Који је савремени теолошки поглед на локацију "Небеса"?

[Volim_Sina_Bozjeg]

https://youtu.be/JW2Oy9ABRL8?t=1001

18.30

[Zoran Đurović]

Veliki misteriozni grad pojavio se na nebu iznad grada Fošan u Kini i šokirao njegove stanovnike. Vizure grada sa neboderima nekoliko minuta su se zadržale na oblacima i onda nestale, a jedan od meštana je uspeo da zabeleži ovu nesvakidašnju pojavu.

 

http://ningizhzidda.blogspot.it/2015/10/miraggi-magie-ologrammi-o-vortici.html

 

http://beforeitsnews.com/paranormal/2015/10/huge-mysterious-city-floating-in-the-clouds-over-foshan-guangdong-china-video-2497768.html

[Кратос]

Kolko se nešto dosećam u Bibliji postoje nebo,nebesa i nebesa nad nebesima.E sad šta je tu konkretno šta ne bih znao al pretpostavljam da je nebo naše fizičko nebo i kosmos(vidljivi svet),nebesa,duhovni,sveta arhanđela,sila,vlasti,anđela i ostale nebeske vojske (nevidljivi) i nebesa nad nebesima(treće nebo kako kaže apostol Pavle) u kome je  sam Bog i kome je apostol dobio pristup upravo zbog Hristovog ovaploćenja i vaskrsenja.

[Volim_Sina_Bozjeg]

u kome je  sam Bog i kome je apostol dobio pristup upravo zbog Hristovog ovaploćenja i vaskrsenja.

 

Pa da u kome je sam Bog!

 

Mislim, da mi ne mozemo ni zamisliti kako izgleda obožena tvorevina.

 

Dakle sve je u slobodi, Hristos nas prima u Sebe ali isključivo našom slobodnom voljom, gde nebo više nije nebo, gde zemlja više nije zemlja, nego je sve Telo i Krv koja ispunjuje i kamen i etar.

 

Ličnost koju konačno osećamo i u svoj svojoj (našoj ljudskoj) punoći. 

[Дидим]

Kolko se nešto dosećam u Bibliji postoje nebo,nebesa i nebesa nad nebesima.E sad šta je tu konkretno šta ne bih znao al pretpostavljam da je nebo naše fizičko nebo i kosmos(vidljivi svet),nebesa,duhovni,sveta arhanđela,sila,vlasti,anđela i ostale nebeske vojske (nevidljivi) i nebesa nad nebesima(treće nebo kako kaže apostol Pavle) u kome je  sam Bog i kome je apostol dobio pristup upravo zbog Hristovog ovaploćenja i vaskrsenja.

 

Па то је... Множина од небо је небеса (није "небад") а сви стари народи су веровали да има више неба у слојевима. И данас се за највише блаженство каже "седмо небо" и то није случајно, старе паганске религије су управо Бога стављале на 7. небо, а такво тумачење постоји и у исламу, јудаизму и хришћанству, само не знам колико је теолошко и догматско. Зато су сва та неба "небеса" и зато су и птице и Сунце такође на небесима. Са те стране нисам тумачио... али ако је "прво" небо оно на ком су Сунце, Месец и звезде, онда је то читава васељена. Стари народи су веровали да су Сунце, Месец и звезде сви разасути на небеском своду, а заправо је већ Месец, као убедљиво најближи, не на првом него на хиљаду и првом небу колико је далеко. Звезде и рубови галаксије да не спомињем, а камоли удаљене галаксије. Е сад, ако је цео свемир "прво небо", која је поента уздизања осим бесмисленог ефекта за људе примитивнијег доба кад се ни путовањем брзином светлости до краја свемира не би стигло за 15 милијарди година... у ствари, немогуће је и стићи до краја јер се и сам крај удаљава брзином светлости ваљда. Али ако се ради о другим ванпросторним димензијама, да ли је такав став прилагођен савременим научним открићима или постоји још из времена док нисмо знали те ствари? Да не изрекнем неку јерес, али ако су некад људи о овоме писали испуњени Духом Светим, да ли је могуће да данас до виших истина долазимо чистим људским умовањем? Или није тако јер, понављам, теолошки одговор не знам, тј. неки "званичан" одговор ако тако нешто постоји. А морало би да постоји, бар мислим, јер то небо помињемо свакодневно у Оченашу и Символу вере и о њему читамо у Јеванђељима као месту на које се узнео Христос. Читава прича би имала смисла да је свет устројен онако како су замишљале народне масе пре 3.000 година, али свет је драматично другачији. Ко би помислио да је Земља зрнце наспрам Сунца, да је "звезда" Јупитер неколико пута већа од Земље, а да су поједине "звездице" много веће чак и од Сунца, а да су толико далеко да то не можемо ни да појмимо...

[Кратос]

Pa to sam i rekao da je nebo čitav fizički svet,čitav kosmos(vidljivi svet).Nebesa su svet duhovnih bića,anđela arhanđela i ostalih kao ljudskih duša,viši način postojanja nama nedostupan sve do smrti i nebesa nad nebesima gde je sam Bog iako je On prisutan svuda kroz svoje nestvorene energije u svim sferama postojanja.Inače vrujem da je uzdizanje trenutno upravo preko te božije energije tako da nema nikakvih ograničenja u vidu brzine svetlosti.

U Oče naš se ne pominje nebo nego nebesa.Ja mislim da se upravo odnosi na ova nebesa nad nebesima.

[Volim_Sina_Bozjeg]

U Oče naš se ne pominje nebo nego nebesa.Ja mislim da se upravo odnosi na ova nebesa nad nebesima.

 

Da, ja upravo u tome vidim istinskog Hrista, koji vise nije nebo (PA NAM JE TO MALO), pa onda covek spominje nebesa (pa nam je i to malo), pa onda nebesa nad nebesima( pa to vise niko ne yna dok ne izbrojimo dimenzije, ali i to je malo).....

 

I nebo i kamen ako nije OBOZEN, ne vredi nista, jer cemo nebo recimo da pretvorimo u kvalitet duhovnog zivota a kamen sa druge strane u kvalitet materijalnog zivota, tako da moramo biti spremni na prihvatanje Drugog, koji vise nije samo nebo ili kamen, nego je Ličnost.

 

Nemamo mi posle Vaskrsloga Hrista, prostor, mi imamo OBOŽENJE svekolike materije. Mogli bi da povedemo i svu teologiju i svaku milisekundu našeg života, zaista u pravcu OBOŽENJA, jer za to nam dade Sveto Pismo i Sveto Predanje legitimitet.

 

Mi smo svedoci Oboženja prirode i čoveka kao gospodara prostora, koji sam vlada nebom ili nebesima i kome nebo ili nebesa (kao kvalitet života) nije cilj, nego nam je cilj Živi Bog i Njegovo Telo,Krv. 

[Дидим]

Не бих да цепидлачим у прецизирању и немојте ово схватити као критику јер сам захвалан што сте одговорили на тему, него себе ради морам нешто да нагласим. Небо и небеса су исто. Немојте да вас збуни архаичан облик множине са -еса, па да помислите да су "небеса" неко посебно, духовно небо јер нису. У старим временима "небеса" је једноставно била реч за оне делове неба где су Сунце, Месец и звезде. У претходном посту сам то формулисао нешто другачије, али ево сад апдејтујем са провереним подацима јер сам мало прочепркао по тој теми. Веровало се да има више неба и одатле множина, небеса, и та множина нема везе са хришћанством већ са претхришћанским глобалним схватањем свемирског простора. Изнад нас је небо или небеса, свеједно. Небеса над небесима или небо над небесима је буквално то што каже - небо на вишој висини. А колика је та висина сведочи схватање да је Месец на "небесима" и да су звезде тамо. И ту звезде треба схватити у оном контексту у ком су их људи онда схватали, да је то ИСТА висина као и висина Сунца и Месеца... не треба их схватати у данашњем смислу интегалактичких удаљености јер је то помало прекрајање историјских схватања јер немамо никаквих назнака да је ико у прошлости, укључујући и свете оце, имао интелектуалну представу на колико непојмљиво огромној удаљености налази само прва наредна галаксија.

 

У Оченашу се у старогрчком и латинском преводу који се узимају као референтни за небеса користе речи caelis и οὐρανοῖς што су аблатив односно датив множине речи "небо", а управо то небо у множини је код паганских Грка и Римљана била реч за локацију небеских тела. Дакле, није према данашњем ретроактивном схватању, јер је постало архаизам да се говори за нпр. орла да лети небесима или да је на небесима пала "звезда падалица" (метеорит), већ за тај контекст користимо речи небо, атмосфера, космос, док је "небеса" временом постао архаизам везан за цркву, па кад кажемо "небеса" не помишљамо на небо са облацима, него на неко духовно "небо" на којем је Бог. То је нешто што је потпуно ново, у језичком смислу су небо и небеса били исто, али као што "дух" може бити карактерни склоп (нпр. спортски дух, такмичарски дух), а у другом контексту бестелесно биће (дух Хамлетовог оца), мене занима да ли знамо да се у старо време правила таква појмовна разлика између духовног неба и физичког неба или се веровало да је Бог на физичком небу. Савремено раздвајање појмова "небо" и "небеса" у српском језику са тиме нема везе. Мени парају уши аналогије са висином и уздизањем баш у контексту тог неба, јер друга димензија није ни по чему ни "виша" ни "нижа", а Бог није ни на каквим физичким висинама јер висина не постоји, постоји само удаљеност од Земље, а ако је нешто у другој димензији, то је једнако далеко и од Земље и од најудаљеније галаксије "на висинама". Људско знање о свемиру је толико нарасло за кратко време и толико је документовано да разумем да савремени свештеници и теолози не негирају не ствари. Само ме занима да ли они данас, свако индивидуално и свако за себе, прилагођавају древне догме савременом знању проглашавајући их за аналогије, или су у оно време свети оци јасно рекли да се ради о аналогијама које не треба схватити буквално. У том контексту, и извињавам се на досађивању понављањем, не разумем која је поента Христовог уздизања у вис пред апостолима до тих висина да се изгубио из вида и да су хришћани 2000 година преносили информацију да се Христос "уздигао" у небеске висине и да ће оданде "сићи" приликом другог доласка, ако нам је данас "јасно" да је само прешао у другу димензију. Да ли ми то данас преправљамо догме како бисмо их прилагођавали савременом знању и зашто је Христос оно урадио? Не видим друге опције осим ефекта који је требао да одушеви апостоле или тога да је Св. ап. Лука то једноставно измислио. Не личи ми на Христа, који је толико истина открио апостолима, да зарад ефекта остави читаво човечанство у заблуди да се он попео негде изнад облака и да је тамо физички и даље, а чини ми се да је већина хришћана управо у то веровала све ове године.

[Deja Vu]

Veliki misteriozni grad pojavio se na nebu iznad grada Fošan u Kini i šokirao njegove stanovnike. Vizure grada sa neboderima nekoliko minuta su se zadržale na oblacima i onda nestale, a jedan od meštana je uspeo da zabeleži ovu nesvakidašnju pojavu.

 

http://ningizhzidda.blogspot.it/2015/10/miraggi-magie-ologrammi-o-vortici.html

 

http://beforeitsnews.com/paranormal/2015/10/huge-mysterious-city-floating-in-the-clouds-over-foshan-guangdong-china-video-2497768.html

 

Beograd na vodi iz paralelnog univerzuma. A mozda je prikaz iz Eshatona, siguran sam da i tamo postoji BG Waterfront u kom svetitelji uzivaju u vecnom shopingu. 

[Justin Waters]

Не бих да цепидлачим у прецизирању и немојте ово схватити као критику јер сам захвалан што сте одговорили на тему, него себе ради морам нешто да нагласим. Небо и небеса су исто. Немојте да вас збуни архаичан облик множине са -еса, па да помислите да су "небеса" неко посебно, духовно небо јер нису. У старим временима "небеса" је једноставно била реч за оне делове неба где су Сунце, Месец и звезде. У претходном посту сам то формулисао нешто другачије, али ево сад апдејтујем са провереним подацима јер сам мало прочепркао по тој теми. Веровало се да има више неба и одатле множина, небеса, и та множина нема везе са хришћанством већ са претхришћанским глобалним схватањем свемирског простора. Изнад нас је небо или небеса, свеједно. Небеса над небесима или небо над небесима је буквално то што каже - небо на вишој висини. А колика је та висина сведочи схватање да је Месец на "небесима" и да су звезде тамо. И ту звезде треба схватити у оном контексту у ком су их људи онда схватали, да је то ИСТА висина као и висина Сунца и Месеца... не треба их схватати у данашњем смислу интегалактичких удаљености јер је то помало прекрајање историјских схватања јер немамо никаквих назнака да је ико у прошлости, укључујући и свете оце, имао интелектуалну представу на колико непојмљиво огромној удаљености налази само прва наредна галаксија.

 

У Оченашу се у старогрчком и латинском преводу који се узимају као референтни за небеса користе речи caelis и οὐρανοῖς што су аблатив односно датив множине речи "небо", а управо то небо у множини је код паганских Грка и Римљана била реч за локацију небеских тела. Дакле, није према данашњем ретроактивном схватању, јер је постало архаизам да се говори за нпр. орла да лети небесима или да је на небесима пала "звезда падалица" (метеорит), већ за тај контекст користимо речи небо, атмосфера, космос, док је "небеса" временом постао архаизам везан за цркву, па кад кажемо "небеса" не помишљамо на небо са облацима, него на неко духовно "небо" на којем је Бог. То је нешто што је потпуно ново, у језичком смислу су небо и небеса били исто, али као што "дух" може бити карактерни склоп (нпр. спортски дух, такмичарски дух), а у другом контексту бестелесно биће (дух Хамлетовог оца), мене занима да ли знамо да се у старо време правила таква појмовна разлика између духовног неба и физичког неба или се веровало да је Бог на физичком небу. Савремено раздвајање појмова "небо" и "небеса" у српском језику са тиме нема везе. Мени парају уши аналогије са висином и уздизањем баш у контексту тог неба, јер друга димензија није ни по чему ни "виша" ни "нижа", а Бог није ни на каквим физичким висинама јер висина не постоји, постоји само удаљеност од Земље, а ако је нешто у другој димензији, то је једнако далеко и од Земље и од најудаљеније галаксије "на висинама". Људско знање о свемиру је толико нарасло за кратко време и толико је документовано да разумем да савремени свештеници и теолози не негирају не ствари. Само ме занима да ли они данас, свако индивидуално и свако за себе, прилагођавају древне догме савременом знању проглашавајући их за аналогије, или су у оно време свети оци јасно рекли да се ради о аналогијама које не треба схватити буквално. У том контексту, и извињавам се на досађивању понављањем, не разумем која је поента Христовог уздизања у вис пред апостолима до тих висина да се изгубио из вида и да су хришћани 2000 година преносили информацију да се Христос "уздигао" у небеске висине и да ће оданде "сићи" приликом другог доласка, ако нам је данас "јасно" да је само прешао у другу димензију. Да ли ми то данас преправљамо догме како бисмо их прилагођавали савременом знању и зашто је Христос оно урадио? Не видим друге опције осим ефекта који је требао да одушеви апостоле или тога да је Св. ап. Лука то једноставно измислио. Не личи ми на Христа, који је толико истина открио апостолима, да зарад ефекта остави читаво човечанство у заблуди да се он попео негде изнад облака и да је тамо физички и даље, а чини ми се да је већина хришћана управо у то веровала све ове године.

 

Pozdrav starim drugarima. 

 

Da oko nebesa si sto posto u pravu, nebo ili nebesa su jedno te isto. Referiraju kao necemu sto je gore, a da li se to odnosi sad samo na atmosferu, oblake, nebeska tijela i zvijezde ili je u pitanju duhovni svijet zavisi u kom se kontekstu govori. No s druge strane knjiga postanja je poprilicno jasna u opisu svijeta kako su ga dozivljavali Jevreji. Amorfna zemlja koja pluta na vodi, tj objesena ni o cemu, natkrivena je cvrstima svodom ispod koga su objesene zvijezde, veliko i malo vidjelo. Kroz dalje tekstove daje se jos dodatno objasnjenje, recimo u psalamu se zemlja naziva podnozijem nogu Bozijih. Jasno je da su drevni ljudi smatrali da iznad tog svoda koji je bio nekakva fizicka granica pocinje duhovni svijet, a na samom vrhu iznad svega je presto Boziji. To nije nikakva novina koju je uvelo sveto pismo vec je ovo bila ustaljena opste prihvacena kosmologija tog drevnog vremena. U drevnom vremenu transcendentno i imamnento je smjestno u jedan te isti prostor-vrijeme. Ljudi nekad nisu imali svijest o mogucnosti drugih fizicki i vremenski odvojenim jedne od drugih dimenzija nego su svoje vidjenje svijeta iskazali u svojim mogucnostima. S druge strane iako je u vrijeme nastanka knjiga Novog Zavjeta postojalo vec misljenje da je planeta okrugla, da lebdi u bezgranicnom kosmosu, to je u to doba bilo poprilicno novo i nerasprostranjeno misljenje i naravno ako se Pismo posmatra u bukvanom kontekstu, bilo je i suprotno opisu iz knjige Postanja, s toga su recimo pobornici antiohijske skole poput Zlatousta i Velikog koji su zivjeli gotovo 700 godina od nastanka te prve ideje i dalje nisu prihvatali grske ideje o komosu nego su zadrzavali ustaljeno i rasprostranjeno misljenje o ravnoj i geocentricnoj zemlji (Prim. Sestodnev od Sv.Vasilija Velikog). U Novom Zavjetu imamo i kod ap.Pavla pominjanje vaznesenja do treceg neba, to je onaj najvisi nivo ravan sa Bozanskim prestolom, a pominju se i pali andjeli koji su zbaceni u podnebesije, dakle sa vece visine izbaceni su iz duhovnog svijeta preko "fizickog svoda" i sad lebde prvim nebom i zastrasuju ljude koji zive ispod. U Novom Zavjetu pominju se i zvijezde koje ce padati prije samog pocetka parusije, sunce ce se pomraciti i mjesec pretvoriti u krv. Dakle da rezemiram oko neba i nebesa u ovom pasusu, prosjecan stanovnik tog doba kad stoji na zemlji i uperi pogled u nebo, misao mu doseze do fizicke granice prvog neba svod iz knjige postanja, nakon cega pocinje duhovni svijet drugog neba i na samom vrhu je zadnji nivo trece nebo i sam bozanski presto. 

 

Medjutim mi danas sa sigurnoscu znamo da nema nikakvog prvog, drugog i treceg neba, zvijeze ne mogu da padaju, ako se Hristos vrati na potpuno identican nacin nemoguce je da ga svi narodi vide u isto vrijeme kako se spominje, jer stanovnici Novog Zelanda su na potpuno suprotnoj strani od recimo stanovnika Skotske itd......pa ipak tvoje pitanje se odnosi na to zasto se Hristos vazneo vertikalno i koji je smisao toga? Mozemo da dodamo koji se smisao pominjanja onda da ce se vratiti na isti nacin itd..? S obzirom da ovo nije dogma, mozemo malo sire da raspravljamo o ovome bez da nas neko na lomacu posalje. Dakle. Hristos nije dosao da gubi vrijeme na kosmologiju, geografiju itd..s toga on se nije lomio da bude precizan kod propovjedi kako zemlja i kosmos stvarno izgledaju. Da je pokusao da ista govori kako jeste samo bi dodatno zbunio masu kojoj i onako nije bilo nista jasno i oko same sustine Jevandjelja. Ipak njegovi potezi imali su viseslojni smisao, tako da i pored netacnih kosmoloskih navodjena u Pismu sto je po dopustenju, ipak Bog je kroz sve to nasao nacin kako da ostavi jako bitnu sustinsku poruku. Mislim da je Zlatoust u svojoj besjedi na praznik Vaznesenja dao najbolje objasnjenje o smislu vaznesenja. Ali prije toga zasto je Hristos izabrao da se uznese vertikalno kao na nekoj letjelici dok nije nestao iz vidokruga, a zapravo je dok je izasao iz vidokruga presao u drugu dimenziju, tj Eshaton? Zato sto nije htjeo da zbunjuje ljude koji su smatali da je Bog GORE na nebesima ne u duhovnom vec i u fizickom smslu. Da je momentalno nestao pred njihovim ocima, ljudi bi moza bili zbunjeni da li se Bog uopste vratio odakle je dosao, ili bi mislili da je on jos ovdje na zemlji samo se sakrio i onda bi bilo mnogo zbunjenosti sta ciniti dalje i kako se ponasati. Ovako su ljudi ostali u uvjerenju da se Hristos vratio od tamo odakle je dosao. A tu jos ima i sustinska poruka o vaznosti ljudske licnosti koja je potvrdjena samim vaznesenjem po Zlatoustu, jer koje vece casti ima od toga da ljudska prvina sjedi s desne strane samo Boga Oca? Dakle vaznesenje je na neki nacin ukaz na garanciju, zavrsni pecat da je spasenje zagarantovano i to je drevnim ljudima prikazano kroz cin fizickog vaznesenja. Uzdizanje na gore ima smisao vrednovanja, da se necemu daje velika vrijedost, iako to uzdizanje nema nikakve stvarne fizicke veze. Hristos mozda nije otisao dalje od stratus kumulusa prije nego je fizicki presao u Eshaton. Onda je sasvim logicno zakljuciti da Bog nije htjeo dodatno zbunjivati ljude vec im je receno da ce se vratit na isti nacin kako je i otisao. Ipak na kraju sve to ima jednu sustinsku poruku. Oitsao je odakle je dosao i vrati ce se kasnije i sve sto je obecano bice ispunjeno. Kad, i kako potpuno je irelevantno, i znano je samo Ocu kako kaze Pismo. 

 

Eto tako, malo vise pojasnjenja na sustinu onoga sto je o.Zoran Djurovic napisao da je to nebo kod dogadjaja vaznesenja zapravo eshaton.

[Ignjatije]

Pozdrav starim drugarima.

 

[Кратос]

Znači Hristos neće da se vrati u telu pošto je nemoguće da bude u telu i da ga svi vide?

[Milan Nikolic]

Ako smijem nešto da kažem. Rekao bih da je pojam nebesa vezan za određenu prirodu. Izgleda da postoje dve stvorene prirode, zemaljska i nebeska.

[Кратос]

Medjutim mi danas sa sigurnoscu znamo da nema nikakvog prvog, drugog i treceg neba, zvijeze ne mogu da padaju

 

Otkud znaš da nema kada drugo nebo nije vidljivo fizičkim očima?Zašto svemogući Bog ne bi mogao da obori zvezde pred svoj drugi dolazak? 

[Justin Waters]

Otkud znaš da nema kada drugo nebo nije vidljivo fizičkim očima?Zašto svemogući Bog ne bi mogao da obori zvezde pred svoj drugi dolazak? 

 

Ne sporim da nema iksto nebo nevidljivo. Eshaton nam je takodjer nevidljiv. Ali sporim da je to nebo negdje fizicki u vidljivom univerzumu, kao sto bi moglo biti recimo one vode iznad svoda sto po nekim tumacima znaci andjeoski svijet. Dakle andjeoski svijet iznad fizickog svoda.  

 

Da li bi bilo moguce Bogu da obori zvijezde? Odgovorio bih ti pitanjem, da li je Bogu moguce da sabere 2 i 2 i dobije 5? Ili ono glupo pitanje, da li Bog moze da stvori kamen koga ne moze podici? 

 

Znači Hristos neće da se vrati u telu pošto je nemoguće da bude u telu i da ga svi vide?

 

 

Naprotiv u tijelu, ali ne iz euklidske 3D perspektive da bukvalno fizicki snishodi sa neba dok ga pravoslavci iz Australije i Kanade na neki Bogom znan nacin vide u isto vrijeme i sa udaljenosti od 10000 kilometara.