Најлепши стихови посвећени жени

[Снежана]

Dođi da ti objasnim nepoznate reči.
Makar tu nepoznatu reč
koju koristiš
i njome stalno objasnjavaš sebi
pogrešnu stvar...

 

Ratko Petrović

[Dijasporka]

~Majstorsko pismo Ljiljani ~

 

Onda kad vam popravljah česmu,

Čuo sam vašu opersku pesmu.

Bogatstvo vašeg divnog organa,

Meni je danima duševna hrana.

Ah, što mi neko ne da da biram,

Gde da vas takvu instaliram.

Možda ću ispasti suviše skroman

Ako kažem:"na svoj otoman".

Vi biste pevali, a ja bih danima

Radio ono što mene zanima.

 

Ljubivoje Ršumović

 

( )

Pa ovo je sjajno!

[JESSY]

Sergej Jesenjin - Pismo ženi

 

Vi se sećate.

Da, vi se svega sećate,

Kako sam stajao

Uza zid netramice,

A vi se uzrujano po sobi šećete

I nesto ostro

Bacate mi u lice.

Govorili ste

O rastanku, jer patite,

Jer vam se smučio

Moj život prljav,

Da je već vreme da se poslu vratite,

A moj udes,

Da sve dublje srljam.

Voljena moja!

Niste me voleli.

Vi niste znali, u svetu sto vrvi

Bejah kao konj pod konjanikom smelim,

Mamuzan i zagnan do krvi.

Vi niste znali

Da usred tog blata,

U životu sto biju vetrovi,

Zato se mucim, sto neshvatam,

Kuda nas nose sudbe tokovi.

Licem u lice,

Lice se nevidi.

Veliko se vidi na ostojanju.

Kad more kipi od hridi,

Brod je u kukavnom stanju.

Zemlja je brod!

Odjednom neko

Velicanstveno brod upravi

U pravi orkan bure, preko,

K novom životu, novoj slavi.

Ali ko od nas na palubi golemoj

Padao nije, uz psovke i bljuvanje?

Malo je iskusnih, sto nemo

I junacki podnose ljuljanje.

Tada i ja

U divljoj buci,

Al zrelo znajuci znanje,

Sidjoh na brodsko dno u muci,

Da ne gledam ljudsko povracanje.

To dno je bilo,

Ruska krčma, dim.

I ja nad casom klonuh u miru,

Da, ne pateci ni za kim,

Utopim sebe

U pijanom viru.

Voljena moja!

Muci sam vas,

Videla se seta

U oku sto zebe,

Dok sam naocigled sveta

U skandalima traci sebe.

Ali niste znali

Da usred tog blata,

U životu sto biju vetrovi,

Zato se mucim, sto ne shvatam

Kuda nas nose sudbe tokovi.

[Дуња]

~ Kaži mi, kaži ~

 

Jedna od najlepsih nasih pesama.

[Биберче]

Јован Дучић:‎ ЖЕНА

Ја сневам о жени, већој но све жене, 

Чија ће лепота бити тајна свима, 

Што је као божји дах у просторима, 

Који не дотаче никог осим мене. 

Њен чар да је моје велико откриће; 

Да мирно присуство те чудесне жене 

Не разуме више нико осим мене, 

Осим моје вечно очарано биће. 

И пред чијом гордом лепотом од свију 

Само ја отворих очи очаране, 

И срце кô црни цвет из глухе стране, 

Невидљиве капи док на њега лију. 

И њена лепота, тако недогледна, 

Необешчашћена хвалама глупакâ, 

Да обиђе тихо, као снопље зрака, 

Све тамне путеве душе, само једне. 

И ја кључар чудне лепоте, да с тајном 

Срећом видим јасно да је ова жена 

Од истога светлог ткива начињена 

Од кога и болни мој сан о бескрајном.

[Данче*]

Sudba je njena da samuje i da voli.
Da živi za svoje snove.
Da bude jaka i kada život najjače zaboli.

Puna vrlina i sa par po nju samo štetnih mana.
Kada je upoznate,

videćete da je ona pravi anđeo

naspram svih onih umišljenih dama.

U njenim očima oseti se duše toplota.

Zbog svoje dobrote i verovanja drugima,

ispaštala je dobar deo svoga života.

Nema dana, a da ne sanja budna.
I nije ni čudo što za nju u ovom iskvarenom i izveštačenom svetu

kažu da je luda i da je čudna.

Verovatno niko od nje ne ume lepše da sneva i da mašta.
Naučila je ona puno toga u životu.
Savladala je i najteži ispit ljudskosti.
Onaj, da i kada boli nepravda, ljudski je da se prašta.

I tako.

Ona kroz život uvek srcem ide.
Osmeh pokazuje svima, al' kad plače,

ne da da njene suze drugi vide.
Slabosti i snago, žena ti je ime.

 

Igor Čobanović

[JESSY]

[Снежана]

ljubi - tek onog,
koji pred tobom
(iznutra) drhti.

Jer to je zemljotres srca.

Dok čeka tvoje usne,
u njemu se izdižu
planine nežnosti...

Izvajaj te vrhove svojim
dahom.
Ne dozvoli da ih
okuje krti led neodlučnosti.

Nemoguće stvari
uvek imaju
veoma moguće
završetke.

Ali nemoj to da dozvoliš!
Nikada...

Veruj da je ipak možda
voda žednija nas,
nego što smo mi žedni nje.

Čuda samo tako opstaju.

Kada i druga čuda
veruju u njih.

Ratko Petrović

[Arsenija]

Volim pesme,ali mi malo idu na zivce pesnici... Nesto kao... lazu. Nidje veze...

Nesto kao..inspiracija,zvezde,mesec...kamencici na dnu reke,savrseni akvarel,u tvojim ocima citav svet...

[JESSY]

[JESSY]

Čeznem da ti kažem najdublje riječi - Rabindranat Tagore

 

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

[JESSY]

Mostarske kiše - Pero Zubac

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih sada znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još ne dozrele

Govorio sam joj
Ti si derište, ti si balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj
Ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom

Nije bilo sunca, nije bilo ptica
Ničeg nije bilo
Pitala me je imam li brata,
Šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea
Sve me je pitala
Pitala me je da li bi mogao sa svakom
Tako sačuvaj Bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Ili nije smela, vrag bi je znao

Jesen je ta mrtva, jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali, ljubičasti
Ili mi se čini
Pitala me je da li sam Hrvat
Imam li devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko Božićni zvončići moga detinjstva
Zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju mahalu
Ej, Sulejmana othranila majka

Ona je prostrla svoje godine po parketu
NJene su oči bile pune kao zrele breskve
NJene su dojke bile tople kao mali psići
Govorio sam joj da je glupava
Da se pravi važna
Svetlana, Svetlana
Znaš li ti da je atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije
Sve sam joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala

Vodio sam je po kujundžiluku, po aščinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke
Neretva žderbica
Pod starim mostom crnjanskog joj govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan

Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino
Ko prvi ljiljani
U džamije je vodio
Karađoz beg mrtav, premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela
Malo plakala kao i sve žene.

[JESSY]

[Данче*]

Ko te ima taj te nema - Bane Krstić, Garavi sokak

http://lh6.ggpht.com/galeksic/SF0UzOYYmHI/AAAAAAAAA_8/fdtb5oS0TYI/s800/ko-te-ima-taj-te-nema.jpg

[Данче*]

Uzalud je budim - Branko Miljković

 

Uzalud je budim

Budim je

zbog sunca koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je
zbog reci koje peku grlo
volim je usima
treba ici do kraja sveta
i naci rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari
koje lice na ove ovde
zbog ljudi
koji bez cela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci, trgova
budim je
zbog manufakturnih pejzaza, javnih parkova budim je
zbog ove nase planete koja ce mozda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise veliki kavez za ptice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore koju budim
budim je
zbog zore, zbog ljubavi, zbog sebe, zbog drugih
budim je
mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me trazi i vidi da me nema
ta zena sa rukama deteta, koju volim
to dete koje je zaspalo ne obrisavsi suze koje budim
uzalud, uzalud, uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi drukcija i nova
uzalud je budim
jer njena usta nece moci da joj kazu
uzalud je budim
ti znas, voda protice, ali ne kaze nista
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku

ako nije tako odsecite mi ruke
i pretvorite me u kamen.