Опсесивно-компулсивни поремећаји личности

[JESSY]

10 znakova da patite od opsesivno-kompulzivnog poremećaja

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) karakterišu neprijatne i uznemirujuće ideje i ponašanja koja se stalno ponavljaju, a koja pojedinac oseća da mora izvršiti, kako bi osetio olakšanje. OKP naučnici danas svrstavaju u anksiozne poremećaje i neuroze.

Postoji razlika između blažih i težih simptoma OKP-a. Većina ljudi ima rituale kojih se pridržavaju, a ako ti rituali ne ometaju kvalitet života, po pravilu se ni ne leče.

Prepoznajte 10 najčešćih znakova opsesivno-komplzivnog poremećaja:

1. Pranje ruku

Kompulzivno pranje ruku i upotreba sapuna za dezinfekciju je vrlo čest simptom OKP-a, a opisuje ga stalan strah od bakterija i prljavštine. Taj strah je izvor drugih fobija, povezanih sa strahom od zaraze raznim bolestima, ističu psiholozi za Fox News.

Pomoć bi trebalo potražiti ako i nakon pranja ruku mislite da su one i dalje prljave, ili pak imate iracionalan strah od zaraze, poput infekcije HIV-om, nakon vožnje u autobusu. Razrađene rutine pranja ruku poput potrebe da se ruke operu pet puta zaredom tako da se sapunom pažljivo ispere ispod svakog nokta još su jedan simptom OKP-a.

2. Preterano čišćenje

Ljudi s OKP-om često imaju tendenciju opsesivnog čišćenja, a kao i kod pranja ruku, razvijaju složene tehnike čišćenja doma. To uključuje stalno razmišljanje o bakterijama u domu, kao i poriv da se iznova usisava i pere nekoliko puta na dan po više sati.

Iako je teško odrediti granice kompulzivnog čišćenja, problem je očit ako nakon čišćenja osetite olakšanje, ali ono ne traje dugo već ubrzo ponovo mislite kako je sve prljavo.

3. Stalne provere

Takozvani rituali proveravanja tipični su za opsesivno-kompulzivni poremećaj, a najčešće je reč o stalnom vraćanju kući, kako biste proverili da li ste ugasili rernu, zaključali automobil i slično.

Normalno je da, s vremena na vreme, nešto aboravite i proveravate, ali ako ta provera ometa vaš svakodnevni život toliko da kasnite na posao, trebalo bi da potražite pomoć.

4. Računanje

Opterećenost brojevima, te sabiranje ili oduzimanje svakodnevnih predmeta ili događaja su još jedan simptom OKP-a. Na primer, verovanje da je broj sedam dobar, te da treba zastati nakon svakog sedmog koraka nije samo praznoverje, već pokazatelj poremećaja.

Ako se ponekad zabavljate brojanjem pločica ili stepenica, ne treba da brinete, ali ako brojeve naprosto ne možete izbaciti iz glave, onda je to problem.

5. Organizacija

Ljudi sa OKP-om organizaciju dovode do savršenstva, a svodi se na tačno tempiranje, simetriju i poređenje koji drugim ljudima zvuči iracionalno.

Uredan sto pomoći če vam da budete produktivniji, ali ako ne možete raditi jer imate papirić na stolu, tada to nije urednost već opsesija.

6. Strah od nasilja

Svakom se ponekad javljaju misli o mogućnosti da se njima ili bliskim ljudima dogodi nešto strašno, ali nemogućnost izbegavanja takvih misli specifična je za opsesivno-kompulzivni poremećaj.

7. Neželjene seksualne misli

Poput straha od misli o nasilju, i misli seksualne prirode često se javljaju kod ljudi s OKP-om. One su obično neprikladne, te dotiču seksualne tabue, poput zamišljanja pedofilskih činova ili seksa sa životinjama.

8. Analiziranje odnosa sa drugim ljudima

Opsesivne analize ljubavnih, porodičnih i prijateljskih odnosa mogu biti rezultat problema u njima, ali ako ta razmišljanja ne prestaju i usmerena su na osećaj bespomoćnosti i osuđenosti, tada postaju simptom OKP-a.

Najčešće se radi o potvrdi i traženju sopstvene krivice u odnosima, iako to nema veze sa stvarnošću.

9. Traženje potvrde

Jedan od načina na koji ljudi s OKP-om nastoje da umire svoj nemir je traženje mišljenja prijatelja ili članova porodice. Zbog toga su skloni da isto pitanje postavljaju više puta.

10. Kompleksi zbog fizičkog izgleda

Poremećaj doživljaja vlastitog tela jedan je od oblika ponašanja OKP-a, a karakteriše ga fokusiranost na određeni deo tela koji smatramo nenormalnim, ružnim i neprivlačnim. Najčešće se radi o kosi, koži ili nosu, ali za razliku od poremećaja u ishrani, nema veze s doživljajem telesne težine.

 

http://www.lepotaizdravlje.rs/zdravlje/leksikon/10-znakova-da-patite-od-opsesivno-kompulzivnog-poremecaja/

[JESSY]

Da li stalno proveravate da li ste isključili svetlo, imate potrebu da često perete ruke ili ste bezrazložno zabrinuti za bližnje?

 

 

 

SCA Svenska Cellulosa Aktiebolaget / Flickr.com

Termin opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD ili Obsessive-compulsive disorder) u današnje vreme se najčešće pripisuje osobama koje preterano vode računa o higijeni i paze na urednost.

Veliki broj poznatih ličnosti tvrdi da pati od ovog problema - Kameron Dijaz otvara vrata laktovima, dok Dejvid Bekam insistira da limenke sokova koje drži u frižideru uvek budu u paru.

Od poremećaja je oboleo svaki 60. Britanac, a Svetska zdravstvena organizacija ga rangira kao jednu od 10 najčešćih bolesti tog tipa i upozorava na pogrešna lečenja koja nisu retka pojava.

Takozvana terapija razgovorom može biti od velike pomoći u promeni razmišljanja i ponašanja. Dr Fiona Čalakomb, dr Viktorija Brem i prof. Pol Salkovskos su eksperti u lečenju poremečaja ove vrste i tvrde da vodič korak po korak omogućava prepoznavanje, shvatanje i prevazilaženje stanja.

Da li sam zaboravio da ugasim svetla?  

Bezazlena misao koja svakom padne na pamet s vremena na vreme, ali kod osoba koje pate od OCD može pokrenuti osećaj anksioznosti i kompulsivnog ponašanja. Postoje 3 osnovna elementa: prvi je opsesivna misao ili mentalna slika.

To podrazumeva strah da su predmeti, kao što su kvake na vratima, prekriveni bakterijama, zatim ideja da da bi bliska osoba mogla da strada u saobraćajnoj nesreći i slično. Ukoliko takve misli počnu da vas uznemiravaju, moguće je da pokazujete znake poremećaja.

Drugi element je kompulsija i ima dva oblika - mentalno i fizičko proveravanje. Učestala provera da su ulazna vraza zaključana ili da su rerna ili svetla ugašeni i drugo se odnosi na pokušavanje ispravljanja, kao što je čišćenje nečega što se smatra prljavim.

Treći element je anksioznost koja često eskalira u teror, a izazvana je negativnim zaključcima izvedenim iz opsesivnih misli. Može biti povezana sa depresijom, sramotom, besom i nesanicom. Emocionalne posledice mogu biti strahovite. Za neke ljude se život može poremetiti u potpunosti, do te mere da čak i izlazak iz kuće predstavlja veliki problem.

Razumevanje problema

Roberto Bouza / Flickr.com

Postoje različiti tipovi OCD. Proveravanje da li je dečije sedište u automobilu dobro namešteno, da li je isključen gas u kući ili da li ste poneli pasoše sasvim je normalna pojava, ali često ponavljanje ovih briga, kao i preterana uznemirenost zbog toga mogu biti znaci poremećaja.

Pranje ruku više od 20 puta dnevno, izbegavanje pipanja kvake ili fizičkog kontakta sa bilo čim što se smatra potencijalno zaraznim mogu OCD pretvoriti u ozbiljniji problem - agorafobiju.

Neophodno je prepoznati sa čim se suočavate, kako biste na vreme počeli sa lečenjem.

Da li ste razvili OCD?  

Razvoj kompulsivno-opsesivnog poremećaja je kombinacija bioloških i psiholoških faktora, kao i događaja u životu. Tačan uzrok bolesti nije u potpunosti poznat lekarima.

Visoki ciljevi u životu jesu pozitivna stvar, sve dok su u domenu stvarnosti. Međutim, ukoliko je neko perfekcionista u svim životnim oblastima, neispunjavanje sopstvenih previsokih standarda može dovesti do straha i poremećaja. Takva osoba postaje samokritična, gubi samopouzdanje i vremenom stvara kompulsivne potrebe.

OCD se nekada javlja iznenada, dok u drugim situacijama može nastajati postepeno, godinama. Simptomi mogu početi od bezazlenih rituala koji vremenom prerastaju u obavezu i dominiraju životom sve dok ne postanu ozbiljan problem.

Koristi terapije

Kameron Dijaz

Kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) ohrabruje pacijente da razmisle o svojim iskustvima i analiziraju stvarnost problema. Iako ne verujete u početku, pokušajte da se suzdržite od proveravanja stvari ili pranja ruku. Kada jednom shvatite da opasnost nije realna, moći ćete ponovo da uživate u životu.

Ova terapija uči da svako ponekad treba i sme da bude nesiguran i uznemiren zbog nečega. Pacijenti se ohrabruju da dodirnu stvari bez da peru ruke nakon toga ili da izađu iz kuće bez prethodnih provera.

Ne ustručavajte se da potražite pomoć  

Kompulsivno-opsesivni poremećaj je teško stanje da biste se sa njim izborili sami. Tražite uput za lekara specijalistu. Oporavak može biti dug i spor, ali znatno unapređuje kvalitet života.

 

http://www.b92.net/zdravlje/mentalno_zdravlje.php?nav_id=552292

[JESSY]

„As good as it gets“ – Najbolji prikaz opsesivno kompulsivnog poremećaja na filmu

 

Melvin Udal je verovatno najsimpatičniji homofob, mizantrop, antisemita, rasista, pisac koji mrzi čak i sopstvene fanove. Ujedno, psiholozi su saglasni, Melvin predstavlja jedan od najvernijih prikaza osobe koja pati od opsesivno kompulsivnog poremećaja.

Opsesivno kompulsivni poremećaj (OKP) spada u grupu anksioznih poremećaja, i karakterišu ga opsesije koje često prati nagon za izvršavanjem određenih kompulzija. Opsesije su perzistentne, uznemirujuće misli, koje povećavaju nivo anksioznosti; dok su kompulzije repetitivne radnje koje se obično izvode na tačno određen način, tačno određen broj puta, po određenim ličnim pravilima. DSM- IV navodi sledeće kriterijume OKP-a: prisustvo opsesija i/ili kompulzija; osoba ih doživljava kao preterane i nerazumne; izazivaju značajan distres i anksioznost; iziskuju mnogo vremena (preko sat vremena dnevno) i ometaju svakodnevno normalno funkcionisanje.

U Melvinovom slučaju nemamo direktan uvid u njegove opsesije, ali možemo da zaključumo da ga opseda, na primer, strah od kontaminacije, tj zaraze. Sa druge strane, kompulzije su više nego očigledne. Ne dodiruje ništa bez rukavica (kako se ne bi zarazio), ne voli nikoga da dodiruje niti da ga drugi dodiruju, dok hoda ulicom pazi da ne zgazi na ivicu pločnika. Svaki ulazak u stan podrazumeva iste radnje: zatvara vrata i okreće bravu nekoliko puta, pali i gasi svetlo tačno 5 puta, pere ruke tri puta uzastopno vrelom vodom i antibakterijskim sapunom (koji se nakon jedne upotrebe baca i zamenjuje novim). Svaki dan ruča u istom restoranu, za istim stolom, poručuje od iste konobarice u isto vreme isto jelo, uvek noseći sa sobom sopstveni pribor, kako bi, još jednom, izbegao mogućnost zaraze prljavim neproverenim priborom iz restorana.

Kako DSM-IV kriterijumi zapovedaju, Melvin je svestan da su njegove kompulsije preterane i nerazumne, ali ipak oseća potrebu da ih izvrši kako bi kontrolisao i umanjio anksioznost. Doduše, već 5 godina nije posetio psihijatra, i odbija da pije lekove.

Ne znamo šta je izvor Melvinove patnje, a i nemamo mnogo podataka o njegovom detinjstvu, porodičnom stablu i prošlosti uopšte. Samo u jednom trenutku kaže: „Moj otac nije napustio sobu 11 godina. Tukao me motkom ako bih pogrešio na klaviru.“ Ovo sećanje označava kao bolno, tužno i značajno, a u realnosti, iskustvo roditelja koji imaju visoke standarde i očekivanja od dece, može biti podsticaj za razvoj opsesivne ličnosti.

 

 

OKP je toliko „progutao“ Melvinov život, da je postao potpuno socijalno izolovan, što je samim tim moglo uticati i na održavanje i pojačavanje simptoma. Striktno se drži svoje uvežbane rutine, i postaje besan ukoliko je neko uzurpira i promeni. Ali upravo nagli prekidi rutine, uticaće da se Melvinov život promeni na bolje. Bezizlazna situacija u kojoj mora da čuva komšijinog psa, a zatim izostanak njegove omiljene konobarice sa posla, uvod su u razvijanje mreže socijalne podrške i stvaranja prijateljstva sa ljudima koje je do tada mrzeo i prema kojima nije osećao ni trunku empatije. Ovi odnosi i neočekivana emocionalna povezanost, pomažu mu da umanji određena ritualna ponašanja. Recimo, prvi put zaboravlja da okrene bravu nekoliko puta onda kada komšija zatraži svog psa nazad. Zaljubljuje se u konobaricu i Kerol, i saopštava joj da je zahvaljujući njoj počeo da uzima pilule koje mrzi, jer „ti činiš da želim biti bolji čovek“ (što je dovoljna motivacija).

Emotivni potresi u odnosu sa Kerol, predstavljaju prozor u neke od njegovih anksioznosti („Čim neko shvati da mu trebaš, on zapreti da će otići“) i potrebu za (samo)kontrolom („Dopuštaš li ikada zbog romantičnog momenta da uradiš nešto glupo?“ – „Nikad.“). Promena fokusa misli i pažnje, utiče da Melvinovi simptomi smanje učestalost i intenzitet, kao i da izgube značenje koje su imali, i on je toga svestan: „Zaglavio sam se. Ne mogu se vratiti u svoj život. Proterala me iz svog života.“ Film „As good as it gets“ odoleva stereotima, i zato se Melvinova promena ne dešava preko noći – prilogođava se ali nije izlečen, što nam je nagovešteno onim promišljenim korakom na samu ivicu pločnika, dok se osvrće preplavljen neizvesnošću do čega će to dovesti.

 

https://psihobrlog.wordpress.com/2016/03/21/as-good-as-it-gets-najbolji-prikaz-opsesivno-kompulsivnog-poremecaja-na-filmu/

[Иван Ивковић]

„As good as it gets“ – Najbolji prikaz opsesivno kompulsivnog poremećaja na filmu

 

Piše: Sanja Dutina

 

Melvin Udal je verovatno najsimpatičniji homofob, mizantrop, antisemita, rasista, pisac koji mrzi čak i sopstvene fanove. Ujedno, psiholozi su saglasni, Melvin predstavlja jedan od najvernijih prikaza osobe koja pati od opsesivno kompulsivnog poremećaja.

 

Opsesivno kompulsivni poremećaj (OKP) spada u grupu anksioznih poremećaja, i karakterišu ga opsesije koje često prati nagon za izvršavanjem određenih kompulzija. Opsesije su perzistentne, uznemirujuće misli, koje povećavaju nivo anksioznosti; dok su kompulzije repetitivne radnje koje se obično izvode na tačno određen način, tačno određen broj puta, po određenim ličnim pravilima. DSM- IV navodi sledeće kriterijume OKP-a: prisustvo opsesija i/ili kompulzija; osoba ih doživljava kao preterane i nerazumne; izazivaju značajan distres i anksioznost; iziskuju mnogo vremena (preko sat vremena dnevno) i ometaju svakodnevno normalno funkcionisanje. даље

[JESSY]

• 
  
• Živeti sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem

 

Dejvid je proveo prvu polovinu svog života kao sladak, pomalo hiperaktivan, dečak koji obožava crtanje. Drugu polovinu proveo je kao odrasli koji se bori sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem (OKP). Danas, u svojoj tridesetčetvrtoj godini dobro se drži, ali sa povećanom svesnošću da ima snažnog protivnika kojeg ne sme ignorisati.

Osobe sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem su rastrzane između upornih i neželjenih misli i potrebe da ritualno ponavljaju neke radnje. Misli, na primer, mogu biti centrirane na preteranom strahu od bakterija; neprestano pranje ruku je dobro poznata prisila. Nepopustljiva i nerealna potreba za savršenstvom može biti manifestacija OKP-a. Kao tinejdžer, Dejvid je otkrio karate. Iako je treniranje karatea počelo iz zadovoljstva i zabave, ubrzo je postalo fiksacija, sve dok nije preraslo u opsesiju i zaokupiralo mu svaki trenutak slobodnog vremena koji je imao kada nije u školi.

„Sve se vrtelo oko karatea,“ kaže Heriet, Dejvidova majka i dodaje: „Svaki dan je bio mučenje, jer je svakog dana morao da sve radi ispočetka i da sve radi savršeno. Jedna greška ili samo osećaj da nije uradio kako treba, značilo bi da mu je čitav da uništen.“ Postepeno, njen dobroćudni sin postao je nervozan i jedva je progovarao. Kada bi ga neko upitao zbog čega to radi, kao odgovor bi dobio samo ćutanje.

Potreba za osećajem da je sve uradio kako treba u karateu počela je da utiče na Dejvidovu ishranu. Heriet je očajavala gledajući ga kako meri svaki zalogaj i broj svaku nit špagete. Kada je težina njihovog 190 cm visokog sina spala na 52 kg, roditelji su počeli da paniče. Heriet kaže: „Još uvek mi nije jasno kako je i dalje uspevao da hoda.“ Uvidevši da je ovo nešto više od adolescentskih ispada, Heriet i njen suprug bili su na korak od hospitalizacije Dejvida kada im je pomoć došla iz neočekivanog izvora. Naime, Dejvid je otišao u lokalnu teratanu ne bi li kupio potrebnu opremu kada ga je trener koji tamo radi video, uzeo pod svoje i izmerio mu procenat telesne masnoće.

„Olimpijci imaju od 8 do 9% masnoće u telu. Dejvid je imao jedan procenat. To je bio trenutak kada je i on sam shvatio da su stvari izmakle kontroli i dozvolio da ga odvedemo kod lekara,“ govori Heriet.

Iako je lekar kod kog su otišli pogrešio dijagnozu i rekao da Dejvid boluje od anoreksije, lek koji mu je prepisao – antidepresiv – često se koristi i za lečenje OKP-a. Bilo je potrebno nekoliko nedelja dok je počelo dejstvo. Ali, jednog dana Heriet je čula Dejvida da se smeje. To je bila muzika za njene uši.

Međutim, za Dejvida, čiji su opsesivno-kompulsivni poremećaj ojačale depresija i anksioznost, put je tek počeo – usledila je potraga za pravim stručnjakon i pravim tretmanom. Uprkos danima kada nije mogao da ustane iz kreveta, Dejvid je uspeo da diplomira na Bruklin koledžu, nedaleko od njegove porodične kuće. Međutim, nakon diplomiranja, njegovo stanje se pogoršalo.

„Završetak fakulteta i haos koji nastaje posle toga stresan je svaku osobu. Međutim, za nekoga ko boluje od opsesivno-kompulsivnog poremećaja i svaka najmanja promena može biti zastrašujuća noćna mora,“ kaže Heriet.

Bilo je potrebno nekoliko godina dok porodica nije pronašla pravu terapiju za Dejvida.

Danas, nakon što je završio obuku za sudskog zapisničara, Dejvid radi kao freelancer – uzima i prepisuje izjave za advokate. Dejvidov otac kaže: „Da ste mi rekli pre pet godina da će Dejvid imati posao, ne bih vam verovao.“

Heriet objašnjava da je potrebno da i dalje budu na oprezu: „OKP je veoma uporno stanje. Napadne vas kada ste najranjivi i umorni. Dejvid i dalje ima problem da prepozna šta je ispravno razmišljanje, a šta su opsesivne misli.“ Dejvid zna koliko je to izazovno: do sada je ređao uspehe i optimističan je.

 

http://www.psihoverzum.com/ziveti-sa-opsesivno-kompulzivnim-poremecajem/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

[Sanja Т.]

Dobro, a kakav poremecaj imaju osobe koje vole preteranu higijenu, ali ne zele sami da to i ostvare, vec teraju druge da ciste umesto njih...i nikada im nije dovoljno cisto ?

[Дијана.]

homo balkanikus compulsivus

[JESSY]

12 minutes ago, Фрида рече

a kakav poremecaj imaju osobe koje vole preteranu higijenu, ali ne zele sami da to i ostvare, vec teraju druge da ciste umesto njih...i nikada im nije dovoljno cisto

е, сад, онако лаички, то је садизам...

[JESSY]

1 minute ago, Дијана. рече

 

homo balkanikus compulsivus

 

[JESSY]

@Фрида један интересантан текст...

 

„Jedan od glavnih razloga zbog kojih je muževljeva ljubav prema meni počela da jenjava, jeste taj što nisam mogla da ispunim uslove kućne pomoćnice. Niti sam bila poput Marte Stjuart.
Da se čuvena Marta kojim slučajem pojavila u mojoj kući verovatno bi zgađena istrčala odatle u roku od par minuta.

 

Da se razumemo, naš dom nikada nije bio prljav i zapušten, ali ja često nisam mogla da postignem da sredim kompletnu kuću, skuvam ručak, operem sudove, ispoliram pod i uz sve te obaveze radim svoj posao za koji sam bila plaćena. Nije da ne bih volela da živim perfektno čistom domu koji sija i miriše, ali uz sve svoje obaveze, iskreno, sama to nikada ne bih mogla da postignem.

 

Sada razumem zbog čega se sada moj bivši suprug ubrzo razočarao nakon što smo se venčali. Za njega, „savršena ženica” bi bila ekvivalentna domaćici iz šezdesetih, sa keceljom koju bi skidala samo kada ide na spavanje i koja bi ceo svoj život posvetila isključivo kući i svom mužu.

 

Očekivao je od mene da nikada ne skidam osmeh sa lica, pokoravam se svakom njegovom predlogu, održavam besprekorno urednu kuću, zabavljam ga u spavaćoj sobi i naravno svakog dana odlazim na posao gde bih provodila najmanje osam sati.

 

Iako smo bili u braku sedam godina, nikada nisam uspela da ga ubedim da takav odnos jednostavno nije u redu i da bi trebalo da promeni svoj stav.

 

Iako smo rastavljeni već tri godine, još mogu da ga čujem kako mi prigovara zbog nesređene kuće i neobrisane prašine. Pobogu, pa zar nismo mi žene ionako stvorene za te stvari? Da, dobro se zna koji su „ženski”, a koji „muški” poslovi. Uostalom, zar se žene ionako ne rađaju sa krpom u jednoj i oklagijom u drugoj ruci?

 

Ili je možda verovao u bajku o patuljcima koji noću srede kompletnu kuću koja ujutru blista?
Da, bio je apsolutni perfekcionista, ali dok je živeo sam ni njegov stan nije bio toliko uredan. Buđ u uglovima kupatila, pokvarena hrana koja je danima stajala u frižideru i krevet koji nije bio uvek namešten. Ali, on je čekao Ženu koja će sav posao raditi za njega.

 

Ipak, ja bih i dalje volela da imam kuću poput one u kojoj Marta Stjuart živi, makar na jedan dan. I radim na tome, iako prezirem kućne poslove. Kao i kiriju, kao i mesečne račune za struju, telefon i odlaske u teretanu. Naravno, sve te obaveze ispunjavam, ali ne u isto vreme. Ponekad zakasnim, često nije sve na svom mestu, ali je lakše kada se oslanjam sama na sebe, nego kada živim sa osobom koja ne bi ni prstom mrdnula da pomogne.

 

Možda jednog dana usavršim organizaciju sopstvenog vremena i prostora i učinim svoj dom još čistijim, udobnijim i blistavijim. A kada se to dogodi, moj dragi bivši neće biti tu da to vidi. Ipak, možda mu pošaljem sliku.”

[Sanja Т.]

Hvala devojke, odlicne ste . 

Sad ozbiljno.Da li mislite mozda, da oni boluju od OKP, ali su mozda, uz to i lenji da sami ispune svoje zelje. Da li bi to bilo moguce? ....ne znam, samo glasno razmisljam 

[Дијана.]

Ne znam precizno da li je to bas OKP, ali to svakako jesu OK crte licnosti ili simptomi. Nisu lijeni nego socijalizovani/nauceni tako da mogu da narede nekoj zenskoj da to odradi za njih. Da demonstriraju moc (to takodje vole, analno-sadisticki tip licnosti po Frojdu, koji ima uglavnom te crte koje se poklapaju sa OK tipom).

[JESSY]

56 minutes ago, Фрида рече

oni boluju od OKP, ali su mozda, uz to i lenji da sami ispune svoje zelje.

наравно да и то може бити случај....

[JESSY]

1 minute ago, Дијана. рече

Nisu lijeni nego socijalizovani/nauceni tako da mogu da narede nekoj zenskoj da to odradi za njih. Da demonstriraju moc

да, слажем се...

[Mилена КШ]

3 hours ago, Дијана. рече

homo balkanikus compulsivus

To ti je vise zeni se da bi imao ko da mu cisti kuva pere itd.