Вишедетне породице

[JESSY]

@@Макрина, bravo i za tebe..... :good2:

[JESSY]

има и код нас.... :good2:

 

https://www.pouke.org/forum/topic/22346-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%B1%D0%B5/page-26?p=854658#entry854658

 

https://www.pouke.org/forum/topic/22346-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%B1%D0%B5/page-26?p=854681#entry854681

[obi-wan]

Жена-херој!

Није баш то да иде све као лук и вода,да се разумемо.Осамнаест порођаја и осамнаест пост-порођајних периода и осамнаест увода у лактацију током првих четрдесет дана-то само један проценат жена би могао да издржи.Од мене има дубоки поклон и свако поштовање.

 

Vidis, na ovoj zeni se to uopste ne vidi.

 

Sad, imamo dve mogucnosti za pretpostavku: ili je to neka super-zena (jasno je da niko ne bi ni pomislio na ovako nesto), ili je to sasvim normalna i obicna zena koja o pitanjima radjanja i oko radjanja uopste i ne razsmislja mnogo, a narocito ne negativno i tragicno.

 

Dakle, ovo drugo je, reklo bi se.

 

Sta `ocu da kazem? Ne kazem da je to tako prosto i malo sto je ona iznela, nego da bi najveci % zena mogao to isto ili slicno da uradi. Pa zasto onda nije tako? Zato sto su u strahu velike oci, kao jedno, i zato sto nas je potrosacki mentalitet doveo do ultimativne sebicnosti, kao drugo. Kad se ta dva saberu, dobija se odgovor zasto danas nerado radjaju veci broj dece, a narocito ovoliki broj.

 

Takodje, postoji jos jedna vrlo prikrivena a vrlo bitna stvar: zene se stide (da, bukvalno se stide) radjanja veceg broja dece, i to zato jer strahuju sta ce o njima da misli svet, odnosno drugi ljudi.

 

S druge strane, imali smo temu o americkoj porodici sa njih 19, ako se ne varam. Pa tema o onom vojnom pilotu, koji ih ima - kako ono bese - nekih 10-ak, ili tako nesto, Milan ce to bolje da zna. Ja opet znam svestenika koji je rodjen u porodici sa 13-ro dece. Moje zene otac je iz porodice od 8-ro dece, itd, itd...

 

Da ne govorimo o paradoksalnoj cinjenici da siromasnije porodice mnogo cesce imaju vise dece, nego one bolje stojece.

 

Dakle, nije tu bioloska neka tegoba sto navodno smeta, niti nesto trece, u pitanju je prosto stav.

Mi hriscani bi rekli - vera i poverenje u Boga i u Zivot.

[obi-wan]

има и код нас.... :good2:

 

https://www.pouke.org/forum/topic/22346-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%B1%D0%B5/page-26?p=854658#entry854658

 

https://www.pouke.org/forum/topic/22346-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%B1%D0%B5%D0%B1%D0%B5/page-26?p=854681#entry854681

 

Evo, kao da smo se dogovarali, jessy je vec nasla neke od pomenutih ljudi... :good2:

[JESSY]

Porodično blago Vojvodića: Sa 11 dece ručamo u smenama

Dijana Radisavljević | 03. 07. 2015. - 21:48h | Foto: Milan Ilić | Komentara: 8

U domu Vojvodića dočekala su nas sva deca: Hristina (22), Jovana (20), Stefan (19), Danilo (17), Anastasija (15), Marko (13), Marija (11), Marta (9), Teodora (6 i po), Jovan (5) i Maksim (3).

Na slici nedostaju dve ćerke koje pripremaju porodicu za letovanje

 

 

 

- Decu učimo da budu dobri ljudi i da uspeh ne vredi ukoliko ne vrede oni sami. Sve ostalo ili imamo ili nabavimo. Potrebno je samo malo strpljenja i sve bude na svom mestu - pričaju roditelji Vasilije i Irina, čijeg smo najstarijeg sina Stefana pre tri dana upoznali kao đaka generacije Pete ekonomske škole "Rakovica".

Vasilije i Irina ponosni su na svojih šest devojčica i pet dečaka sa kojima u radosti, dostojanstveno i skromno žive u 134 kvadrata. Kažu da im nije tesno. Za svakoga ima mesta.

 

Majka Irina nam je sa decom spremila pitu i sokove

- Postoje trenuci kada je teško, ali, uprkos tome, kako oni rastu, mi idemo iz radosti u radost, i to je jedino što potire svu muku kada je ima - priča otac Vasilije Vojvodić (49), koji je sveštenik pri Crkvi Svetog Trifuna i sekretar na Bogoslovskom fakultetu.

 

Mama Irina Vojvodić, profesor književnosti i prevodilac italijanskog jezika, kaže da i ona potiče iz mnogobrojne porodice.

 

Otac Vasilije pokazuje tablu gde zapisuju obaveze

- Odrasla sam u velikoj porodici, tako da je meni ovo normalno. Mira u kući ima uvek jer se svako ponaša prema svom ritmu - kaže ona.

Dug za stan

Dnevno im za najosnovnije namirnice treba 2.000 dinara.

- Pomažu nam crkva ali i sugrađani. Država nam daje dečji dodatak za treće i četvrto, a ostalu decu izgleda da naš sistem ne prepoznaje. Samo da otplatimo dug za stan - kaže Vasilije.

 

Obaveze koje imaju u kući organizuju na veoma dovitljiv način.

 

- Imamo tablu na kojoj od liste želja pravimo listu obaveza. Tamo zapisujemo šta svako treba da uradi. Kod nas je skoro pa kao na nekom poslu, svako ima svoja zaduženja - kaže sin Danilo (17).

 

Pažnju privlači raspored časova i ostalih aktivnosti koji je zalepljen na frižideru. To je način da mama zna gde je koje dete. Većina dece pohađa i muzičku školu, bavi se sportovima, pa Vojvodići kažu da je bez zapisivanja teško imati pregled obaveza. Sve što treba da urade, kažu, rade u grupama, i to im nije problem.

Stefana smo upoznali kao đaka generacije Pete ekonomske škole

- Retko se desi da ručamo svi za stolom u isto vreme. Obično kad odemo kod babe, mada i tad moramo da jedemo u dve ili tri ture, ali nama to ne smeta. Nismo svadljivi i strpljivi smo - pričaju deca.

Na fotografiji našeg fotoreportera nedostaju dve najstarije sestre koje su bile zauzete pripremama za put, jer će zahvaljujući ženi koja im je ponudila smeštaj u Sutomoru deca sa mamom otići na odmor.

[JESSY]

https://www.pouke.org/forum/index.php?app=core&module=modcp&fromapp=members&tab=iplookup&ip=178.221.70.23

[JESSY]

ВДС: У посети породици Стојиљковић

 

Да у Србији већ одавно влада бела куга, данас нико не може да оспори. Не постоји ни појединац, а ни институција која се на неки начин није осврнула на питање решавања алармантне демографске слике и наталитета у Срба. Породица Стојиљковић је једна од оних која је овај проблем озбиљно схватила и одлучила да, уз Божију помоћ, узме на себе подвиг многодетне породице.

На празник Чуда Светог архангела Михаила, викар Његове светости, Епископ топлички г. Арсеније је у пратњи службеника ВДС-а, секретара јереја Владимира Марковића и г. Бранислава Јоцића, посетио ову благочестиву породицу и том приликом им, поред иконе Млекопитатељнице, као чуварке и заштитнице, даривао и симболичну помоћ за почетак школске године. У пријатном разговору уз грају деце, родитељи Зоран и Емануела су својим гостима покушали да макар мало и укратко пренесу искуство чувања и васпитавања једанасеторо деце.

По званичној статистици, месечна потрошачка корпа трочлане породице износи нешто више од 80.000 динара. Колико је онда потребно средстава једној, данас 12-очланој, нарочито у земљи у којој не постоји никакав систем помоћи оваквим породицама?

Извор: ВДС

• Архиепископија београдско-карловачка

|

[JESSY]

Вера и нада у доброту

Недавно сам сазнала да у селу Сушићи, у општини Штрпце, живи многодетна породица Станојевић. Мој млађани пријатељ, петнаестогодишњи Ненад, написао ми је неколико реченица о тегобном животу који се одвија подно Брезовице, на Косову и Метохији. Његова је жеља да о њима и њиховој судбини, чује што више људи. Рачуна овај отресит тинејџер, да би се међу многима можда могао наћи и понеко, ко осим добре воље има и могућности, да им мало олакша свакодневне муке. А, оне су бројне. Ненад би желео да допринесе решавању животних проблема и да на неки начин помогне мајци, која је, иначе, моја имењакиња.

Љиљана још нема пуних четрдесет година, а живот ју је истрошио као да је двоструко дуже живела. Родила је четрнаесторо деце, али је двоје умрло. Тежак губитак оставио је две дубоке ране на срцу, иако је остала чеда сваког дана нечим обрадују. Љиљани живот никада није био лак, али је од пре неколико година постао знатно тежи, од када је њен муж задобио озбиљну повреду главе, радећи у шуми. Од тада се читаво домаћинство свалило на њу и најстаријег сина, Јовицу, који је постао пунолетан прошле године, и који је завршио школу за угоститеље, али посао не може да нађе. Лакше би било када би он радио, али у Сушићу, који броји око 150 становника, то је немогуће.

Ова пожртвована мајка је две кћери, Аницу и Зорицу, удала, а са осталих десеторо деце и мужем живи у кући од 30 метара квадратних. У скученом простору једва има места да сви легну, по више њих у кревету, а почасно место сасвим сигурно заузима компјутер, поклон монаха из манастира Дечани. Та справа је буквално прозор у свет старијој деци, јер се путем интернета сусрећу са бројним пријатељима из целог света. Тако успевају да сазнају за многе догађаје, да се информишу, али и образују. Наравно да се на њему и играју, јер су они ипак само дечица, мада су их услови живота учинили старијим од њихових вршњака.

Љиљана би много волела да скромна социјална помоћ, од десет хиљада динара, као и дечји додатак, упола мањи, стижу редовно. То би значило какву-такву сигурност, а највећа жеља њене деце је да имају своје собе. Поред Јовице, ту су и школарци: Ненад (8 разред), Андреја (7 разред), Андријана (5 разред), Наталија (4 разред), Дарко (2 разред) и Југ Богдан (1 разред). Сви они иду до, седам километара удаљене школе „Стаја Марковић“, а у школи је укупно четрнаесторо ђака.

Код куће су, уз маму и тату, Анђелија којој је пет година, Катарина са мање од две, и најмлађи Јован, који нема ни годину. Катарина је често болесна, бронхитис се упорно враћа, па је стално воде код лекара. Ненад наводи да је то, вероватно, последица њеног превременог рођења, као и чињенице да је имала брата близанца који је одмах умро, али, шта год да је, за њене лекове мора да се нађе новац, макар одвајали сви од уста. Желео је да то ставим у текст, па му ето, испуњавам жељу.

 

http://srpskizurnal.com/2014/02/10/%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B-%D0%B4%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE/

[Pancakes]

Nekad su mi potpuno, u naše vrijeme, nejasne ove mnogođetne porodice i ta njihova žrtva oko rađanja i podizanja, vaspitavanja i nerviranja...Često srećem u novinama primjere preživljavanja na rubu egzistencije...kao ovo u 30 kvadrata sa 11+ članova...Ne umijem da razgraničnim o čemu se radi, da li je u pitanju čisto ljudska glupost ili jednsotavno jedna animalna potreba za razmnožavanjem koja ne uključuje taj neki višo nivo svijesti i odgovornosti za to malo kenjkavo bebeće stvorenje koje dolazi na ovaj svijet... Priče "razmnožite se i napunite zemlju" su mi prilično patetične, posebno ti nacionalistički strahovi od izumirnja jednog etnosa  i to trubljenje i trabunjanje o bijeloj kugi, na planeti koja je već iskočila iz ekološke ravnoteže i broj stanovnika će se povećavati.

Dakle prilično konfuzna situacija sa tim pojavama.

[Никола Поповић]

Nekad su mi potpuno, u naše vrijeme, nejasne ove mnogođetne porodice i ta njihova žrtva oko rađanja i podizanja, vaspitavanja i nerviranja...Često srećem u novinama primjere preživljavanja na rubu egzistencije...kao ovo u 30 kvadrata sa 11+ članova...Ne umijem da razgraničnim o čemu se radi, da li je u pitanju čisto ljudska glupost ili jednsotavno jedna animalna potreba za razmnožavanjem koja ne uključuje taj neki višo nivo svijesti i odgovornosti za to malo kenjkavo bebeće stvorenje koje dolazi na ovaj svijet... Priče "razmnožite se i napunite zemlju" su mi prilično patetične, posebno ti nacionalistički strahovi od izumirnja jednog etnosa  i to trubljenje i trabunjanje o bijeloj kugi, na planeti koja je već iskočila iz ekološke ravnoteže i broj stanovnika će se povećavati.

Dakle prilično konfuzna situacija sa tim pojavama.

 

Па ај сад и ти. Неко у томе види стварно лепоту, а и није му тешко да се жртвује. Ипак је ово велика жртва. 

[Pancakes]

Nažalost zbog manjka svijesti i odgovornosti ovo se opravdava žrtvovanjem, a ovo je u praksi pored sve te slatke dečice koja nemaju šta da jedu,  terorisanje i zadovoljavanje neke sebične potrebe za potomstvom.Savremeni, napredniji i odgovorniji bračni parovi imaju daleko manje ovih sumanutih potreba za razmonažavanjem i imaju probuđenu odgovornost za ono što donose na svijet.Sa druge strane što danas svi po nekom umišljenom konceptu misle da mogu biti roditelji i da su kao stvoreni za brak.Pa znaš kako, najlakše je skinuti gaće.

[Никола Поповић]

Али, по теби, шта чинити када дође до трудноће? Мислим, људи вероватно и нису развили неке системе пажења, и онда, шта да раде. Радују се новом члану. А истина је, да сам често и сам био збуњен тим феноменом - рађам, јер ми је то једини изговор да прикријем своју неодвогорност. Не знам.. није баш да имају решења. 

[Pancakes]

Pa, činjenica je da - đe je prisutno siromaštvo tu ima i svake zaostalosti i gluposti.Očigledno je da većina tih nesrećnih porodica ne može da se nosi sa tim bremenom, iz više razloga  - ali iz nekog poriva koji je vrlo animlan i primitivan ne prestaju da opterećuju svoju ionako nemaštinom ugroženu realnost.Tu ima čak i neke destruktivnosti po sebi.Sa jedne strabe nekakav omraženi eskapizam mladih danas koji se oštro kritikuje, i na sve sile oće da nas uguraju u neke društveno podobne modele tkz. društvenih bića, nekih kolektivističkih minijatura (Crkva to ponekad radi vrlo prefidno), a sa druge strane potpuno suprotna surovost jedne realnosti razmnožavanja koje na grbači pokušavaju, kao nekom silom, da iznose roditelji koji grcaju u bijedi.Njih crkva katkad veoma titularno pozdravlja i blagonalkono gleda na te poduhvate i daje odlikovanja tim porodicama, poziva na milosrđe prema njima bijednima.

[Sanja Т.]

@Pancakes 

Што си толико негативан? Зар се баш толико црног накупило у твојој души? Читам те на разним темама, стварно сам морала да те питам. Просто ме занима  да ли увиђаш своју негативност према свему и свачему. 

[Pancakes]

Ravnodušnost i pretjerana pozitivnost prema svemu nije za sada moj odnos prema realnosti.A i živim sam, pa mi se očigledno može da se prosipam na ovoj temi.

Vjerovatno ne sadim dobre pomisli - kako bi sv.Pajsije rekao, jer on bi na ovoj mnogodetnoj temi vidio ljubav i milost božiju, mogućnost spasenja, trpljenja, žrtve...Daj bože da i ja jednog dana dođem u to stanje, ali ne...mene za sada iritira ova pojava razmnožavanja na ivici provalija naše egzistencije...poznajem tu iz kraja jednog lika koji se sjetio da se oženi sa 50, pa je do sada dobio 6 slatkih zečića vjerovatno još poneko na putu, a nema čarapa da kupi.Klinci u školu, ona polako u 60 i neku zašo, ostarilo se...djeca nemaju tatu nego dedu...i tako ta neka izopačenja.