Однос према ближњима који нису спасени (у вечности)?

[Лидија Миленковић]

пре 7 минута, Срђан Шијакињић рече

Ако би било тако, онда би цело ово цимање са живтом на Земљи било бесмислено.. Чему све ово, ако се тога нећемо ни сећати. Онда не бисмо ни били исте личности као овде и сада, ако не бисмо имали сећање на претходни живот. 

Nesto kao MATRIX ?

[Срђан Шијакињић]

пре 1 минут, Рапсоди рече

Мислим да сам читала исто од старца Пајсија светогорца . И зашто би било бесмислено ? И зашто би се сећао цимања...зар нису битни резултати. И када се попењеш на врх , да ли уопште мислиш о успутним степеницама којим си морао проћи ?  

Шта ће ти било каква сећања,  ако си у близини Христовој . Једноставно ако имаш сећања, онда по дифолту ствари можеш да оживиш и осећања која прате та сећања. А знамо све какава непреображена осећања илити сећања могу да навале на нас. Еј човече ти су у рају, ти си преображено биће . 

Еј човече ти су у рају, ти си преображено биће .Наравно да нећеш бити иста личност као овде и сада. И какви смо то ми овде и сада, никада исти, стално подложни променама .   

Онда је Бог просто могао да створи нека бића и директно их смести у рај. Нема смисла зато што бисмо у будућем животу требало да будемо све савршенија верзија себе, а не да ми практично нестанемо и уместо нас живе нека бића која се не сећају ни ко су ни шта су... Иако смо овде у сталној промени, баш је сећање оно што нас чини једном истом особом кроз време, иако се та особа мења. Ово ме подсећа суштински на причу о реинкарнацији - ако будем добар, у следећем животу ћу се реинкарнирати у неког или нешто добро и срећно, и то је као супер, без обзира што се нећу сећати ко сам и шта сам био.

[Срђан Шијакињић]

пре 5 минута, Лидија Миленковић рече

Nesto kao MATRIX ?

Не знам ни да ли је као Матрикс, јер у Матриксу су успавани људи који сањају живот. Али и у стварности и у Матриксу су исти људи. Овде бисмо имали човека који је био жив и слободан (или "слободан" али да не улазимо сад у то) да начини неке изборе, и као награда за те изборе је добио то да се не чега ничег већ да само буде блажен... нема ми то уопште смисла, јер ко је онда тај "нови" човек...

[Рапсоди]

@Срђан Шијакињић Једно хипотетичко питање. У рају се рецимо нађу жртва и злотвор. Е сад замисли, жртва је опростила, злотвор се покајао, жртва не зна да се злотвор покајао (може да претпостави чим је у рају) Али без обзира на опроштај,  опет по дифолту ствари  не може да има баш рајска осећања ако призове сећања. А рај је место где нема туге, ни бола, ни сумње ни питања....

 

[grigorije22]

On 18.1.2016. at 10:14, Рапсоди рече

Наше главно осећање у рају је срећа и радост/ која се ни замислити не може /

Па ако је тако, откуда питање уопште какав ће бити наш однос према ближњима који нису спашени .

Срећа и радост потире питање односа према неспашенима.

Ваљда од близине и лепоте Христове се све заборавља, биће нам  таква осећања да је све друго апсолутно небитно.

Ako je to tako zbog cega onda apostol Pavle veli da ne placemo za umrlim kao oni koji nemaju nade? Po ovome ispada da itekao treba da ocajavamo i placemo.

[Лидија Миленковић]

пре 1 минут, Рапсоди рече

@Срђан Шијакињић Једно хипотетичко питање. У рају се рецимо нађу жртва и злотвор. Е сад замисли, жртва је опростила, злотвор се покајао, жртва не зна да се злотвор покајао (може да претпостави чим је у рају)

 

Poenta je u boldovanom .

пре 4 минута, Рапсоди рече

 Али без обзира на опроштај,  опет по дифолту ствари  не може да има баш рајска осећања ако призове сећања.

 

Onda i nije oprostila. 

пре 6 минута, Рапсоди рече

. А рај је место где нема туге, ни бола, ни сумње ни питања....

 

Vec samo radost i ljubav...bezgranicna i bezuslovna .

 

Bar, tako ja mnim 

 

 

[grigorije22]

On 18.1.2016. at 18:00, kopitar рече

ako mi budemo patili za našim bližnjima to znači da će i Bog patiti jer ih on voli mnogo više , valjda je to cijena ljubavi a osim toga tu je i vječna radost i utjeha , u svakom slučaju zajedno će mo i da plačemo i da se veselimo.

Ovde se govori kako spaseni nece da se secaju svojih bliznjih pa nece da pate. A da li ce Bog da se seca onih koji nisu spaseni? I ako hoce da li ce da pati za njima? Ako nece znaci da je prestao da ih voli. A ako je prestao znaci da se menja a Bog je nepromenjiv.

[Рапсоди]

пре 5 минута, Срђан Шијакињић рече

Онда је Бог просто могао да створи нека бића и директно их смести у рај. Нема смисла зато што бисмо у будућем животу требало да будемо све савршенија верзија себе, а не да ми практично нестанемо и уместо нас живе нека бића која се не сећају ни ко су ни шта су... Иако смо овде у сталној промени, баш је сећање оно што нас чини једном истом особом кроз време, иако се та особа мења. Ово ме подсећа суштински на причу о реинкарнацији - ако будем добар, у следећем животу ћу се реинкарнирати у неког или нешто добро и срећно, и то је као супер, без обзира што се нећу сећати ко сам и шта сам био.

Дискутабилна тема, са рашомонским исходом. Ипак не знамо како ће и шта бити. Ја могу да претпоставим  да у будућем животу ћемо бити преображени на боље. Шта са особама које су доживеле трајну амнезију . Горе ће тај осећај амнезије нестати ? Ипак мислим да ми уласком у рај  почињемо ново поглавље нашега вечнога живота, у коме је Христос центар,  па све и да постоје сећања, иста постају апсолутно небитна . Наше једино сећање прошло садашње и будуће је Господ. 

[Рапсоди]

пре 4 минута, Лидија Миленковић рече

Poenta je u boldovanom .

Али жртва може да опрости, али не и да заборави....а ако не заборави онда ће имати непријатна сећања(осећања), без обзира на опроштај . А непријатна осећања су у рају недопустива....

[Рапсоди]

пре 6 минута, grigorije22 рече

A da li ce Bog da se seca onih koji nisu spaseni? I ako hoce da li ce da pati za njima? Ako nece znaci da je prestao da ih voli. A ako je prestao znaci da se menja a Bog je nepromenjiv.

Бог није створио роботе, већ људе са слободом избора. Бог може све, само једно не , а то је да натера људе да га воле. Он толико воли људе да поштује њихове одлуке , зар не би био тиранин када би их терао да га воле или захтевао  да под " обавезно " уђу у рај .  

[grigorije22]

Управо сада, Рапсоди рече

Бог није створио роботе, већ људе са слободом избора. Бог може све, само једно не , а то је да натера људе да га воле. Он толико воли људе да поштује њихове одлуке , зар не би био тиранин када би их терао да га воле или захтевао  да под " обавезно " уђу у рај .  

Ja pitam da li ce Bog da se seca onih koji su mu rekli ne, i da li ce u tom slucaju da pati za njima?

[Рапсоди]

пре 1 минут, grigorije22 рече

Ja pitam da li ce Bog da se seca onih koji su mu rekli ne, i da li ce u tom slucaju da pati za njima?

Питаш ме питања на која ти нико тачно не може дати одговор...на њих ћеш добити одговор када пређеш границу. 

И шта и да их се сећа, и шта и да пати, али не може никога силом у рај, ако неко неће па неће.... 

[grigorije22]

Управо сада, Рапсоди рече

Питаш ме питања на која ти нико тачно не може дати одговор...на њих ћеш добити одговор када пређеш границу. 

И шта и да их се сећа, и шта и да пати, али не може никога силом у рај, ако неко неће па неће.... 

Znaci Bog ce da pati ali ne i bliznji. Zanimljivo. Pitam jer se ovde iznose stavovi kao da nesumnjivo sve znamo.

[Рапсоди]

пре 1 минут, grigorije22 рече

Znaci Bog ce da pati ali ne i bliznji. Zanimljivo. Pitam jer se ovde iznose stavovi kao da nesumnjivo sve znamo.

Значи не знам да ли ће или неће Бог да пати и рекох да ћеш(ћемо) одговоре сазнати кад пређеш (пређемо)  границу, а овде смо још јако ограничени да на овакве врсте питања можемо имати апсолутно тачне одговоре. Можемо само да се приклонимо једном или другом тумачењу и до у бесвест да водимо расправе ко је у праву а ко је у криву...

[Лидија Миленковић]

пре 10 минута, Рапсоди рече

Али жртва може да опрости, али не и да заборави....а ако не заборави онда ће имати непријатна сећања(осећања)

Po meni je ovo kontradiktorno i u ovom svetu, a kamo li u raju. Ono sto sam oprostila (a mnogo toga jesam, hvala Bogu), gotovo je. Te ljude i dalje srecem i nema neprijatnih osecanja. Neprijatna osecanja se javljaju pri susretu sa ljudima kojima, jos uvek, nisam oprostila. Ona me podsticu da se jos upornije borim sa sobom. Svaki put kad uspem u tome osetim ogromnu radost i olaksanje. Najiskrenije.