Мишљење теолога и свештенства о бесмртности душе

[Ђорђе Р]

Da samo te vaše akrobacije nemaju nikkave veze sa Hristovim vaskrsenjem.On je vaskrsao u istom telu u kojem je i umro i to telo nije postojalo u večnosti kod Boga već je svo vreme bilo na zemlji,u vremenu ,sve do vaznesenja.I sam Hristos kaže nisam se još vratio Ocu.Ako je ta priča o navodna dva tela tačna kako onda da Marija Magdalena ni apostoli nisu našli Hristovo telo u grobu?

 

Ако тело Христово није постојало у вечности, онда значи да има промене у Богу. Што наравно није тачно, јер је Бог непроменљив. Ако Логос није Богочовек (рођен од Дјеве и Васкрсао) у вечности, онда се Бог мења.

 

Из перспективе вечности, историја је догађај садашњости.

 

А земаљски човек је биће прошлости загледано у будућност.

[obi-wan]

Све је то ОК, али проблем је тај временски међупростор између смрти и Суда. Ако душе преминулих могу трајно (вечно) да буду са Господом пре Суда, онда Суд није потребан.

Duse mogu da budu, ali nije covek samo dusa. Zato cekamo opste Vaskrsenje, i opste preobrazenje sve tvari u nepropadljivo ruho.

Ovo je skoro jednako problematicna tvrdnja kao i spavacka teologija. Nema potrebe za ovakvim tvrdnjama ako drugo ne zato sto su ta pitanja pre svega domen eksperimentalne psihologije i filozofije uma a za sustinska teoloska pitanja i nije toliko bitno.

Pa nije problematicna, brate, pogledaj sta sv. Maksim kaze o tome, i ne samo on, naravno.

Из перспективе вечности, тај догађај се догађа сваког "секунда", као и историја која није прошлост, него садашњост.

E vidis, bas ovo nije tacno. Opste Vaskrsenje podrazumeva istorijski tok koji mu prethodi, ono nije nestvoreno pa da od vecnosti postoji.

Brkate Boziju vecnost sa onom koja nama sleduje, a koja ima pocetak u vremenu.

Zato kazem, a da me neko ne shvati pogresno - ma`nite se silogiziranja i misaone gimnastike. Oci su ovakva pitanja resavali dobro natopljeni Duhom, a ne prosto umujuci o tome, bas zato jer su izrazito teska, i za obican um prakticno nedostizna.

Никад нисам разумела ове теолошке расправе. Можда ми није дато да то схватим. Дигла сам руке. Што више читам, постаје све замршеније.

:0102_laugh:

I jos jedna vrlo bitna stvar, bar za mene - ovo su teme koje prosto ne mogu da se pricaju ovako, nego bukvalno traze ziv razgovor...

[Viktor Ljvovic]

Никад нисам разумела ове теолошке расправе

 

Nisu ni oni koji ovde pisu, pa ipak pisu.

[Aquilius Cratus]

Pa nije problematicna, brate, pogledaj sta sv. Maksim kaze o tome, i ne samo on, naravno.

 

Rekao je to i Aristotel dosta pre sv. Maksima pa opet ni jedan ni drugi velikan misli i duha nije aposlutno merilo istine. Problematicnost neke tvrdnje vezane za prirodu fizickog sveta ne zavisi samo od toga ko ju je izrekao vec i od toga koliko se podudara sa posledicama koje iz takvog vidjenja nuzno slede. Na ovakvoj i slicnim temama se uvek provlaci cuveni split brain eksperiment u kome se pacijentima fizicki razdvajaju leva i desa hemisfera mozga i time svaka od njih dobija autenticne medjusobno iskljucive karakteristike licnosti. Jedna hemisfera je ateista a drugi verujuci, jedna hemisfera hoce na Ibicu na zurku a druga na Atos na hodocasce. Sta to znaci po toj Aristotelovskoj slici da se jednoj hirurskom intervencijom dusa cepa na dva suprotna dela?! Malo teze priznaces.

[Ђорђе Р]

Duse mogu da budu, ali nije covek samo dusa. Zato cekamo opste Vaskrsenje, i opste preobrazenje sve tvari u nepropadljivo ruho.

 

Значи душе могу да буду трајно (вечно) са Господом, а када се споје са преображеним телом, када наступи дан Суд-а, могу да се удаље од Господа, и оду у Таму?

То је веома натегнуто, да не кажем силогизам.

 

Brkate Boziju vecnost sa onom koja nama sleduje, a koja ima pocetak u vremenu.

 

Значи, ми нећемо бити у истој вечности са Богом?

Вечност је иста, само Господ је тамо стално, а човек долази у њу, као створено биће, које има почетак, а крај му је у Господу. Геометријским (једнодимензионим) речником, Бог је права (нема почетак нити крај), а човек је дуж (има почетак и крај, али тај крај се сусреће са правом, па стога ни човек нема крај, јер се на крају несливено "улива" у Господа).

[obi-wan]

Значи душе могу да буду трајно (вечно) са Господом, а када се споје са преображеним телом, када наступи дан Суд-а, могу да се удаље од Господа, и оду у Таму?

 

A ko je to rekao i gde si to video?

Lepo sam napisao da nakon opsteg Vaskrsenja nastupa punoca vecnosti, znaci nesto jos jace od onog sto je bilo.

 

Геометријским (једнодимензионим) речником, Бог је права (нема почетак нити крај), а човек је дуж

 

Ne, Bog je prava, a covek je poluprava. Sve sto ima veze s covekom ima pocetak, a nastavlja se u vecnosti, ne zavrsava se nigde.

 

Вечност је иста

 

Nije i ne moze da bude ista. Bog je nestvoren, covek je stvoren. Izmedju ta dva razlika je nepremostiva. Da bi se nesto za nas ljude nastavilo u vecnosti, mora da pocne i da prodje kroz vreme pre toga. Nasa vecnost ne postoji oduvek, niti smo mi postojali oduvek.

 

Drugim recima, Bog kao sveznajuci vidi sta ce da bude, vidi nasu vecnost, iako ona stvarno jos nije nastupila.

[Ђорђе Р]

A ko je to rekao i gde si to video? Lepo sam napisao da nakon opsteg Vaskrsenja nastupa punoca vecnosti, znaci nesto jos jace od onog sto je bilo.

 

А извини, мислио сам да заступаш да Васкрсење и Суд иду заједно, истовремено.

Дакле, ти кажеш да се души одмах Суди, да душа долази на општи Суд у тренутку смрти, а онда чека Васкрсење, које ће за њу тек доћи?

[obi-wan]

А извини, мислио сам да заступаш да Васкрсење и Суд иду заједно, истовремено.
Дакле, ти кажеш да се души одмах Суди, да душа долази на општи Суд у тренутку смрти, а онда чека Васкрсење, које ће за њу тек доћи?

Ne znam uopste sta mi pricas, a i nemam bas snage da se vise vrtim u krug. Napisacu jos jednu poruku nakon ove, da probam jos jednom da objasnim.

Dakle, nije mi jasno kako ne vidite tako ociglednu stvar.
Ako je to Carstvo svetih vec sad tu, tj. vec postoji, pitam vas - od kad postoji kao takvo?

1) Od vecnosti? To nije moguce, samo Bog postoji od vecnosti, bez pocetka, i niko i nista drugo.
2) Od stvaranja sveta i coveka? Onda izlazi da je sve unapred odredjeno, i da se mi trudimo uzalud.
3) Od Vaskrsenja Hristovog? Isto vazi kao i pod 2), samo je pocetni moment pomeren u drugu tacku vremena.
4) A ako mislite da svaki covek ponaosob ide pravo u Carstvo, tj. da za njega opste Vaskrsenje nastaje u momentu njegove smrti, tek onda dolazimo do apsurda da se opste Vaskrsenje desava onoliko puta koliko ljudi ima i koliko ce ih biti u Istoriji.

Dakle, opste Vasksrenje nije jos bilo, tek treba da bude, njemu kao dogadjaju prethodi niz drugih dogadjaja vezanih za vreme. Tek kad se sve to ispuni doci ce do opsteg Vaskrsenja i preobrazaja citave tvari u njen vecni i nepropadljivi oblik.

Bog koji sve zna i sve vidi, i za koga ne vazi vreme i njegove barijere, svakako zna unapred sve, i vidi unapred sve, ali to ne znaci da se to vec desilo, nego da On prosto zna sta ce da se desi.

Duse preminulih vec sada su zakoracile u vecnost, ali je okusaju jos uvek nepotpuno, cekajuci opste Vaskrsenje. Takvo stanje dozvoljava da se jos uvek molimo za sve preminule, i da mnogo toga moze da se ispravi i promeni za njih. Kad jednom nastupi punoca vecnosti, Osmi dan, obecano Carstvo Nebesko, kad dodje do opsteg Vaskrsenja i konacnog Suda, vise nece moci da se promeni bilo sta u smislu losijeg na bolje.

Ali to je moment koji se jos ceka, i do kog niko nece da stigne pre onih drugih. Tako i kaze apostol na opelu, da oni koji budu zivi ovde na dan Drugog dolaska Hristovog nece preteci one koji su vec preminuli (nece stici u Carstvo pre njih), sto opet jasno znaci da ni preminuli nece preteci ove prve. Nego se ceka da svako dobije svoje vaskrslo, obozeno telo, i da onda svi zajedno konacno i neopozivo zakoracimo u punocu vecnosti...

[Ђорђе Р]

Duse preminulih vec sada su zakoracile u vecnost, ali je okusaju jos uvek nepotpuno, cekajuci opste Vaskrsenje. Takvo stanje dozvoljava da se jos uvek molimo za sve preminule, i da mnogo toga moze da se ispravi i promeni za njih. Kad jednom nastupi punoca vecnosti, Osmi dan, obecano Carstvo Nebesko, kad dodje do opsteg Vaskrsenja i konacnog Suda, vise nece moci da se promeni bilo sta u smislu losijeg na bolje.

 

Без узимања у обзир временског парадокса, једна од бољих теорија.

 

Ово учење има једну велику слабост:

- Отвара простор за учење о Чистилишту и Индлугенцији. Душа после смрти може да промени "делимичну вечност" (тј. Чистилиште) за друго стање у "пуној" вечности (тј. Царству Небеском), молитвама "цркве" (Индлугенција).

 

4) A ako mislite da svaki covek ponaosob ide pravo u Carstvo, tj. da za njega opste Vaskrsenje nastaje u momentu njegove smrti, tek onda dolazimo do apsurda da se opste Vaskrsenje desava onoliko puta koliko ljudi ima i koliko ce ih biti u Istoriji.

 

Ово је тачно, ако се не узима временски парадокс.

 

Ја бих рекао да се у четрдесети дан по упокојењу човека дешава тај временски парадокс, када се душа, заједно са свим душама преминулих, појављује на Суду, и улази у Вечност. Ни пре, ни после нас, наших предака, и наших потомака, него се заједно сви појављујемо на Страшном Христовом Суду, који ће тек наступити.

[-Владимир-]

Ako je to Carstvo svetih vec sad tu, tj. vec postoji, pitam vas - od kad postoji kao takvo?

 

 "Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света."

 

Ако си на то мислио .

[Deja Vu]

Ma nemate vi pojma, samo beljezgate. Time is flat circle, and in eternity nothing can grow, nothing can become and nothing can change   :0203_cool:

[obi-wan]

"Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света."

Ако си на то мислио .

Ajde mi pojasni sta si hteo tacno da kazes, ne mogu da odgovorim nista dok ne vidim malo jasnije na sta si ovu rec usmerio.

Без узимања у обзир временског парадокса, једна од бољих теорија.

Nije to brate nikakva teorija, nego svedocenje Crkve.

Ово учење има једну велику слабост: - Отвара простор за учење о Чистилишту и Индлугенцији. Душа после смрти може да промени "делимичну вечност" (тј. Чистилиште) за друго стање у "пуној" вечности (тј. Царству Небеском), молитвама "цркве" (Индлугенција).

Za ovo moras da pitas rimokatolicke teologe ili zayrona, mi u Pravoslavlju nemamo s tim problema.

Ово је тачно, ако се не узима временски парадокс. Ја бих рекао да се у четрдесети дан по упокојењу човека дешава тај временски парадокс, када се душа, заједно са свим душама преминулих, појављује на Суду, и улази у Вечност. Ни пре, ни после нас, наших предака, и наших потомака, него се заједно сви појављујемо на Страшном Христовом Суду, који ће тек наступити.

Ama kakav vremenski paradoks, brate? Nije ti ovo Povratak u buducnost. Ne vidim cemu vodi ovakvo natezanje i silovanje logike, da prostis na izrazu, kad je ucenje Crkve o svemu ovome vrlo jasno i bistro...

[-Владимир-]

Ako je to Carstvo svetih vec sad tu, tj. vec postoji, pitam vas - od kad postoji kao takvo?   1) Od vecnosti? To nije moguce, samo Bog postoji od vecnosti, bez pocetka, i niko i nista drugo. 2) Od stvaranja sveta i coveka? Onda izlazi da je sve unapred odredjeno, i da se mi trudimo uzalud. 3) Od Vaskrsenja Hristovog? Isto vazi kao i pod 2), samo je pocetni moment pomeren u drugu tacku vremena.

 

Нисам био сигуран да ли сам схватио питање па зато рекох, ако си на то мислио .

[obi-wan]

 

Нисам био сигуран да ли сам схватио питање па зато рекох, ако си на то мислио .

 

 

Pazi, ova rec se odnosi na to da je Bog prosto od pocetka namenio ljudima blazenu vecnost, tj, trajni zivot u neizrecivoj radosti.

Ne znaci da su/smo svi vec tamo, nego da prosto postoji mogucnost za to.

[Ненад Р.]

Душа је вечна и она не може да буде мртва ни привремено . Она чека своје васкрсење .