Đaci neće u muzej ni za 10 dinara po izložbi

[Драшко]

Па тако што га нећемо седлати и мећати узенгије и оглав већ му пустити машти на вољу, а не "мораш ово, мораш оно, вако треба, нако треба". Ово остало је ок, дакле одрасли би били нека врста модератора који усмерава, а у оквиру тог усмерења не ограничавати дух.

Па не мораш да говориш. Даш детету да прочита, одведеш на представу, одведеш у музичку, на одбојку. И нема попуштања.

Да се заврши бар једна књига, бар цела година,две три музичке или цела нижа. Бар пар година спорта.

Нешто се мора иначе ћао!!!

Деца су материјал, нису готови производи, они немају свест о радним навикама и о томе да их кад дођу средњу школу или на факс нико неће питати дал би ти ово или оно? А да не причам о запослењу.

Васпитање (храњење)

Не зна дете која је храна добра, бар не увек.

[feeble]

Шта има ђаке да интересују МУЗЕЈИ??? У којој то генерацији су млади до 18 година испољавали интересовање за школско градиво, школске представе и посете музејима??? Мислим, част изузецима али музеје посећују одрасли образовани људи.

 

Није ни чудо што су им одредили карту од 10 динара... Што не дају карту од 10 динара за одрасле, нпр. незапослене или студенте?

Upravo to. Secam se kad smo isli na ekskurzije da je najdosadniji deo bio kad nas vode u muzeje.

[Дидим]

Upravo to. Secam se kad smo isli na ekskurzije da je najdosadniji deo bio kad nas vode u muzeje.

 

Кажем (и то искрено) свака част оном 16-годишњаку кога то занима јер је можда неки будући генијалац, али замисли себе од 16 година, дошли сте на екскурзију у Крагујевац, дивно поподне оно неки мајски дан и наставник каже "А сад идемо у двочасовну посету Музеју, гледамо поставку „Dvadeseti vek-slikarstvo i skulptura iz zbirke Narodnog muzeja Kragujevac“

[GeniusAtWork]

Ja sam kao mali jedva čekao kad negde idemo na ekskurziju ili posetu nečemu, samo da ne moram da sedim po ceo dan u klupi i smaram se A mislim da smo posećivali i muzeje...mislim da je bio vojni muzej u nekom gradu, ne sećam se više gde je to bilo.

[Џуманџи]

Па не мораш да говориш. Даш детету да прочита, одведеш на представу, одведеш у музичку, на одбојку. И нема попуштања.

Mozda je ruzno sto se uopste oglasavam jer nemam dece, ali eto... Recimo, napisala sam mnogo pesama do 3. osnovne i onda "stala". Tad je mama pocela da me tera da pisem da bi poslala neke pesme jednom decijem casopisu i ja sam od tad skroz blokirala. Ne vredi, ne moze na silu nista...

[Драшко]

А не оно "имаш да будеш пекар. лекар, апотекар, правник, инжењер, музичар".

О томе ни не говорим, то уопште није суштина. Ниси разумео. Активности у детињству могу само да обогате дечји дух и покажу евентуални афинитет и прошире дијапазон личности-

Јок, већ му треба од малена открити дух а после се оно само усмерава ка ономе чему је дух компатибилан. 

Дух се открива кроз активности. Наравно да ће нека деца изразити жељу за овим, оним. аЛи тек кад пређу средњу школу може да им буде јасно шта би они да студирају итд....

[Милан Ракић]

"везери и везерке"

 

Сад си ме инспирисао да прикажем једну анегдоту из својих прикљученија...

 

Во времја оно, када као млад стрешина, бејах, а "за своју душу" уписао Богословски факултет (а ти се сећаш тога док смо се дружили у цркви Св. Марка у хору-а нарочито после хора )... Дакле, имадох срећу да је моје "ванредно школовање" наилазило на свукудашње симпатије...

 

И тако једном приликом, мој првопретпостављени ми рече, ајде Ракићу да те "ставимо" на "Програм о ванредном школовању и последипломским студијама активних официра Војске Југославије (тада)...

 

Одговорих Молету (пуковник авијације Мирослав Моле Марковић) речима: "Нема потребе, свеједно то ионако "неће проћи",а мени нити треба било каква помоћ гледе тога (сем да ме пустите када је испит), а све по методолошким приступу садржаном у народној мудрости: "Сам пао-сам се убио..."

 

"Ти мене "оче" (такав ми био надимак на Батајници ) зајебаваш!", одговри Моле, па додаде: "Није поента да ли ће теби бити плаћена школарина и сл-а хоће. Него је поента да према Правилнику о ванредном школовању у војсци, ти у летњем и зимском семестру имаш право на по 30 календарских дана да будеш слободан, е да би спремао испите, имао консултације и сл (плус наравно годишњи одмор и рекреација који су неприкосновено и припадајуће право)... И наравно, војска ти плати школарину и сл...

 

Како год било, убеди мене Моле да на једној "дволисници" (4 стране "каро" папира, а што је правило за представке да се пишу), напишем молбу у једној реченици која је гласила: "Молим надлежне да ми одобре ванредно школовање на Богословском факултету?"

 

Углавном, а битно је за "причу", та реченица је "заузимала" рецимо 1/7 тог предњег листа папира дволиснице, а гледано одозго...

 

Прође од тада неко време и позваше ме у Генералштаб на разговор, у Управу за морал... Наравно-одазвах се!

 

Дочека ме тамо неки референт... Потпуковник,а према пиктограму на реверу свечане униформе скапирах да је пешадинац... Помало ограничен

 

И када се појавих на вратима, а тада ме најави његова секретарица, одмах ме ухвати за руку и рече: "ти мора да си неки веза-везара"

 

Ја сељачко дете плодне Мачве, баш у те конструкте типа "везара" и не бејах баш уверен, но како било морао сам да се "понашам":))

 

И тај референт-ппук, устаде са столице и подели нам задатке-на руском

 

 

Да не дужим више, повести рачуна о свеукупном понашању...

[Милан Ракић]

Шалим се наравно-какав рсуски!?

[Милан Ракић]

Али-доведе ме човек пре књигу формације и рече овим речима:" Ти си везара и на твоју моплбу је одговорио Кабинет НГШ. И заиста, касније сам у новембру, проучавао детаље...

 

И након ове приче, неки људи из >Цркве се сетише, па помогоше-колико де моло...

[Драшко]

Шалим се наравно-какав рсуски!?

Ма наравно, какав руски, дечица нека бирају дал ће португалски или африканас? 

[JESSY]

шта дете зна шта "треба" да ради?

tacno tako....

[Ненад Р.]

koje su to buduce generacije koje ce voditi nasu zemlju.....

Е Џеси, Џеси, генерације које смо ми старији васпитавали на такав начин.

[JESSY]

Активности у детињству могу само да обогате дечји дух и покажу евентуални афинитет и прошире дијапазон личности-

Дух се открива кроз активности. Наравно да ће нека деца изразити жељу за овим, оним. аЛи тек кад пређу средњу школу може да им буде јасно шта би они да студирају итд....

 

imam priliku svakodnevno da vidjam decu koja ne znaju sta ce sa sobom....napustena, prazna, nemotivisna.....samo im na pamet padaju neke gluposti.....neiskorisceni ili cak unisteni mali mozgovi....

[Милан Ракић]

Углавном, каже тада тај рефернет овим речима-цитирам...

 

Ево видиш!

 

"Имам да ти предложим тројицу!"

 

"Први је мајор-саобраћајац и уписао је последипломске студије на Саобраћајном... Е баш му требају последипломске!", на џукачки начин прокоментариса референт...

 

"Други је неки водник-уписао повијест... Мош мислити, оће водник да студира историју...", на још ружнији начин коментарисаше овај сват...

 

"А трећи је капетан-артиљерац, који је уписао философију! Е први пут чујем аза тобџију-филозофа!", одвали блавор...

 

"Тако да ти друже-одабери међ` овом тројицом!"

 

"Шта бре да одаберем?", одговорих

 

"Па некога од ове тројице понуђених одабери, пада га бришемо. Наиме, мис мо добили право да ове године на последипломским студијама школујемо 30 официра... Попшто си ти "везара", и имаш све препоруке (од Команданта бригаде, Команданта ваздухопловства, Начелника Генерлаштаба и Министра одбране) и просто су нам наредили да те ставимо на списак, то онда морамо некога да избришемо и да те ставимо на списак уместо њега..."

 

Није за овај Форум како и на кој начин сам му одговорио пре но што сам напустио ту његову канцелрају препуну нечасних радњи... И неколико година касније, неоптерећен и за своју душу када заврших Богословски, бејах пносан што на том путу сам >"издурах" и поред својих пословних и функционалних обавеза и не приклоних се том шљаму...

[Драшко]

Углавном, каже тада тај рефернет овим речима-цитирам...

 

Ево видиш!

 

"Имам да ти предложим тројицу!"

 

"Први је мајор-саобраћајац и уписао је последипломске студије на Саобраћајном... Е баш му требају последипломске!", на џукачки начин прокоментариса референт...

 

"Други је неки водник-уписао повијест... Мош мислити, оће водник да студира историју...", на још ружнији начин коментарисаше овај сват...

 

"А трећи је капетан-артиљерац, који је уписао философију! Е први пут чујем аза тобџију-филозофа!", одвали блавор...

 

"Тако да ти друже-одабери међ` овом тројицом!"

 

"Шта бре да одаберем?", одговорих

 

"Па некога од ове тројице понуђених одабери, пада га бришемо. Наиме, мис мо добили право да ове године на последипломским студијама школујемо 30 официра... Попшто си ти "везара", и имаш све препоруке (од Команданта бригаде, Команданта ваздухопловства, Начелника Генерлаштаба и Министра одбране) и просто су нам наредили да те ставимо на списак, то онда морамо некога да избришемо и да те ставимо на списак уместо њега..."

 

Није за овај Форум како и на кој начин сам му одговорио пре но што сам напустио ту његову канцелрају препуну нечасних радњи... И неколико година касније, неоптерећен и за своју душу када заврших Богословски, бејах пносан што на том путу сам >"издурах" и поред својих пословних и функционалних обавеза и не приклоних се том шљаму...

Aууу, свака час Мики!