditelj Strategije obrazovanja, znanosti i tehnologije, strateškog dokumenta usvojenog u Saboru u listopadu 2014., smatra blago rečeno neozbiljnim tvrditi da visoko obrazovanje nije pokretač razvoja.

- Čini se da ministrica zna samo za tri studija: pravo, ekonomiju i medicinu. Trebalo bi je obavijestiti da postoje i studiji u tehničkom, prirodoslovnom i biotehničkom području, a da su u svim razvijenim zemljama oni motor razvoja - napominje Budak. Hrvatska zasad po broju visokoobrazovanih zaostaje za prosjekom EU, ali po njemu je veći problem struktura visokog obrazovanja u kojoj doista pravo i ekonomija imaju prevelik udio.

Promjena udjela studija

 - Treba, dakle, raditi na promjeni udjela pojedinih studija, a ne na smanjivanju broja studenata - zaključuje Budak kojemu je nejasno na temelju čega ministrica zaključuje da imamo previše gimnazijalaca, kada je i njihov udio manji nego u razvijenim zemljama Europske unije.

U Hrvatskoj je, naime, oko 30 posto gimnazija u odnosu na 70 posto strukovnih, odnosno tehničkih i srodnih, industrijskih i obrtničkih te umjetničkih škola.

Da tehnička ministrica Šikić očito ne razumije stvari, u srijedu je zaključio i rektor Sveučilišta u Rijeci, Pero Lučin.

- Zbog toga bi se trebala suzdržavati takvih izjava. I, naravno, biti odgovorna prema onome što radi - komentirao je Lučin.

Osim što po strateškom planu Europa 2020. udio visokoobrazovnih treba povisiti do 40 posto, cilj je u sustav cjeloživotnog obrazovanja uključiti barem 10 posto ljudi na godišnjoj razini.

- Hrvatska ne da nije blizu toga, nego je stoljeće udaljena - kaže Pero Lučin.

Prema podacima iz 2014. godine, u populaciji od 25 do 64 godine u prosjeku je u nekim aktivnostima obrazovanja, usavršavanja ili osposobljavanja sudjelovalo mjesečno samo 2,5 posto Hrvata. U Europskoj uniji, čiji je prosjek oko 11 posto, samo Rumunjska ima nižu stopu od Hrvatske.

 

 

[александар живаљев]

ВУЧИЋ: "За српску привреду веома битно дуално образовање", "мој син ће бити успешан радник"

Премијер Вучић је поручио да је за српску привреду веома битно дуално образовање, јер се предузетнички дух стиче већ код тинејџера.

Вучић је рекао да фабрикама у Србији недостају радници у производњи и да је то највећи проблем.

"Фабрике не могу да нађу људе који хоће да раде у производњи", приметио је Вучић, додајући да је то случај и у "Бекаменту".

Сви би, према његовим речима, да се запосле, али нико неће да ради у производњи, јер нисмо тако децу васпитали.

У вези са тим изразио је очекивање да ће његов син, пошто није уписао факултет, постати радник, додајући да верује да ће у томе бити успешан.

Замолио је медије да, када стручњаци из Швајцарске буду дошли у Србију да представе свој модел дуалног образовања, пренесу све предности тог система.

Поновио је да се дуалним образовањем подстиче предузетнички дух у тинејџерском добу, те да се на тај начин спречава да се изгуби цела генерација.

За реализацију дуалног образовања, како је додао, потребно је много компанија које су заинтересоване, али и храбар министар просвете, који ће се супротставити сваком питању које ће уследити на опаску: да ли нешто сме или може да издржи.

Констатовао је да ће у наредном периоду министарства просвете, пољопривреде и здравља бити кључна, што, како је приметио, до сада није био случај у Србији, јер су се у та министарства постављали партијски људи.

Данас, како је нагласио, морамо да радимо на реформама у просвети, како би привреда била најуспешнија.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2384795/vucic-jedini-problem-migrantska-kriza-vlada-na-vreme.html

 

[Лидија Миленковић]

7 hours ago, александар живаљев рече

У вези са тим изразио је очекивање да ће његов син, пошто није уписао факултет, постати радник, додајући да верује да ће у томе бити успешан.

Ovo me podseca na Marka Milosevica i gajbice sa vocem.   Al' bolje da ne gresim dusu i da me vode predrasude, nek mu je dete zivo i zdravo ( u svakom smislu ), kao i sva ostala deca, i neka ih Bog cuva.

On 2/10/2016 at 20:30, RYLAH рече

ове четворогодишње школе, после којих можеш и неки од факултета да упишеш, не бих диро претерано.

Ovako smo muz i ja rezonovali kad su nasa deca upisivala srednju skolu. Bolje zavrsi neki zanat u cetvorogodisnjoj srednjoj skoli, pa ako zelis, mozes i hoces fakultet, samo napred, a ako ne, onda ces imati hleba u svojih deset prstiju.

Elem, deca poslusase, ali od savladavanja zanata - nista. Stariji je za 4 godine prakse u servisu skinuo izolaciju sa jednog zamrzivaca, a mladji je naucio da zameni rajsfeslus. Isto vazi i za ostalu decu iz njihove generacije (cast nekolicini koji su upali kod " Misica" na praksu).

U 4. godini, stariji je bio  u poseti  bratskoj skoli u Sokolnicama, u Ceskoj. Tamo su imali fantasticno opremljenu radionicu u kojoj su ucenici savladavali zanat, pravili neke delove za fabriku sa kojom je skola imala ugovor, i zaradjivali dzeparac.

Na kraju prve godine njihov ucenik je imao vise prakticnog znanja, nego nasi posle cetvrte.

Iz ovog ugla, jesam za dualno obrazovanje, ali i podrzavam Rileta u ovom citiranom.

 

 

[RYLAH]

10 minutes ago, Лидија Миленковић рече

U 4. godini, stariji je bio  u poseti  bratskoj skoli u Sokolnicama, u Ceskoj. Tamo su imali fantasticno opremljenu radionicu u kojoj su ucenici savladavali zanat, pravili neke delove za fabriku sa kojom je skola imala ugovor, i zaradjivali dzeparac.

Има нека школа у Србији, заборавио сам која, мислим да је средња нека, где ученици праве бумеранг и продају га на ситно. Водитељка пита предметног наставника зашто не направе неку фирму да то крену да раде на велико, па да и деца крену да зарађују од тога. Ради се о производу који је веома тражен са више страна и који би имао добру прођу на тржишту.

Наставник каже да им тако нешто није дозвољено законом, и зато су принуђени да траже паре од Владе Србије за наставак тог програма, од ког би могли да зарађују и да издржавају и ту децу и целу школу.

Значи, џаба дуално образовање и сличне мантре ако ти у старту ниси омогућио људима да раде и да зарађују.

[Ћириличар]

2 hours ago, RYLAH рече

Има нека школа у Србији, заборавио сам која, мислим да је средња нека, где ученици праве бумеранг и продају га на ситно. Водитељка пита предметног наставника зашто не направе неку фирму да то крену да раде на велико, па да и деца крену да зарађују од тога. Ради се о производу који је веома тражен са више страна и који би имао добру прођу на тржишту.

Наставник каже да им тако нешто није дозвољено законом, и зато су принуђени да траже паре од Владе Србије за наставак тог програма, од ког би могли да зарађују и да издржавају и ту децу и целу школу.

Значи, џаба дуално образовање и сличне мантре ако ти у старту ниси омогућио људима да раде и да зарађују.

Све су то детаљи који би се требали евентуално разријешити у законодавном поступку. Но, пошто имамо власто која има апсолутну већину и легендаран ниво самонекритичности, ко зна шта ће испасти.

У суштини, идеја није лоша - повећати број школа ( или само предмета ) у којима се уче практични занати, уз сарадњу са тржиштем. Свака част Вучићу, за 4 године своје власти... овај... елем... хоћу рећи, само да не буде прича "дивна идеја, али лоше примјењена", за што постоји велика вјероватноћа ако се ова реформа буде пожуривала. А реформа сектора образовања ових "филозофских" смјерова одавно чека такође. 

[александар живаљев]

Србија сад вапи за месарима!

И. МИЋЕВИЋ | 15. јул 2016. 21:06 |

Иако је месарски занат један од најтраженијих, школе широм србије муче муку да попуне одељења. Велики трговински ланци "отимају се" о ђаке, посла има за све, али је интересовање мало

 

КАДА би се окупили ђаци који су се уписали на смер за месара у Крушевцу, Руми, Суботици, Кикинди, Сремској Митровици, Обреновцу, Лесковцу и Алексинцу, опет би у учионици остало празних клупа! У свим овим градовима месарски занат жели да учи од два до пет ђака. У целој Србији на овај смер уписало се 268 ђака, на предвиђених 420 места. Само Хемијско-прехрамбена технолошка школа у Београду има цело одељење са 30 ученика. И док ђаци беже од кланица и месара, трговински ланци и индустрија меса вапе за добрим мајсторима, дају стипендије, помажу током школовања и запошљавају све који изуче овај занат.

Велики трговински ланци, попут "Делеза" и "Идее", писали су Министарству просвете, тражили проширење уписних квота, али и у министарству и у школама кажу да отварање више одељења не значи ништа док нема ђака који би их попунили.

- И да имамо три пута више ученика, сви би могли да се запосле одмах после школе, јер је потражња на тржишту рада огромна - каже Наташа Парезановић, директорка Хемијско-прехрамбене школе у Београду. - Сарађујемо са "Делезом", Кланицом "Ђурђевић", "Идеом", али немамо довољно ђака, колико нам они траже. Деца имају праксу у малопродајним објектима, добијају стипендије, уче од правих мајстора. Када изађу из школе, они су праве занатлије које могу одмах да се запосле.

Кривце за мало интересовање наша саговорница види у родитељима и уписној политици. Родитељи, каже, чак и када су сами занатлије, желе да им дете иде бар на четврти степен, а углавном и на факултет, без обзира на то какви су ђаци.

- Требало би да уписна политика буде строжа и да праг за четврти степен буде постављен још више од 50 бодова. Тада би се више деце интересовало за месарски и остале занате, који су дефицитарни на тржишту рада - објашњава Наташа Парезановић.

А пре деценију или две, подаци Министарства просвете кажу, само у Београду уписивана су четири одељења месара у три школе.

- Интересовање је мало и ми смо отворили ове године 27 одељења, али је питање да ли ће сва остати, јер нема довољно пријављених - објашњава Мирјана Бојанић, посебни саветник министра просвете. - Програмирано је 26 мешовитих одељења, у којима је 15 ђака са профила месар, и једно цело одељење са 30 ученика. Али за тих 420 места, пријављено је свега 268 ученика.

Она додаје и да би средње школе које образују ове профиле требало још више да се рекламирају, да иду по основним школама и представљају свој рад.

Као добар пример наводи то што је и неким веома добрим ђацима месарски занат био први на листи жеља за упис. То су ученици који имају више од 70 бодова. Међу њима има доста деце, закључује, која настављају породичну традицију.

 

ПЛАТА И ДО 80.000

Почетна плата месара је 30.000-40.000, а добри мајстори зарађују и до 80.000 динара. Што их је мање, то више вреде.

- Када се сретнем са бившим ђацима, они прокоментаришу да им је непријатно да кажу колика им је плата, јер зарађују много више од мене, директора школе са 23 године радног стажа. И то је показатељ да њихова професија није потцењена - каже Наташа Парезановић.

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:615234-Србија-сад-вапи-за-месарима

[Снежана]

Вучићев син после завшене средње школе има исто радног стажа као и отац