Да ли нам Бог заиста даје да имамо слободну вољу?

[Срђан Шијакињић]

Evo, ja sam sad napisao neku simulaciju u kojoj sve funkcionise po odredjenim deterministickim algoritmima, bez ikakve slucajnosti. Onda posmatram promenljivu P u svim fazama izvrsavanja. Nema veze sto nikada nisam cackao vrednost te promenljive, pa ni na kraju, ali samim tim sto sam joj zadao pocetno stanje, a nema slucajnosti, odredio sam je u svakom trenutku, iako mozda nisam bio svestan toga kada sam to pocinjao. Ona je odredjena i nista ne moze da je promeni.

 

Да, али постулат хришћанства је да нема детерминизма тј. да је Бог дао човеку слободну вољу... Дакле из угла хришћанства, то што Бог зна које ћемо одуке донети не чини наше изборе мање слободним.

[cloudking]

Bog je pre svega Otac Učitelj, koji nikad nije svoje stvorenje ostavio bez, da ga nije upozorio na opasnost.

 

Hoćete robote, je li to hoćete? Je li to hoćete?

 

Ovo bi bilo validno ako pretpostavimo da covecanstvo osim kad je obozavalo krave i bikove nikad posle toga nije bilo u opasnosti. Naravno, znamo da to nije bio slucaj i covecanstvo je posle tih krava bilo jos mnogo puta u mnooogo vecim opasnostima al tada nije bilo tog Oca i Ucitelja da nas spase ili upozori. Kad pitamo zasto? Odgovor je  "Nece da nam se mesa  u slobodu"... pa sto se onda mesao kad smo pravili zlatne krave?

[cloudking]

Да, али постулат хришћанства је да нема детерминизма тј. да је Бог дао човеку слободну вољу... Дакле из угла хришћанства, то што Бог зна које ћемо одуке донети не чини наше изборе мање слободним.

 

A po kom kljucu bog odlucuje kada ce se umesati u nase odluke a kada nece jer "postuje nasu slobodu"?

 

Ta prica o ne mesanju zbog "postovanja slobode" nikako ne pije vodu iz prostog razloga sto sami hriscani itekako veruju da se bog do sada mnogo puta umesao...

 

Iz toga mogu samo dva zakljucka da se izvedu

- sloboda ne postoji

- bog ne postoji

 

biraj

[Volim_Sina_Bozjeg]

Iskreno meni nije jasno sta ti nije jasno jer si se prilicno konfuzno izrazio u ovom postu...

 

Meni se cinilo da je prosto. Slazem se da svakom coveku treba sloboda (nebitno dal je hriscanin, budista ili atesita). Isto tako koncpet  slobode u hriscanstvu vidim kao proizvod filozofije koja nema svoju valjanu potpru...

 

Ne znam kako su admini raspolozeni ali vec sam dao neko blaze objasnjenje zasto tako mislim pre jedno pola sata na ovoj temi, pa ako odobre post, eto nama radosti

Nisam ni malo konfuzan, no treba sporije čitati.

Dakle jasan sam bio, da si nedorečen, to si sam priznao a kad sam prinuđen da nagađam, dešava se da deluje sve konfuzno.

[cloudking]

Sad bi trebao malo to i da dokažeš i obrazložiš, to bi pre svega bilo kulturno civilizovano i pomoglo bi drugima.

 

evo

 

https://www.pouke.org/forum/topic/39269-да-ли-нам-бог-заиста-даје-да-имамо-слободну-вољу/?p=1297281 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ali postulat Hriscanstva je da nema ni slucajnosti.

Za koga?

[Срђан Шијакињић]

Ako stvoris citav univerzum i organizujes ga da pociva na ideji "il si sa mnom il te nema" onda taj izbor ni u kakvom ludliu ne moze da se svrsta pod "slobodu"...

 

Избор би се тачније могао представити "или желиш да живиш са Богом" што подразумева све врлине и све позитивности изражене до максимума (савршена срећа, савршен живот, све савршене појединости које познајемо- љубав, правда, самислост итд, јер је Бог- према хришћанству (а и логичко значење речи Бог је такво) извор сваког добра које познајемо) или "желиш све супротно од Бога" што подразумева пролазност, несавршенство, рендом исходе, свет хаоса и случајности... Дакле, избор није Бог или ништа, него хришћанство учи да у стварности постоје само два радикално различита, темељна, начина, принципа, постојање. Један је Живот (= Бог= Савршенство), други је пролазност и природност (= стање у коме је свет тренутно). Слобода је у томе што можеш да изабереш и да смисао свој вежеш за било шта, па и за смрт и зло. Према томе, ја немам проблем са тим да нам није дат избор, јер јесте дат избор, који покрива све могуће (замисливе) начине постојања.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Isto tako koncpet  slobode u hriscanstvu vidim kao proizvod filozofije koja nema svoju valjanu potpru.

Zašto tako misliš, koje učenje osporava koncept potpuno slobode u Hrišćanstvu? Nije dovoljno da nam govoriš JA MISLIM. onda nema ni smisla razgovarati sa tobom. 

[Срђан Шијакињић]

Ali postulat Hriscanstva je da nema ni slucajnosti.

 у једном другом смислу, у смислу да се ништа не дешава без Божијег допуштења. Али је битно разликовати допуштење и жељу. Бог не жели зло, али га допушта. Исто тако не жели да људским судбинама владају случајности које су последица функционисања света (нпр. случајност да добије неко дете рак или да добије зликовац на лутрији) али то дошушта, јер жели да свет функционише слободно, макар по цену оваквих случајних исхода.

[cloudking]

Zašto tako misliš, koje učenje osporava koncept potpuno slobode u Hrišćanstvu? Nije dovoljno da nam govoriš JA MISLIM. onda nema ni smisla razgovarati sa tobom. 

 

evo po drugi put ti dajem link

 

https://www.pouke.org/forum/topic/39269-да-ли-нам-бог-заиста-даје-да-имамо-слободну-вољу/?p=1297281

[Volim_Sina_Bozjeg]

Бог не жели зло, али га допушта

Gde ga dopušta? 

[cloudking]

Избор би се тачније могао представити "или желиш да живиш са Богом" што подразумева све врлине и све позитивности изражене до максимума (савршена срећа, савршен живот, све савршене појединости које познајемо- љубав, правда, самислост итд, јер је Бог- према хришћанству (а и логичко значење речи Бог је такво) извор сваког добра које познајемо) или "желиш све супротно од Бога" што подразумева пролазност, несавршенство, рендом исходе, свет хаоса и случајности... Дакле, избор није Бог или ништа, него хришћанство учи да у стварности постоје само два радикално различита, темељна, начина, принципа, постојање. Један је Живот (= Бог= Савршенство), други је пролазност и природност (= стање у коме је свет тренутно). Слобода је у томе што можеш да изабереш и да смисао свој вежеш за било шта, па и за смрт и зло. Према томе, ја немам проблем са тим да нам није дат избор, јер јесте дат избор, који покрива све могуће (замисливе) начине постојања.

 

Da, ali samo pod uslovom da je svet jedna tvorevina ukojoj smo zaglavili koja ima svoja pravila koja moramo da sledimo... odnosno da postojanje ta dva principa predstavlja jednu ulsovnost kojoj moramo da se povinujemo jer je, eto, deo nase takve stvarnosti...

 

Medjutim

 

Ta dva principa nisu nikakva uslovnost vec nesto ustrojeno od boga... dakle bog je taj koji je sve to osmislio... "il si sa mnom i sve ti je super, il nisi sa mnom i onda  si ga debelo nagrabusio" nije stanje prirode nastalo tek tako nego boziji izum...

[cloudking]

Gde ga dopušta? 

 

U Jasenovcu ili Dahau-u

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bog: Adame Evo ovo je drvo poznanja dobra i zla, ne jedite plodove sa njega, jer ćete umreti.

 

Adam i Eva: Išćupaj ga Bože iščupaj to drvo... lallalallala

 

Bog: Koje drvo vam smeta i zašto?

[Срђан Шијакињић]

Божје створење има неприкосновену слободу, коју ако мало студиозно погледамо чини суштину људског живота. Дакле слобода нема алтернативу нити цену, само преко слободе, човек или Божје створење, може да има и сопствену вољу. Дакле сложићемо се да без слободе човек не би могао , да функционише, односно човек би био роб. Човечанство је коначно схватило, да човек није роб, те је то увело као цивилизацијско достигнуће, односно победу над робовласницима.

 

Молим те хоћу да се потрудим па обрати пажњу на једну врсту мини лествице како би заокружио цео одговор.

 

Будући човек слободан у свету, јесте уједно и слободан у погледу на Творца.

И сад долазимо коначно до избора у потпуној слободи.7

Кад кажем, да је човек слободан у погледу или према Творцу, добијамо два сасвим суштински различита стања.

Стање1: Будући, да Бог човеку нуди благодат, то јест, дар, човек који у слободи прихвата такав вид љубави, није никакав роб, већ напротив постаје истински господар свог живота.

Дакле фантастична љубав живога Бога, управо добија смисао само и искључиво у слободи.

 

Стање2: Бог у својој суштини, барем оној откривеној у стварању света, дакле у суштини ствараоца, слуша, помаже али и поштује одлуку свог створења. Тако долазимо до ситуације да се неки анђели окрећу од Бога и на жалост постају они "Бог", будући да познају Бога Ствараоца, они се одлучују, на сопствено стварање али не у смислу креативности ради побољшања живота себи и другима, веч у смислу власти, у смислу владара и у смислу на крају свих крајева потпуно лошег ствараоца. Такав ствараоц као што је ђавђав, нема у себи познање живота и животних тајни и то оног живота, на који претендује. Ђавђав, не уме да ствара живот из ничега, нити да створи живот другоме а одбијајући сопствено постојање, више, не уме, да контролише смрт, коју је сам себи створио.

Дакле ђавђав је лош стваралац и то никоме не би било чудно, да се није дрзнуо и прогласио себе Богом, који влада над другима.Ђавђав је постао отац лажи и Бог нас на то упозорава. Не знам, зашто вам се чини, да није довољно, само Божје упозорење? Ми смо Логосна бића, знамо ваљда да је струја опасна например. Но ни то није комплетан одговор, комплетнији одговор би био, да и поред упозорења од стране Бога, постоји и једна врста неосуђивања на вечну казну, већ створење заиста истински може да се покаје и очекује од Бога опроштај. Тако да све време имамо једну неприкосновену слободу у свом бићу, јер је то и наша суштина у добру или злу.

 

Само таква слобода, у себи не доноси нити допушта недореченост, односно мистицизам, односно магију, односно она је потпуно иста и у добру и у злу.

 

Надам се да ћеш прочитати.

 

Ипак не могу да одолим да не наставим са дискусијом сада

 

Елем, проблем је што ми бирамо добро или зло, према усађеном осећају у нама, на основу тога какви јесмо. А то какви јесмо је последица фактора које нисмо бирали. Ако неко изабере зло јер жели зло више него добро, јер га више привлачи зло него Бог, онда он то ради јер је зао, или је несвестан или нешто треће. Али шта год да је, то какав је он не зависи уопште од њега, јер је последица ствари које није бирао, он је постао добар или лош захваљујући урођеним особинама, родитељима, околини итд.