TEŠKA NESREĆA U MAKEDONIJI Starešini Hrama Svetog Save poginula supruga i dvoje dece

[JESSY]

Изјава саучешћа3. Август 2015 - 8:02

Поводом вести о саобраћајној несрећи која се догодила 1. августа 2015. године у преподневним часовима у Републици Македонији, у којој су пострадали: супруга Татјана, син Никола и ћерка Симеона протојереја-ставрофора Радивоја Панића, старешине храма Светог Саве на Врачару, изражавамо најдубље саучешће тешко повређеном оцу Радивоју и његовој ћерки Христини, као и свим ожалошћеним сродницима породице Панић.

Молимо се Васкрслом Господу Христу, Господару Живота, да прими душе новопрестављених слугу својих Татјане, Николе и Симеоне, а оца Радивоја да оснажи и укрепи, љубављу својом обасја и утеху дарује.

Из Кабинета Патријарха српског

[JESSY]

Изјава саучешћа драгом проти Радивоју

03.08.2015.

Радио Слово љубве изражава најдубље саучешће драгом проти Радивоју Панићу. Нека Господ подари блажена вечна рајска насеља слугама својим Татјани, Николи и Симеони. Молимо Те, Господе, подај здравље и утеху оцу Радивоју.

[Драган_Петровић]

Прото наш, ти најбоље знаш како ћеш даље. Господ с тобом.

[JESSY]

Саопштење за јавност

03.08.2015.

Обавештавамо јавност да ће сахрана протинице Татјане, сина Николе и ћерке Симеоне, чланова породице протојереја-ставрофора Радивоја Панића, бити у среду 5. августа 2015. године на гробљу у Орловачи. Опело ће почети у 15 часова, а служиће Патријарх српски Иринеј са више архијереја, уз саслужење више свештеника и ђакона. Претходно тога дана, у 8,30 часова у параклису храма Светога Саве, служиће се света архијерејска Литургија за покој душа новопрестављених слугу Божјих.

[Данче*]

Vest o pogibiji Nikole Panića teško su podneli njegovi prijatelji koji masovno na Fejsbuku postavljaju njegove fotografije i ostavljaju oproštajne poruke

 

Ova vest pogodila je celu Srbiju, s obzirom na to da je u jednom trenutku život izgubilo troje ljudi.

Otac Radivoje je udes preživeo, kao i njegova druga ćerka Hristina Panić koja se u poslednjem trenutku odlučila da ne ide sa porodicom na put u Grčku.

Vest o pogibiji Radivojevog sina, Nikole Panića (18) teško su podneli i njegovi prijatelji koji masovno na Fejsbuku postavljaju njegove fotografije i poruke oproštaja.

Pogledajte neke od dirljivih oproštajnih poruka Nikolinih prijatelja:

 

 

 

Povodom vesti o saobraćajnoj nesreći koja se desila kod Đevđelije u Makedoniji, u kojoj su stradali supruga i dvoje dece starešine Hrama Svetog Save Radivoja Panića, oglasili su se i predstavnici Srpske pravoslavne crkve i patrijarh Irinej.

– Molimo se Vaskrslom Gospodu Hristu, Gospodaru Života, da primi duše novoprestavljenih slugu svojih Tatjane, Nikole i Simeone, a oca Radivoja da osnaži i ukrepi, ljubavlju svojom obasja i utehu daruje – piše u saopštenju kojim je Srpska pravoslavna crkva izjavila saučešće na oficijelnom sajtu spc.rs.

(Telegraf.rs)

 

[Агница]

Kaze moja zena danas sta ce dalje da bude. A sin mali kaze bice svetitelj mama kao iz topa.Deca . . . 

Кад дјеца говоре Духом Светим.. 

[Данче*]

Изјава саучешћа

 

Поводом вести о саобраћајној несрећи која се догодила 1. августа 2015. године у преподневним часовима у Републици Македонији, у којој су пострадали: супруга Татјана, син Никола и ћерка Симеона протојереја-ставрофора Радивоја Панића, старешине храма Светог Саве на Врачару, изражавамо најдубље саучешће тешко повређеном оцу Радивоју и његовој ћерки Христини, као и свим ожалошћеним сродницима породице Панић.

Молимо се Васкрслом Господу Христу, Господару Живота, да прими душе новопрестављених слугу својих Татјане, Николе и Симеоне, а оца Радивоја да оснажи и укрепи, љубављу својом обасја и утеху дарује.

Из Кабинета Патријарха српског

04 / 08 / 2015

[JESSY]

PATRIJARH IRINEJ POSETIO RADIVOJA PANIĆA (54) „Ni boljeg čoveka, ni boljeg sveštenika“

„Niti boljeg čoveka, niti boljeg sveštenika Srpska pravoslavna crkva nema od njega“, rekao je patrijarh Irinej prilikom posete protojereju stavroforu Radivoju Paniću (54), starešini beogradskog Hrama Svetog Save, koji je u subotu teško povređen u saobraćajnoj nesreći u Makedoniji.

 

- Prota Panić je bio naš paroh odavno. Kada god bi dolazio u kuću, uvek bi imao lepu reč za ukućane, a znao je da oseti ukoliko imamo neki problem. Bio tu da ga reši. Jednom sam ga pitala, u ime prijateljice koja je izrazila želju da se krsti, koliko on para uzima, jer više sveštenika mi je reklo cenu u evrima. Rekao mi je da pozovem tu prijateljicu. Nakon što je došla rekao joj je da, ukoliko ima, na ikonu stavi simboličnih 10 ili 100 dinara, te da će nju i dete rado krstiti. A ukoliko nema, rekao joj je da tu ikonu poljubi i da će mu jednako biti čast što ih je krstio - rekla je jedna parohijanka Crkve Aleksandra Nevskog.

 

http://www.alo.rs/ni-boljeg-coveka-ni-boljeg-svestenika/2149

[JESSY]

[JESSY]

Оливера Балабан: Молитва за породицу свештеника Радивоја Панића

4. август 2015. - 16:13

 

Може ли бити да онај који је стизао свуда: да нахрани гладног, напоји жедног, да утјеши уцвијељеног, да охрабри уплашеног, укријепи слабог, подигне палог, опоје мртвог, превије рањеног, неће стићи да спусти последњи цјелив на чела својих најмилијих? Неће стићи да им одслужи опијело, четрдесет литургија…Неће стићи да их спусти у груди земље а њихове душе преда Господу на руке, да их загрли и опрости се од њих.

Неће стићи да придржи своје једино преостало благо на овоме свијету патње и бола док тужи над треном у којем јој нестаде све.

Може бити и било је. Не једном, него Бог сами зна колико пута.

Но, овога пута се од туге затресла цијела наша Црква. Затресла се јер у очима свих оних који су познавали ову дивну породицу заискри суза за праведником. Нашим Јовом.

Бог сами зна зашто толико страдање.

Познавала сам их из студентских дана, у вријеме када смо се окупљали на недељним и празничним литургијама у цркви Светог Александра Невског на Дорћолу.
Симеона тада још није била рођена. Њих четворо: отац Радивој, протиница Тања, Христина и Никола живјели су тада на Бановом Брду, јер парохијски дом на Дорћолу није био завршен.

Цијело наше друштво је исповиједао отац Радивој. Иако су његове дневне обавезе често превазилазиле могућности једнога човјека, он је свакако налазио времена да свакоме од нас посвети пажњу, да нас саслуша и погура напријед када и коме је то било потребно. Протинице Тање се сјећам као фине, тихе, ненаметљиве жене која би са дјецом стајала негдје по страни, да случајно некоме не засмета, ни она а ни дјеца. Никола је био ситан, живахан плавушан, више је личио мајци. Христина и тада иако малена била је одговорна старија сестра која би брата држећи за руку водила на причешће. Када би се Литургија завршила, дјеца би, природно, притрчала оцу, но тај сусрет би обично убрзо бивао прекинут потребом некога од присутних да упита нешто оца Радивоја или да га замоли за савјет.

Сјећам се да смо се тада ми млади још увијек не схватавши потпуно и дубоко смисао свештеничког служења питали да ли тај човјек уопште има времена да оде својој кући и буде са својом породицом. Док бисмо се ми тако чудили његовим моћима и немоћима протиница би тихо и непримјетно, онако како је и дошла у цркву, узимала дјецу за руке и одводила их кући да тамо настави своје служење а отац Радивој би остајао у цркви да настави своје.

Све је то у нашим очима уређеног радног времена од 7-15 часова, како су обично живјели наши родитељи, изгледало нестварно.

Пишем ово јер се сјећам да сам о томе разговарала и са блаженопочившим оцем Луком Анићем, који ми је то објаснио рјечима: „Гледаћемо се ако Бог да вјечно у Царству Небескоме, али прије тога морамо предати цијелог себе Господу.“ Е, баш тако је живјела породица оца Радивоја Панића – предавши себе и све своје Господу. То не може свако већ само онај ко свим својим бићем љуби Господа, ко га је пригрлио и не пушта каква год невоља да наиђе.

Шта можемо ми остали слаби и маловјерни?

Како да помогнемо и којом љубављу да узвратимо на изобиље које смо од Бога преко ових дивних људи добили?

Можемо само да се окупимо у сијенци њиховога крста, да се помолимо Господу да им да снаге да га изнесу до краја, до поновног сусрета. Има нас довољно. Не могу се пребројати сви они гладни, жедни, уцвијељени, уплашени, слаби, пали, рањени и остали са почетка овога списа који ће стати у ту сјенку, својом сузом и воштаницом послати уздах Господу да оцу Радивоју и Христини пошаље снаге да преживе ову муку која их је снашла а драгој протиници Татјани, Николи и маленој Симеони отвори врата Свога Царства.

И ја ове редове написах из дубоке љубави и захвалности према дивној породици Панић, јер моје очи и уши посматрајући њихов живот као дјете из прикрајка, ничим не саблазнише већ напротив подстицаше на труд и поправљање.

Господе, прими и ове моје ријечи као молитву и Ти помози! Амин.

Оливера Балабан

http://www.mitropolija.com/olivera-balaban-molitva-za-porodicu-svestenika-radivoja-panica/

[Биљана]

О, Боже...

[Милан Ракић]

Колико дана, седмица, месеци, је потребно саобраћајцима у Македонији да заврше истрагу у вези са саобраћајним удесом? У свим нашим новинама и часописима пише да је истрага у току ... још увек.

Малопре сам прочитала другачији текст написан и објављен на грчком, није превод неког српског текста.Пише да Митрополит и свештеник из Грчке долазе у Београд на сахрану, као и да ће посетити оца Радивоја. Текст је од јуче.Али, друго ме је изненадило. У чланку пише:

 

Очевици су навели да је аутомобил прешао у супротну траку и ударио аутомобил свештеника, што је резултирало смрћу три особе.

Αυτόπτες μάρτυρες ανέφεραν ότι αυτοκινήτο πέρασε στο αντίθετο ρεύμα και χτύπησε το αυτοκίνητο του ιερέα, που είχε ως αποτέλεσμα τον θάνατο τριών ατόμων.

 

То не пише нигде по новинама и часописима у Србији.

 

http://romfea.gr/diafora/2219-tragodia-me-oikogeneia-ierea-meta-apo-troxaio-atuxima

Заиста, то не мења ништа! Нема потребе да "стражимо потурице"!

[JESSY]

mislim takodje da u ovom jako teskom trenutku to uopste nije bitno....ne treba time da se bavimo...

[JESSY]

Sahranjeni protina žena i dvoje dece

M. ROGAČ | 05. avgust 2015. 20:16 | Komentara:

Tatjana (45), Nikola (18) i Simeona (10) Panić, na groblju Orlovača, ispraćeni na večni počinak. Patrijarh Irinej držao opelo. Stotine ljudi u koloni

 

 

 

Sahranjeni su u belim kovčezima / Foto I. Marinković

 

TRAGIČNO nastradali Tatjana (45), Nikola (18) i Simeona (10), supruga i deca Radivoja Panića, starešine Hrama Svetog Save, sahranjeni su u sredu na groblju Orlovača u prisustvu nekoliko stotina ljudi - rodbine, prijatelja i crkvenih velikodostojnika. Na potresnom oproštaju od troje članova ove ugledne porodice liturgiju je držao patrijarh Irinej, koji je svojim rečima rasplakao prisutne.

 

- Draga braćo i sestre, vaše brojno prisustvo ovom tužnom događaju najbolje svedoči koga ispraćamo i čija je to porodica - rekao je patrijarh. - Radivoj nažalost nije među nama i ne zna punu istinu. Tragediju njegove dece mu nismo preneli i on samo zna da danas sahranjujemo Tatjanu. Mi danas ispraćamo hrišćansku porodicu - suprugu, sina i kćer izuzetnog čoveka, sveštenika koji je ponos Beograda, eparhije i srpske crkve. On je vodio računa o parohiji, a Tatjana je rađala i vaspitavala decu svoju. To se najbolje videlo po maloj Simeoni koja je bila vezana za crkvu. A da ne govorimo o sinu koji je sledio put oca svoga i u mladim godinama se odlučio da nasledi njegovu misiju.

SLUŽBA U HRAMU LITURGIJA za pokoj duša nastradalih članova porodice Panić služena je u sredu ujutru u Hramu Svetog Save na Vračaru, čiji starešina je otac Radivoj. On je u nesreći pretrpeo teške povrede nogu i karlice. Operisan je u Skoplju, ali je sledećeg dana prevezen u Beograd. Da mu ne bi ugrozili oporavak, svešteniku nisu saopštili da Nikola i Simeona nisu preživeli.

Govore su prekidali tihi uzdasi ljudi koje tuga nije sprečila da se dostojanstveno oproste od najmilijih. U belom kovčegu, Tatjana je sahranjena, kao i njena deca koja će počivati sa njene leve i desne strane. S nevericom na licu, i teskobom u grudima, od ožalošćenih su mogle da se čuju molitve za Radivoja i njegovu ćerku Kristinu, koja srećom nije krenula na kobni put.

- Samo bog zna zašto je dopustio da se ovo desi - birao je reči utehe srpski patrijarh. - Molimo se za ozdravljenje Radivoja, danas kada svi žalimo njegovu porodicu. Molimo se da se isceli i da se vrati ostatku svoje porodice, Kristini, koja je promisli Božijom ostala. O kakvom čoveku je reč, najbolje govori da je patrijarh Pavle njemu poverio dužnost da ispoveda monahinje i sveštenstvo. A ta čast pripada samo duhovnicima.

Neutešnu kolonu ljudi, zanemelu od bola, predvodili su delegacija grčke crkve i episkopi SPC: raško-prizrenski Teodosije, šumadijski Jovan, kao i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Prisutan je bio i ministar pravde Nikola Selaković.

Podsetimo, Tatjana, Nikola i Simeona poginuli su 1. avgusta u saobraćajnoj nesreći kod Đevđelije u Makedoniji, na putu do Grčke.

NIKOLINO ČISTO SRCE

MEĐU ožalošćenima su bili i vršnjaci Nikole Panića, koji je tek završio treći razred bogoslovije u Sremskim Karlovcima. Njegovi drugovi su nosili krst i sanduk, a razredni starešina je uz zvuk zvona ispričao kakav momak je Nikola bio i zašto su ga svi voleli.

- Dragi Nikola je svojom mudrošću i mirom poražavao i nas profesore - kroz suze u jednom dahu pričao je razredni. - Teško je govoriti o takvom detetu. On je danas završio svoje školovanje, položio poslednji ispit. U karlovačkoj bogosloviji običaj je da se na kraju petog razreda daruje zvanje - čisto srce. Mi smo naše "čisto srce" poslali pred lice Božije, da se raduje i peva, kao što je činio u Beogradu i Karlovcima.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:561100-Sahranjeni-protina-zena-i-dvoje-dece

[Драгана Милошевић]

Много је туге у једном дану