Брига за спасење наспрам слободе другог - да ли треба говорити о спасењу добрим људима који не иду у цркву

[Сефора]

сви су грешни а праведници су ван закона ...

Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање.

Свето Јеванђеље од Марка  Гл.2, 17.

Моја познаница каже да не памти да је њена бака ишла у Цркву или се причестила; славила је, са мужем и децом славу, постила је када се пости, али за исповест и причест као да није знала. На моје питање овој познаници, иначе доброј православној жени, која воли и често иде у Цркву, како објашњава своју баку, одговорила ми је да је она једноставно живела, никоме није чинила зло, није била завидљива, није оговарала, деца коју је родила створила су добре бракове и имала своју децу, у породици није било скандала било које врсте. Она је тако, мисли моја познаница, испунила свој живот живећи по Богу.

Да ли је потребно овој баки причати о спасењу ?

[Милан Меденица :)]

Да ли је потребно овој баки причати о спасењу ?

не, поента православља није у протестанској проповеди о спасењу, него о православној проповеди о ОБОЖЕЊУ. то су потпуно две различите ствари.

[Сефора]

Да ли је потребно овој баки причати о спасењу ?

не, поента православља није у протестанској проповеди о спасењу, него о православној проповеди о ОБОЖЕЊУ. то су потпуно две различите ствари.

Наиме, у овој теми разговарамо о спасењу, а не о ... 

И гле, неко приступи и рече му: Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вјечни?

А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако желиш ући у живот држи заповијести.

Рече му: Које? А Исус рече: Не убиј; не учини прељубу; не укради; не свједочи лажно;

Поштуј оца и матер; и љуби ближњега својега као себе самога.

Рече му младић: Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?

Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, ...

Свето Јеванђеље од Матеја  Гл. 19, 16-21.

[Милан Меденица :)]

Да ли је потребно овој баки причати о спасењу ?

не, поента православља није у протестанској проповеди о спасењу, него о православној проповеди о ОБОЖЕЊУ. то су потпуно две различите ствари. smej.gif

Наиме, у овој теми разговарамо о спасењу, а не о ... 

И гле, неко приступи и рече му: Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вјечни?

А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако желиш ући у живот држи заповијести.

Рече му: Које? А Исус рече: Не убиј; не учини прељубу; не укради; не свједочи лажно;

Поштуј оца и матер; и љуби ближњега својега као себе самога.

Рече му младић: Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?

Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, ...

Свето Јеванђеље од Матеја  Гл. 19, 16-21.

то му је управо богатом била поука да не може да постигне савршенство а да је спасење у обожењу.

[Сефора]

то му је управо богатом била поука да не може да постигне савршенство а да је спасење у обожењу.

Христос се усељава у човеково срце кроз Свете Тајне - Крштења, Миропомазања, Исповести и Божанске Евхаристије.

Искуства обожења су сразмерна степену духовног очишћења. Колико је човек очишћенији од страсти, толико је узвишеније искуство Бога које прима, видећи Бога по речима Св. Писма: Блажени чистим срцем, јер ће Бога видети. ( Мат 5, 8 ).

Када човек почне да се каје и да плаче због својих грехова, она тада прима прва искуства Благодати Божије. Та искуства су, најпре, сузе покајања које испуњавају душу неизрецивом радошћу, а, потом, и дубоки мир који се усељава у душу. Зато се покајно туговање због греха назива '' радосном тугом '' , као што и каже Господ у Блаженствима: Блажени који плачу, јер ће се утешити ( Мат 5,4 ).

Потом човек напредује ка вишим степенима ( искуства обожења ), као што је степен Божанског просветљења, на коме Бог просветљује ум човеков и човек созерцава ствари, свет и људе из потпуно другачије перспективе.

После овога, хришћанинова љубав према Богу наставља да се увећава, долазе нове сузе, али овај пут узвишеније, сузе љубави према Богу, сузе Божанске љубави. То више нису сузе које се проливају због греха, јер је човек сада сигуран да му је Бог опростио грехе (за које се покајао). Те другачије сузе - сузе које доносе узвишеније блаженство, радост и мир души - јесу знак савршенијег искуства обожења.

Човека, који се очистио од страсти, Дух Свети просветљује, озарује и обожује. Тада човек, задобија ''бестрашће'', тј. живот који који не нарушавају ни страсти нити греховне слабости. Човек с миром и сабраношћу подноси сваку спољашњу увреду, јер је слободан од гордости, мржње, гнева и плотских жеља. То је други степен обожења који се назива - созерцање.

Созерцање значи - бовиђење. Према томе, боговиђење значи - обожење.

Е сада ... Ми не знамо да ли се та бака молила у тајности '' исусовом молитвом '' !?

[Милан Меденица :)]

Исусова молитва јој неће заменити свето причешће, које је Господ са смислом оставио и које је практично једини носилац обожења у Цркви.

бестрашће је само један од путева ка Господу, дакле само један од путева ка обожењу, али није циљ јер се из бестрашћа може гордошћу вратити у страст.

[Сефора]

Исусова молитва јој неће заменити свето причешће, које је Господ са смислом оставио и које је практично једини носилац обожења у Цркви.

бестрашће је само један од путева ка Господу, дакле само један од путева ка обожењу, али није циљ јер се из бестрашћа може гордошћу вратити у страст.

Милане, обожење значи боговиђење !

[Милан Меденица :)]

не разумем ...

неки који су видели Бога се нису обожили, рецимо Јуда Искариотски.

[Сефора]

не разумем ...

неки који су видели Бога се нису обожили, рецимо Јуда Искариотски.

Пажљиво прочитај овај текст !

Човека, који се очистио од страсти, Дух Свети просветљује, озарује и обожује. Тада човек, задобија ''бестрашће'', тј. живот који који не нарушавају ни страсти нити греховне слабости. Човек с миром и сабраношћу подноси сваку спољашњу увреду, јер је слободан од гордости, мржње, гнева и плотских жеља. То је други степен обожења који се назива - созерцање.

Созерцање значи - бовиђење. Према томе, боговиђење значи - обожење.

Јуда Искариотски није поверовао да је Исус Христ икона Бога Живога !

[Милан Меденица :)]

ма шта има да верује, кад је видео, присуствовао је.

да није знао шта је урадио, живео би а не би се обесио.

као што рекох бестрашће није циљ, то је само један од путева ка обожењу, јер се може опасти гордошћу назад у страст, назад у грех.

обожење је стање савршенства.

[Сефора]

ма шта има да верује, кад је видео, присуствовао је.

да није знао шта је урадио, живео би а не би се обесио.

као што рекох бестрашће није циљ, то је само један од путева ка обожењу, јер се може опасти гордошћу назад у страст, назад у грех.

обожење је стање савршенства.

Милане, не постоји савршен човека на земљи ! Савршен је само Исус Христ !

бестрашће је живот који не нарушавају ни страсти гордости, мржње, гнева и плотских жеља

Човека, који се очистио од страсти, Дух Свети просветљује, озарује и обожује. Тада човек, задобија ''бестрашће'', тј. живот који који не нарушавају ни страсти нити греховне слабости. Човек с миром и сабраношћу подноси сваку спољашњу увреду, јер је слободан од гордости, мржње, гнева и плотских жеља. То је други степен обожења који се назива - созерцање.

Созерцање значи - бовиђење. Према томе, боговиђење значи - обожење.

Наиме, замолила сам Те да пажљиво прочиташ текст.

И тако ...

Пуно Те поздрављам и желим Ти живот испуњен прелепи осећањима љубави, радости и мира !

[Aquilius Cratus]

Милане, обожење значи боговиђење !

Obozenje je proces u kome covek postaje Bog!

[Сефора]

Obozenje je proces u kome covek postaje Bog!

Не Бог него богочовек.

ОБОЖЕЊЕ

циљ човековог живота

Архимандрит Георгије Капсанис

Искуства обожења су сразмерна степену духовног очишћења. Колико је човек очишћенији од страсти, толико је узвишеније искуство Бога које прима, видећи Бога по речима Св. Писма: Блажени чистим срцем, јер ће Бога видети. ( Мат 5, 8 ).

Када човек почне да се каје и да плаче због својих грехова, она тада прима прва искуства Благодати Божије. Та искуства су, најпре, сузе покајања које испуњавају душу неизрецивом радошћу, а, потом, и дубоки мир који се усељава у душу. Зато се покајно туговање због греха назива '' радосном тугом '' , као што и каже Господ у Блаженствима: Блажени који плачу, јер ће се утешити ( Мат 5,4 ).

Потом човек напредује ка вишим степенима ( искуства обожења ), као што је степен Божанског просветљења, на коме Бог просветљује ум човеков и човек созерцава ствари, свет и људе из потпуно другачије перспективе.

После овога, хришћанинова љубав према Богу наставља да се увећава, долазе нове сузе, али овај пут узвишеније, сузе љубави према Богу, сузе Божанске љубави. То више нису сузе које се проливају због греха, јер је човек сада сигуран да му је Бог опростио грехе (за које се покајао). Те другачије сузе - сузе које доносе узвишеније блаженство, радост и мир души - јесу знак савршенијег искуства обожења.

други степен обожења који се назива - созерцање

Човека, који се очистио од страсти, Дух Свети просветљује, озарује и обожује. Тада човек, задобија ''бестрашће'', тј. живот који који не нарушавају ни страсти нити греховне слабости. Човек с миром и сабраношћу подноси сваку спољашњу увреду, јер је слободан од гордости, мржње, гнева и плотских жеља. То је други степен обожења који се назива - созерцање.

Созерцање значи - бовиђење.

А сада да се вратимо на тему.

Да ли је потребно овој баки причати о спасењу ?

понављам причу ...

Морам да кажем, као хришћанка некад се и чудећи, како има људи у свету, и у нашој српској средини који су дочекали мирну старост и умрли мирно, иако нису никад, или су само ретко прешли праг цркве, упалили у њој свећу, или се један или два пута у животу причестили. Таква је била бака једне моје познанице, проста, полуписмена жена, добра и блага целог живота, још спокојнија и милосрднија у старости, која је умрла тихо и нечујно у сну. Моја познаница каже да не памти да је њена бака ишла у Цркву или се причестила; славила је, са мужем и децом славу, постила је када се пости, али за исповест и причест као да није знала. На моје питање овој познаници, иначе доброј православној жени, која воли и често иде у Цркву, како објашњава своју баку, одговорила ми је да је она једноставно живела, никоме није чинила зло, није била завидљива, није оговарала, деца коју је родила створила су добре бракове и имала своју децу, у породици није било скандала било које врсте. Она је тако, мисли моја познаница, испунила свој живот живећи по Богу.

Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! Ући у царство небеско; но који чини по вољи Оца мог који је на небесима.

Свето Јеванђеље од Матеја  Гл. 7, 21.

Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање.

Свето Јеванђеље од Марка  Гл.2, 17.

[Сефора]

Сестро Сефора, не знам да ли ти је познато,

али појам "форум" не означава мјесто гдје се копирају туђи текстови,

већ мјесто на којем људи размјењују лична искуства, ставове и мишљења.

ПС

Ако већ желиш да укажеш на неки интегрални текст, довољно је да поставиш линк према њему.

Па, хајде да разговарамо о томе да ли је потребно овој баки причати о спасењу !?

Текст је скраћен, као што видиш ...

А ево и линка http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/ObozenjeCiljCovekovogZivota/ObozenjeCiljCovekovogZivota.htm

[Toma]

Ja bih razgovarao sa onom bakom (sa početka teksta) trudeći se

da što više o odnosu prema životu i Bogu u njemu - naučim od nje.

Da, mogao bih ako nas razgovor navede, da joj kažem po neku reč

o Hristu Spasu ili Crkvi Njegovoj, mada bih se trudio da od nje uzmem

više nego što bih joj davao od svoga iskustva i/ili znanja.

Znam da je Gospod rekao da je "blaženije davati nego primati" ali

nekako osećam da se to ne odnosi na ovo o čemu pričamo.

I znam da je sveti Jakov, Apostol i Hristov 'polu-brat', zapisao

one dve (poslednje) rečenice u svojoj poslanici, ali te i takve

rečenice se ne odnose na ovaj primer a ja, u konkretnom

primeru pobožne bake, ja ovako nekako razmišljam.