Tužna istinita priča - Како преживети изненадни губитак трудноће?

[Несташна]

  Bio je prvi februar kada sam počela sa hormonskom terapijom...bila sam malo uplašena a ujedno i srećna...stigao je dan za koji sam se sa suprugom borila 10 godina...dan naše budućnosti. 

Terapija je trajala 22 dana mučno, puno injekcija, uzimanje krvi, ultrazvukova, pregleda  al sam znala za šta se borim. Došao je i taj dan kad mi je rečeno Ivana ideš na konsultacije. Ulazim u prostoriju pravo sedi načelnica GAK-a sa leve strane glavna sestra. Došao je i taj dan bile su to reči načelnice...blago sam se nasmešila. Držala je fasciklu sa mojim papirima, evo ovde imam sve, ajmo kratko sada Ivana o tvom privatnom životu, bilo mi je čudno...naravno što da ne. Nisi odavde, nisam živim Batočinu...al vidim da nisi ni iz tog mesta..nisam ja sam raseljeno lice sa Kosova...imaš li roditelje?...samo majku, otac je poginuo...jel u ratu?, ne, pošto smo izbegli...ti  si jako mlada osoba što ti je operisan čir?...spustila sam pogled...imala si težak život, zato jel da, nastavlja doktorka...verovatno... skim živiš sada?... Sa suprugom i njegovom majkom...šta je sa njegovim ocem?...umro je pre par godina, bio je i on mlad ...bio mi je drag i opet spuštam pogled...razgovarale smo još desetak minuta...zastala je malo, pogledala blago se nasmešila...ovo je završna hormonska terapija  ostala je samo stop injekcija koju ćeš da dobiješ u nedelju u 23h...zatim aspiracija u utorak pod totalnom anestezijom a u sredu konsultacija kod embriologa, u četvrtak 26-og radi se embriotransver, bila sam srećna. Sve je išlo po planu uradjen je i embriotransver, vraćena su tri embriona. Sada malo odmori, rekla je doktorka i ostani u Beogradu ne bi trebalo da putuješ i mora strogo mirovanje,12-og marta dodji na kontrolu. Ostaću nije problem.

  Vreme sporo prolazi čekam do sledeće kontrole. Jednu noć budim se..sanjala sam prelep san...nebo...na njemu toliko zvezda a oko zvezda leti andjeo...letom se spusti do mene i držeći štapić u ruci dotaknu me...e sad imam ja andjela čuvara pomislila sam u snu...budim se i razmišljam čudnog li sna. Okrenem se i nastavim da spavam. Budi me ponovo jedan san... sanjam dva dečaka i devojčicu al nju ne vidim...pitam njih kako se zahvaljujemo a oni u jednom glasu "Bogu hvala". Razmišljam, čudnog opet sna.

Stigao je i taj dan...Uzeli su uzorak krvi rano oko sedam...čekala sam do jedanaest. Dolazi sestra, udjite molim Vas u sobi broj jedan. Tamo je sedela načelnica sa još četiri lekara...sedite Ivana...polako sam sela gledajući njihova nasmejana lica... Načelnica posle par sekundi reče imamo lepu vest, trudni ste!...gledam u njih a moje oči pune suza od sreće...doktorka koja je sedela preko puta mene pogleda me i reče pustite te suze slobodno...šta si ih zamrzla...ja i dalje u neverici izlazim iz sobe, sedam na prvoj stolici i uspela sam da izgovorim trudna sam...vidim dosta ljudi oko mene čestitaju mi, čujem tri puta proziva me sestra al i dalje sedim. Jaknu i torbicu spustila sam negde...tražim ih, sestra pita jel si javila mužu...nisam još...stojim za šalterom i potpisujem neke papire...sledeća kontrola je drugog aprila...stojim i dalje i pogledom tražim jaknu i torbicu...vidim spustila sam ih u prolazu. Uzimam torbicu, vadim telefon...spustam se polako niz stepenice, javljam se Darku da mu saopštim lepu vest.  Ljubavi trudna sam...ne mogu da verujem, on od sreće rekao je...ozbiljno...volim te, ljubim te i čujemo se posle...nije mogao ni da priča...plakao je od sreće. Ulazim u taksi i odlazim do stana...čekam da on dodje i da se napokon vratim svojoj kući. Svo to vreme bili smo odvojeni on je radio...

Stigli smo kući ja presrećna on presrećan...svi moji...svi njegovi.

Došao je i drugi april, zajedno smo otišli do bolnice. Uradili su mi prvi ultrazvuk...doktorka kaže evo vidim dve bebe, imaju obe srčanu akciju...ja presrećana ležim i osluškujem njihove tonove...opet doktorka e evo i trećeg isto ima srčanu akciju. Ovo je trudnoća sa visokim rizikom nastavlja doktorka...to je vantelesna oplodnja a tri bebe...čestitaju mi svi i moraš strogo da mirujes dodala je doktorka.
Vratila sam se kući...bila sam srećna al sa dozom straha. Ležim ja bio je veliki petak, čini mi se deseti april..ustala sam samo da ofarbam prvo jaje i vratila se u krevet. Nije prošlo nekih pola sata osetila sam nešto toplo...ustajem...a krv lije niz noge...brzo spremim se, sreća tu bio i Darko i odemo u Kragujevac...odrade pregled i ultrazvuk...doktor gleda...dve se srčane akcije čuju al kod trećeg nažalost gospođo ne. Suze same niz lice liju. Odveli su me do sobe i rekli da strogo mirujem. Ušao je i Darko i njegove reči bile su šta je tu je, daj Bože da se završi na ovome...ležala sam u bolnici desetak dana...hematom se smanjio, bebice su rasle i pustili su me kući. 

Išla sam redovno na kontrole imala sam krvarenje zbog hematoma. Napokon i krvarenje je prestalo. Nije prošlo nekoliko dana opet se pojavi krvarenje...naravno odem ponovo u bolnici prime me na odeljenje... posteljice udara u grlić i zbog toga dolazi do krvarenja.

Posle pet dana konzilijum donose odluku da se uradi serklaz ...radi se pod totalnom anestezijom...lezala sam tamo još nekoliko dana i pustili me kući. Naravno strogo mirovanje.
Prolazile su nedelje išla sam često na kontrole...bebice su rasle sve je bilo u redu. Otišla sam na kontrolu bila je 24-ta nedelja...pitala sam za pol rekao je, jedna beba je dečak a za drugu isto mislim...al nije baš siguran. Jedna beba je manja od druge al to nije strašno jer iako su blizanci ne moraju da budu isti. 

Bila je subota, otišla sam u kupatilo ono opet krvarenje...već sam bila 27 nedelja...opet isto bolnica...pregled...ultrazvuk...mladja doktorka sela je i dok je gledala ultrazvuk zabrinuto me pogleda i reče pozvaću kolegu...ušao je doktor srednjih godina, seo je i gledao nekoliko minuta...nažalost gospođo jedna beba nema srčanu akciju...dok druga beba je dobro al isuviše mala i nezrela..biće dobro ako možemo terapijom da održimo trudnoću, bar do 31 nedelje. Prolazili su dani ali svaki dan kao večnost. Prošla je jedna nedelja od kada lezim u bolnici. Subota rano krenuli su bolovi...bili su jaki al ne česti...ćutala sam sve dok nisu krenuli bolovi na sedam minuta da se javljaju. Poseta je bila od tri do četiri...došla je moja sesta i primetila da imam jake bolove...otišla je do dežurnog lekara...odmah su me pozvali...rekao je serklaz moramo da skinemo, imaš kontrakcije, ne sme grlic da bude zatvoren...nisam dozvolila jer sam bila upućena da ako skinem serklaz krenuće prirodan porođaj a ja sam tek u 28-oj nedelji trudnoće.   Svanulo je prošla je još jedna noć gde oka nisam sklopila. Bolovi jaki javljaju se često dugo me drže...nastavljam tako dan kao da se ništa ne dešava...opet poseta došli su suprug, sestra i zet. Pričali smo al sestra je primetila da imam baš često bolove i da su jaki. Otišli su do dežurnog lekara, gde  im je doktorka rekla da mora da mi skine serklaz jer može doći do komplikacija. Negde oko sedam uveče dolazi medicinska sestra i kaže Ivana moramo da skinemo serklaz, znam da ti je teško i da želiš najbolje tvojoj bebici i da je svaki minut bitan za nju al ne smeš rizikujes jel doći će do pucanja serklaza gde može da pukne grlić čak i materica...jesi veliki borac al ipak nemoj više da trpis bolove moj ti je savet. Otišla je ona, meni bolovi sve jači i ćešci...izdržala sam do pola deset uveče, otišla do sestre i ona je odmah pozvala doktorku...skinut je serklaz...brzo su se i bolovi smanjili...uradila je ultrazvuk i zabrinuto je gledala u moj karton...posmatrala sam je i doktorka reče ne brini u redu je. Noć posle toga spavala sam...budim se ujutru...poziva me moj doktor...ulazim u sobu gde je ultrazvuk...sedi tu moj lekar a i doktorka koja mi je skinula serklaz...evo kolega rekla sam vam živa beba je otišla gore i stoji popreko dok druga beba je krenula dole takodje je i ona popreko...pita doktor šta ćemo sad?...pozvaćemo konzilijum i šaljemo te za Beograd...pozovi tvoje nek bude neko uz tebe. Vratila sam se u sobu, pozvala sam moje i rekla im. Vizita još nije prošla, imate vremena rekla sam...nije ništa opasno samo misli doktor da je bolje tamo...nemoj da vozite brzo... Došla je vizita lekar me je pitao dal imam bolove...nemam...nemam jake...nastavio je on dalje sa vizitom. Posle vizite stigli su i moji...pokupite moje stvari i ponesite trebaće mi i tamo...njihova lica bila su tužna a ja sam znala da se u tom trenutku završava sve...pokušavala sam da prikrijem suze al nisam mogla. Došao je doktor i rekao da krenem sa njim...stigli su rezultati krvi...leukociti su naglo skočili ajmo da uradimo jedan pregled i šaljemo te za Beograd. Porodjaj je krenuo...sada nemamo vremena ni iz Kragujevca da izađemo...moramo hitan carski...moje reči su bile doktore a beba? Naše je da spasimo tebe a beba je još uvek mala i nezrela samo stegnuo ramenima...osećala sam da je tu kraj. 

 

Spustili su me u sali za porodjaje...tada sam zadnji put dotakla moju dušicu...zadnji put čula kako joj srce kuca...uspavalu su me brzo...sve se završilo...sećam se da dugo nisam mogla da uzmem vazduh. Budim se prolazi neko pored sobe gledam i pitam kako je beba?...beba je dobro ništa ne brini...brzo sam prebačena u sobu...gledam prošlo je tri sata...ulazi sestra uključuje infuziju...pitam je za bebu...znam da je prebačena na neonatologoju...odgovorila je...brzo se javio i Darko i rekao Ivo neću da te lažem beba nije dobro...isuviše je mala i nezrela...daće Bog da preživi...plakala sam, suze liju niz lice...jecala bih na glas...pored kreveta dva mala krevetca al prazna...gledam ih tu bi trebalo da su moje dušice...prazno je sve kao i moja duša. Ulazi sesta, ukljucuje jos jednu infuziju..ulazi i babica i pita dal možete da vidite bebu...ja presrećna mislim da me vode da vidim moju dušicu...u tom trenutku otvara kutiju sa bebom koja je već bila mrtva desetak dana...gledala sam malu dušicu kako je drži, pokazuje...kaže bio je dečak...nastavlja ovo je po novom zakonu morate da vidite i posle obdukcije vraćamo je roditeljima da je sahranite...gledala sam još malo u bebicu...lep nosić puna usta...okice zatvorene...bio je lepa bebica...suze su samo kapale...bio je čak i jastuk mokar...

 

 

Ostala sam sama u sobi...molila sam Boga da mi spase moju drugu dušicu... Bože pomozi joj...gledala u prazan krevetac i plakala...bila je to teška noć...više nisam spavala...bila sam i umorna imala sam i bolove al čekam jutro da čujem neku vest za mog malog anđela...zvoni telefon, Darko je... Ivo neću da te lažem al beba je sinoć u deset sati umrla...glas nisam ispustila...suze su i dalje tekle...padale kao kiša...nikakve bolove nisam više osećala...rekla bih hiljadu reči al kao da glasa nema...suze teku...samo gledam u krevetac gde bi trebao da leži moj anđeo...prazan je...bebicu nisam videla...muka...tuga...prazno je sve. Ulazi u sobu sesta i kaže moramo da uzmemo neke podatke, pita za prvu bebu...koliko je bila teška....duga...pol...samo osnovno, pita za drugu bebu isto...pol dečak...njene su reči bile ajde potpiši papire za prvu bebu, evo sad za živu bebu, odgovorila sam al beba nije živa, moja dva anđela su sada zajedno...suze kapaju niz lice...rasplaka se i sestra i samo je rekla jako mi je žao.

 Dolazi vizita...verovatno vam je rečeno...imate opciju da birate da vas prebacimo na treći sprat ili ostajete ovde...rekla sam hoću, prebacite me molim Vas...ovde mi i onako nije mesto...brzo su me prebacili...došli su i moji..plakali su svi...nije bilo reči utehe...

Drugu bebu su odneli na obdukciju, rekao je Darko, video sam je...ti jednu ja jednu...sutra je sahrana...ćutala sam samo u jednom trenutku sam rekla...našim mališanima umesto krevetca kupujemo kovčeg.

 

Prošlo je četrdeset dana  a suze i dalje liju...naša budućnost su bili naši mali anđeli.

[Goku]

Ја већ 5и или 10и пут покушавам ово да прочитам до краја, али не иде, затворим на пола, па опет отворим али након пар ријечи кнедла у грлу, а сузе само што не крену. А читам у канцеларији, да сам сам, можда не бих ни покушао задржати сузу.
Овдје једноставно немам ријечи утјехе. Не знам да ли ти и колико помаже што пишеш о томе овдје, али ако помаже имало пиши још и више, чита се, само тешко је наћи снагу да се одговори. Ако ишта значи, саосјећамо.

[Несташна]

 

Ја већ 5и или 10и пут покушавам ово да прочитам до краја, али не иде, затворим на пола, па опет отворим али након пар ријечи кнедла у грлу, а сузе само што не крену. А читам у канцеларији, да сам сам, можда не бих ни покушао задржати сузу.
Овдје једноставно немам ријечи утјехе. Не знам да ли ти и колико помаже што пишеш о томе овдје, али ако помаже имало пиши још и више, чита се, само тешко је наћи снагу да се одговори. Ако ишта значи, саосјећамо.

    Znam da nema reči utehe. Kažu napiši biće lakše...

Izvorni tekst

 

Priložite bolji prijevod

 

 

[Sanja Т.]

Сузе саме лију...делим твоју бол. Могу само да кажем да си веома храбра жена...то већ знаш. Дивим се твојој прибраности. Твоји анђели...они то стварно јесу. Свако ти добро Ивана, од Господа желим.Теби, твом мужу и твојој будућности...

[Дијана.]

nema reči utehe. Kažu napiši biće lakše...

Neki su bolovi toliko veliki da nema za njih riječi dovoljne da ih iskažu niti riječi adekvatne da pruži utjehu. Utjehe često mogu izgledati u najmanju ruku fraze i opšta mjesta onome ko trpi nenormalan bol. Još je teže kad ljudi traže objašnjenja i tumačenja iz vjerskih knjiga i daju prepodobne savjete, često nesvjesno s visine i (pr)osuđujući ili kažu 'to je sudbina', 'nastavi dalje sa životom' ili tako nešto. To je džaranje žive rane!

Najpametnije, najbolje je ćutati, u ovom slučaju podrška može jedino zagrljajem i saosjećanjem       .

Sama si rekla najvažnije: dobro je da bol izađe van, da se prelije, onaj višak koji guši sam život i slabi vjeru. Nažalost, najbolje će te razumjeti oni koji dijele isto iskustvo najveće majčinske tragedije, a ima ih, i ovde i u životu.

[Драгана Милошевић]

Буквално нема. Немам речи. :cmizdrenje:

 

али живот иде даље,

напред срце твоје

мора бити боље. :bighug:

[Ненад Р.]

Неутешна, то што је прошло више се не може променити. Живот иде даље и иди само напред и биће боље.

Не смеш да одустанеш и само напред. Да ће Бог да буде све уреду други пут и да добијеш оно што највише волиш.

[Kaludjerovic Sreten]

saosecam. suze idu same ... Bog vam svako dobro dao.

[obi-wan]

@Neutesna

 

Tako smo i moja zenica i ja ispratili jednog malog decaka, pre nekih 6 godina. Jedino sto je on ziveo duze - mesec dana u inkubatoru. Ziveo je od praznika do praznika, tj. od navecerja sv. Nikole do Krstovdana (uoci Bogojavljenja). Uspeli smo da ga krstimo, i zove se Nikola.

 

Ovo ti kazem da bi ti bilo jasno da sasvim odlicno razumem u kakvim si osecanjima.

 

Ipak, nije nimalo dobra tolika tuga. To moras odmah da shvatis, Bog se brine o svima nama, u Njemu nema izgubljene dece. Znam da je to sad "lako reci", ali ne smes nikako da dozvolis da te tolika tuga slomi, ili da ti - ne dao Bog - upropasti zdravlje.

 

Ne trazi krivce i ne osvrci se previse na to, znaj dobro da su ta deca sad u narucju Hristovom.

 

Potrudi se, i Boga radi i vas radi, da smelo koraknes napred, i naci ces veliku utehu.

 

A vremena ima, imacete vi i ovde dece, dace Bog jer je mio.

 

Pozdravljamo te moja supruga i ja. Ako ti treba razgovor, javi se na PP (privatne poruke, pisamce u gornjem desnom uglu svake stranice foruma), ona ce vrlo rado da poprica sa tobom.

 

[JESSY]

draga Ivana, jedino sto mogu u ovom trenutku da ucinim je ostalo ce uciniti Gospod..... crosseo

 

:cmizdrenje:

[JESSY]

МОЛИТВА У ТУЗИ ДУШЕВНОЈ

 

Господе Исусе Христе, помози ми.

Тешком чамотињом притиснут сам; животне невоље и искушења, и многобројне нужде и туге витлају ме и придављују; тужна је душа моја, не одвајај се од мене, Светлости Незалазна, него свагда борави у мени, јер без Тебе је - мука и невоља, а са Тобом - успокојење и радост.

Свемогућом силом Својом учини да од мене побегне мрачни облак смућујућих ме мисли и нерасположења, да ишчезне јад и туга срца. Господе, нека ме не смућује бреме греховно, и нека се у Теби, Спаситељу нашем - оправдам, јер си Ти - "умилостивљење за грехе наше" (1 Јн.2,2) - пострадали на крсту ради грехова наших.

Нека ме не смућују житејске невоље и напасти, световне бриге и главобоље, јер си Ти једини Добар и Човекољубив; дао си утеху верним слугама Својим, говорећи: "нећу те оставити, нити ћу од тебе одступити" (Јевр. 13,5); "може ли жена заборавити пород свој...? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе" (Ис. 49,15). Ти си кроз уста апостола Твог рекао: "Понизите се под силну руку Божију, да вас узвиси када дође време. Све бриге своје пренесите на Њега, јер се Он брине за вас" (1 Петр. 5,6-7).

Господе, ево ја многогрешни, сву муку своју, све бриге и главобоље своје преносим на Тебе, Спаситеља мог, и јецајући вапијем Ти: укажи ми благовремену помоћ Твоју у свим искушењима и невољама мојим, које Сам знаш, и све уреди на Добро, по светој и спасоносној вољи Својој.

Нека ме не смућују људске неправде и увреде; опрости ближњима мојим све те неправде и увреде, а мене грешног помилуј, опрости ми грехе, и не лиши ме заштите Твоје и милостивог благослова Твог, да бих могао смело говорити: "Господ је помоћник мој, и нећу се бојати, шта ће ми учинити човек?" (Јевр. 13,6).

О, жалостиви Господе, почуј тужну душу моју; Умири је и избави је; Сачувај је под кровом доброте Твоје у све дане живота мога, и Сам управи живот мој ка спасењу, Молитвама Владичице Богородице и Свих Светих Твојих. Амин.

[JESSY]

Prirodno je da ćete biti u šoku, depresiji, da ćete osećati bol, krivicu, bes, i da ćete se osećati slomljeno i ranjivo kada izgubite bebu. Dani, nedelje, čak i meseci posle gubitka bebe mogu biti mučni i bolni – čak i više ako je to gubitak bebe usled Vaše prve trudnoće, ili ako ste pažljivo isplanirali trudnoću i mislite da ste sve ispravno uradili. Ili ćete se prosto povući u sebe i biti potišteni tako da nećete biti u stanju da se skoncetrišete i da zaspite. Ako ste mnogim ljudima ispričali da ste u drugom stanju, verovatno ćete se brinuti o tome kako ćete im saopštiti vesti i možda će Vam biti veoma teško da podnesete i najiskrenija saosećanja kod ljudi koji su Vam bliski.

 

Evo nekoliko stvari koje treba da imate na umu dok prolazite kroz ovaj mučan period:

Morate da shvatite da to što se desilo nije Vaša greška. Gubitak bebe ili komplikacije u toku trudnoće mogu se desiti svakoj trudnici. Popričajte iskreno i otvoreno sa Vašim partnerom o tome šta se desilo i koliko Vas je to pogodilo. Zapamtite, ne postoji pravi ili pogrešan način da se izborite sa bolom. Prihvatite Vaša osećanja kakva jesu i ne sudite sebi ili Vašem partneru po tome kako reagujete.

Dajte sebi vremena da se Vaše rane iscele. Ne pritiskajte sebe da prevaziđete tugu brzo. Vaše izlečenje će biti potpunije ukoliko se suočavate sa bolom. Možda ćete ponovo osećati bol u periodu Vašeg termina porođaja ili nekih drugih važnih događaja. Nakon određenog vremena, stvari će se promeniti i osećaćete se mnogo bolje.

Ne radite neko vreme. Čak i ako se fizički dobro osećate, može Vam prilično pomoći ako ne radite neko vreme. Treba Vam  pružiti priliku da sami sa sobom razjasnite šta se desilo i ako napravite pauzu od uobičajene rutine koju obavljate, to će Vam izuzetno pomoći da priznate i prihvatite neke stvari.

Ne očekujte od partnera da tuguje na isti način. Ako izgleda da gubitak bebe nije pogodio Vašeg partnera kao Vas, razumite da žene i muškarci različito ispoljavaju bol. Dok žene obično izražavaju svoja osećanja i traže podršku od drugih, muškarci potisnu osećanja u sebi i suočavaju se sa bolom u sebi. Na isti način, muškarci često misle da će pružiti podršku svom partneru time što će biti jaki. Nemojte pogrešno shvatiti to što se Vaš partner tako ponaša kao da ne brine o Vama i o gubitku bebe i ne prebacujte sebi što ne možete tako da se izborite sa bolom kao on. Podelite Vaša osećanja i potrebe sa partnerom, ali neka svako ima svoju slobodu da izabere način na koji će izaći na kraj sa bolom.

Ne zatvarajte se u sebe. Iako će vam biti bolno da pričate o tome, nećete se osećati usamljeno ako podelite Vašu priču sa nekim i pomoći će Vam da prebrodite ovaj događaj. Iznenadićete se koliko je Vaših saradnika, komšija, rođaka i prijatelja doživelo sličnu priču o gubitku i na koji način su to prevazišli. Takođe, možda ćete naići na razumevanje i podršku od ljudi od kojih to niste očekivali – što doprinosi činjenici da neki ljudi od kojih ste očekivali da Vas bolje razumeju, izgleda da se ne saosećaju sa bolom koji osećate. Neko ko nije prolazio kroz sličnu situaciju kroz koju Vi prolazite ne može najbolje da razume kako se osećate. Mnogi ljudi žele da Vas uteše, ali ne znaju šta da Vam kažu. Ne prihvatajte lično ako Vam kažu nešto pogrešno ili ako čak ništa ne kažu.

Potražite podršku. Možete potražiti stručnu pomoć kod savetnika kako bi Vam pomogao da uspešno prevaziđete teška osećanja koja osećate sada, i da napokon prebrodite Vaš bol.

http://www.mojabeba.com/sadrzaj.php?id=725&nivo=2&idr=45

[Несташна]

@Neutesna

 

Tako smo i moja zenica i ja ispratili jednog malog decaka, pre nekih 6 godina. Jedino sto je on ziveo duze - mesec dana u inkubatoru. Ziveo je od praznika do praznika, tj. od navecerja sv. Nikole do Krstovdana (uoci Bogojavljenja). Uspeli smo da ga krstimo, i zove se Nikola.

 

Ovo ti kazem da bi ti bilo jasno da sasvim odlicno razumem u kakvim si osecanjima.

 

Ipak, nije nimalo dobra tolika tuga. To moras odmah da shvatis, Bog se brine o svima nama, u Njemu nema izgubljene dece. Znam da je to sad "lako reci", ali ne smes nikako da dozvolis da te tolika tuga slomi, ili da ti - ne dao Bog - upropasti zdravlje.

 

Ne trazi krivce i ne osvrci se previse na to, znaj dobro da su ta deca sad u narucju Hristovom.

 

Potrudi se, i Boga radi i vas radi, da smelo koraknes napred, i naci ces veliku utehu.

 

A vremena ima, imacete vi i ovde dece, dace Bog jer je mio.

 

Pozdravljamo te moja supruga i ja. Ako ti treba razgovor, javi se na PP (privatne poruke, pisamce u gornjem desnom uglu svake stranice foruma), ona ce vrlo rado da poprica sa tobom.

 

 

 Jako mi je žao zbog vašeg gubitka, mogu i samo zamisliti kroz šta ste prošli dok je Nikola mali anđeo bio živ. Ne tražim krivce nit koga krivim, znam da je to sudbina i da za sve postoji razlog, pokazaće vreme. Pozdravi puno suprugu   :good2:

 

 

[Драгана Милошевић]

Ивана, знам да те боли душа, али покушај да се опустиш, љубим те..

 

Обично у животу, кад човек постане оптерећен нечим, не постиже циљ иако му се чини да је запео из петних жила и не би требало да промаши.

[Несташна]

Ивана, знам да те боли душа, али покушај да се опустиш, љубим те..

 

Обично у животу, кад човек постане оптерећен нечим, не постиже циљ иако му се чини да је запео из петних жила и не би требало да промаши.

  Човек напише коју реч..истиниту причу и тако му је бар мало лакше. Заборавити никад нећу...ал човек се навикне на све...Поздрав и свако добро ти желим :good2: