Архимандрит Пантелејмон Јовановић изашао из Православне Цркве и прешао у тзв. ЕРП у егзилу

[Milan Nikolic]

Артемијевци су жртве неуспеха Цркве да формулише веру без два велика проблема: халкидон-цариградског спора са Оријенталним Црквама и спора око Филиоквеа и првенства са Западном Црквом.

 

Да су одговори на ове проблеме јасни и недвосмислени, артемијевцима не би пало на памет да заступају ,,апофатички карактер начина постојања лица Свете Тројице'' и не би показивали толики страх.

[Ђорђе Р]

Djordje,gde je bacena anatema na SPC sa njihove strane? Mislim da olako koristis neke termine i pises nesto sto ipak nije istina.

 

Па на милион места у њиховом исповедању вере осуђују патријарха Иринеја, епископе СПЦ као јеретике.

 

Они заступају:

1) Екуменизам је јерес

2) Патријарх Иринеј, СПЦ, Православна Црква, тј. све помесне цркве, практикује екуменизам

3) Патријарх Иринеј, СПЦ, Православна Црква, тј. све помесне цркве су јеретичке

4) Јеретици су анатемисани.

5) Они немају општење, тј. забрањују општење, са клирицима СПЦ, зато што нису осудили екуменизам, и иступили из СПЦ (њихов документ: "Богословско образложење")

 

Шта од овога није истина?

[МилошБГ]

To sve iz onog teksta Maksima?

 

Posto u tom istom tekstu pise da SPC nije bez blagodati Svetog Duha.  To ne ide sa bacenom anatemom kao sto znas.

[marko_13]

Непослушност, гордост и мањак спремности на жртву су највеће бољке савременог српског монаштва.

[Ђорђе Р]

To sve iz onog teksta Maksima?

 

Posto u tom istom tekstu pise da SPC nije bez blagodati Svetog Duha.  To ne ide sa bacenom anatemom kao sto znas.

 

Да, у праву си, код њих је све накарадно, чудно, необично.

 

"Друга, пак, крајност, јесте тврдња да је због отпадања од праве вере предстојатеља Српске помесне цркве отпала у јерес читава наша Помесна црква, те је следствено томе свака парохија, сваки верник који одлази у храмове где се посредно или непосредно помиње патријарх Иринеј, практично и сам јеретик, чак и они верници који за екуменизам никад нису ни чули."

 

"Следствено томе, није добро одбацивати оне који због мањкавости црквености, упућености и свести о опасности од јереси која нагриза Српску православну цркву, због недостатка ревности у давању отпора истој, одлазе у званичне храмове Српске православне цркве. Овакве чланове Цркве потребно је, са расуђивањем, уз сазнање разлога због којих одлазе, упућивати, отварати им видике вере и подизати ниво православне свести о потреби отворене борбе и супротстављања пастирима који мењају веру и предање."

 

"Наравно, ми клирици не можемо молитвено општити са члановима Српске православне цркве (и осталих помесних цркава захваћених екуменизмом) који су из редова клира, јер је њима „више дато" те се више од њих и очекује, тј. од њих очекујемо поменуто прекидање литургијског и административног општења са патријархом Иринејем и осталим екуменистички опредељеним епископима, сходно 15. канону Прводругог цариградског сабора, све дотле док се због јереси не покају и од ње не одступе."

 

Из ових цитата се може закључити да је благодати у СПЦ само код оних верника који за екуменизам нису чули. Код ни једног клирика нема благодати, по њима. Ово је у потпуности у сагласности са тиме да су они анатемисали СПЦ и све помесне православне цркве, пошто све учествују у екуменизму. Какву благодат они признају СПЦ? Прича о овој теми са тобом је као играње жмурке. Ако су по теби они Црква, као Тодору, онда се слободно тамо причешћујте, док вас не убеде да не треба да долазите у "јеретичку СПЦ".

[Guest]

Са фб зида о. Пантелејмона, јасно се види да разговара са владиком Андрејем

 

 

 

МОЈА ЈУЧАШЊА ПРЕПИСКА СА ЈЕДНИМ СРПСКИМ ВЛАДИКОМ, НА ЊЕГОВУ ИНИЦИЈАТИВУ

Postovani oce Pantelejmone,

 

molim pomozite mi, sa nevericom sam primio obavestenje da ste navodno presli u problematicnu sektu "Artemita". Vi znate da su Artemiti sledbenici demonizovanog bivseg Episkopa Artemija koji je mogao da postane svetitelj u manastiru Sisatovcu, da je tamo po dogovoru i blagoslovu SAS osnovao duhovno gnezdo i sirio ljubav medju narod. Umesto toga, bivsi Vladika izaziva na mnoge strane podele poznate pod pojmom "raskol".

 

Licno sam kao dete prosao kroz taj period, jer u (dijaspori) su takvi raskolnici pokusali da pocepaju Crkvu i narod. Moj pokojni otac je tome stao na put i ublazio tu situaciju. Kasnije su mi mnogi Srbi raskolnici prisli i rekli da su bili zavedeni lukavim smernicama "Ozne", odnosno "Udbe". Jedan od raskolnika, postao je predsednik SNO i posle smrti moga oca mi je pisao: "kakvu glupost smo uradili".

 

U ime Boga Vas kratko molim da mi bratski javite, sta se s Vama dogadja.

Imam u vidu da ste Vasim radom zaduzili nasu Crkvu i da bi bilo fatalno da zastranite kod Artemita.

 

Vas prijatelj i dobrozelatelj

+ Ep.....

 

Поштовани Владико....,

 

Радо се одазивам Вашој молби за помоћ. Тачно је да сам, милошћу Божијом примљен у епархију Рашко-призренску у егзилу под Архијерејски омофор Преосвећеног Епископа Артемија. Апсолутно су субјективни, произвољни и неприхватљиви термини које користите у Вашем писму: "секта Артемита, демонизован бивши Епископ Артемије и да он изазива поделе, раскол"... Оно што је мени познато и што зна и осећа већина српског народа, то је чињеница да је Епископ Артемије у СПЦ и међу Србима познат као нови обновитељ српског монаштва, манастира и духовног живота и стамени чувар и стуб наше свете Православне вере и страдалног српског народа, нарочито на освештаним просторима Косова и Метохије. Расколник је, у правом смислу, онај који уноси новине у Цркву, чиме се и нарушава јединство Цркве. Јединство Цркве данас нарушавају махом они Eпископи који учествују у екуменском покрету и уносе новотарије у нашу свету Цркву.

 

Сумњу у Вашу неупућеност или добронамерност изазива Ваша тврдња да је Епископ Артемије по договору и благослову САС могао у Шишатовцу да оснује духовно гнездо у условима практичне изолације и неправедног прогона, када је САС већ брутално забранио Епископу Артемију најосновније предуслове за духовни рад: чинодејствовање и служење свете литургије, примање верног народа и духовно руковођење својом духовном децом, на првом месту монаштвом.... Синодска тактика поступања према владики Артемију се огледала у непрестаном понижавању владике Артемија са циљем да прихвати антиканонске одлуке. Владика Артемије је смирено пристао на све само да би одбранио Цркву и без обзира на све што је учинио у циљу мира и јединства у Српској Цркви, Синод је наставио постављање бесмислених и неканонских захтева владики Артемију који су имали тенденцију да се наставе у недоглед.... Једино што је Владики Артемију преостало је да исповеднички стане на пут том безакоњу.

 

И на крају, недоумицу и збуњеност сте изазвали у мени Вашом тврдњом, да сам својим радом задужио нашу Цркву. Збуњен сам, не због мог труда на обнови и васкрсењу једине српске светиње у Африци и пионирско-мисионарском подухвату у том делу света (јер се у овом времену интернета, за то прочуло на свим континентима где год Срби живе и моја маленкост зна колико је заиста уз Божију помоћ и помоћ добрих људи у Јоханесбургу урађено и постигнуто и многобројни извештаји, репортаже и фотографије непобитно сведоче о томе), већ сам збуњен због тога што сте управо Ви били шеф патријарховог кабинета у време када се одвијала срамна, клеветничка, сплеткарска и нечасна операција мог разрешења коју су покренули утицајни политичар удбашког педигреа (бивши амбасадор Г. В.), један од најимућнијих Срба у Јоханесбургу Н. А. и група изразито нецрквених људи из Јоханесбурга (који никада и ничим нису учествовали у црквеном животу нити су и најмање допринели напретку наше светиње) којима мисија, преображај и васкрсење српске светиње није био по вољи, али су у Патријаршији и патријарху пронашли кооперативне сараднике у реализацији свог лукавог и суптилног штеточинског плана да се заустави и прекине процват и мисија једине српске светиње на афричком континенту. Као шеф кабинета, Ви сте били један од главних координатора и веза на релацији: антицрквена јужноафричка група - Патријаршија и патријарх.

 

Потпуно сте игнорисали многобројна писма чланова Црквеног одбора и све моје вапаје да се заштити и сачува благословени и канонски поредак у нашој Црквеној општини и да недвосмислено добијемо подршку и духовну помоћ, ми који смо више од деценије са љубављу, великом посвећеношћу и жртвом улагали све своје снаге за добро и напредак Црквене општине и српске православне заједнице у том делу света. Уместо разумевања и подршке - добили смо на клеветама заснована, сурова, неправедна и бездушна Акта и по Цркву и искрене вернике штетне одлуке које су саблазниле многе честите и верујуће људе, а ту нашу светињу предале у руке потпуно нецрквеним људима и свештенику који је у претходној својој парохији оставио веома лош траг и буквално и дословно побегао од свог надлежног Епископа како би избегао одговорност и заслужену казну - то управо и јесте профил свештеника који је потребан нецрквеним људима и ово је заиста била верна слика атмосфере која данас влада у нашој светој Цркви: духовни немар, робовање материјалном, сплеткарења, негативна селекција и што горе - то боље....

 

У сваком случају, Владико, лично сам Вам истински и најискреније благодаран због тога што сте ми и нехотице помогли, кроз ову својеврсну голготу у малом кроз коју сам између осталог и Вашом директном заслугом и (не)делањем прошао, да одагнам и оно мало дилеме и неодлучности ако их је уопште и било, и да се после једанаестогодишње афричке мисије вратим свом духовном оцу Епископу Артемију - чувару црквеног и канонског поретка у СПЦ (и сведоку и чувару Светосавског благословеног пута и духовне традиције светих Николаја и Јустина), који ме је духовно руководио, учио првим монашким корацима и манастирском општежитељном животу, а затим и замонашио и рукополагао, да би затим заједно са блаженоупокојеним Патријархом Павлом благословио и мој одлазак у Африку. "Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже. Памет ми у главу ућерасте, од тад смо већи пријатељи" (Његош).

 

Ваш пријатељ и доброжелатељ,

 

Архимандрит Пантелејмон

Епархија Рашко-призренска

И Косовско-метохијска у егзилу

[Срђан Шијакињић]

Ајмо само ироније без.  Ту је човек, жив и здрав, хвала Богу. 

 

Занимљиво да ти ово примаш тако опуштено, с обзиром да сам стекао утисак (можда погрешан, не браним ), у неким ранијим дискусијама, да, како ствари стоје, ко није у Цркви, не пише му се баш добро, што се спасења тиче, у поређењу са онима унутар Цркве.

[Срђан Шијакињић]

Ni slucajno nemoj neko da pisne i kaze nesto o tome da mozda ima neka greska i kod patrijarha Irineja i sinoda. Tu je sve cisto.  

 

Сигурно да има грешака на обе стране, људи смо, али ниједна грешка СПЦ ни приближно не оправдава све ово што раде ови људи. Нема оправдања за раскол.

[Guest]

Koliko vidim iz pisanja o. Pantelejmona, on kaze da je na efrickom kontinentu samo jedna nasa svetinja.

 

A sta je onda ovo?

 

[Milan Nikolic]

Са фб зида о. Пантелејмона, јасно се види да разговара са владиком Андрејем

 

Шта вреди о.Пантелејмону када је отишао у раскол? Нема ко нема проблеме, трпимо искушења изнутра и споља, па раскол не треба да буде никакво решење.

 

Одлазак у раскол је грех већи од свега. Трпљење неправде (1Кор.6,7) пре доноси спасење, само ако је у очувању јединства, јер раскол је одбацивање трпљења.

 

Многи у СПЦ немају представу шта је то Екуменизам, али великој већини не пада на памет да напушта Цркву, да прави раскол, подвојеност и јерес. Екуменизам теоретски може бити јерес, то зависи, јер не мора бити апсолутна јерес, али Артемијев антиекуменизам није ништа друго него јерес.

 

Као сви Свети што су радили, боље је остати у јединству са католичанском Црквом и трпети, трудити се колико је до нас, радити на исправљању одређених заблуда. Какву реч можемо чути од о.Пантелејмона?

 

Где је искуство светог Максима Исповедника, његово знање о Божијем Бићу? Зар се све свело на повређеност, доживљај неправде и штете?

 

Или се иза антиекуменизма крије нека стара или нова јерес? Треба сада све окренути на ту страну да бисмо видели корен артемијеве секте.

[feeble]

Шта вреди о.Пантелејмону када је отишао у раскол?

Pa moze da se vrati, ako hoce i ako shvati da je pogresio. 

[Milan Nikolic]

Мислим, шта му вреди сва та прича и јадиковање. Има само квалитет адвоката.

[МилошБГ]

 

Са фб зида о. Пантелејмона, јасно се види да разговара са владиком Андрејем

 

 

 

МОЈА ЈУЧАШЊА ПРЕПИСКА СА ЈЕДНИМ СРПСКИМ ВЛАДИКОМ, НА ЊЕГОВУ ИНИЦИЈАТИВУ

Postovani oce Pantelejmone,

 

molim pomozite mi, sa nevericom sam primio obavestenje da ste navodno presli u problematicnu sektu "Artemita". Vi znate da su Artemiti sledbenici demonizovanog bivseg Episkopa Artemija koji je mogao da postane svetitelj u manastiru Sisatovcu, da je tamo po dogovoru i blagoslovu SAS osnovao duhovno gnezdo i sirio ljubav medju narod. Umesto toga, bivsi Vladika izaziva na mnoge strane podele poznate pod pojmom "raskol".

 

Licno sam kao dete prosao kroz taj period, jer u (dijaspori) su takvi raskolnici pokusali da pocepaju Crkvu i narod. Moj pokojni otac je tome stao na put i ublazio tu situaciju. Kasnije su mi mnogi Srbi raskolnici prisli i rekli da su bili zavedeni lukavim smernicama "Ozne", odnosno "Udbe". Jedan od raskolnika, postao je predsednik SNO i posle smrti moga oca mi je pisao: "kakvu glupost smo uradili".

 

U ime Boga Vas kratko molim da mi bratski javite, sta se s Vama dogadja.

Imam u vidu da ste Vasim radom zaduzili nasu Crkvu i da bi bilo fatalno da zastranite kod Artemita.

 

Vas prijatelj i dobrozelatelj

+ Ep.....

 

Поштовани Владико....,

 

Радо се одазивам Вашој молби за помоћ. Тачно је да сам, милошћу Божијом примљен у епархију Рашко-призренску у егзилу под Архијерејски омофор Преосвећеног Епископа Артемија. Апсолутно су субјективни, произвољни и неприхватљиви термини које користите у Вашем писму: "секта Артемита, демонизован бивши Епископ Артемије и да он изазива поделе, раскол"... Оно што је мени познато и што зна и осећа већина српског народа, то је чињеница да је Епископ Артемије у СПЦ и међу Србима познат као нови обновитељ српског монаштва, манастира и духовног живота и стамени чувар и стуб наше свете Православне вере и страдалног српског народа, нарочито на освештаним просторима Косова и Метохије. Расколник је, у правом смислу, онај који уноси новине у Цркву, чиме се и нарушава јединство Цркве. Јединство Цркве данас нарушавају махом они Eпископи који учествују у екуменском покрету и уносе новотарије у нашу свету Цркву.

 

Сумњу у Вашу неупућеност или добронамерност изазива Ваша тврдња да је Епископ Артемије по договору и благослову САС могао у Шишатовцу да оснује духовно гнездо у условима практичне изолације и неправедног прогона, када је САС већ брутално забранио Епископу Артемију најосновније предуслове за духовни рад: чинодејствовање и служење свете литургије, примање верног народа и духовно руковођење својом духовном децом, на првом месту монаштвом.... Синодска тактика поступања према владики Артемију се огледала у непрестаном понижавању владике Артемија са циљем да прихвати антиканонске одлуке. Владика Артемије је смирено пристао на све само да би одбранио Цркву и без обзира на све што је учинио у циљу мира и јединства у Српској Цркви, Синод је наставио постављање бесмислених и неканонских захтева владики Артемију који су имали тенденцију да се наставе у недоглед.... Једино што је Владики Артемију преостало је да исповеднички стане на пут том безакоњу.

 

И на крају, недоумицу и збуњеност сте изазвали у мени Вашом тврдњом, да сам својим радом задужио нашу Цркву. Збуњен сам, не због мог труда на обнови и васкрсењу једине српске светиње у Африци и пионирско-мисионарском подухвату у том делу света (јер се у овом времену интернета, за то прочуло на свим континентима где год Срби живе и моја маленкост зна колико је заиста уз Божију помоћ и помоћ добрих људи у Јоханесбургу урађено и постигнуто и многобројни извештаји, репортаже и фотографије непобитно сведоче о томе), већ сам збуњен због тога што сте управо Ви били шеф патријарховог кабинета у време када се одвијала срамна, клеветничка, сплеткарска и нечасна операција мог разрешења коју су покренули утицајни политичар удбашког педигреа (бивши амбасадор Г. В.), један од најимућнијих Срба у Јоханесбургу Н. А. и група изразито нецрквених људи из Јоханесбурга (који никада и ничим нису учествовали у црквеном животу нити су и најмање допринели напретку наше светиње) којима мисија, преображај и васкрсење српске светиње није био по вољи, али су у Патријаршији и патријарху пронашли кооперативне сараднике у реализацији свог лукавог и суптилног штеточинског плана да се заустави и прекине процват и мисија једине српске светиње на афричком континенту. Као шеф кабинета, Ви сте били један од главних координатора и веза на релацији: антицрквена јужноафричка група - Патријаршија и патријарх.

 

Потпуно сте игнорисали многобројна писма чланова Црквеног одбора и све моје вапаје да се заштити и сачува благословени и канонски поредак у нашој Црквеној општини и да недвосмислено добијемо подршку и духовну помоћ, ми који смо више од деценије са љубављу, великом посвећеношћу и жртвом улагали све своје снаге за добро и напредак Црквене општине и српске православне заједнице у том делу света. Уместо разумевања и подршке - добили смо на клеветама заснована, сурова, неправедна и бездушна Акта и по Цркву и искрене вернике штетне одлуке које су саблазниле многе честите и верујуће људе, а ту нашу светињу предале у руке потпуно нецрквеним људима и свештенику који је у претходној својој парохији оставио веома лош траг и буквално и дословно побегао од свог надлежног Епископа како би избегао одговорност и заслужену казну - то управо и јесте профил свештеника који је потребан нецрквеним људима и ово је заиста била верна слика атмосфере која данас влада у нашој светој Цркви: духовни немар, робовање материјалном, сплеткарења, негативна селекција и што горе - то боље....

 

У сваком случају, Владико, лично сам Вам истински и најискреније благодаран због тога што сте ми и нехотице помогли, кроз ову својеврсну голготу у малом кроз коју сам између осталог и Вашом директном заслугом и (не)делањем прошао, да одагнам и оно мало дилеме и неодлучности ако их је уопште и било, и да се после једанаестогодишње афричке мисије вратим свом духовном оцу Епископу Артемију - чувару црквеног и канонског поретка у СПЦ (и сведоку и чувару Светосавског благословеног пута и духовне традиције светих Николаја и Јустина), који ме је духовно руководио, учио првим монашким корацима и манастирском општежитељном животу, а затим и замонашио и рукополагао, да би затим заједно са блаженоупокојеним Патријархом Павлом благословио и мој одлазак у Африку. "Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже. Памет ми у главу ућерасте, од тад смо већи пријатељи" (Његош).

 

Ваш пријатељ и доброжелатељ,

 

Архимандрит Пантелејмон

Епархија Рашко-призренска

И Косовско-метохијска у егзилу

 

 

 

Vladika Andrej nije upravo ovde da ne upotrebim neki tezi izraz

 

 

Vi znate da su Artemiti sledbenici demonizovanog bivseg Episkopa Artemija koji je mogao da postane svetitelj u manastiru Sisatovcu, da je tamo po dogovoru i blagoslovu SAS osnovao duhovno gnezdo i sirio ljubav medju narod. Umesto toga, bivsi Vladika izaziva na mnoge strane podele poznate pod pojmom "raskol".

 

 

Zaboga miloga i ptice na grani znaju da je Artemije prebacen u Sisatovac sa zabranom da i dalje bude duhovnik svojoj duhovnoj deci i da njime duhovno rukovodi. O tome da je bio takodje u nekoj vrsti kucnog pritvora se isto zna. Sad ispada da mu nista od toga nije bilo nedozvoljeno ali se on umesto ka mestu oreola svetitelja zaputio na mesto gde demoni caruju. SPC je morala Artemiju prvo da da mogucnost da ostane na eparhiji u kojoj je bio episkop,ako je postojala neka bojazan onda je mogla da mu ponudi neki od manastira ali bez ikakvih uslova. Njega su sa Kosmeta proterali,nisu mu dali da ostane u nekom manastiru svoje bivse eparhije,proterali su ga daleko cak u Sremsku eparhiju i na sve to zabranili su mu da vidja svoju duhovnu decu i da im i dalje bude duhovnik.  Sa druge strane penzionisane vladike koje su mnogo losijeg ucinile po SPC bar kod vernika i obicnih ljudi zato biraju sami manastire unutar eparhija koje su vodili,i dalje duhovno rukovode svojom pastvom,monasima...dakle ni tu nije isti arsin postojao.

 

Apsolutno ne razumem ljude unutar SPC sto stalno rade na tome da se Artemije ljudima dopadne,jer sire neverovatne lazi i vredjaju na najprimitivnije nacine da i oni kao sto sam ja,koji nisam Artemita i koji ne mislim na taj nacin,jednostavno svesno ili nesvesno moram stati na njihovu stranu makar verbalno.

[Срђан Шијакињић]

@@МилошБГ,

 

Је л Артемије монах? Је л монаси имају завет послушности? Ја могу да разумем да неко мисли да СПЦ није најсрећније реаговала у целој причи, али Артемијева реакција је потпуно непримерена, опасна у духовном смислу. И истицати грешке СПЦ у овој ситуацији може само да служи томе да се Артемијева грешка учини мањом, а она не да није мала, него је неописива... Помислити, а камоли тврдити, да цела СПЦ није у праву а да само један владика јесте је лудачки, нарочито када се ради о доктору теологије... А ако то не мисли, а и даље се понаша тако како се понаша, онда је то још и горе, онда то показује какав однос према Цркви има, колико све неозбиљно схвата. Можда би се Артемију, због година могло и опростити што има неке багове у размишљању, али шта рећи о млађим клирицима који га прате... Духовни авантуризам, чист.

[Натан]

Занимљиво да ти ово примаш тако опуштено, с обзиром да сам стекао утисак (можда погрешан, не браним ), у неким ранијим дискусијама, да, како ствари стоје, ко није у Цркви, не пише му се баш добро, што се спасења тиче, у поређењу са онима унутар Цркве.

Не знам како си стекао такав утисак, нисам ја никада говорио о спасењу у том контексту. То би било сувише смело, чак и за мене. :-)  Наравно да без Цркве нема спасења, ако под Црквом подразумеваш читаву Божију творевину, унутар које су различите одговорности, да тако кажем.

Што се теме тиче, не дотичу ме овакве ствари, јер колико је ко у Цркви одлучује Бог, а не црквена администрација, као што сам већ рекао. 

Да би неко отпао од Цркве, мора сам добровољно да је се одрекне, а не да се о томе одлучује на неком састанку.