Зоран Ђуровић: Св. Јефрем Сирин: Када душа иде у Рај?

[Zoran Đurović]

Јеси. Скачио сам. Слажемос е потпуно да је Бог тај који дарује и који се дарује. Просто акт наше воље (енергије) као прихватање тога. Али, контам да св. Максим има на уму да по природи и логосу тежимо ка том испуњењу дарова Божијих заложених кроз логосе. Па у том смислу победе над тиме, тј. превазилажење те тежње која сад карактерише нашу природу и постојање.

Чини ми се да сам негде код св. Максима прочитао управо то да под дејством благодати "!трпимо" радњу, како си ти исто рекао. Само не могу да се сетим где.

Да, то је јак израз (амбигв. 7, ПГ 1073Б) који се налази и другде. Трпимо. Тако је и Павле "претрпео" отмицу на небо. Тај проблем се поставља у оквиру онтолошке разлике између Бога и створеног. Бог је пуноћа бића, ми га трпимо јер нам је придодато. Нисмо постојали, створени смо у једном моменту. Нико нас ништа није питао. Максим га раби из Псеудо-Ареопагита, који вели да гностик трпи сједињење с Богом. Обожење је с'више. Није по нашој иницијативи, може да се прихвати. У садашњем животу радимо, а у будућем ћемо трпети (Талас. 22, 320цд); Таласију вели: Ти знаш боље божанске ствари од мене, зато што их сам трпиш, подносиш (65, 737а). Још је Филон говорио да Бог дела, а твар трпи (Керуби). Дакле, тај глагол се користи да би се изразила тварност, да је акција одозго, од Бога. Нисенац ће ово лепо формулисати да душе имају блажено трпљење. 

[Zoran Đurović]

Пратећи даље ону Васкетову да есхатон не искључује кретање, већ да кретање више нема атрибут смртности и пропадљивости као вид промене, ја код Св. Максима налазим, како се мени чини, формално разликовање и практично сажимање Царства небеског и Царства Божијег из есхатолошке перспективе.

 

@@Zoran Đurović, Ево ја скромно кроз Максима Исповедника мојим цвикама мало размрдах ум па да поделим мисли. Дај неки коментар, исправку, шта мислиш? И остали исто. Можда би требало ово разрадити и повезати са Максимовим биће-добро биће-вечно добро биће, ал ајд сад, толико залудан баш нисам

Нисам давно читао Максима... 

Кретање за њега значи кретање ка остварености, ка бићу и то добром бићу. По сједињењу са Богом нећемо имати жеље за кретањем јер нема добра ван њега. Зато неће бити могућ неки нови пад. Зато и Бог не може да "отпадне" од себе. Сигурно нећемо бити непокретни као мумије (знам, пио кафу са Софијом Ињац). Како је могуће да то кретање не буде у времену? Не знам да одговорим. Ових дана нисам ни у стању да "одложим сваку земаљску бригу" да бих созерцавао небеске стварности... Ако буде времена и ако нађем новаца за хлеб насушни...

Само, јако лепо размишљате. Заиста ме радује кад видим да има људи који се друже са Максимом и осталим свецима, а не да су у раљама живота... 

[Александар Милојков]

Свети Августин каже да душа....

 

...habet quippe et anima mortem suam, cum vita beata caret, quae vera animae vita dicenda est;

 

Овде каже да и душа има своју смрт, онда када не живи блаженим животом (=у заједници са Богом), јер је тај живот истинити живот душе.

 

Са друге стране....

 

sed immortalis ideo nuncupatur, quoniam qualicumque vita, etiam cum miserria est, nunquam desinit vivere...

 

Овде каже да се душа назива бемсртном јер никада не престаје да живи (да постоји), ма како бедним животом живела.

 

 

Дакле, о души се говори као о смртној и као о бесмртној. Када се каже да је бесмртна, мисли се да душа као одређена природа не одлази у небиће, не нестаје, након смрти тела. Када се каже да може да умре, то значи да може да не живи истинитим животом - а то је блажни живот, тј. живот у заједници са Богом.

Видимо да Светитељ живот и смрт посматра двојако: 1. да нешто јесте и 2. како то нешто јесте. Живот и блажени живот. Свети Максим ће касније рећи: биће и добробиће. У првом, душа је бесмртна, у другом душа може да умре.

Ми имамо проблем да ово разумемо јер имамо осакаћено схватање појмова живота и смрти. Односно, имамо једностран приступ: бити жив = постојати и бити мртав = нестати, ишчезнути, расплинути се у небиће. Зато нас и саблажњава када неко, ко је православан, каже да је душа смртна. Називамо га новотаром. А ради се о томе да је већини, не само верног народа, већ и оних који треба да их поучавају, непозната отачка, хришћанска онтологија.

[Баба]

Душа демона је мртва

[Deja Vu]

Душа демона је мртва

 

Eureka! 

 

Sta sam ja pisao par stranica ranije?

Zato su demoni uvek predstavljeni kao nakaze, cudovista, crni, nekad kao siluete bez lica, senke, sto sve umetnicki prikazuje da nemaju licnosti (sto bi narod reko nemaju obraza, pa su zato nakaze) i da su licnosno mrtvi..

[Zoran Đurović]

Eureka! 

 

Sta sam ja pisao par stranica ranije?

Zato su demoni uvek predstavljeni kao nakaze, cudovista, crni, nekad kao siluete bez lica, senke, sto sve umetnicki prikazuje da nemaju licnosti (sto bi narod reko nemaju obraza, pa su zato nakaze) i da su licnosno mrtvi..

Жељко је познат по томе да не чита пажљиво  

[Volim_Sina_Bozjeg]

Oko nebica imao bi jedno pitanje.

 

Zasto bi Bog ono sto je stvorio i sto je dobro i koje je priveo iz ni iz cega u bice, dozvolio, da bice ode u nebice?

 

Zasto bi to bilo dobro? Zasto bi Bog stvarao bice koje nece ziveti u vecnoj zajednici sa njim? 

 

Dakle kad govorimo o smrtnosti sve vazi ali odlazak u nebice....? Cemu bi to bilo dobro?

[Александар Милојков]

Dakle kad govorimo o smrtnosti sve vazi ali odlazak u nebice....? Cemu bi to bilo dobro?

 

Нема одласка у небиће. Неће нестати ни један атом творевине. 

[Deja Vu]

Жељко је познат по томе да не чита пажљиво  

 

Nema veze oprosteno mu je. Cini mi se da sam to za demone upravo tebi napisao kad si se pitao oko tog nebica/bica/dobrobica, pa kazao da gresnici i demoni nece biti Eshatonu. Eto Milojkov je to objasnio sto sam mislio, znaci bice fizicki ali nece postojati kao licnosti vec kao anonimusi, pa u tom smislu nece biti zivi (oticice ce u to licnosno nebice, ako smem tako da se izrazim). 

[Zoran Đurović]

Nema veze oprosteno mu je. Cini mi se da sam to za demone upravo tebi napisao kad si se pitao oko tog nebica/bica/dobrobica, pa kazao da gresnici i demoni nece biti Eshatonu. Eto Milojkov je to objasnio sto sam mislio, znaci bice fizicki ali nece postojati kao licnosti vec kao anonimusi, pa u tom smislu nece biti zivi (oticice ce u to licnosno nebice, ako smem tako da se izrazim). 

Нисам сигуран. У нуклеарним реакцијама долази до нестанка дела материје. Шта ће бити са становницима пакла, не знам. Ништа лепо, то је једино сигурно.

[Deja Vu]

У нуклеарним реакцијама долази до нестанка дела материје.

 

Ne znam kako, ali ovo se ni bi trebalo desavati. Sva materija koja udje u nuklearne reakcije iz nje i izadje, samo u drugacijem obliku, veliki delom kroz radijaciju kao dejstvo alfa, beta, gama cestica.

Mozda si mislio na anihilaciju koja se desava kad se sudaraju neke cestice, tipa elektron i pozitron, ali produkt toga obicno budu gama zraci (fotoni) pa nikad nema nestanka materije i energije, ona samo menja oblik.

Materija je u istim kolicinama i nigde nije otisla i nestala vec 13.5 milijardi godina. 

[Баба]

Жељко је познат по томе да не чита пажљиво  

 

Истина је да немам пуно времена, али није само то у питању.

Када сам питао где су демони у есхатону ви ми нисте дали никакав конкретан одговор. Ако је душа демона мртва демони ипак нису уништени, јер и сад је душа демона мртва па они неуморно раде свој посо. Ако пак нису уништени и ако је есхатон ипак некакво време онда они морају постојати и у есхатону.

Дакле ако је есхатон рај а демони нису уништени како су то онда демони у рају?

 

То је било питање прошли пут, биће да ви не пратите шта ја пишем.

[Zoran Đurović]

Ne znam kako, ali ovo se ni bi trebalo desavati. Sva materija koja udje u nuklearne reakcije iz nje i izadje, samo u drugacijem obliku, veliki delom kroz radijaciju kao dejstvo alfa, beta, gama cestica.

Mozda si mislio na anihilaciju koja se desava kad se sudaraju neke cestice, tipa elektron i pozitron, ali produkt toga obicno budu gama zraci (fotoni) pa nikad nema nestanka materije i energije, ona samo menja oblik.

Materija je u istim kolicinama i nigde nije otisla i nestala vec 13.5 milijardi godina. 

Da, mislim na defekt masee i anihilaciju. Tada materija kao takva nestaje. No, ono sto - сада видех да сам на лат., гледах онај филм Перл Хербур - ми се чини битним је преображај баш ове материје о коме говори Августин. Он не би прихватио да постанемо честице без масе, или гама зрачење. У том смислу Аца (Августин га молитвама прати са неба) је сасвим у праву. Наравно да идентитет појединачног атома не може бити сачуван. Мени је само негде блиско да Бог може пустити битанге да оду у небиће, као што свакако неће диносаурусе васкрсавати. Ако их васкрсава, ја ћу једно 5-6 Ти-рексова да вежем у дворишту да ми зелоти не би досађивали.

Некако не видим смисла у томе да их малтретира. Биле су и оне перверзне идеје неких католичких побожњака, који су тврдили да ће се срећа блажених увећавати од гледања ових веселника у паклу. Но, напомињем, поводом овог питања немам дефинитиван став.   

[Zoran Đurović]

Дакле ако је есхатон рај а демони нису уништени како су то онда демони у рају?

То је било питање прошли пут, биће да ви не пратите шта ја пишем.

Није питање за мене. Ја рекох да ови и битанге неће бити у есхатону, а да ли ће бити у небићу или постојати у некој "лошој" историји, то ти не знам касти (или казти?).  

[Баба]

Није питање за мене. Ја рекох да ови и битанге неће бити у есхатону, а да ли ће бити у небићу или постојати у некој "лошој" историји, то ти не знам касти (или казти?).  

 

Види, после историје нема историје.