Практична питања наше вере - освећење водице, стана , тамјан, кандило...

[JESSY]

No, glavno pitanje je "nakon jedne godine, kada stigne nova vodica, šta da se radi sa starom?" Odgovor na to pitanje, u crkvenim knjigama nepiše, niti ima bilo kakvo pisano naređenje u vezi toga. Ali zato postoji narodno predanje i običaj kojeg je Crkva prećutno usvojila, te je isti stekao predanjsku vrednost, kao i mnoge druge stvari koje se putem predanja u Crkvi čuvaju.

Dakle, po tom narodnom predanju, a sada i crkvenom predanju, ukoliko se sva količina Bogojavljenske Vodice ne utroši pobožno u toku godine, onda se taj ostatak, kada stigne nova vodica, sipa u bunar, u reku ili u cveće.

http://www.spc-altena.de/latein/ebene03/eb3_hs5_us02.html

[Милан Меденица :)]

па да, реко није страшно да се баци на чисто место, ал је греота да се троши на биљке кад има потребитих - може и да се помешају и подели цела количина са ближњим(а) ...

[Malina]

Evo, ja da se pohvalim da je juče bio sveštenik da nam sveti vodicu, posle ni sama ne znam koliko godina. Moji pokojni baba i deda su zvali sveštenika, posle njihove smrti tata nije to nastavio. Uglavnom, ja sam rekla mami da ide i zove sveštenika, tata je posle bio besan što smo ga zvali.

Bilo je stvarno divno, čak je i moj otac bio oduševljen.

[Guest - . . .-]

Evo, ja da se pohvalim da je juče bio sveštenik da nam sveti vodicu, posle ni sama ne znam koliko godina. Moji pokojni baba i deda su zvali sveštenika, posle njihove smrti tata nije to nastavio. Uglavnom, ja sam rekla mami da ide i zove sveštenika, tata je posle bio besan što smo ga zvali.

Bilo je stvarno divno, čak je i moj otac bio oduševljen.

Ето, слава Богу. Сада полако... лепо је да отац понекад и дође до Цркве, да пита оно што га занима. Верујем да су ваши свештеници приступачни и предусетљиви и да ће му одговорити на све што га буде занимало.

[Malina]

Ето, слава Богу. Сада полако... лепо је да отац понекад и дође до Цркве, да пита оно што га занима. Верујем да су ваши свештеници приступачни и предусетљиви и да ће му одговорити на све што га буде занимало.

Ja polako radim na tome. Pošto prvi put slavimo slavu onako kako treba, ja sam se sa sveštenikom dogovorila da donesem slavski kolač u Crkvu i on mi je objasnio sve. Sad ću polako da počnem da pripremam oca da i on treba dođe u Crkvu na dan slave. Kad bude prisustvovao Liturgiji videće kako je to lepo, pa će možda i sam poželeti da ponovo dođe. U svakom slučaju, ostvarila sam napredak, prvo se bunio kad je čuo da će sveštenik da nam dođe u kuću, a posle je ceo dan pričao o tome, kako je bilo divno, kako je sveštenik divan, i slično.

[Guest - . . .-]

Некоме ће бити, верујем, и смешно то што покрећем ову тему. Можда мисли да је непотребно. Но, морам да као парохијски свештеник нагласим да колико год да је ово питање небитно у многим нашим крајевима постаје камен спотицања да неко прихвати Православље као пројаву истинске слободе (и одговорности). Дакле, освештавамо Водицу и да ли може да се освештава после 12 сати (да ли може поподне)?

Освештење славске водице се обавља испред славе, када свештеник посећује дом славара и врши чин освећења воде. На овом чину треба да буде окупљена читава породица. Потребно је да се припреми чинија са чистом водом, стручак босиљака, тамјан, кадионица, брикет или жар, свећа и да се на столу ако је могуће постави славска икона. Свештеник пева Тропар славе, чита Еванђеље, моли се за дом и укућане и благосиља воду. На крају кропи на све четири стране крстообразно просторију, а потом и сви укућани целивају Крст док их свештеник босиљком који је умочен у освећену воду кропи по глави (децу мало више, прим. приређивача тј. мене )

ЧИН ОСВЕШТЕЊА СЛАВСКЕ ВОДЕ (ИЛИ ВАСКРШЊЕ) МОЋЕ ДА СЕ ОБАВИ У БИЛО КОЈЕМ ДЕЛУ ДАНА. Дакле, нема никаве поделе до дванаест и после дванаест, јер се тако ваља, тако су стари чинили итд... Чин се обавља онда када свештеник може у договору са домаћином.

Зашто се у неким крајевима то обављало до 12? зашто се на томе и даље инсистира?

Апсолутно нема никаквог разлога. Нека су људи устајали много раније него ми данас. Некада је било нормално да свештеник дође у 4 ујутру да свешта водицу. Зар би било згодно да данас ја дођем код некога у 4 ујутру са све фењером (јер су тако радили наши стари) и освештавам водицу? Потпуно бесмислено...

Многи кажу "мени је рекао поп тако и ја тако радим..."

Заиста, имало је и свештеника који су то говорили, наравнно без икаквог теолошког покрића, али су то говорили из практичних разлога јер су поподне имали друге парохијске обавезе а и почињали су са молитвом у 4. ујутру (некада и раније). Дакле, тога више нема, нити има икакве потребе да тако чинимо. Сада живимо у другачијем добу и веома је битно да разумемо и свештеника, његове обавезе, као што свештеник треба да разуме обавезе свопјих парохијана (многи пре подне раде у фабрикама, тек су поподне кући или обратно)

Истрајавање у овој пракси која нема НИ ЈЕДНО БОГОСЛОВСКО И НИ ПРАКТИЧНО УПОРИШТЕ доводи до једне непотребне гунгуле и јурњаве која обесмишљава читав чин. Како? једноставно, свештеник НЕМА времена јер је ограничен да МОРА до 12 (јер је тако рекла нека баба), а не ваља се ни много рано пре славе, па се не ваља ни много рано ујутру (јер деца спавају)... једино нам дође да ми свештеници постанемо супермени који ће да прелете парохију или да се телепортују из куће у кућу, не би ли свима изашли у сусрет.

Молим вас немојте ово да чинимо. Дозволите нама свештеницима да обавимо службу како то доликује, без јурења, без зтварања врата испред носа, да ту молитву обавимо како доликује, па да имамо времена и да мало седнемо, да се послужимо са слатиким (тако ли се каже је л?), да понегде попијемо кафицу, ракијицу, поразговарамо са парохијанима како то доликује, без икакве журбе и јурбе.

[И.стојковић]

Фамозно подне!

Не ваља се крштавати после поднева....

Не ваља се давати помене пре поднева...

Подне-магична граница :229229229:

[Guest - . . .-]

Па да... ми овде и о томе треба да разговарамо јер је намена Поука да такве ствари постави на право место. Ја се као вештеник осећам спућеним када морам да јурим и журим и немам времена за парохијане. Онда се опет крив. заправо како год окренеш крив си

Црква није магија, Црква је живот. Зато је ова недоумица потпуно непотребна АЛИ да је решимо

Можда би било добро да се јаве заговорници праксе "до 12", да видимо шта то они нуде као оправдање.

[ratko]

Oče Ivane tema je na svom mestu , ja lično imam potpuno razumevanje za ovaj segment problema "mog" sveštenika . Mada me strašno nervirao stalno se negde žurio nikada nema vremena da sedne samnom da popije kafu da pita kako smo da li možda imamo nekih problema koje bi on mogao da nam reši .... . Do sada sam ga razumeo znam kako mu je bilo velika parohija Banatsko selo od skoro 3000 domaćinstava od toga veliki broj slavimo Nikoljdan .

Sada je selo podeljeno na dve parohije da sada vidim da li će imati više vremena ?

[Ленка*]

Много сам проблема око овога имала и још увек их имам... Читава пометња, расправа... настане дана када су Задушнице, на пр. јер "све мора до 12!! На гробље се не излази после!!! Кад мислиш да идеш у Цркву, то траје, нећемо да стигнемо!!" ????????????????????

А што се свештеника тиче, немам ништа против да седи цело пре подне и поподне код нас кад дође. Мени ни то не би било довољно gringrin Него они неће. Ево, наш оца, пре неки дан, кад је био да свети водицу пред славу, жалио се како нема времена ни код лекара да оде.

[Guest - . . .-]

Па хајде, причајте свима (или свема) да је то сасвим непотребно и да управо такве праксе потпуно обесмишљавају свештеничку службу. Магијски приступ вери је веома опасан.

[Ел Нињо]

Мој свештеник је лепо решио тај проблем. Мало грубо, али лепо. Прво је покушао да објасни парохијанима да нема никакве везе у које се време свети водица и управо то што сте ви рекли оче Иване, да је сада другачије време, да не устају тако рано, да су многи пре подне на послу и да је много практичније долазити на свећење водице после поднева.

Међутим, било је доста њих из села који су протествовали са изговором да то није добро и да не ваља да се свети после 12 часова. Он их је онда питао да ли хоће да испоштују да устану рано као што су некад устајали људи, а пошто су они одговорили потврдно, рекао им је да ће за њих освећење водице бити обављано у интервалу од 4-5 ујутру и ако тада нису будни да га не зову касније. Погађате шта се десило у наставку Мало је грубљи био метод, али одрадио је своје

[DankaM]

Он их је онда питао да ли хоће да испоштују да устану рано као што су некад устајали људи, а пошто су они одговорили потврдно, рекао им је да ће за њих освећење водице бити обављано у интервалу од 4-5 ујутру и ако тада нису будни да га не зову касније.

koji car!

[Ленка*]

Причам свЕма, ал` не вреди! Ови стари неће да се мењају под старе дане - "Тако су моји радили, тако је код нас у селу, ми тако од увек, нећу ја сад да слушам тамо неке попиће 4chsmu1 што су јече дошли..."

А ови млађи су потпуно незаинтересовани. Тотално бркају веру са сујеверјем и магијом онда кад уопште и буду у ситуацији да се у њиховим животима дешава нешто што има везе са вером (слава, задушнице и то од скоро и никад и ништа више).

Па шта да кажем кад смо јуче изашли жени на гроб и снајка запалила цигарету, узела кафу, прекрстила ноге, па чек` да запали и жени, волела да пуши, па немаде где и оп, цигару у кадионицу, као у пикслу . Све ми се окренуло...

[Guest - . . .-]

Мислим да није проблем са млађима, већ са онима који нису имали никакав додир са катихезацијом (систематским учењем о Православљу). Они дефинитивно праве највећи проблем. Ево, ми служимо јутарњу у 8, ја не могу пре 9 да кренем да освештавам водицу, а онда ми остаје само три сата да завршим! На крају се сведе на журбу и на јурбу, све испадне као да нас неко гони и ја нисам после тих водица низашта. Уместо да ми то буде леп моменат да се упознам са верницима и да разговарамо и молимо се Богу, све испадне некако недовршено. Још ако додамо да " се не ваља" много пре да се освештава водица, ми свештеници долазимо до огромног проблема. Тада му ми свештеници дођемо као мађионичари који своје трикове не знају да изводе после 12, а верници као да су замађијана публика која гледа у свештеника као мага који призива "вишње силе"... губи се смисао личносног приступа Богу.

Ја се са тим не мирим и никада нећу.