Живети слободно

[Аурор]

Мене смућује ка чему овај свет иде. Не умем да објасним. Срце ми је са монасима.

U kom smislu?

[Млађони]

Ne slazem se bas ovde, brate. Sve ovo sto je Grizli napisao sasvim moze da se ostvari i ovde, bas zato sto je kljuc uvek u samom coveku, a ne u okolnostima. Nesto slicno ovome o cemu pricamo i sam prolazim ovih godinu dana unazad...

 

 

KOncno da se slozim sa tobom.

Zoske ocekuje da ce kroz rad u telekomu, sa nula rizika, nula ulaganja u posao, u sebe - da zaradi.

I onda kaze za ljude koji su stedeli, ulgali i rizikovali da im ne trebaju milioni... pa trebaju da se praraspodele, posto zoske nece da stvara nova bogastva...

Pesimizam par exelance.. 

[Anika]

U kom smislu?

Па не умем да објасним то. Смућују ме вредности које се негују, испразне приче, наша лењост, неорганизованост....Често немам мотивацију да нешто радим овако за свет што би се рекло, али за монахе ми није тешко ништа да их послушам. Једном су ми дали баш неки узалудан посао и прилично ме је болела глава, али сам била радосна што сам у прилици да било шта помогнем у таквој светињи.

[Grizzly Adams]

Па немој то да гледаш као "овај свет". То је радост живота коју ми пројављујемо у свету, креативност, енергија... Супротстављамо се пропадању и уређујемо свет. Стварамо. Тиме у неком смислу објављујемо Творца свету.

 

Монаси стално нешто раде, стално уређују, тешко ћеш наћи манастир, а да није све лепо уређено и чисто. Јер тако показујемо да је наш Бог, Бог реда, разума, креативности.

 

[Juanito]

Понекад посматрам Кинезе којих има доста у Србији, гледам шта раде и њихова лица. Врло брзо су се прилагодили, раде стално, добро су расположени и не примећујем умор или да се уопште баве неким питањима као ми. Чула сам да се и у западним земљама показују као изузетни радници. Наши људи могу много да науче од њих.

 

Нееееее!

[Grizzly Adams]

Нееееее!

 

Ко их не зна скупо би их платио...

[Anika]

Нееееее!

Па добро. Што Гризли рече, не знам их. И кад причају, ништа их не разумем.   Што?

[Grizzly Adams]

Ма шалимо се мало. Добри су то људи, само долазе из суровог окружења и онда су веома агресивни, за њих је студирање, спорт, посао, па чак и слободне активности "борба за опстанак". Што некад може да буде неподношљиво за окружење.

 

Ево да ти испричам, једно време сам ишао са неколико пријатеља Кинеза на тенис. Волим тенис, али то је за мене рекреација, наравно. Е сад, то са њима не може тако, само да се "игра и ужива". Они се нервирају, морају да победе по сваку цену. Кад промашиш нешто, љуте се. Једном изгубимо у дублу и овај другар са којим са играо онако љут и изнервиран оће да ми вежбамо посебно да би победили следећи пут... Мислим, опуштено брате, мени је то само зезање, нећу на US Open сигурно... Ал` они су такви, све схватају преозбиљно. И онда се дешава да губе време на безвезне ствари и нервирају људе око себе.

 

И тако, више не идем са њима на тенис. Супер смо, кад се видимо "како си,  како жена, како деца...". Али тенис јок. За мене је то опуштање, нећу да се цимам са њима.

[Зосима]

 

 

Гризли, пиши и даље, волимо да читамо. Као да нам се јави брат из иностранства с неким писмом.

Нек стави бар сто долара у то писмо...   :bleh:

[obi-wan]

KOncno da se slozim sa tobom.

Zoske ocekuje da ce kroz rad u telekomu, sa nula rizika, nula ulaganja u posao, u sebe - da zaradi.

I onda kaze za ljude koji su stedeli, ulgali i rizikovali da im ne trebaju milioni... pa trebaju da se praraspodele, posto zoske nece da stvara nova bogastva...

Pesimizam par exelance.. 

 

Dobro, malo si preterao ovde.

 

U pitanju je prosto takav nacin razmisljanja, stecen ovde, pod ovakvim i slicnim drustvenim okolnostima. I ja sam se toga jedva oslobodio, i to tek sasvim skoro, kao sto sam rekao malo pre ovoga - u proteklih godinu dana, ili mozda tek nesto malo vise...

[Grizzly Adams]

Једна мудролија за данас - одлучивање.
 
Човек треба да научи да брзо одмери опције и донесе одлуку. Живот не чека, људи не чекају, особе које нам се свиђају не чекају. Некад имаш тридесет секунди да решиш. Најгоре од свега је остати парализован. "Па, овај, не знам... Можда... Сутра...". Нема не знам, можда и сутра. То само значи да немаш храбрости - јер свака "одлука" значи избор између више опција, а не свиђа ти се што неку мораш да одбациш. Значи, оћеш Јелену или Јовану. Чекај до сутра и нећеш добити ни једну. Оћеш један посао или други. Хоћеш да одеш или останеш. Често је важније је да пресечеш и решиш се за нешто, него за шта си се решио. Иде камион према теби, хоћеш лево или десно? Скрећи било где, само пре него што те звекне.
 
То наравно не значи бити брзоплет. Само значи не бити неодлучан. Јер, кажу неки - више ћеш се кајати због онога што ниси урадио него због онога што јеси.

[Juanito]

Значи, оћеш Јелену или Јовану.

Чему муке и одлуке? Под сомбрером дон Хуана има довољно места за обе.

[Grizzly Adams]

Па и ја тако некако размишљавам, ал` ми до сад није баш успело да реализујем. :.mislise.

[Драшко]

Чему муке и одлуке? Под сомбрером дон Хуана има довољно места за обе.

Ти бре ко кисеоник, "двовалентан"

[obi-wan]

Човек треба да научи да брзо одмери опције и донесе одлуку.

 

Mozes li malo detaljnije da obrazlozis ovo pitanje donosenja odluka - koje npr. ti principe primenjujes da bi sto lakse i bezbolnije donosio bilo koje odluke - bez stresa, a da opet bude kvalitetno i temeljno?

 

Cini mi se da je ovo jedno od najvaznijih pitanja za svakog coveka ponaosob, jer mnogi bas zbog sporosti u odlucivanju protrace deo zivota u cekanjima, a mnogi tako prodju i ceo zivot namrgodjeni i ljuti na "sudbinu".

Ja sam poceo neke - da tako kazem - temeljne promene u svom zivotu pre nekih godinu dana, a kad bolje pogledam, trebalo je da to isto uradim najmanje nekih 5 godina unazad. Toliko vremena me kostalo neiskustvo i inertnost, tj. nesposobnost da brze i konkretnije donosim vazne odluke, i to sam, bez da se na nekog oslanjam.