Живети слободно

[Млађони]

 

 

Ja sam npr oduvek znala (i osetila jako dobro na primeru sopstvene porodice) da ovo sto pricaju ne stoji i taj deo nije sporan ali mi je bas dugo vremena trebalo da nadjem nesto sto "stoji" tj. da artikulisem ideje i vrednosti za koje sam verovala da su dobre u neki zaokruzen sistem. Malo sam zapetljala, ali nadam se da ces skapirati vec sta sam htela da pitam/kazem

 

Takodzer, ali ja se ne racunam.. moji su skolovani ekonomisti, preduzetnici i trgovci. Tako da nije puno cudno sto sam otisao u laissez fare ekonomiju.... sa tim sto je moj cale koji je tvoj kolega, kejnesianac.

Doduse on se odavno ne bavi tim temama... onaako intelektualno... ali najvise sam o ekonomiji pokupio na osnovu njegovih komentara dogadjaja na dnevniku u novinma itd.

 

[Grizzly Adams]

Гризли, шта си ти тачно урадио када си одлучио да другачије живиш? Мислиш на одлазак у иностранство и почетак приватног посла? Није ми баш најјасније.

 

Ма не. Нема то никакве везе са одласком у иностранство. То је једноставно одлука да свесно преузмеш одговорност за свој живот. Има стварно пуно да се пише о томе, требаће пуно времена...

 

Нисам мислио да ова тема буде лична, али ето чисто примера ради ако је некоме корисно... Код мене се десило још док сам био на факултету, где сам био "најбољи студент" и очекивао се да останем тамо и наставим "академску каријеру". Схватио сам да ако будем радио све што остали раде, добићу све што остали добијају - а то ми се није никако свиђало. Онда сам (на општи ужас окружења, мош` мислити...) прекино студирање и отишао да радим неко време. Ни то ми се није претерано свиђало, а искрено - још увек и нисам био сигуран тачно шта и како - па сам се вратио, завршио факс и почео да радим у некој фирми. После пар година било је то око 2000-те схватио сам да то није то, па сам покренуо први бизнис са неким ортацима. Пукли смо ко звечке, наравно...

 

Али из свега тога схватио сам да све зависи од мог личног избора, ја сам оно што мислим. Не оно што други мисле о мени. И кренуо сам да свакодневно радим ово што овде пишем - а што уопште није било лако, јер нисам имао пребијене паре, без аута, подстанар + породица. Требало је баш бити луд 100% да себе увериш да ће "све бити у реду", да ћеш успети да направиш нормалан живот у таквој ситуацији. Плус те сваки дан зову родитељи и плачу што не желиш да прихватиш посао који су ти нашли у некој школи или ЕПС-у. Мислим, разумем их потпуно, они су само покушавали да помогну. То је за њих било потпуно несхватљиво... А ти спустиш слушалицу, удахнеш дубоко, направиш списак шта желиш да постигнеш и идеш даље. У међувремену се надаш да ћеш некако успети да платиш кирију за наредни месец, али игноришеш пошто до тога има још 10 дана и имаш паметнија посла. Додатна отежавајућа околност је што апсолутно нисам хтео да имам ништа са "системом" - значи, ништа државно, ништа партије, ништа "везе" итд. Само поштено, приватни контакти, приватне фирме, пројекти који некоме нешто вреде.

 

Е то је тако потрајало неких 5-6 година. На крају сам успео. После сам одлучио да се преселим чисто због окружења, нисам отишао "трбухом за крухом". Чисто као илустрација - унапред сам послао пријатељу лову да ми купи ауто, да ме чека кад стигнем...

 

 

Grizli, bas me zanima, s obzirom da pises o licnim iskustvima, kako si dosao do ideja libertarijanizma. Kada si shvatio da ono sto su nas ucili u skoli i nije bas tako i sta ti je pomoglo da se, ako tako mogu reci, artikulises kroz vrednosti libertarijanizma?

 

Па из овога горе се одприлике види да је то увек била моја филозофија, само нисам знао како се зове. У почетку ме само нервирало све што је "буђаво", онда сам временом почео да капирам одакле долази. Па сам кренуо да читам зашто и како... За почетак Милтон Фридман итд.

[Juanito]

Код мене се десило још док сам био на факултету, где сам био "најбољи студент" и очекивао се да останем тамо и наставим "академску каријеру".

 

Да ли генерално сматраш да је академска каријера промашај и да је свако ко крене да је гради заправо конформиста? Или се само ради о твом конкретном случају и о конкретној каријери?

[Џуманџи]

Ту се виде два погледа на свет - један окренут према "споља", где човек сматра да је немоћан и да његовим животом управља окружење. Други је окренут према "унутра", где човек сматра да све зависи од њега самог.

Da i ja doprinesem. Bas sam skoro citala "Formule ljubavi" od Z. Milivojevica i pominjao je kako ljudi grese bas zato sto njihovi izbori zavise od (pogresne) predstave koje, zapravo, sami kreiraju, a od koje ne mogu da se distanciraju.

Primer mape (predstave): ciljevi i zelje su na mapi (koje sami crtamo), covek kritikuje teren i luta ne trazeci gresku u mapi i ne razmisljajuci o tome da bi mogao da je prepravi i oblikuje.

+ problem distanciranja... Posto je (tu mapu) sami stvaramo, mi je usvajamo kao deo nas, te otuda teskoce sa "promenama, izmenama i dopunama zakona" ( ); covek moze da se uplasi da ne izgubi sebe u tim slucajevima.

Eto, smatram da se isto moze primeniti i ovde.

[Grizzly Adams]

Да ли генерално сматраш да је академска каријера промашај и да је свако ко крене да је гради заправо конформиста? Или се само ради о твом конкретном случају и о конкретној каријери?

 

Не, жао ми је ако је тако зазвучало. Само сам хтео да кажем да сам схватио да није за мене, не би био срећан. За неког другог је можда то управо оно што жели и где би био најсрећнији.

[Драшко]

Не, жао ми је ако је тако зазвучало. Само сам хтео да кажем да сам схватио да није за мене, не би био срећан. За неког другог је можда то управо оно што жели и где би био најсрећнији.

У том смислу треба добро ослушкивати себе, јер понекад нас поведу туђи циљеви, иако су лепи, нису наши.

[Deki992]

Grizzly,

Je l si ti sada srecan?

[Grizzly Adams]

Grizzly,

Je l si ti sada srecan?

 

Има ту две различите ствари - добро ми је и срећан сам.

[Deki992]

Има ту две различите ствари - добро ми је и срећан сам.

Ne zameri na pitanju, jednostavno, razmisljao sam o tome koliko malo jedni druge iskreno pitamo "je l si srecan" i "kako si" i isto tako malo iskreno odgovaramo na ta pitanja.

[Дуња]

У том смислу треба добро ослушкивати себе, јер понекад нас поведу туђи циљеви, иако су лепи, нису наши.

 

[Juanito]

Поставио сам себи једноставно питање - ОК, шта је најгоре што може да ти се деси?

Тако некако почиње свака седница Владе Србије...

[Anika]

Ne zameri na pitanju, jednostavno, razmisljao sam o tome koliko malo jedni druge iskreno pitamo "je l si srecan" i "kako si" i isto tako malo iskreno odgovaramo na ta pitanja.

 

"Постоји то место. Зове се Онако. Тамо се људи сакрију кад их питају - Како си?" - Душан Ковачевић

[Grizzly Adams]

А колико тај задати циљ по теби треба да буде специфичан (оквирно или детаљно испланиран), да би могао да служи као довољно добар компас?

 

Мислим се, можда ти нисам у потпуности одговорио на ово...

 

Значи, на почетку сам писао о тој некој "визији" која је "покретачка снага". А што се тичне конкрентих циљева које имаш, рецимо да нешто постигнеш у наредна три месеца и сл. то мора да буде као пројекат - потпуно чисто, јасно, достижно, да тачно знаш све шта треба да радиш, сваки корак. Ту не сме да буде ништа недефинисано. То су две различите ствари.

[Juanito]

Već je postavljan video nekoliko puta, ali se uklapa dobro u ovu temu, pa nije zgoreg ponoviti.

http://youtu.be/zXCiv4sc5eY

[Grizzly Adams]

Ne zameri na pitanju, jednostavno, razmisljao sam o tome koliko malo jedni druge iskreno pitamo "je l si srecan" i "kako si" i isto tako malo iskreno odgovaramo na ta pitanja.

 

Још једна важна истина, како рече неко - happiness is a journey, not a destination.