Отуђење

[Ненад Р.]

Сведоци смо да у задње време се људи све више повлаче у себе, све мање контактирају са другима и зтварају се унутар своје куће. Контактирају најчешће путем рачунара и телефона, а контакти уживо све су ређи.Постају равнодушни према другима и њиховим проблемима и неретко сматрају да су њихови проблеми најтежи и тиме себе оправдавају.

Све се мање честита нова година и остали празници и све се више увлачи неко зло у људи и понашају се малте не скоро као машине, и гледају само себе.

[GeniusAtWork]

Зависи.

 

Технологија данас омогућава људима да се чују и виде на разним крајевима света, да се упознају људи које вероватно овако никад не би могао да упознаш, да се сазнају информације које год ти требају и кад год ти треба, можеш да учиш о било чему преко нета, итд. О забави и вестима да и не причамо. Проблем је кад технологија постане сама себи сврха, тј. када постане једини начин комуникације са другим људима и околином, и када се због ње занемаре други социјални односи, обавезе и остало. То онда може да буде лоше. Али то је опет до људи, рачунари и телефони ту не могу да буду криви, они су само гомила пластике и штампаних кола.

 

А што се тиче честитања: не знам, мени је некако драже да ми честита Нову годину или било шта друго неко ко то стварно жели и мисли, него да сви то раде али из чисте куртоазије и аутоматизма да би, ето, испоштовали неки ред.

 

 

[JESSY]

OTUĐENOST: Žive i umiru potpuno sami

 

U Srbiji je sve više ljudi koji, zbog otuđenja od okoline i siromaštva, žive i umiru sami. Na udaru su najstariji, a brojka onih o kojima niko ne brine približila se 40.000

 

Koliko je otuđenost zahvatila velike gradove, a ubrzano se širi i po unutrašnjosti, pokazuju sve češći slučajevi ljudi koji umiru sami, u stanovima, a da danima niko i ne primeti da ih nema. Komšije jedni drugima više ne svraćaju na kafu, deca sa sprata više ne obilaze ostarele sustanare da ih pitaju treba li im šta iz prodavnice, deca zaboravljaju roditelje.

Tako se i desi, kao prošle nedelje u Novom Sadu, u Balzakovoj 1, da u stanu na 11. spratu, budu pronađeni mrtvi majka i sin. Sofiju Sedlar (78) i Borisa Kazincija (53) našli su policija i hitna pomoć kada su njihova tela već počela da se raspadaju. Pretpostavlja se da je sin preminuo prvi, zbog srčanih problema, a nepokretna starica umrla je od gladi. Komšije su ih otkrile tek kada je zgradom počeo da se širi nesnosan smrad. Slučaj nije usamljen.

Podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu pokazuju da starijih od 65, bolesnih, koji žive sami ili sa nemoćnim bračnim drugom u Srbiji ima najmanje 38.600. „Tamna“ brojka je sigurno veća. Ali, usamljenost pogađa i mlade, koji se sve više zatvaraju u virtuelni svet kompjutera.

NASLEDSTVO
Slovenija je u zakonodavstvo uvela član po kom dete koje ne brine o roditelju ne može ni da nasledi njegovu imovinu. U takvim slučajevima i brigu, ali i kompletno nasledstvo, preuzima - država. Kod nas država pomaže onima koji su spremni da tuže potomke zbog neizdržavanja ili zlostavljanja, a takvih je malo.

„Otuđenje je sve veće, a razlozi kompleksni“, primećuje sociolog prof. dr Ljubiša Despotović. „S jedne strane tu je razoren sistem vrednosti, koji je decenijama u tranziciji. Socijalistički je srušen, a novi nije izgrađen. S druge, tu su egzistencijalni problemi, siromaštvo, jurnjava za poslom. Imamo i transfer negativnog standarda življenja preuzet sa Zapada: otuđenu komunikaciju, sebičnost, ne poznajemo pojam solidarnosti, ne brinemo o bližnjima...“

Savremena država neguje pojedinca koji će se zatvoriti u svoj mali svet, ophrvan kreditima i golim preživljavanjem, i neće imati ni snage ni volje da „talasa“. Tako smo i došli u situaciju da će tek retki pozvati policiju kad čuju zlostavljanje u stanu pored. Većina će pojačati televizor.

Psiholog Vladan Beara potvrđuje da su se socijalne veze izgubile i da postajemo armija usamljenika, okrenutih sebi i ličnim problemima.

„To je u interesu samo velikim korporacijama, koje razvijaju potrošački mentalitet i neguju nesrećnog pojedinca koji će tugu lečiti u šoping-molovima“, objašnjava Beara, i konstatuje da se ti ljudi osećaju bespomoćno. I kada pokušaju da se druže, svako priča o svojim problemima. „U takvim situacijama sve češće prekidaju kontakte sa prijateljima i poznanicima. Ne vide smisao druženja, nema smeha, šale.“

Sociolog Ana Pajvančić kaže da su ljudi u velikim gradovima, poput Beograda i Novog Sada, skloni da misle da će o stvarima uvek brinuti neko drugi:

„I ranije je bilo otuđenosti, međutim, sada u eri interneta, informacije brzo dospevaju u javnost, pa se čini da je ovakvih slučajeva smrti sve više.“

Pojedini stručnjaci otuđenost pripisuju tome što sve manje vremena provodimo kod kuće, a krug onih sa kojima delimo slobodno vreme biramo na osnovu profesije ili interesovanja, a ne iz komšiluka.

Savremenim načinom života najviše su pogođeni stari, koji žive sami i bolesni. Dve trećine njih ima dom na selu, i tu je naročito veliki broj zdravstveno ugroženih, konstatuju u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu. Više od polovine su žene, najčešće udovice.

Izvor: Novosti

[ВИЛМА]

Otuđenost je velika i strašna.

Smeta mi što nema više onako smeha od srca, svi nešto u grču,nervozno se smeškamo, a u sebi vrištimo. Bar ja, a vidim i na drugima, oseća se ta ukočenost, ta sleđenost.

 

Najviše me boli kad osetim koliko sam nekada emotivno nedostupna članovima svoje porodice, koliko sam otupela, koliko sam nekako prazna.

[JESSY]

@@ВИЛМА, da....u prvo vreme sam mislila da je problem u meni....a onda shvatih - da je mnogooooo siri.....

[Ненад Р.]

Родитељи са пуно љубави одгајају ту оецу од првог дана, од три килограма тежине, а када деца стасају и родитељи остаре деца их одбацају као да су најгори непријатељи , да не кажем нешто још горе.

Ја заиста јежим и тим људима и тим људима који занемарују своје родитеље,Бог треба да буде дебело на помоћи како би их бар мало уразумио.

[БанеЛ]

Не постоји ни култура слушања. Само ја, па ја. И то кренем од себе, па се некад добро запитам. Нико никог не слуша. 

 

Најбољу дефиницију је дао Рајко Малешевић из "Мог рођака са села". Ако се сећате оне сцене кад косе на гробљу, па прича са Вранићем о народу. Углавном, у  много тежим временима било је више слоге. Можда се сад и лагодније живи. Питам се?

[Иван Ивковић]

Све се мање честита нова година и остали празници и све се више увлачи неко зло у људи и понашају се малте не скоро као машине, и гледају само себе.

Браво за тему. Треба се задржати на њој и добро размислити. Рецимо да, уопштено гледајући, имамо две врсте фактора - спољашње и унутрашње. Један од главних спољашњих фактора је свакако технолошки развој. Ипак он не може бити пресудан ако није у садејству са унутрашњим факторима, а то су страсти. Изабери коју хоћеш, међу првима гордост такмичење у престижу на естради, у пословању или пак отуђење од другог услед исте. Сујета - медији су одлична могућност да човек "напумпа" свој его. Блуд - обиље материјала доступних на неколико кликова, што би била једна од најблажих могућих пројава. И тако даље, све до унинија које опет подразумева отуђење и душе и тела, кад нам је просто превише стварности. Интернет, као средство за брзо и лако (никако и потпуно) задовољење многих страсти али никако га не бих сматрао главним кривцем за пад. Поента је у подвигу, борби против страсти и раду на задобијању врлине у садејству са Божјом благодати. Што више напредујемо на том плану више ћемо знати и бити способни да употребљавамо и твар на благословен начин а отуђење ће у процесу спонтано бити превазиђено.

[Ненад Р.]

Човека не гледаш у лице, најчешће не видиш ко је и то је као створено за разне страсти и равнодушности и мржње.

Питање би било: Како би се понашали када би се са том особом срели уживо и да ли би знали добро да се понашамо?

Да ли би такав сусрет покушали да избегнемо?

[Иван ♪♫]

,,postali smo grozni licemeri...", usta puna ljubavi, a srce prazno...

[Лапис Лазули]

Koliko od sebe dajemo toliko nam se i vraca.A Bog je precizan merac.Ne vraca se uvek tamo gde dajemo naprotiv ali se vraca.Zato dajte da bi ste dobili.Sva mudrost.

[Јелена011]

Ivani...podsetili ste me na jednu pesmu sto davno procitah...

 

STRAH IZ RUKAVA

Istrči ponekad strah iz rukava,
prevari me – ja mislim da spava
a on se, pogan, odjednom stvori
da me maltretira i razori…
Popne mi se na rame, šapatom truje,
teram ga od sebe – ali, tu je…
Priča da ti do mene nije stalo
i da me ne voliš ni malo…
Teram ga ja, tog đavola, od sebe,
ali on mi i svest ogrebe,
priča, priča, sve sama strahota -
napravi ništavilo od života;
kaže – zalud si, mila, nasmejana,
na srcu ti je rana…
Zalud ti toliko volje, nadanja, želja,
i gomila dobrih prijatelja
koji ti pomoći hoće -
obolećeš od samoće…
Smeje mi se u lice, jezivo, gadno -
ostaće ti srce prazno i gladno;
dokle ćeš da veruješ, da se daješ,
što više daješ – više ćeš da se kaješ…
Tad se sav k’o pobednik u rukav vrati,
pusti me na miru da mogu da patim…
I ništa ne postiže, ja znam šta ću,
kao što uvek znaću
i, šta je dobro i šta mi treba -
tek tvoja ruka i komad plavog neba…
Ali, jedno mu prođe, jedno me sruši,
da me ne voliš – pustoš u duši…
I on zna, mojom se tugom hrani -
biće mi strašni naredni dani,
dok se ne ubedim u priče draže
i, poverujem da me laže…

 

Biljana Stanojević

 

[Иван ♪♫]

ne znam sta bih ti rekao, evo razmisljam i ne znam

[Иван Ивковић]

Још једна идеја на задату тему, оптимистичко виђење... Као што у природи постоје сваковрсне осцилације, смена годишњих доба, дана и ноћи, плиме и осеке, пулсирање срца... Тако и ову појаву можемо посматрати као једну од таквих фаза.

 

А може и овако - као хришћани верујемо да ће се Христовим доласком на крају времена раздвојити жито од кукоља. Можда би чак било здравије у том светлу посматрати ову суморну ствар(ност). Значи биће велике радости, као и још веће невоље него што је сад. Али не за сваког исто. Своди се на наш избор, без обзира на околности.

[LogosAgape]

Kažeš, ljudi kao mašine. Lepo je kad se to ovde kaže...

Šta mislite kad vam neko pogleda profil ili pošalje poruku?

Automatski se postavljaju zidovi predrasuda, tipa šta on ima

meni da piše ili šta hoće, ko zna kakav je, zašto, kako...

 

Otuđenost je posledica potrošačkog pogleda na svet.