To je to. Srbija okrenula ledja Rusiji?

[Milan Nikolic]

Цела источна Европа зна какву слободу доносе Руси.

 

Цела Европа зна какву слободу доносе Немци. Мислим баш ти је аргумент.

[Милан Ракић]

Па ето... Био добровољцем на свим ратштима где се ратовало... По Славонији превозили исте-добровољце... По БиХ рањенике, кроз коридор, па на ВМА. Шта знам... Ваљда је довољно... Не знам!

[Млађони]

Цела Европа зна какву слободу доносе Немци. Мислим баш ти је аргумент.

 

Pa jeste argument, Rusi donose slobodu istu kao sto ti donose i Nemci... e sad problem je sto zvone zna da Rusi, Nemci, Amerikanci i svi oni donose istu slobodu.. a ti mislis kao onaj genije da su rusi boziji izabrani narod koji brani svet od zla.

[Crveni Baron]

Па ето... Био добровољцем на свим ратштима где се ратовало... По Славонији превозили исте-добровољце... По БиХ рањенике, кроз коридор, па на ВМА. Шта знам... Ваљда је довољно... Не знам!

 

 

Izvini, ovo si meni odgovorio?

[Млађони]

Izvini, ovo si meni odgovorio?

 

ODgovorio ti d pzish kad prolzish kroz hrvatsku da ti se ne ugasi auto od onih 99 % ustasa tamo .. moze svasta da ti se desi...

Ti psuj na italijanskom, dok menjas gumu.... da te ne provale..

[Милан Ракић]

Izvini, ovo si meni odgovorio?

Па откуд знам. Питао си ме... Није у реду да као део администрације правим некакве шараде... Тии ме питао, можда и неког другог, а ја одговорио... Надам се да не замераш!?

[kordun]

Па ето... Био добровољцем на свим ратштима где се ратовало... По Славонији превозили исте-добровољце... По БиХ рањенике, кроз коридор, па на ВМА. Шта знам... Ваљда је довољно... Не знам!

jel se mozda veljko milankovic vozio helikopterom na kom si ti sluzio, kad je bio ranjen na koridoru?

[Crveni Baron]

Па откуд знам. Питао си ме... Није у реду да као део администрације правим некакве шараде... Тии ме питао, можда и неког другог, а ја одговорио... Надам се да не замераш!?

 

 

Pa ti si mene pitao a zatim i ja tebe o imtencijama ,,,

 

 

 

Pa si me malo zbunio odgovorom jer si naveo sta si radio a ne kave su ti intencije .

[Милан Ракић]

jel se mozda veljko milankovic vozio helikopterom na kom si ti sluzio, kad je bio ranjen na koridoru?

Не знам заиста.

[Zayron]

Da, trebali bi da zavedu tržišnu i ekonomsku praksu vlade Republike Srbije koja tako sama sebe vrlo uspješno ekonomski i privredno uništava i priprema si teren za impozantan bankrot daleko senzacionalniji i od tog grčkog. Bilo bi sasvim dovoljno postavit tamo aktuelne srpske ministre i ekonomiste kao ekonomske savjetnike ISIS-a taj bi bio uništen raz-dva!

 

Pa evo ovdje se o tom govori -  o vladi Republike Srbije i o

njenoj borbi za stabilnu Srbiju, to si ja ne izmišljam odnekud

Kopie videa O ekonomiji

[Srdjan]

Sokurov: Srbi nikada nisu podržali Ruse

| Izvor: Beta

Ruski reditelj Aleksandar Sokurov, dobitnik nagrade FEST-a Beogradski pobednik za doprinos filmskoj umetnosti, izjavio je danas da Rusi smatraju Srbe braćom, ali da Srbija nikada nije podržala Rusiju ni u jednom njenom konfliktu.

 

Foto: Tanjug / Sava Rdovanović

"Rusi su naivni i u svim ljudima žele da vide braću. Postavlja se pitanje da li je Srbija ikada pomogla Rusiji? To se nikada nije desilo, ni u politici, ni u istoriji i ne treba biti u zabludi", rekao je Sokurov u razgovoru s novinarima na Međunarodnom filmskom festivalu FEST.

On je rekao da se o bratstvu Srbije i Rusije ne može govoriti, jer je istorijska i politička činjenica da Srbija nije podržala Rusiju ni u konfliktu sa Čečenijom, ni sa Gruzijom, niti u bilo kom drugom njenom sukobu.

Sokurov je rekao da će se sukob Rusije i Ukrajine završiti loše i da je to svima jasno, jer je Ukrajina "bolest" koja je davno počela i ima dugu istoriju i mnogo različitih "oboljenja" koja su lečili mnogi "lekari".

"Bolesnik je ipak bio i ostaće bolestan. Rusija i Ukrajina su dve različite kulture, dva različita naroda koja žive jedan do drugog i tu se ne može govoriti o bratstvu", rekao je Sokurov i dodao da je za njega mržnja Ukrajinaca prema Rusima uvek bila neprijatno saznanje.

Foto: Tanjug / Sava Radovanović

Proslavljeni reditelj kritikovao je svetske političare koji, kako je rekao, imaju siromašan rečnik i ne umeju da se izraze na pravi način, a kada treba negde da skrenu nastavljaju da jure pravo, jer sve mere u kilometrima, umesto u milimetrima.

"Ljudi ne treba da glasaju za političare, već za humaniste, ali se to nigde u svetu ne dešava. Tužno je i loše što politika zauzima toliko mesta u ljudskim životima. Političari su danas dehumanizovani i u svojim glavama imaju đubre, a ne mozak", rekao je Sokurov.

Prema njegovim rečima, političari su danas svuda u svetu "inficirani" i više nemaju deo mozga, a problematično je i što istorijsko iskustvo nikog nije naučilo ništa i sve što se danas događa, već se desilo i sada se ponavlja.

Sokurov je rekao da je za njega veliko iznenađenje da su njegovi filmovi cenjeni u Srbiji, a kako je dodao, svoju kinematografiju ne idealizije i priznaje da u filmovima i radu ima dosta grešaka, jer je uvek bio suočen sa organizacionim, finansijskim, pa i političkim problemima.

Foto: Tanjug / Sava Radovanović

On je rekao da su njegov način rada, mišljenje i znanje bazirani na humanosti i evropskom, a ne ruskom obrazovanju društvenog smera, kao i na evropskoj kulturi, iako je on po karakteru Rus.

"Kada bi me neko naterao da se odvojim od evropskog dela, umro bih, ne bih mogao da živim samo od ruskog kiseonika", rekao je Sokurov, navodeći da su na njegov opus uticali brojni evropski i ruski pisci, umetnici i filozofi, među kojima Dikens, Džojs, Flober, Čajkovski i Hajdeger.

Organizatori FEST-a pripremili su omaž stvaralaštvu Aleksandra Sokurova, a filmovi će biti prikazani od sutra, 1. marta, svake večeri do zatvaranja FEST-a u Kinoteci u Uzun Mirkovoj ulici u Beogradu.

Aleksandar Sokurov autor je filmova poput "Faust", "Majka i sin", "Otac i sin", "Drugi krug", ali i "Ruska arka", koji je snimljen u jednom kadru, bez zaustavljanja kamere i bez montažnog reza.

 

 

 

 

------------------------------------------------

------------------------------------------------

------------------------------------------------

 

Руски министар културе: Сокуров је очигледно помешао Србију и Бугарску

 

Владимир Медински, министар за културу Русије, донео је у Београд страницу Мирослављевог јеванђеља која се од деветнаестог века налазила у Петербургу. Страница је изложена у Музеју Вука и Доситеја на изложби под називом „Путевима Мирослављевог јеванђеља“.

Кустурица је српски бренд у филму, он је вероватно један од најбољих редитеља у свету, и све чега се он дотакне – позлати се, каже у ексклузивном интервјуу за Спутњик Владимир Медински, министар за културу Руске Федерације.

 

Медински је по образовању историчар, писац неколико романа и култне трилогије „Митови о Русији“, која је продата у неколико стотина хиљада примерака.

 

 

 

Да ли су Руси заиста највеће пијанице на свету; Ко је измислио вотку; Да ли медведи шетају улицама руских градова; Да ли је Иван Грозни био „више грозан“ од својих савременика који су владали Европом — то су само неки од стереотипа који упорно опстају у западном свету, а које аутор, како сам каже, „развенчава“ у трилогији.

 

У интервјуу за Спутњик, министар најпре одговара на питање о томе како је дошло до предаје вредног документа Музеју Вука и Доситеја.

— Ваш министар културе испричао нам је историју Мирослављевог јеванђеља, о томе како се та страница нашла у Русији, и обратио нам се са молбом да је изложимо овде. Ми сада правимо малу изложбу тог предмета. Изложбу једног експоната. Али, ипак, главни разлог моје посете је европска премијера филма „Батаљон“, о Првом светском рату. Ми знамо да је рат почео овде, и чини ми се да је врло симболично што се премијера филма догађа у Београду.

 

У вези с тим, хтела бих да приметим да смо сведоци покушаја ревизије историјских чињеница. Све се чешће чује да су Србија и Русија кривци за Први свтски рат, а да је у Другом победио неко други, ни ви ни ми, као да нисмо ратовали.

 

— Треба се према свему томе односити с иронијом. По правилу, побеђени или они који су стајали са стране, увек покушавају да припишу себи туђе победе и туђа достигнућа. Ми знамо ко је у праву а ко је крив, ми се трудимо да сачувамо своју историју. Чак и у Првом светском рату, који у нашој заједничкој историји представља трагичну страницу, са Русијом се десило нешто немогуће — изгубила је рат од земље која је већ била поражена, све захваљујући чудном ставу бољшевика, грађанском рату. Па ипак, ми се трудимо да сачувамо и сећање на тај рат, и сећање на наше јунаке. Филм „Батаљон“ говори управо о једној невероватној херојској епизоди из 1917. године.

 

Знате, Александар III, један од руских императора, рекао је свом сину Николају II да не oбраћа пажњу на оно што о њему мисле у Европи. Просто, треба да погледа на карту и све ће му бити јасно. Сви се боје наше величине. Ми се стога трудимо да се не љутимо због онога што други мисле о Русији, и због грехова које нам неки европски политичари и неке земље приписују. Заправо, не земље већ политичари – на односе међу људима се то практично не одражава. Са ретким изузетком, а ја често путујем у европске земље представљајући догађаје из културе, видим да се односе према нашој култури и историји са великим поштовањем. Политичарима су потребни непријатељи. Њима је потребно оправдање за глупост, неталентованост, за сопствене грешке. Чиме се може објаснити лудачка политика украјинског руководства, осим тежњом да се увелича непостојећа претња из Русије, водећи практично рат са сопственим народом и оправдавајући сопствену професионалну импотенцију. Они нису способни ништа да створе. Зато им је потребан непријатељ. Да с једне стране одржавају свој рејтинг, а да с друге просе помоћ од Америке и Европе. Ја мислим да је та политика без перспективе и она ће се неизбежно завршити крахом, зато што, како је говорио Линколн, можеш цео живот да обмањујеш једног човека, дуго да обмањујеш многе, али не можеш цео живот да обмањујеш цео народ. За нашег живота, имаћемо прилике да видимо другу Украјину и други однос према Русији.

 

Шта Русија ради да сачува то сећање? Реч је о рату, али је реч и о ситуацији у свету данас. Ја знам да сте ви стручњак за „Пи-ар од Рјурика до данашњих дана“. Чини ми се да Русија у свету губи тај рат на плану имиџа. У очима западног човека, Русија је земља зла. Шта се чини да се то измени? И да ли се довољно ради на томе? Може ли, у том смислу, управо култура да буде она карика која Русију повезује са светом? Уведене су санкције, буџет се смањује у неким областима. Шта је са културом?

 

— Без обзира на санкције и без обзира на одређене економске тешкоће, Министарство културе је сачувало буџете свих институција којима руководи. Сви музеји, позоришта, нећете веровати, сачували су финансирање на нивоу прошле године. Штавише, прошла година, која је у Русији била проглашена годином културе, постала је апсолутни рекордер — имамо више од 30-40 нових, музеја, концертних сала, нових пројеката… Уморио сам се од путовања по Русији и пресецања траке приликом њихових отварања… Такву помоћ од стране власти култура никад није имала. Посета позориштима се повећала за 17 процената, посета музејима у Москви је за две године порасла за трећину. Људи са задовољством иду у биоскопе, циркусе, музеје… Култура јесте најбољи амбасадор Русије у свету и најбољи пропагандиста. Она директно делује на културне вредности човечанства.

 

Ви улажете новац у културу, укључујући, наравно, и филмове. Какви филмови се у Русији снимају — ово је година победе у рату, да ли чините нешто да се сними што више филмова и преведе што више књига на ту тему?

 

— Да, наравно, ми финансирамо прилично много филмова — уметничких и документарних, о Другом светском рату, финансирамо изложбе, позоришне представе. На пример, за две недеље ће у Москви бити велика премијера руско-украјинског филма, под руским називом „Битка за Севастопољ“. Говори се о судбини једне дивне жене која је била најефикаснија жена снајапериста у светској историји. Тешко је замислити малу, ситну девојку, која је управо завршила Историјски факултет у Кијеву, и која се, са нешто више од 20 година, нашла у армији, у одељењу снајпера. За годину дана је неколико пута била рањена, па је демобилисана. Она је уништила 309 фашиста, од тога — 36 професионалних немачких снајпера.

 

Чудо од девојке.

 

— Пошто је неколико пута била рањена и није више могла да држи оружје у рукама, отишла је као члан совјетске делегације у Америку, дружила се са Еленор Рузвелт, живела је у Белој кући и ишла у Енглеску да води мобилизациону кампању за отварање Другог фронта. Постала је звезда, посвећивали су јој песме, а Чарли Чаплин, кад ју је дочекивао у Холивуду, рекао је да завиди њеној популарности. Она је учинила много да сломи традиционални амерички изолационализам, јер јавно мњење није хтело да САД ступи у рат. Показала је Американцима да треба да подрже СССР у борби с нацизмом.

 

Све то је апсолутна истина до најмањих ситница. Штета је што у данашње време са Украјином немамо сличних пројеката. Код њих Министарство културе практично не ради. Министарство културе и државна филмска индустрија Украјине баве се само тиме да сваке недеље направе нови списак филмова и књига из Русије који су у Украјини забрањени. Ни за шта више немају ни интелигенције ни савести. Већ су забранили дела Михаила Булгакова, иако је он цео живот провео у Кијеву. Очекујем да забране Гогоља и Шевченка, зато што је највећи украјински песник Тарас Шевченко, кога су Руси откупили од племића и који се школовао у Петербургу, писао поезију на украјинском, а прозу и дневнике на руском језику. Код куће је говорио руски. Он има статус народног песника, и бојим се да ће и њега забранити у Украјини. Чини ми се да су у томе полудели, и да ће их брзо проћи.

 

 

Да се вратимо подршци, овде је недавно гостовао Сокуров, који је новинарима, између осталог, рекао да Србија никад није подржала Русију.

 

— Мислим да колега Сокуров није историчар, опростићемо му, он је уметник. Очигледно је помешао Србију и Бугарску. Као историчар, ја знам и то стално понављам — у најтежим годинама Другог светског рата, још пре отварања другог фронта у Нормандији, а кад су се већ водиле борбе у Северној Африци и Италији, фашисти су морали да задржавају више дивизија у Југославији, где тобоже није било рата — био је само патизански отпор, него што су слали у северну Африку. Овде су Срби представљали за Немце огроман проблем. Много већи него сви такозвани савезници СССР-а. Ми то знамо и ми то поштујемо. И руку на срце, једина земља у Европи која је наставила да се супротставља Немцима после окупације, биле је Југославија. Партизански покрет у Француској био је пре Де Гола разбацан, ту и тамо. У Пољској су размере отпора биле много мање. Остале земље су се просто покориле и чекале да их Руси спасу својом крвљу.

 

Још мало о односима Русије и Србије. Код нас су преведени сви руски класици и стално се преводе савремени писци. Излози српских књижара не разликују се од московских. У Русији није тако, тамо српску књижевност скоро не преводе. Зашто је тако и може ли нешто да уради ваше министарство, или два министарства заједно, бар у овој години, која је у Русији проглашена за годину књижевности?

 

— Знате, код нас су подељене обавезе и за књижевност одговара друго министарство, а код вас је то министарство културе. Али, ми покушавамо да помогнемо. Организујемо подршку српској култури, размену између Русије и Србије у области кинематографије и позоришне уметности, изложбе… На тај начин ми компензујемо то што се не бавимо директно подршком књижевности. Уз то подржавамо и неке образовне пројекте, као што је Културни универзитет Емира Кустурице у Републици Српској, без обзира што је то друга држава…

 

… Она је српска.

 

— Да, српска. Био сам тамо, веома ми се допало и ми се трудимо да помогнемо.

 

Имате ли још заједничких пројеката са Кустурицом?

 

— Ми не радимо ово заједно са Кустурицом. Ми се трудимо само да подржимо пројекат који Кустурица ради сам. Чини нам се да је веома важан за унутрашње осећање и идентитет словенских народа. Тамо ће учити не само Хрвати, него и  представници разних националности, западни и источни Словени, и управо нам је зато пројекат интересантан. Разговарали смо са Емиром и о подршци за један од његових филмова, али пошто се ми као држава не бавимо производњом филмова, него подржавамо приватне компаније, поштено да кажем, не знам да ли смо успели нешто да се договоримо, јер се Кустурица појављивао у оквиру компаније Михалкова и Бондарчука, који је један од продуцената „Батаљона“.

 

Ако се они договоре, ми ћемо заједничке пројекте подржати финансијски. Кустурица је српски бренд у филму, он је вероватно један од најбољих редитеља у свету, и све чега се он дотакне, позлати се. Ја се понекад шалим с њим и кажем му: Нама је врло згодно да сарађујемо с тобом, јер све што ти урадиш, добије бар златну палму, претвара се у злато.

 

За месец дана ће се у Београду одржати изложба у историјском музеју, такође посвећена Првом светском рату. Она је била у Историјском музеју Москве и ми смо јој дали велику подршку. Сигуран сам да ће Београд на тој изложби сазнати много занимљивих ствари, зато што се улога Русије у том рату раније прећуткивала — ми смо се стидели што смо се захваљујући Лењину и комунистичкој партији, нашли, благо речено, у блесавој позицији. Предали смо се земљи која је капитулирала после пола године. Лишили смо се свих предности, платили огромну ратну штету, лишили се огромних територија, које смо потом сами и повратили. Отворено говорећи, то је управо пример кад је жеља руководилаца КП за личном влашћу и жеља да се та власт сачува по сваку цену, потчинила све националне интересе, потчинила интересе државе и нације својим личним интересима. Па ипак, по броју изгинулих у том рату, Русија заузима друго место, после Немачке. И без обзира на битку на Марни, Сони, на тровање гасом на Западном фронту, ипак је погинуло више Руса него Француза. И него Енглеза, да не говоримо о другим учесницима рата. Догађаји на Источном фронту били су веома сурови и крвави.

 

И на крају, како је радити са министром културе друге земље, који ја завршио факултет у Москви?

 

— Веома лако, ми говоримо истим језиком, не треба нам преводилац, мислимо у истим категоријама, врло често су нам исте вредности.

 

----------------------------

Извор: http://stanjestvari.com/2015/03/11/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2-%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D1%87%D0%B8/