Мишљење теолога и свештенства о бесмртности душе

[Pancakes]

Pozdrav

Neka se prvo neko od protestanata javi, pa onda da započnemo diskusiju o tome da li je duša svjesna nakon smrti tijela

 

Rekao bih da za nas pravosalvne hrišćane uopšte nije bitno da li je duša nakon smrti svjesna, hiperaktivna, opijena nekom super senzitivnošću, prožeta nekim nematerijalnim i nestvorenim energijama...jer se čeka vaskrsenje mrtvih i život budućeg vijeka.A to znači jednu eshatološku usmjerenost našeg identiteta koji je u Hristu Bogočovjeku.To je daleko važnije od pitanja i bilo kakve diskusiej o svjesnosti duša nakom smrti tijela.Kod sv.Isaka Sirina i njegovim podvižničkim slovima možeš da vidiš taj rezon koji se usmjerava na potencijalne naše razumne duše i njenog ushođenja od prirodnog do duhovnog.Nema nikakvih maštarija o tome da li je duša ovakva ili onakva...Sve i da 100% znaš da je svjesna kakve koristi od toga imaš?

[GeniusAtWork]

Na pitanja medija da pojasni teoriju kvantne duše, dr. Hamerof je rekao slijedeće:

 

 

Колико се сећам тог рада, Хамероф и Пенроуз ту говоре о свести, а не о души. Његову изјаву можеш да узмеш као аргумент само ако сматраш да су свест и душа једно те исто, а затим би и Хамерофова дефиниција душе морала да се подудара са хришћанском. А нешто чисто сумњам да је то случај...

[Дидим]

Kako postoji svest bez mozga?

Ajde, ja sad razumem da Dverjani imaju zakrzljale mozgove i ogranicenu svest, ali opet imaju nekakve mozgove i nekakvu svest.

 

Мени је већа мистерија - откуд свест у мозгу? Мозак је механизам. Врло сложен механизам и базиран на органској материји, али механизам. Откуд свест, зашто се наша тела једноставно не понашају на сложен и непредвидив начин без свести? Да ли то значи да ако направимо било какав сложен механизам који ће имати нпр. вештачку интелигенцију на нивоу инсекта или већу, да ће он аутиматски имати и свест?

[Agnostik]

Hamerof i Prenroze su veliku kritiku dobili od neuronaucnika i filozofa duha. 

 

Meni jos niko nije mogo objasniti neku logicnu definiciju duse. Sve mi se cini da su argumenti da ne postoji jaci.

[Дидим]

Meni jos niko nije mogo objasniti neku logicnu definiciju duse. Sve mi se cini da su argumenti da ne postoji jaci.

 

Не могу постојати аргументи за непостојање нечега што није дефинисано. Дефиниција (логичка) душе не постоји и због те "ситнице" није могуће доказати ни да постоји ни да не постоји.

 

На пример, постоји дефиниција кентаура - то је живо биће које је до пола човек, а од пола коњ и такво нешто не постоји. Док на пример (ово је интересантно) не постоји ни дефиниција броја, а и њихово "постојање" је такође немогуће ни доказати ни оповргнути.

[grigorije22]

Ako bi ovo uradili sa covekom da li bi to oborilo verovanje svih religija u zagrobni zivot?

 

Naučnici OŽIVELI mozak posle smrti (foto)

V. B. 25. aprila 2019. 21:48

 

 

 Podeli

Sredinom aprila istraživači sa američkog Jejl univerziteta objavili su studiju pod nazivom Restoration of brain circulation and cellular functions hours post-mortem (Obnavljanje moždane cirkulacije i ćelijskih funkcija posle smrti), u kojoj su eksperimentisali nad svinjskim mozgovima.

Погледај слику на Твитеру

Yale OCR@YaleOCR

 

 

Today we're highlighting Dr. Nenad Sestan who's research on the restoration of brain circulation and cellular functions hours post-mortem has people asking tough questions about the line between life and death.

Read more in The New York Times. https://nyti.ms/2Pk7hdh 

Oni su prikačili mozgove mrtvih svinja na sistem koji je pumpao zamenu za krv, što je dovelo do toga da se neke ključne moždane funkcije povrate: sposobnost ćelija da proizvode energiju i uklone „otpad“. Pored toga, unutrašnja struktura mozga ostala je ista.

Zašto je tim predvođen neurologom Nenadom Šestanom sa Jejla uopšte pokušavao da oživi svinjske mozgove četiri sata nakon njihove smrti? Između ostalog i da bi osporili ideju da je moždana smrt konačna i nepromenjiva, ali i da bi odgovorili na pitanje – da li ceo mozak može da se oživi nekoliko sati posle smrti?

 

Погледај слику на Твитеру

McHeyzer-Williams@mmw_lmw

 

 

Restoration of brain circulation and cellular functions up to 4 hours post-mortem | perfusion system and experimental workflow | Nenad Sestan @YaleMed @nature https://buff.ly/2VQkltr 

Naravno, Šestanov tim nije prvi koji pokušava da odgovori na ovo pitanje. Naučnici vrše eksperimente nad životinjskim mozgovima još od početka prošlog veka, pa su tako ustanovili da ćelije izvađene iz mozga nakon smrti mogu izvesno vreme da obavljaju normalne funkcije, recimo da stvaraju proteine.

Kako bi odgovorio na gorepomenuto pitanje, Šestan je koristio odsečene glave 32 svinje koje su ubijene u klanici nedaleko od njegove laboratorije.

Погледај слику на Твитеру

The BBB Scientist@scientistabe

 

 

[Sciences] Restoration of brain circulation and cellular functions hours post-mortem (Vrselja et al., Nature 2019) https://scientistabe.wordpress.com/2019/04/22/sciences-restoration-of-brain-circulation-and-cellular-functions-hours-post-mortem-vrselja-et-al-nature-2019/ …

Članovi njegovog tima su izvadili svaki mozak iz lobanje i stavili ga u posebnu komoru pre nego što su ga spojili sa kateterom. Četiri sata nakon smrti tim je počeo da upumpava topli rastvor za konzerviranje u moždane vene i arterije. Ovaj sistem se inače naziva BrainEx i imitira protok krvi isporukom hranljivih materija i kiseonika u moždane ćelije. Rastvor sadrži i hemikalije koje sprečavaju pucanje neurona, štite ih od oštećenja i sprečavaju ponovno pokretanje električne moždane aktivnosti.

Uprkos tome, naučnici su pratili električnu aktivnost mozga tokom čitavog eksperimenta i bili spremni da ubrizgaju anestetike ako bi videli znakove da bi organ mogao da se povrati. BrainEx sistem još ne može da se koristi kod ljudi, između ostalog i zato što zahteva odstranjivanje mozga iz lobanje.

Погледај слику на Твитеру

McHeyzer-Williams@mmw_lmw

 

 

Restoration of brain circulation and cellular functions up to 4 hours post-mortem | Magnetic resonance imaging | Nenad Sestan @YaleMed @nature https://buff.ly/2VQkltr

Istraživači su testirali kako mozak može da funkcioniše tokom šestočasovnog perioda. Ustanovili su da su neuroni i moždane ćelije ponovo pokrenuli svoje metaboličke funkcije, kao što je konzumacija šećera i stvaranje ugljen-dioksida i da je imunski sistem mozga najverovatnije radio.

Strukture pojedinačnih ćelija i delova mozga bile su sačuvane, dok su ćelije koje nisu dobijale rastvor doživele „slom“. Kada su naučnici primenili električnu energiju na uzorke tkiva iz mozga koji je primio „terapiju“, otkrili su da pojedinačni neuroni i dalje mogu da prenose signal.

Погледај слику на Твитеру

McHeyzer-Williams@mmw_lmw

 

 

Restoration of brain circulation and cellular functions up to 4 hours post-mortem | restoration of microcirculation | Nenad Sestan @YaleMed @nature https://buff.ly/2VQkltr 

Ipak, tim nije uočio koordinisane električne obrasce po čitavom mozgu, što bi ukazivalo na sofisticiranu aktivnost mozga ili čak na svest. Šestan kaže da ponovno pokretanje moždane aktivnosti može da zahteva električni šok, ili čak i držanje mozga u rastvoru tokom dužeg vremenskog perioda kako bi se ćelije oporavile od štete zadobijene dok je mozak bio bez kiseonika. Iako je tim uspeo da održi mozgove u životu oko 36 sati, još ne namerava da pokuša da povrati njegovu električnu aktivnost. Umesto toga, fokusiraće se na to koliko dugo mogu da održavaju metaboličke i fiziološke funkcije mozga van tela.

„Možda mi samo sprečavamo neizbežno, možda mozak neće moći da se oporavi“, kaže Šestan.

„Upravo smo preleteli nekoliko stotina metara, ali možemo li stvarno da letimo?“

Moralna i pravna pitanja

Ipak, studija i njeni rezultati sada pokreću pitanja o etičnosti samog pristupa, kao i o prirodi smrti i eventualnoj promeni postojećih pravnih i medicinskih definicija i protokola kada je reč o oživljavanju ljudi i transplantaciji organa.

Погледај слику на Твитеру

Zhiqiang Sha@sha_zhiqiang

 

 

Restoration of brain circulation and cellular functions hours post-mortemhttps://www.nature.com/articles/s41586-019-1099-1 …

„Ne postoji pravi mehanizam nadzora koji bi odgovorio na moguće etičke posledice stvaranja svesti u nečemu što nije živa životinja“, kaže Stiven Lejtam, bioetičar sa Jejla koji je radio u Šestanovom timu. Ipak, on navodi da bi ova praksa mogla da se opravdano koristi u nekim slučajevima, recimo pri testiranju lekova za degenerativne bolesti mozga.

U odsustvu konkretne regulative, naučnici, istraživači i vlade sami se suočavaju sa dilemama koje donosi mogućnost stvaranja svesnog mozga van tela. „To je zaista ničija zemlja. Dodatni zakoni će morati da se napišu kako bi bili u korak sa novim dešavanjima“, kaže Kristof Koh, predsednik i glavni naučnik na Alen institutu za nauku o mozgu, u Sijetlu.

On upozorava i da bi pre no što bilo koji istraživač pokuša da izazove svesnost mozga van tela trebalo da dođe do najšire moguće etičke diskusije o tome.

„To je veliki, veliki korak. I kada to jednom uradimo, nemoguće je vratiti se nazad.“

(Ivana Nikolić, Danas)