Neprijatnost u stanu

[GresanCovek]

Demon se najvise plasi razotkrivanja. Ako se u magiji izgubi tajnost, onda i ona sama gubi na znacaju za osobu koja je praktikuje. To uopste ne mora biti neka zla komsinica. To moze biti i neko veoma blizak njima, ili cak neko iz rodbine.

 

Mozda suocavanje i nece speciti tu osobu da nastavi da baja, ali smatram da vredi pokusati. I nije to nista protivno Hriscanstvu. Ljudima koji grese treba skrenuti paznju na to sto rade. 

 

E a kad je strah i panika u pitanju, tu je bolje da potrazi pomoc Psihijatra. Mada vecina ovih problema ima neki duhovni koren.

[Драган_Петровић]

Hvala vam ljudi. Sve to znam i sama, prosle nedelje sam okasnila ali otisla i bila smirenija malo. Taj strah je jaci od mene. Ne krece mi se iz kuce nigde. Krenula sam do posla koji je dva minuta od stana i takav me panicni strefio da sam se jedva skupila.

A sto se tice teme o neprijatnosti u stanu, onaj koji ima panicne obicno mu je utociste bas dom. Tad je sve super, tako je i meni pre bilo, sad ne... Pre me uhvati panicni i kako sam blize kuce tako popusta sada ne...

У нашем случају (у питању је моја супруга) проблем датира од дјетињства. Почело је са страхом од смрти и покушаја разговора са родитељима о том питању. Међутим тада није схваћена озбиљно па је сама излазила на крај са страхом вршећи ритуалне радње прије спавања као што су слагање играчака одређеним редосљедом и тако. Послије су те радње само мијењале облик како је одрастала. Већ као одрасла пролазила је кроз ситуације које и сама сада спомињеш а тада сам и ја био дио њеног живота па разумијем о чему причаш. Сјећаш ли се како су код тебе почели страхови?

[Снежана]

@@GresanCovek,

 

Увек се бори против нападача именом Исусовим; јер јаче од овог оружја нећеш наћи ни на небу ни на земљи.

Свети Јован Лествичник

 

[Драган_Петровић]

Многи и не схватају колико су овакви проблеми комплексни и шта све повлаче са собом, од неразумијевања и чак осуђивања уже породице, а да не спомињем и даље. Заборавите све своје ружичасте представе љубави и жртве осим ако нисте доживјели неку већу животну драму која буквално захтјева одрицање од себе самога. Каква је то мука.... То је ријечима немогуће исказати.

[Драгана Милошевић]

Problem je slozen.

Imas dobrog paroha jos jedan razlog vise da mu se obratis.

 Na spovesti kazujes i osecanja, strahove, dogadjaje ya koje mislis da je trebalo drukcije reagovati na njih.

To je full verzija ispovesti.

[Broken]

Корен проблема може бити ко зна где али, чини ми се, решење је једино у потпуном покајању тј. промени живота која подразумева везивање за Христа у литургији и причешћу.

Пишем из личног искуства. У једном периоду живота у два различита стана сам имао сличне проблеме. Тада сам мислио да је проблем у простору или у неким другим стварима споља ( враџбине и сл.) а проблем је заправо био у мени.

[Volim_Sina_Bozjeg]

 

@@GresanCovek,

 

Увек се бори против нападача именом Исусовим; јер јаче од овог оружја нећеш наћи ни на небу ни на земљи.

Свети Јован Лествичник

 

 

Sister, ovde bi samo napomenuo, da je gresni covek poprilicno u pravu.

 

Magija kao ljudski izum, zaista moze da se razotkrije i tacno je da se djavdjav plasi razotkrivanja a pogotovo se plasi mag, vestac ili neko napunjen lukavoscu i zlim mislima.

 

Kad bi se gledao taj "ritual" mirno i bez straha, veruj mi da se tacno vidi, kako ce nevolja i sud, na kraju da se vrati coveku koji magiju izvodi. To sa racionalne strane moze da bude otreznjavajuce, pogotovo ako se i svestenik ukljuci u to i razoblici onaj djavdjavolov misticizam, za koji se vestac nada, da ce zavrsiti posao umesto njega.

 

Dakle kazem, buduci da je magija ljudski izum, ovde je covek u pravu, magija se najvise plasi razotkrivanja.

[Макрина]

Кад оваквих проблема,има два опробана рецепта која сам ја добила од једног врлинског духовника и увек се придржавам тога.

Прво,да кажем,да је ово проблем који имају многи и они који се редовно причешћују.Тескоба у кући,паника и узнемиреност,дешава се и хришћанима који су редовни учесници у Светој Литргији.Суштина овог проблема је сложена,може бити много узрочника.Када се овакве ствари дешавају,по савету који сам ја добила,треба урадити следеће:

Прво можете запалити свећу,ја обавезно упалим свећу коју нам донесу хаџије из Јерусалма и отпевамо Пасхалне стихире.Свака унинија и тескоба пролази.

Друго што можете урадити је,узети Часни Крст у руке,закрстити све просторије уз молитве,које имате при крају вечерњих молитава а иду овако,почетак,па ви нађите у молитвенику:

Слава Господе Крсту Твоме Часноме.

Да Васкрсне Бог и да се разбеже непријатељи његови....итд до краја уз молитву

Радуј се Пречасни и Животворни Крсте Господњи који прогониш демоне силом Распетога на теби,Господа нашег Исуса Христа...итд.

Овај савет смо одавно,пре једно десетак година добили и заиста су делотворне ове молитве а поготово певање или читање Пасхалних стихира.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Слава Господе Крсту Твоме Часноме. Да Васкрсне Бог и да се разбеже непријатељи његови....итд до краја уз молитву Радуј се Пречасни и Животворни Крсте Господњи који прогониш демоне силом Распетога на теби,Господа нашег Исуса Христа...итд.

 

Da, se prikljucim mojim skromnim opitom, ove molitve su meni pomogle, slava Bogu, zaista jesu.

 

Но кад је већ тема ту, да искористим могућност, да опсежније сагледавамо живот после "одређених" молитви.

 

Молитва помаже, само и искључиво у задобијању благодати Живога Бога, молитва не помаже, да се ми "снажимо и куражимо" против djavdjava и нјегових слугу, молитва не помаже ни кад мислимо, да смо је својим специфичним трудом и ревностним животом учинили делатну, тј. да ју је Бог просто морао испунити.

 

Молитва помаже, кад смо свесни, да ничим заслужни осим љубави Божје, коју има према нама, постајемо Његови синови по благодати.

 

Довољна је благодат живога Бога, тако је речено и апостолу којем му се даде djavdjavov жалац а Христос на "муку" апостолову рече му, довољно ти је моја благодат.

 

Ту је рецимо контрадикторно мало Мотиша у праву, не помажу ни кључеви ни браве ни гајтан камере, но циљ овога живота нама који верујемо јесте очување и слављење (врло важно) Божје благодати коју нам Бог будући постаде човек, донесе у Новом Завету.

 

Радујте се ако зрно благодати осећате, довољно је то. 

[Макрина]

Само жива вера у Васкрслог Христа.

"Смрти,где ти је жалац?Аде,где ти је победа?(..)"

Свакоме дође тескоба и једна учмалост и слабост тела и душе.Дођу времена кад човек мисли да је изгубио битку.Тада је важно да се сетимо да је Христос победио сваку жалост.Да је победио смрт.Зато се осећа једна невероватна лакоћа у ваздуху,када се баш у тешким и туробним тренуцима,почну певати Васкршње стихире

Пробајте и уверите се и сами.

[Данче*]

Само жива вера у Васкрслог Христа. "Смрти,где ти је жалац?Аде,где ти је победа?(..)" Свакоме дође тескоба и једна учмалост и слабост тела и душе.Дођу времена кад човек мисли да је изгубио битку.Тада је важно да се сетимо да је Христос победио сваку жалост.Да је победио смрт.

 

Хвала Макрина на речима утехе!

[Maja Pavlovic]

Pomaze Bog braco i sestre. 

Evo mene, zatvorili smo salon, ja sam bila na klinici opet a moj dragi dok je bio sam nocu je cuo hrkanje u krevetu do njegovog. Nema razloga da me laze, jos neke stvari mu se izdesavale, ali eto malo njih veruje u tako nesto pa necu da pominjem i to. Tesko je i meni da poverujem.

 

Sto se tice da li smo vencani, nismo. Ja jos nisam razvedena ali o svemu tome sam pricala sa svestenikom i dao mi je savete neke.

 

Svako dobro od Gospoda.

[Kaludjerovic Sreten]

Pomaze Bog braco i sestre. 

Evo mene, zatvorili smo salon, ja sam bila na klinici opet a moj dragi dok je bio sam nocu je cuo hrkanje u krevetu do njegovog. Nema razloga da me laze, jos neke stvari mu se izdesavale, ali eto malo njih veruje u tako nesto pa necu da pominjem i to. Tesko je i meni da poverujem.

 

Sto se tice da li smo vencani, nismo. Ja jos nisam razvedena ali o svemu tome sam pricala sa svestenikom i dao mi je savete neke.

 

Svako dobro od Gospoda.

jesi zvala svestenika da osvesta kucu,stan?   mozes i ti da pokropis svetom vodicom.Mir Bozji sa vama.

[Севастократор]

"мом човеку" од када то нисам чуо да неко користи тај израз, а лепо је

 

Ма не обраћај пажњу на то. Теби та помисао уноси немир, па ти је онда боравак у њему непријатан.

Искрено, ја не верујем у враџбине и те глупости, пошто једино верујем у Христа, а ако верујем у Христа, онда не могу да верујем и у нешто друго.

Само опуштено и немој да бригаш, а као што ти је Жељко рекао иди и причести се, посвети се мало Богу, а не разним помислима.

Ja se u mojoj kuci osecam lose.Uvek oko 3h me hvata neka jeza,strah,imam veliki prozor koji gleda na istok,Tu je jedno ogromno drvo koje se njise i baca senke...Na zapadnoj strani je moja sestra,iznad njenog prozora na zidu i dalje stoji krv...to nisu kapljice,to vam je kao neka fontanica...jos nije okrecila,niti ce da prlja nokte...Imam utisak da me neko u stopu prati.U sred noci moram da upalim svetlo,moram...uzmem svoje cebe i predjem kod nje,odakle me ona redovno izbaci.Napolje.Sta radis tu.Povlaci se smesta u svoju sobu i ja sta cu,moram da se vratim. Gde sve nisam zivela ...Covek svuda sebe nosi ali ima nesto i u samom mestu,neki duh mesta.I ja pokusah da se ispovedim ali svestenik uopste nije hteo da me slusa,on misli da sam ja neki pomodarac,bez grama zivotnog iskustva,toliko sam se razocarala,iznervirala,da sam bila u stanju da kazem,covece bozji...

Увек се на интересантне теме укључим касно, кад су сви већ све испричали, па ми некад делује причам са самим собом.

 

Сличан проблем је био и у једној у којој сам често био. Тачније, ја нисам имао тај проблем, али буквално су се све жене слагале око тога да у њој има нешто непријатно, а, искрен да будем, те куће сам се и ја плашио као дете, плашио сам се да боравим у њој, а након посета, имао сам ноћне море са викањем и плакањем. Тако да знам о чему се ради.

 

Ја ту не бих обраћао пажњу ни на каква натприродна објашњења. Убеђен сам да мора постојати нешто логично и смислено, само нам је из неког разлога непознато. Жељко је у праву, својим расположењем стварамо атмосферу у кући и онај пример са псима је више него тачан. То расположење хватају и кућни љубимци и кућне биљке. Али шта ако има нешто више од тога, ако је разлог објективне природе? У стара времена, човек је могао да живи у затрованом дому, а како није било технологије за откривање тих патогена, да стварима придаје натприродни значај и покушава да је реши, свеједно да ли молитвом или одласком хоџама и врачарама. Само је нехигијена у просторији у којој се спрема храна довољна чуда да направи. Данас је актуелна прича о водама. Ја нисам физичар и не знам колико те научно-популарне емисије имају везе са стварношћу, али једно време су интернетом кружиле неке руске документарне емисије о води, где се говори да је вода, због своје поларне структуре, склона да прелази у уређено или хаотично стање у зависности од спољних утисака, као што је нпр. електромагнетно зрачење. Оно о чему су причали, било је да и човек својим зрачењем може да утиче на воду, али исто тако и обрнуто – спољна вода у већој количини може да утиче и на човека. Па се тако поред бистрих језера и брзих река осећа добро и прочишћено, а у затвореном простору, окружен водоводним и канализационим цевима, лоше и запрљано. Чак су замрзавали воду пре и након освећења, где се показало да света водица кад се замрзне има нарочито правилну кристалну структуру.

 

Извињавам се ако овде има људи од науке, па ово што сам писао испадне будалаштина.

 

Не знам шта мислите о идеји да тај простор није „загађен“ ничим натприродним, већ напротив, нечим сасвим логичним и природним, а да за штетност тога још не знамо? И да је неко на то осетљив, а неко није. Да ли је у оваквим случајевима боље трпети и полазити од тога да је све плод сопствене уобразиље, или проверити да ли је баш заиста тако? Ако би човек са истим људима живео неко време на неком другом месту, са свим свакодневним обавезама како не би деловало као одмор, а самим тим и релаксирајуће, па увидео да је заиста простор тај који чини да се осећа непријатно?

 

И дизајн простора је врло битан, веома је битно да човек у просторији у којој проводи време „дише“, да се осећа пријатно, да га не притиска ружан намештај, слике којих се можда подсвесно плаши, а није свестан, сто других чуда. Један од знакова да човеку не прија просторија у којој спава је и често понављање тзв. „ноћних парализа“. То је природна појава која се човеку дешава када је под изузетним стресом или премором, а заспи на леђима, па му се причињава да чује или види којешта, а не може ни прстом да макне док то траје. Због тих „ноћних парализа“ и недостатка медицинске обавештености о њима, многи људи су се испрепадали мислећи да је то знак да су почели душевно да обољевају, а многи су потрчали локалним бабама и видовњацима сумњајући на духове и магије.

[Maja Pavlovic]

jesi zvala svestenika da osvesta kucu,stan?   mozes i ti da pokropis svetom vodicom.Mir Bozji sa vama.

Osvestan je stan davno bas... Imam nameru da pozovem svestenika ali slabo idem u crkvu... naravno zbog svojih panicnih koji me ubijaju. MA znam da je to samo izgovor... znam da bi bilo bolje da odem...al` luda glava mira ne da.