ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Једино је Америка земља слободе!

[Juanito]

Postavlja se logično pitanje kako je on napredovao do čina episkopa u jednoj zemlji koja nije Amerika?

 

 

Или како је успео да развије релативно успешан бизнис са вином...

[feeble]

Dobro, da uzmemo da mu se omaklo to jedina, pa da ne gledamo u sitna crevca. Ali ako to stvarno misli, onda uopste nije u pravu posto je ta tvrdnja false.

[Аурор]

 Najveca fora je u tome sto su i Chomski i Miroljub Petrovic nezavisno zakljucili da je USA najslobodnija zemlja na svetu. A znamo da i Chomski i Miroljubi imaju potpuno razlicite i medjusobno iskljucive kriterijume slobode.  E sad nek svako sam za sebe izvuce zakljucak o istinitosti vladikinog kazivanja kad je rec o zemlji koja je svojom slobodom kakva god da je zadovoljila tako razlicite kriterijume.

 

Чорбски је рекао да постоји корелација између тога колико је друштво слободно изнутра и насилно споља. USA је најслободнија изнутра, а има огроман учинак агресије, интервенција и насиља споља. Они су у рату 223 године од 238 колико постоји држава...

 

Са друге стране, СССР је терорисао сопствено становништво (у суштини тамница са мало social services), а споља не толико.

[Плутон]

Или како је успео да развије релативно успешан бизнис са вином...

 

И још плаћа порез.

[Marjanovic]

Па би ваљда требало остати на том реалном функционисању

 

Кад је било другачије? Читава историја српске цркве је повезана са овом или оном варијантом вођења политике. Почевши од Светог Саве, преко Чарнојевића, Светог Петра Цетињског, Његоша, владике Николаја па све до данашњег времена.

Да, српски епископи су кроз историји често биле и политички вођи и друштвено политички радници. Наравно, не из жеље за влашћу већ због реалних потреба времена.

Не треба бежати од тога. Много је важније добро усагласити однос цркве и политике него инсистирати на неком строгом секуларизму који у пракси никад није ни постојао.

 

 

 

 јер +Григорије афирмише један политички поглед који теби одговара и на чији ауторитет би могао да се позовеш данас-сутра кад ти затреба. Док са друге стране имаш рецимо +Атанасија чији су ставови другачији и одговарају неким другим људима који ће се крити иза његовог ауторитета кад им то буде одговарало.

 

Политика је део наших живота, нема ту  шта да "затреба" и шта да се крије. Ми смо целовити људи. Сасвим је у реду да владике износе различите политичке ставове. Проблем је ако се само једна политика или један политички став апсолутизује, што се понекад догађа.

 

 

На тај начин се даје брисан простор разним политичким хијенама који кријући се иза епископа од епархија праве политичке феуде, па и економске, врбују народ и разваљују Цркву. А како то делује имали смо прилику да видимо на примеру бившег епископа Артемија. 

Спор око  бившег епископа Артемија није настао због његових политичких гледишта.

[александар живаљев]

Да, ево Ноам Чомски већ годинама труне у затвору! Правда за Ноама!

 

Кад си га прочитао у неким мејнстрим новинама?

[александар живаљев]

Антизападњаштво је нешто што наводно треба да се подразумева ако си православац. .

 

То је велика несрећа. Или тзв. "руска идеја" по Берђајеву да видиш недостатке западног либерализма а не видиш блато на сопственим улицама ("српска идеја" је само минијатура ове руске).

У том смислу ова дискусија је засад плоднија, бојим се, од оне калуђерски-геополитички властољубиве коју су водиле Припремне комисије за Свеправославни сабор.

[Рилски]

Postavlja se logično pitanje kako je on napredovao do čina episkopa u jednoj zemlji koja nije Amerika?Možda je glup pa zbog toga.

 

хахахах .. ово је већ виц ..шала - досетка .. смијех ..!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ovde su najviše rekli, oni kojima je ova izjava vladike pogrešna a opet dobrodošla u jednoj debati pravoslavlje i zapad.

 

Možda je pravoslavlje došlo do toga, da okretanje pogleda od zapada u mnogome šteti vernom narodu u Istočnoj Crkvi a to se ponajviše možda izražava u svakodnevnom životnom opitu laika, koji odlaze na zapad radi posla ili napredovanja, kao što je to učinio i jedan Nikola Tesla naprimer.

 

Jednostavno vera se je prenela na politiku,politika na direktan uticaj kvaliteta života gradjana i velikih predrasuda, koji u principu koče napredak

 

Kako politika,tako i teoogija, mora biti fleksibilnija i neisključiva u jednom slobodarskom maniru koji možemo osetiti kod Svetoga Duha. Pravoslavlje kao čuvar Istine, mora pre svega i iznad svega u svom suštinskom biću imati čoveka, kao Božje svetilo. I tako se prisećati Sina Božjeg koji ej došao svom narodu, taj narod jeste čovečanstvo i provodio najviše vremena sa grešnicima i ljudima kojima je potrebna pomoć. U tom maniru nastavio bi, da takvog Hrista Isusa treba da osećaju svi i na zapadu i na Istoku a takav Hristos će izbrusiti Istinu, jer raskol je možda Božje dopuštenje od prvog časa kad su se pojavile razlike u ispovedanju Hrišćanske vere. (budi ili hladan ili vreo, nemoj da budeš bljutav reči su koje možemo naći u NZ)

 

Anatema i zid nisu rešenje, rešenje je to, da se svi prisećamo svojim slabosti pogotovo ako želimo da učimo drugog.

 

Iskreno mislim, da je politički sukob Istoka i Zapada inspirisan Hrišćanskom podelom, raskolom. 

 

Tu da li  je Amerika bila ona jedina slobodna zemlja na svetu ili ne, manje bitnija od ovoga na šta skrećem pažnju a verujem da nisam usamljen u tome.

[Grizzly Adams]

"А о којој слободи говори овај епископ а у теми "Богословље у јавној сфери"?

 

Термин "бого-словље", или словити Бога није у преводу само "логија" као сабир информација, нека наука упоређивања факата него је однос пре свега "молитвени" (ако не верује нека погледа свог имењака св. Григорија Богослова), што је славословље из срца и ума. Тај однос који је наш Адам имао па изгубио, и ми "као" то желимо да повратимо али нећемо, јер нам другачије изгледа, да није баш то што би ми острашћени хтели. Кажем "као", јер ево ни неке владике не знају о којој слободи говоре. Данас и о љубави говоре, стално и свуда, али о којој љубави? Тако и о овој слободи?!

 

Говори о политичкој и економској слободи. Хришћани "у јавној сфери" своје богословље морају да примене као мерило принципа који се односе на све грађане. Ми ту морамо да из својег богатог хришћанског искуства пажљиво извучемо оно што је универзално, односи се на све људе били они верници или не, па да онда применимо на међуљудске односе. У том коктенсту, говорити атеистима о некаквом "молитвеном односу" било би апсурдно и непристојно. Ми свој молитвени однос и љубав према ближњем примењујемо "у јавној сфери" тако што поштујемо управо њихове политичке и економске слободе, јер се на томе заснива мирољубив однос међу људима.

 

 

 

Поред духовне потлачености пост западног хришћанског света ("пост хришћанског западног"? ГА) видимо да он страда и од тотализма (? ГА), диктатуре, а у доктрини материјализма у којем треба да се оствари ова Григоријева слобода. Дакле, чак не говоримо о духовној слободи него материјалној, пошто је очигледно да она њега импресионира. Стари амерички сан јел те? Јер у идејном свету агресивног капитализма суштина је "материја", да неки чак ове наше дане називају савременим "феудализмом". Неко ће рећи: па онда суфеудалци били власници свега нашег како то да тако драматично поредимо са овима данас. Агресивни капитализам као доктрина јесте то модерно или повампирено феудално власништво - јер су изабрани буквално власници наших имања а индиректно и живота?

 

Где то видимо да западни свет страда од тоталитаризма и диктатуре? Нигде. Може се САД приговорити доста тога у спољној политици, али кад је унутрашње уређење у питању ниједна држава у историји није била даље од тоталитаризма и диктатуре. Већ смо разјаснили да се у "јавној сфери" не може говорити о "духовној слободи", већ само о (за о. Љубу можда "нижој врсти", али већини људи веома важној) "материјалној" слободи. И то свакако треба да нас импресионира, јер су кроз највећи део историје људи страдали и патили управо због угрожавања те "материјалне" слободе. Свет у коме данас живимо није кроз историју био правило, него је изузетак, скоро аномалија у непрекинутом страдању људи кроз векове и миленијуме. Да, то јесте импресивно и Богу хвала што је тако.

 

Шта је то "агресивно" у капитализму? Основа капитализма јесте поштовање приватне својине и слободе човека да њом управља како жели. Шта је у томе агресивно? Свето Писмо каже "не кради" и "не пожели туђе". Крађа је агресивна, поштовати туђе није агресивно него је мирољубиво и хришћански. Поштовати туђу слободу да живи како жели није агресивно него је мирољубиво и хришћански. Зар није у социјализму, који је супротност капитализму, неко други "власник наших имања и живота"? Како је онда могуће капитализам који инсистира на личном власништву и слободи поредити са феудализмом? Није могуће.

 

 

 

У Америци можеш да радиш шта год хоћеш осим да плаћаш рачуне. ("осим да не плаћаш рачуне"? ГА) Коме? Банкама које су и власници наших материјалних живота. Буквално. Пропуштен порез држави је раван материјалном самоубиству, из чега се никада више не можеш финансијски ишчупати. Мало те пусте да мудрујеш са том "слободом" па ти држава млатне каматне казне на 100%, али буквално. Добро, то је за оне који су плитко схватили америчку слободу, јер наравно далеко више има поштених људи. Свакако је тачно да у Америци има много добрих људи. Али 80 % Американаца нису власници ничег, него само банке којима месечно отплаћују као вечити станари и дужници. Банке су власнице свега америчког комфора, и илузија је да је то неко лично власништво.

 

У комунизму власник је била држава и чак је давала да се има нешто и лично. Амерички народ са последњим капима зноја цео живот ради да би отплатили куће и имања и на крају једва да отплате оно што 50 година или више дугују банкама. Завршавају живот у старачким домовима или пак негде на југу у врло скромним условима зарађеног, већином у „контејнер насељима“. А цео живот није био слободан него је робовао раду, веровао у њега, поробљено маштао о материји до психосоматске зависности, и није имао времена ни за породицу ни пријатеље. То је америчка слобода блештавог Холивуда који материјом намамљује и увлачи у доживотно ропство којег прикрива проверени римски опит: panem et circenses („хлеба и циркуских игара“). Најсуровије се ради у Америци, са три дана националних празника и правом на недељу или две одмора. И тако цео живот од 9 до пет, шест а богме и седам увече.

 

Занимљиво. А од када је то хришћански "не плаћати рачуне"? Може ли хришћанин да се са неким нешто договори, од њега добије производ или услугу, и онда не плати како је обећао? Какав је то онда човек и хришћанин? Порез јесте насиље државе, али ту САД није никакав изузетак. То све државе раде, па грађанин нема пуно избора и може само да поступи по оној Христовој - цару царево, а Богу божије. Банкарски и монетарни систем, предвођен централним банкама јесте велики проблем данашњице, али он није специфичност САД, већ је иста ситуација у целом свету. ЕУ такође има своју централну банку и све проблеме које она доноси, има Русија, има Кина, има Србија. То је превелика тема за реплику, али у једној реченици - такво монетарно уређење је супротно капитализму. Оно крши његове основне принципе које сам већ навео. Па зато нема никаквог смисла критиковати капитализам за нешто чему се супроти и за шта није одговоран.

 

Помињати комунизам је заиста неумесно и ружно, с` обзиром на десетине милиона људи који су страдали од тог зла, а међу њима и огроман број православних хришћана. Комунистичка држава је "чак давала да се има и нешто лично", замислите... И још би вероватно требало да будемо захвални? У САД се ради исто као и свуда - ко хоће да има мора да ради. Само за разлику од других делова света може и да заради, има шансу за бољи живот. Јуче сам упознао једног Иранца, натурализованог грађанина САД, који је дошао без ичега, а сада има свој ресторан на једном егзотичном острву у коме је испунио и свој сан да се бави музиком. Тај човек је срећан. Читавог дана има осмех од ува до ува. Да, он је радио и ради пуно, али је задовољан. То је био његов лични избор, не нешто што му је наметнуто.

 

 

 

Ако вл. Григорије као пастир добри говорио о духовној слободи ево му одговора; а ако је говорио о материјалној опет ево му одговора. А ако је говорио о богословској ("теолошкој") слободи одговор је добио у овим ранијим редовима, јер слобода је одсуство робовања материји. Онда о каквој теологији може да буде реч? Остаје да се каже о којој слободи он овде несретно говори?

 

А како ћемо ту "духовну слободу" која је "одсуство робовања материји" применити на "јавну сферу"? Како ћемо ближњем који је атеиста објаснити да треба да жртвује своје политичке и економске слободе, да се одрекне свог рада и имовине, да би ми испунили своју "духовну слободу"? То се може завршити само на један начин - насиљем и тоталитаризмом. Што је веома несретан исход за хришћане, посебно ако су узрок те несреће. Ако то ураде, хришћани не само да губе своју "духовну слободу", већ крше основне принципе своје вере.

 

 

 

Он говори о оној идеолошкој, политичкој, најгорој и свакако оној најпримитивнијој. Њега импонује што може да се креће од тачке А до тачке Б; може да се грди и псује свако и на сваком месту; имаш право да по амандману поседујеш оружје "да би се заштито од државе" (по идеји, али само пробај, јер видимо како заврше они који пробају...); можеш јавно да вређаш свачија обележја и вредности итд. Рецимо та слобода у америчкој идеји "пуси рајот", украјинских "фемен", шетњи нелогичности и здравог смисла - содомиста и сл. Ова слобода је обмана, врло добро смишљена, и у њу се много улаже а са само једним јединим циљем: да се прикрије одсуство духовне а богме и материјалне слободе.

 

Још једном: Примитивном слободом се прикрива одсуство оне духовне а и матерјалне.

 

Да човек не поверује шта чита... А шта је алтернатива овоме чему се о. Љуба овако руга? Да човек не може да се креће од тачке А до Б? Је л` то хришћански идеал? Да не може да каже шта мисли? Да нема право да се брани? Шта је онда хришћански идеал? Тоталитарна држава у којој нема слободе кретања, говора и живота? Ако је нешто "обмана" онда су то ове непромишљене и острашћене речи.

 

 

 

У Америци треба умети да се живи, пре свега уздржавати се од похлепе да одједном све имаш. Ако мислиш Богом и душом нећеш се заробити, јер ниси похлепан и среброљубац, и још ћеш сигурно да имаш и матерјално. Али то се добија са суштински сачуваном слободом. Сабласно је то што ти се привидно све нуди да лако добијеш, и лако је доступно, да стекнеш илузију да је твоје, док не схватиш да немаш, да више ништа није твоје него да си постао слуга, чак роб. Рекао бих „слатки роб“ а у тој иситни да је овде заиста тешко бити гладан и жедан, го и бос. Живот у датом принципу није лош, не лицемерим се ја са пред тим фактом, али немојмо давати овакав пример слободе против које се овдашња Црква грчевито бори. Како то да постоје два прилаза Цркве према америчкој слободи? Ми се убисмо да нашу паству сачувамо од неправилно схваћене америчке слободе као великог трика, када у реалности нестаје слобода духа и настаје опака поробљеност у којој се губе основне вредности и квалитет живота. Наше омилије се пребогате о темама сабласне и привидне слободе, која суштински поробљава душу (и не у строго духовном или еклисијалном смислу). Дакле, ми често о томе учимо своју паству да не падну у канџе слободе која еп. Григорија надахњује и то још у некој задатој теми „Теологије у јавној сфери“.

 

Па свуда "треба умети да се живи". Наравно да је хришћанин позван да се бори против страсти, похлепе и среброљубља. Шта је ту спорно? Те две ствари нису супротстављене, него се допуњавају. Прво треба да уредимо друштво тако да живимо без насиља и у међуљудске односе ступамо добровољно, мирољубиво. Па онда да у таквом слободном друштву свако следи своје идеале најбоље што зна. Да ли ће неко постати "роб страсти" то је индивидуално питање и решава се индивидуално. Не може се против страсти среброљубља борити у "јавној сфери"...

 

 

 

У реалној јавној сфери истина је најугроженија. А ко беше оно рече да се теологија добија само у слободи? Ако нема истине нема ни теологије као суштаствене вредности исте. У лажи нема теологије него само извитоперено предлагање духовности свих облика, која је еклектичка наказа коју ми теолошки називамо да је јерес. А ових наших дана на геополитичкој ветрометини ми смо непобитни сведоци одсуства ове слободе са којом се наш владика усхићује . (Упоредимо ове владикине речи са мислима партијских кандидата у већ започетим америчким изборима). Свакако је поред богословске истине необориви постулат да ако Истина угрожена онда нема ни теологије „у јавној сфери“, као нашем општем стваралаштву које би имало за циљ да ослободи друштво и зада му нове и свеже циљеве. Пре свега да ослободи човека од погрешног начина живота који га води у самодеструкцију – а народски „греха“."

 

Сасвим је друга ствар спољна политика САД и унутрашње уређење о којем је владика говорио. Ми као хришћани не би смели да дозволимо да нас понесе "геополитичка ветрометина", већ да на свет гледамо непристрасно и објективно - у векове векова. Не само да би правилно сагледали историју, већ пре свега да би се заштитили од острашћености и заслепљености коју та ветрометина доноси. Због тога многи који су Христа видели, нису Га препознали.

 

Грех се не побеђује у "јавној сфери", грех је индивидуалан. Покушаји да се борба против греха води "у јавној сфери" у историји су се завршавали веома неславно, па су остали мрља на савести хришћана до дан данас. Осим ако се не залажемо за ону "слободу" коју је проповедао Томас Торквемада... У ком случају сам неизмерно захвалан за слободе које ганантују први и други амандман Устава САД.

[Рилски]

Eво размишљања о. Љубе са Светосавља о овој изјави вл. Григорија:

 

.. Jeдан од (главних) разлога зашто је Владика Григорије морао да мало боље ..,,упакује своју изјаву'' ..(тј промисли о њој) је и мобилизација оваквив и сличних мислиоца, наших, срБББских, све (нај-екстра)православних и једино истинских .. 

[зеленизуб]

А Империја је сасвим други проблем и ту се потпуно слажемо да је зло и да ништа не ваља. Само што су капитализам и империја две сасвим различите ствари. Има пуно земаља које су капиталистичке, а нису империје. Било је пуно империја које нису биле капиталистичке.

"The empires of the future are the empires of the mind" - Sir Winston Churchill, Speech at Harvard University, September 6, 1943, in The Oxford Dictionary of Quotations (1999), Knowles & Partington, Oxford University Press, p. 215 ISBN 0198601735

"Nase dve zemlje su te koje kontrolisu sudbinu sveta, koje kontrolisu nauku i tehnologiju, koje kontrolisu kulturu. Buduce imperije bice imperije uma. Kontrolisati ono sto covek misli nudi vece dobiti od oduzimanja zemlje i provincija drugih naroda ili njihovog iscrpljivanja eksploatacijom"  - rekao je jos 6. septembra 1943. Vinston Cercil, obracajuci se anglofilima na Harvardskom univerzitetu.

http://www.theworldinsmallhandfuls.com/2012/10/4359/

 

Где се рецимо ти Grizzly често изгубиш у преводу, забуниш у терминологији итсл.

 

[Grizzly Adams]

Ум нико не може да ти контролише ако му не дозволиш.

 

Или ако си под утицајем шљивовице...

[Ronald]

Ум нико не може да ти контролише ако му не дозволиш.

 

Или ако си под утицајем шљивовице...

Griz hoce ako ljudi ostanu naivni kao sad, pa nastave da se prepustaju najacem opijatu zvanom populizam I demagogija. Jos kada se to spoji sa sopstvenim polupijanim stanjem izazvanim neznanjem I zabludom, umna kontrola nece izostati hehehe:-)

[зеленизуб]

Ум нико не може да ти контролише ако му не дозволиш.

Ипак ти је танка ова фразица, мораш признати.